Ma odavno se već šire najrazličitije loše vesti oko Hypo banke. Ovi naši ovde su nekoliko puta demantovali ... Doduše, činjenica je da poslovanje srpske Hypo banke nema nikakve veze sa XPBATCKOM Hypo bankom.

Austria seeks Saturday talks on Hypo rescue

By Boris Groendahl and Peter Maushagen

VIENNA/MUNICH, Dec 12 (Reuters) - Austria's Finance Minister invited his counterpart from the German state of Bavaria for Saturday talks on how to rescue Hypo Group Alpe Adria, Austria's sixth-biggest bank and a major lender in the former Yugoslavia.

The invitation followed talks that continued into early Saturday between ministry officials, the head of Hypo's main shareholder, Bavarian state bank BayernLB [BAYLB.UL], and representatives of other shareholders.

A top level meeting of the ministers would be necessary to seal any final deal to recapitalise Hypo, sources close to the talks said while the "technical talks" were underway on Friday.

"The finance ministry's intention for the (ministers') talks is to remind Hypo Group Alpe Adria's owners of their duties," the Austrian finance ministry said.

"They are about a significant additional amount of capital, securing the bank's liquidity in the medium term, measures to cover potential risks and the support of a sustainable future business model," the ministry said.

Hypo faces as much as 1.7 billion euros ($2.5 billion) in write downs this year, mainly on bad loans and investments in the former Yugoslavia, and will need a similar amount of fresh capital by year-end to stay above legal capital limits.

A collapse of the bank could send ripples through the banking sector in Croatia or Serbia, where Hypo owns large banks, the head of Austria's Raiffeisen Zentralbank [RZB.UL], itself a large investor in the region, said on Friday.

Bavaria owns 67 percent of Hypo via BayernLB, which itself almost collapsed under toxic asset losses last year and survived only thanks to a state-sponsored bailout.

Talks have been complicated by strained budgets in Austria, Bavaria and the Austrian state of Carinthia -- Hypo's former owner, which still holds 12 percent -- and by the need to sell a deal to voters whose sympathy for bank bailouts is vanishing.

None of its shareholders -- the third is Austrian insurer Grawe -- has committed to provide fresh capital so far. Austria, for its part, has made further state aid for Hypo conditional on shareholder contributions.

STATE AID CONDITIONS

In a sign that Austria was losing patience with Bavaria's reluctance to fund the bank BayernLB bought two years ago, Chancellor Werner Faymann asked his German counterpart Angela Merkel on Friday to throw her weight in.

"I asked her to take on this matter," Faymann told the APA news agency at a European Union government summit in Brussels.

To make the rescue more palatable politically, stakeholders were seeking ways to recapitalise Hypo while avoiding or minimising fresh cash injections, and to share the burden more widely, sources close to the talks said on Friday.

BayernLB could swap some of the at-least 3.3 billion euros in liquidity it has provided to Hypo as interbank loans into some form of equity. It could also swap 300 million euros of Tier 2 capital into more risk-absorbing Tier 1 capital.

Both Austria and BayernLB could also guarantee risky assets that otherwise would have to be written down, thereby reducing Hypo's capital needs, the sources said.

Austria's finance ministry has also asked other Austrian Hypo banks, some of which are owned by other Austrian states, to chime in, the sources said.

Those banks would be hit if Hypo became insolvent, because the Hypo banks cross-guarantee each others' deposits and bonds they issue via a jointly owned vehicle.

But the precise shape of a deal was still uncertain.

Austria injected 900 million euros in capital into Hypo just before the end of 2008, but only after BayernLB paid in 700 million euros. It was the fourth year-end emergency capital increase for Hypo in three years. [ID:nLD421035]

BayernLB had originally said it was ready to inject another round of capital but Bavarian politicians appear to be increasingly reluctant to stand by this commitment. ($1=.6790 euros)


Izvor: http://www.reuters.com/article...4695320091212?type=marketsNews

Interesantna stvar, Hypo ima neki investicioni fond, vezan bas za Balkan - ISIN AT0000495890

Elem, secam se pre par godina - doticni fond je imao neverovatno visoke performanse, tj. toliko visoke da je bilo upitno o cemu se tu wtf. radi. Secam se da je za godinu dana imao skoro 100% rasta sto je bilo vrlo cudno kada se poredi sa drugim fondovima slicne tematike.

Mozda ove poslednje vesti bacaju novo svetlo na sve to :)



Boom & Bust :-)

^
Da, s tim što je ovde ''bust'' posledično vezan za globalnu krizu. Naime, ovaj fond je HAA osnovao za operacije prvenstveno na balkanskom tržištu (i to najviše u Hrvatskoj i Srbiji - ako se ne varam preko polovine fonda je bilo investirano na CROBEX-u i BELEX-u). Sam fond nikad nije bio značajno velik i njegov pad vrednosti nije bitno uticao na probleme koje Hypo sad ima... Inače, mislim da nema dileme da li će Hypo biti spašen, sad je u toku samo partija pokera, posle koje će se videti ko će iz svog džepa izvaditi novac.

Da se ispravim - nisam mislio da je ovaj fond konkretno uticao na probleme Hypo-a (jasno je da je to nemoguce zbog velicine), ali mozda su investitorske odluke u ovom konkretnom fondu slicne sa odlukama koje je Hypo generalno radio na balkanskom trzistu (previse riskantne)

Nisam upucen u to kakva je struktura investicija Hypo Alpe Adria banke na Balkanu, stvar je vise bila upitna.

Fakat jeste da je u jednom momentu taj fond dramaticno bio bolji od drugih u istom sektoru... e sad, da li su se u Hypo-u samo vise kockali od drugih ili je nesto drugo u pitanju, ne znam.



Yep, za bavarce je Hypo "too big to fail" - sve i da nije, baciti banku lavovima u ovom momentu bi ponovo pokrenulo lanac povlacenja novca na svetskom trzistu sto je poslednje sto bilo kome u ovom momentu treba (osim onih koji su mozda short-ovali razne akcije, ali za njih me nije puno briga :-)

Moody's je ove nedelje smanjio rejting koji dodeljuje bankama, sa D+ na E za Hypo Group Alpe Adria.

Evo kako Moody's rangira banke, tj. njihova skala:

Individual bank ratings - Moody's also rates each bank's financial strength. These ratings differ from deposit ratings in that they measure how likely the bank is to need assistance from third parties.

A "superior intrinsic financial strength"
B "strong intrinsic financial strength"
C "adequate intrinsic financial strength"
D "modest intrinsic financial strength, potentially requiring some outside support at times"
E "very modest intrinsic financial strength, with a higher likelihood of periodic outside support"

Detaljnije: http://v3.moodys.com/ratings-p...-Strength-Ratings/002002001017


Kako se navodi u članku (http://www.nachrichten.at/nachrichten/wirtschaft/art15,304715), ovakav rejting trenutno "uživa" samo 25 banaka, uključujući banke sa Islanda, i britanski Northern Rock.

Takođe se spominje strahovanje da će veliki broj investitora i deponenata povući novac iz Hypo banke tokom narednih nedelja, što bi dodatno moglo da ugrozi položaj banke (http://www.handelsblatt.com/un...hypo-alpe-krise-loesen;2498896). - ako ne govorite nemački, koristite Google Translate za prevod.

Upravo se svuda navodi da Hypo za Bavariju ne predstavlja rizik, osim za reputaciju BayernLB banke. Banka je veliki problem za Austriju (šesta banka po veličini), odnosno za zemlje bivše Jugoslavije.




Još jedan zanimljiv članak (http://www.forexpros.com/news/...on,-breakup,-insolvency-106098)


Q+A-At stake for Hypo: Nationalisation, breakup, insolvency



* Expensive for BayernLB to walk away from Hypo Alpe Adria
* Austria unlikely to allow insolvency
* Shareholder meeting on Friday could give clarity

VIENNA/MUNICH, Dec 8 (Reuters) - The future of Hypo Group Alpe Adria, the troubled Austrian lender controlled by Germany's BayernLB, is at stake in shareholder meetings this week, with a choice of unappetising prospects on the menu.

Hypo faces up to 1.7 billion euros ($2.5 billion) in writedowns and bad debt charges, mainly due to bad investments in the Balkans, and needs a similar amount of fresh capital from its owners or some form of state support to keep running.

Following are some questions and answers on what might happen next.

CAN BAYERNLB WALK AWAY, WRITE OFF HYPO?

Yes, but at a price. Since it acquired an initial 50 percent stake for 1.6 billion euros in 2007, BayernLB has injected 1.1 billion euros in fresh equity, 300 million euros in supplementary capital, and 3.3 billion euros in liquidity.

This means that at least 6.3 billion euros are at stake for BayernLB if it walks away -- plus the risk for its reputation. It would also have no possible upside after a restructuring.

But the political climate in Bavaria, which owns most of BayernLB and injected 10 billion euros last year to rescue it, is such that the Premier of the German state, Horst Seehofer, needs to avoid the impression his administration is bailing out an Austrian bank.

Hence his decision may not be based purely on economics.

CAN OTHER SHAREHOLDERS WALK AWAY?

The Austrian state of Carinthia used to own Hypo and its late governor Joerg Haider presided over the bank's breakneck expansion in the Balkans that is now the main source of its losses.

Carinthia would have to tap into assets including stakes in utilities and a fund set up with the proceeds of Hypo's sale to BayernLB to be able to help prop up Hypo, a step Haider's successors would be loath to take.

With only a 12 percent stake left, they say they feel no duty now to step in and have called on the federal government to help. The furious reaction from the rest of Austria suggests they may pay a big political price for this stance for years to come.

Insurer Grawe, which owns the remaining 20 percent, has stayed silent about its plans.

CAN AUSTRIA WALK AWAY, ALLOW INSOLVENCY?

Hardly. In a disorderly insolvency, the Austrian government may end up with 18 billion euros in guarantees for bonds Hypo issued when it was still owned by the state of Carinthia.

It may also have to deal with the damage to other Austrian Hypo banks, some of which are state-owned, which cross-guarantee each others' deposits and covered bonds, and with collateral damage for other Austrian banks that is difficult to anticipate.

On the other hand, a large part of Hypo's assets are abroad, mainly in Italy, Croatia, Slovenia and Serbia, and might be seized by local authorities in an insolvency, leaving little upside.

SO WHAT IS THE BASE SCENARIO?

Restructuring, breakup and sale in bits, either by BayernLB and the Austrian government together or only by Austria is the base scenario, fresh capital or not.

DOES AUSTRIA HAVE TO INJECT FRESH CASH?

No. The government already injected 900 million euros in non-voting capital last year which it has the right to swap into common stock to gain vote-wielding influence. It could guarantee for problematic assets instead, which would reduce the need for fresh capital accordingly.

WHAT HAPPENS THIS WEEK?

Hypo's supervisory board, on which BayernLB Chief Executive Michael Kemmer and other shareholder representatives sit, meets on Thursday, and a formal shareholder meeting is due on Friday.

Those meetings could set the course for Hypo's future, although some sources say talks could go on for several weeks.

(Reporting by Boris Groendahl and Christian Gutlederer in Vienna and Peter Maushagen in Munich; editing by John Stonestreet)

Nastavljaju se pregovori tokom vikenda kako bi se sprečio kolaps Hypo Alpe Adria banke u ponedeljak, jer se strahuje da bi BayernLB banka mogla da povuče značajna sredstva iz ove banke. Austrijska država najavila kako će izdvojiti sredstva kako bi se garantovali depoziti u banci, mada je ova informacija demantovana od strane Trezora...

http://kaernten.orf.at/stories/409307/

http://diepresse.com/home/wirt...me/index.do&selChannel=107



Ono što mene iznenađuje u celoj priči je da naši mediji uopšte ne komentarišu-prenose vesti o mogućem krahu banke koja ima visoko tržišno učešće u srpskom bankarskom sistemu...

Zasto bi pisali?


Time bi samo podstakli sve stedise banke da podignu svoju ustedjevinu. I automatski ubrzavas pad banke.

http://en.wikipedia.org/wiki/Bank_run

Pa zato što ovde nije reč o špekulacijama, već o činjeničnom stanju o kome se uveliko priča u matičnoj zemlji, odnosno Austriji...

Slazem se sa [email protected] - mediji su duzni da prenose cinjenicno stanje, pogotovu zato sto je u pitanju banka koja je vrlo prisutna u Srbiji.

Hypo banka u Srbiji ne bi direktno bila pogođena, čak i ako bi matična banka propala (jedan od pozitivnih aspekata srpskog bankarskog sistema). Najgore što bi moglo da se desi je ovo što je naveo Igor, tj. ''bank run'', ali sam siguran da bi Narodna banka i Agencija za osiguranje depozita ekspresno i kompletno nadoknadile eventualno problematične depozite, čak i pre roka koji Zakon o osiguranju depozita nalaže. A što se medija tiče, novinari će o ovome pisati, ali kad im neko javi da se nešto događa... Dotle će za HGAA verovatno već biti nađeno rešenje...

Hm, pa mislim da nije bas tako jednostavno, ispravi me ako gresim - tacno je da racuni gradjana ne bi bili pogodjeni jer za njih postoje (donekle) garancije i naravno da bi Srbija odmah zamrzla svu imovinu Hypo Alpe Adria banke u Srbiji... medjutim problem moze nastati sa nekim drugim finansijskim proizvodima koji mogu biti delimicno zavisni od austrijske centrale.

Ako situacija podje k'vragu u najgorem mogucem obliku, fakat da Hypo u Srbiji ostaje ziv ne pomaze bas puno ako imaju stvari za koje garantuje Hypo Alpe Adria iz Austrije, posto to nece biti moguce naplatiti (ili u najboljem slucaju dobiti samo deo u toku likvidacije).

Opet... takva situacija tesko da moze da se desi, osim ako bas ne odluce da puste tu banku niz vodu.

U principu svi depoziti fizičkih lica do 50.000 evra su osigurani, i tu ne bi trebalo da bude problema.

Ipak, ne slažem se da u tome da bi banka mogla (dugoročno) da opstane bez podrške svoje matične banke... uostalom, glavni izvor finansiranja banke u Srbiji su pozajmice od matične banke. Pitanje je takođe kolika će biti rezervisanja za loše kredite i dubiozna potraživanja... to je uostalom i jedan od razloga koji je doveo Hypo banku u stanje u kojem je trenutno (mada ne i jedini razlog). Trenutno je banka u Srbiji dobro kapitalizovana (bilans se može videti na http://www.nbs.rs/static/nbs_s...ilica/50/vl_strukt/LK-hypo.htm), ali uvek postoji strah (kao što trenutno i u Austriji postoji strah) da bi, ako NBS ne interveniše odmah (u zavisnosti od razvoja situacija do ponedeljka ujutro) da Hypo iz Austrije povuče određena sredstva koja bi ugrozila rad banke u Srbiji (i na drugim tržištima). Isti strah trenutno vlada u Austriji da bi BayernLB mogao u ponedeljak da povuče sredstva iz Hypo banke što bi dovelo do kolapsa iste.

Ovo se verovatno neće desiti, ali postoji velika verovatnoća (sudeći po izrečenom) da će banka u Austriji biti nacionalizovana... sve će se znati do ponedeljka ujutro...

Hypo banka u Srbiji posluje po srpskim zakonima praktično nezavisno od matične banke i na linku koji je [email protected] ostavio može se videti da je u sasvim dobrom stanju. Ovo što si napisao potpuno stoji, ali za malo kompleksnije finansijsko tržište nego što je Srbija danas.


Ja ovo nisam ni rekao i slažem se sa tobom. Ono što bi se verovatno desilo je prodaja ovdašnje Hypo banke.

P.S. osigurani su i depoziti pravnih lica (malih i srednjih preduzeća)

Na papiru, banka deluje dobro... ali svi znamo da papir trpi svašta... ono što se ne vidi u bilansu, odnosno ono što nije analitički navedeno, i što svi preskaču su VANBILANSNE pozicije, koje kod ove banke iznose koliko i same bilansne pozicije (odnosno čak i više)... moguće je da se u tim vanbilansnim pozicijama nalaze garancije srpske banke (Hypo Alpe Adria Beograd) za kredite koje je dala Hypo banka iz Austrije... što opet u slučaju nenaplativosti tih kredita direktno ugrožava banku u Srbiji...

To se i navodi u samom godišnjem izveštaju banke (za 2008):

"Domaći plasmani banke klijentima privrede, na kraju 2008. godine iznosili su 324 miliona evra, što je smanjenje u odnosu na stanje kredita od 434 miliona evra, koliko je bilo ostvareno na kraju 2007. godine. Pri tome se mora imati u vidu pozicija garancija koje su izdate za kredite iz inostranstva. Razlog smanjenja domaćih kredita je strategija finansiranja naših klijenata putem kredita iz inostranstva tako da, ako uzmemo u obzir zbir domaćih kredita i garancija za kredite iz inostranstva, stanje na kraju 2007. godine iznosilo je 521 milion evra, dok je 2008. završena sa stanjem od 634 miliona evra."

^
Opet se slažemo ;) Samo:


ovo nema direktne veze sa eventualnim krahom matične banke, već sa (eventualnim ;) krahom srpske privrede.

Drago mi je što se slažemo ;)

Ali... nije sve baš tako jednostavno... evo jednog prostog pitanja: koje obaveze, odnosno krediti su prebačeni na centralu u Klagenfurtu, odnosno oni za koje se garancije nalaze u vanbilansnim pozicijama? Ako je reč o nenaplativim potraživanjima, onda se ona neće prikazati u bilansima banke u Beogradu, i na papiru ćemo imati zdravu banku. Ako dođe do kraha banke u Klagenfurtu, oni mogu da traže isplatu tih garancija, što direktno ugrožava banka u Srbiji, zar ne?

Isto tako, formalno pravno gledano Hypo Srbija ima solidnu adekvatnost kapitala... ali ako malo zavirimo u bilanse, shvatamo da veliki deo kapitala čine subordinirane obaveze, koje banka u Klagenfurtu isto tako može podići... baš sam se iznenadio kad sam gledao bilans Hypo Srbije za 2008. godinu:

(svi iznosi u dinarima, na dan 31.12.2008)
Subordinirane obaveze: 17.756.467.000
Kapital: 13.533.906.000
Emisiona premija: 7.205.310.00
Rezerve: 3.443.374.000
Neraspoređena dobit: 2.225.725.000

Pozdrav,

Hypo finansijski sistem (Banka, lizing, rent i jos par sitnijih) pokazuje znake nervoze, najverovatnije upravo zbog pritiska obaveza iz vanbilansnih pozicija (mislim da je ovde prinudno uzeta sada vec rizicna aktiva bas iz sistema koji potpuno kontrolise maticna banka, ali nisam siguran). Citavu ovu nedelju za nama imam izvesne probleme sa upravo ovim sistemom koji je odradio nekoliko velikih blokada tokom nedelje, ustvari pocev od 07.12. pa svaki naredni dan, i to po sistemu menicnog jemstva ili garancija za partnera u sistemu, sto ce reci da se upustaju u krupan rizik prekida poslovanja sa velikim domacim igracima jer ih djonom pritiskaju.

U utorak je bila sednica UO koja je potrajala dugo, najvise zbog grubog prosejavanja prioriteta, odnosno, klijenata i nivoa do koga ce Hypo sistem ici sa pojedinima od njih. Mene licno je sokiralo da su Aik banku pritisli kao prvi prioritet za pritiskanje, te da su udarili na putare koji defacto imaju drzavne garancije iza sebe. To se radi samo u sklopu batrganja oko tekuce likvidnosti kada ne pomazu garancije jer ih eliminisu rokovi, a kako direktna njihova likvidnost trenutno nije ugrozena, zakljucujem da su u pitanju interesi iz vanbilansnih pozicija.

Sve to sto ste rekli je u redu, verovatno i tacno, ali me zivo zanima zasto [email protected] bas toliko upadljivo prati zbivanja oko Hypo i ocigledno forsira temu - problem u vezi sa jednom bankom?

Nije da mi je posebno drago, ali se uopste ni ne sekiram ni za jednu banku, pa ni za Hypo, naprotiv.

Moj jako dobar prijatelj ima celokupnu ušteđevinu oročenu u toj banci, pa je vrlo interesantno pratiti je.

I ne samo nju, naravno, nego i ostale banke, ali nisam baš siguran da je do relevantnih informacija tako lako doći. Sećamo se da je pre nekih godinu dana bila skoro panična najava propasti EFG banke, pa se ništa nije desilo.

Ti ocigledno nemas pojma kako funkcionisu banke,koju su tako posprdno i fiktivno registrovane kao nase.Ustvari ne znas da one slepo slusaju rukovodstvo svoje maticne centrale, tako da ove nase bas nista niko i ne pita.Ukljucujuci i NBS.Dakle Ivan je potpuno u pravu, a ti pricas tako zato sto ne znas.







mojmejl2003 pise kvalitetne postove, sa obiljem relevantnih linkova, i analiticki obradjuje temu.Odakle ti to da forsira ovu temu.Na neke njegove postavljene teme nije bilo nijednog odgovora.Znaci kriv je sto ljude zanimaju teme od javnog znacaja?I ko mu brani da prati i analizira zbivanja oko bilo cega?Mozda treba da mu zabranimo da misli.I svima nama.

Pozdrav,

krajnje je netacno da se NBS nista ne pita, ako se ne varam, kalimero 011 je bas to hteo da napise kad je naveo osobenosti naseg sistema koje bi u slucaju potpunog kraha maticne banke isle naruku . Ukoliko je zbog toga napisao onda, bas naprotiv, sasvim dobro shvata kako funkcionise domaci bankarski sistem. Onaj deo koji ne moze zastiti nas centralni bankarski sistem svojim mehanizmima zastite, najverovatnije se nalazi u delu pomenutih vanbilansnih pozicija u koje ne da se nema uvid, vec se veoma tesko moze zakonskim zastitinim mehanizmima uopste uticati na njih. To su uglavnom garancije, odnosno aktiva zasnovana na tim garancijama i to definitivno moze da uzdrma a mozda i odvede u stecaj "domacu banku", a time i posredno ugrozi deo privrednog i finansijskog sistema drzave, ali ne moze neposredno. Neposredno ugrozavanje moze da spreci NBS koristenjem svojih mehanizama, tako da se u prvi mah ne moze osetiti problem. Mehanizmi su razliciti, pocev od obaveznih rezervi pa do hipotekarnih papira, opcija i slicnih aktiva koje se preuzimaju i preprodaju, tako da se gubi deo profita na strani izvornog bankarskog poslovanja (dok u slucaju propasti Hypo banke to onda vise nece biti ni relevantno sto njena srpska podrznica nece ostvariti deo primarnog profita od finansiranja), ali se celina vraca u kolosek.

Posredni gubici nastace izlaskom znacajne grupe kapitala sa trzista ukoliko dodje do sloma, pa ce i privreda placati vecu cenu novca obzirom da ce to poskupeti finansiranje u momentu kada potraznja ostane ista a deo ponude se povuce sa trzista.

OK, ovakav scenario je moguć, to bi doduše značilo da je Hypo Srbija već duže vreme u problemima sa naplatom dospelih potraživanja. Videćemo.

@lancia88
Pa, za očekivati je da u ovdašnjoj Hypo banci budu nervozni. Ako je to što pretpostavljaš (odnosno ovo navedeno gore) tačno, onda su definitivno u problemu ako centrala ode pod led. Međutim, i dalje mislim da će se za HGAA naći rešenje (danas se nastavljaju razgovori, je li), a da se kod nas pripremaju za izmenjene uslove poslovanja.

Da li ja pišem o tome ili ne, ne menja činjenično stanje da je Hypo banka u teškim problemima, i da se danas odlučuje o tome da li će se banka sutra ujutro otvoriti ili ne... nikakvih razloga za pravdanje nemam, ali sam baš pogledao svoje postove, i vidim da sam u njima spominjao mnoge banke. A ovakvoj temi je teško pisati o drugim bankama, kada im se to, kroz šta prolazi Hypo, ne dešava...

Pozdrav,

moguce da je u pitanju samo koincidencija, ali znam da sam ostao frapiran kada su me zvali radi intervencije zbog blokade zaista krupnih klijenata. Cak stavise, cela blokada je imala te razmere da sam ja sa svojim potencijalom mogao da ostanem samo posmatrac u prici, onako, otvorenih usta i blagoneverujuceg pogleda....predimenzionisana stvar za moje kapacitete, pa je to jos nesto sto me navodi na zakljucak da je internacionalno drmanje u igri. Doduse, moguce je da gresim jer nisam bas imao iskustva sa ovako krupnim odlukama i vise analiziram sa teoretskog stanovista nego sa aspekta nekog vlastitog iskustva. U jednom momentu dimenzije postanu tolike da odredjene zakonitosti ne vaze vise, cak zavisno od situacije i logike donosenja odluka postanu dijametralno cak suprotne onome na sta samo navikli.

Problem sa bankama generalno je da se intenzitet zavisnosti od losih/nenaplativih vrednosnih papira/dugova vidi tek kad pocne panika i kada drugi u tom lancu krenu da propadaju. Nenaplative van-bilansne pozicije mogu biti ogromne, i to je upravo ono zasto se ljudi brinu oko svega ovoga.

Siguran sam da ce NBS ako dodje do najgoreg sigurno prvo zastititi potrazivanja gradjana i privrede Srbije i preuzeti kontrolu nad Hypo Alpe Adria bankom u Srbiji sprecavajuci odlivanje novca napolje, ali to i dalje ne znaci da ce sve moci biti naplaceno.

Takodje, kao sto lancia88 rece, posredan udar na privredu Srbije moze biti trenutna povecana cena kredita zbog panike, ali 'ajde da ne budemo toliki pesimisti i da vidimo sta ce se desiti u ponedeljak.

Nadam se da je i NBS pocela pojacanu kontrolu ove banke pre nekog vremena, jer je - na zalost, poznato da u slucajevima ocekivanih problema maticne banke krecu sa strategijom isisavanja gotovine iz regionalnih banaka kako bi popravile sopstvena stanja.

Narodna banka Srbije se pita, i trebalo bi da se pita... ali koliko se pita, i koliko NBS pita, zavisi i od toga koliko kvalitetan kadar ima. U tu priču ne želim da ulazim, ali je bitno da li je:

* NBS upoznata sa ovim dešavanjima?
* Da li je u neprestanom konktaktu sa Hypo bankom?
* Da li ima plan intervencije u slučaju "ne daj bože"?

To bi značilo da ako do kraja današnjeg dana ne bude nađeno rešenje za Hypo Klagenfurt, NBS bude spremne da interveniše već sutra u 08:00 i preduzme sve mere kako bi Hypo Srbija mogao da nastavi da radi, i da stavi banku pod prinudnu upravu... ako pogledate banke u Americi (koje su spašene pripajanjem drugim bankama ili prinudnom upravom), ovakve stvari su se bukvalno dešavale tokom vikenda...

Ono što je najbitnije je da je ceo proces i pred javnošću transparentan kako bi svi bili upoznati sa dešavanjima ili bili smireni od strane NBS... a to je ono što je zabrinjavajuće, što se o tome ne priča.



Inače, da ne bi bilo nepotrebnog širenja panike među štedišama, njihovi ulozi su osigurani do iznosa od 50.000 evra (http://www.aod.rs/glavnimeni/o...ni/osiguranje_depozita_JA.html), a prema izveštaju za 2008. godinu, Hypo banka je imala nivo štednje od 206.835.000 evra zaključno sa 31.12




-----
Hypo Alpe bi mogla biti zatvorena ukoliko se ne pronađe rešenje, navodi Zidojče
Piše Zoe Schneeweiss

12 decembar (Blumberg) - "Moguće" je da će Hypo Alpe-Adria Bank International AG biti zatvorena od strane austrijskog regulatora 14. decembra, ukoliko do tada Bayerische Landesbank, ostali akcionari Hypo Alpe banke, kao i austrijske i bavarijske vlade ne dođu do rešenja kako da sačuvaju banku, navodi dnevnik Zidojče cajtung, citirajući neimenovane izvore u Beču.

Izvor: http://www.bloomberg.com/apps/...=20601100&sid=azQj1IfvTM3Y

-----

HGAA talks to resume Sunday, solution expected: report

Talks to rescue the Austrian real estate financier Hypo Group Alpe Adria (HGAA) were to resume on Sunday in Vienna after politicians and owners failed to reach an agreement overnight.

Austrian Finance Minister Josef Proell had invited the owners of HGAA -- Bavaria's BayernLB bank, Austrian mutual insurer Grazer Wechselseitige and the province of Carinthia -- on Saturday afternoon to discuss how to keep the bank afloat.

Georg Fahrenschon, Bavaria's finance minister and chairman of the supervisory board at BayernLB, attended the meetings, as well as the governor of the Austrian national bank, Ewald Nowotny, and the head of the finance market authority Kurt Pribil.

After breaking up late Saturday, the talks were due to resume at 2:00 pm (1300 GMT) on Sunday.

Participants were in a race against the clock as they sought a solution before the bank opens again on Monday morning.

An agreement could be reached by Sunday evening however, the Austria Press Agency reported, citing unnamed sources.

Proell told journalists Saturday evening that the talks had been "very tough" and there had been no substantial progress.

But he welcomed "signals" from the owners, admitting their share of responsibility for the ailing bank.

He added: "The state has made it clear that at the end of the day, we will still be here."

Reports this week had said the regional government of Bavaria was looking to offload HGAA on Austria for free, while Vienna insisted that any state aid from Austria would depend on substantial participation on the part of HGAA's shareholders.

HGAA is 67.08-percent owned by BayernLB, while Grazer Wechselseitige holds a stake of 20.48 percent, Carinthia 12.42 percent and HGAA employees hold 0.02 percent.

Last month, the group announced that massive risk provisions would wipe out the capital injections it received from the Austrian state and shareholders over the past 12 months.

Izvor: http://news.malaysia.msn.com/b...cle.aspx?cp-documentid=3747333

-----


_{[Ovu poruku je menjao [email protected] dana 13.12.2009. u 14:05 GMT+1]}

Pozdrav,

pa sad, ukoliko nihilisticki pocnemo da gedamo stvari i da prozivamo moguce los kadar, nepracenje situacije i ostalo, onda ne stoji da ne bi trebalo da bude panike medju gradjanima i privredom, jer ako se ne ocekuje jedno, zasto bi se ocekivalo drugo?

Mada, zaista je moguce da se dese neki promasaji, ali onda uzalud razglabamo ovde. Uz bilo koji od navedenih propusta, stvari ce stajati jako lose odmah po samom objavljenom bankrotu bilo koje maticne banke. Nas bankarski sistem i kontrola od strane Saveta NBS, Monetarnog odbora, Gucvernera i prosirenih sastava tih tela pociva na NBS sistemu kontrole u skladu sa Osnovnim principima efikasne kontrole Bazelskog komiteta za superviziju banaka koji upravo definise centar desavanja kroz pracenje situacije u bankama i preduzimanje pravovremenih i blagovremenih mera za sprecavanje ili sanaciju problema u finansijskom sistemu. Kod nas jos uvek nema dovoljno krupnih igraca (izuzetno malo i nezanimljivo trziste) koji bi, kao u slucaju US FED i SEK-e mogli da naprave takav dar-mar da se blokira i finansijski i privredni sistem u drzavi, pa cak i sire. Izostanak investicija i prelivanja povoljnih finansijskih kredita najvece su nevolje koje je kod nas uzrokovala SEK-a, i to samo time sto je prakticno nedoticanjem uspavljivackog nezaradjenog novca, izrekla naglas da je kralj go... Ono sto smatramo svojom najvecom manom (autisticnost privrednih koncepata koju u korak verno prati i finansijska logika, a sve zasnovano na odomacenoj i ocito neiskorenjivoj lenjosti), u slucaju krupnih desavanja sa visokim stepenom medjusobne uzrocnosti, nas prakticno izdvaja iz centra na margine epicentra velikih privrednih kriza.

Slicno je i u slucaju finansijskih fluktuacija, i ovaj put zaista ta pomenuta autisticnost uzrokovana snaznim dejstvom iz glave domaceg (ne)radnika cini da bi cak i naknadni efekti imali tek blago i gotovo tangencijalno dejstvo na strukturu domace privrede, odnosno finansijskog sektora. Cak stavise, mislim da se mozda osim same strukture, tesko moze ista drugo promeniti. Nas GDP uveliko i poodavno vec zavisi od stranaca na ovaj ili onaj nacin, i to taman toliko da definise statisticki pravac kretanja a da pritom ne poremeti generalno i realno funkcionisanje privrede. Drugim recima, i u privredi i u finansijama eventualno ce neki igraci nestati a drugi se pojaviti i to ce biti strukturalna promena, dok ce kvantitativni proizvod uglavnom biti isti sem mozda nekog statistickog procenta. Eventualni manjak novca na trzistu kompenzovace se manjim interesovanjem za skuplje kredite pukim prosejavanjem i rekonstrukcijama listi prioriteta i svi ce biti na broj - i vuci i ovce.

Pozdrav,

lanccia88 ako imas malo vremena za pojasnjenje sta se desava.
Jel to Hypo International aktivirao garancije za krosborder kredite domacim igracima ?

Kad odgovoris na ovo da postavim jos par pitanja da ne gadjam u prazno.

Pozdrav,

tjah, ne znam iako mislim da je u pozadini price upravo aktiviranje garancija svih vrsta, sto me asociralo na paniku. Trenutno raspolazem samo posrednim indicijama, ali obzirom da je mobilisan citav sistem ukljuciv i lizing i rent, moguce je da su se krosborder varijante aktivirale nimalo slucajno, sto zvuci kao poljuljana tekuca likvidnost jer svako aktiviranje garancija povlaci i na duzi rok lose odnose sa klijentima. U cetvrtak je bilo neki popustanja delimicno na osnovu transfera, a delimicno na osnovu novih garancija vezanih fiksnim rokovima. Kada sam video ovu temu na net-u, , mislio sam da je OK dopuniti je ponekim podatkom, ali za sada su ovo ipak samo posredne cinjenice i indicije.

U svakom slucaju su u pitanju domaci igraci, od banaka su AIK i Komercijalna, koliko sam imao uvida, ali prema intenzitetu desavanja prosle nedelje nimalo me ne bi cudilo da je jos neka banka na udaru. Takodje, na udaru su cak i krupni akcionari iz Hypo finansijskog sistema, ne krupni po akcijskom kapitalu, vec po osnovu uvezanog poslovanja, cime sam bio najvise zacudjen.

Po svemu sudeći izgleda da je doneta odluka da Hypo banka bude defacto nacionalizovana sutra od strane Austrije kako bi se sprečio njen kolaps.
Izgleda da je dogovor da BayernLB ustupi svoje vlasništvo nad bankom, a da ubrizga likvidnost u banku, za koja sredstva bi garantovala država Austrija.

Da ne bi bila zatvorena sutra, Hypo Alpe Adria mora da dobije već sutra 400 miliona evra, a narednih dana oko 2 milijarde evra likvidnosti.





-----

Banken geben Hypo Liquidität
13. Dezember 2009 wien | apa
Der "Banken-Gipfel" bei den Rettungsverhandlungen für die Kärntner Hypo Alpe Adria ist zu Ende. Die Chefs der Großbanken haben Finanzminister Pröll eine Zusage gegeben: Unter der Voraussetzung, dass die Republik Österreich die Mehrheit in der Hypo übernimmt, sind die Banken bereit, Liquidität mit Bundesgarantie zur Verfügung zu stellen.
Das verlautete am Sonntagabend gegenüber der APA aus Bankenkreisen. Über die Höhe der Kreditsummen wurden vorerst keine Angaben gemacht. Dass es auf eine mehrheitliche Verstaatlichung der Hypo hinausläuft, verfestigte sich am Abend immer mehr. Die Bayern sollen mit einer Minderheit an Bord bleiben.
http://www.salzburg.com/online...;img=&text=&mode=&
-----

Nije to losa vest - moglo je biti mnooogo gore.

Nadajmo se... do jutra će se više znati, jer još nisu dogovoreni iznosi koje će sadašnji/bivši akcionari dati kako bi banka opstala. Jedino je sigurno da Hypo banka mora da se dokapitalizuje sa 400 miliona evra, jer joj je adekvatnost kapitala trenutno ispod 4% (!!!!!)

Tokom pregovora su izašle na videlo (pored ostalih korupcionaških skandala sa hrvatskim generalima) i dubioze u Sloveniji, kao i provizije koje je bivši hrvatski premijer Ivo Sanader dobio od Hypo banke!

Više na (nemačkom): http://tt.com/tt/home/story.cs...17667696&sid=57&fid=21

Po svemu sudeći, Hypo znak neće još dugo sijati na zgradi poslovnog centra Ušće jer će banka morati da proda svoje delove vremenom.

Jel ovo znaci da kod svih banaka postoje ogromne VANBILANSNE pozicije, koje su van kontrole?
Ko ima uvid u ove VANBILANSNE pozicije?
Da li NBS ima uvid u VANBILANSNE pozicije?
Da li javnost ima uvid u VANBILANSNE pozicije?

Pa nije bas tako - ima u Srbiji nekoliko banaka koje nemaju "maticnu banku", pa im nista ne fali...
Izmedju banke u Srbiji i banke u inostranstvu (maticne banke) postoji odnos duznik-poverilac i mislim da svaka banka odavde moze relativno lako da nadje drugog poverioca napolju.


To je naravno tacno, ali ja imam utisak ti depoziti nisu odneti negde iy Srbije, vec naprotiv, da su svi domaci depoziti ovde + jos dosta novca koji je dosao spolja. Jedino ostaje ono sto je problem svakoj banci u svetu - ako iz nekog razloga svi klijenti iznenada pozele istog dana da povuku svoje depozite, onda banka nema toliko para na gomili vec mora da prodje vreme dok ih sakupi od onih kojima je dala na koriscenje, pa deponenti neko krace ili duze vreme ne mogu da dodju do svog novca, ali na kraju ga ipak dobiju. A cim se pojavi jedan koji ne moze da dobije svoj novac u roku od odmah, to se za sat vremena procuje i nastupa opsta lavina deponenata... Mozda ovo ima veze sa onim sto lancia88 pise.


To stoji, u slucaju da propadne neka strana maticna banka, onda ce banka ovde da podigne kamate za par posto, dok ne nadje drugog poverioca.

Izvinjavam ti se unapred na mom sirovom nacinju pisanja,zbog toga sto stvarno korektno pises svoje postove.Ja ne bezim od toga da smo ja i moji prijatelji banane i indijanci zato sto mislimo da se neko surovo poigrao sa ovom zemljom.Ali to mislimo zbog toga zato sto banke u ovoj zemlji daju najskuplje kredite na svetu, a placaju najmanji porez.Ne postoji privreda koja moze da izdrzi da se zaduzuje pod ovakvim kamatama, a da ne crkne.Zato mi ova situacija izgleda, kao da sutiraju lesinu mrtvog magarca, i vicu: "ajde ustaj, nosi jos, donesi nam jos para".Malo nam je i cudno to sto u celom svetu nisu mogli da nadju autenticnu banku, koja ce biti filijala u nasoj zemlji, nego su napravili ovu smejuriju sa registrovanjem, kao da su nase banke, verovatno zbog toga da se ograde od odgovornosti kad se napravi neki za***.Kao sto je i sad slucaj.Zato i mislimo da se NBS nista ne pita,jer je tolko banaka doslo, a kamate su i dalje toliko visoke, mada verovatno lupamo kad mislimo da tu ima neki kartel koji drzi cenu kao taksisti na aerodromu.I ne sumnjamo da kad se skupe na sastanku kod guvernera, ima da uradi kako mu kazu.Mozda i zbog toga sto je pisalo u novinama da je kupio vilu na kredit,koja vredi par miliona, za 200k.A mogu i da kazu -nema vise para od sutra,i kraj.Zato sto mi nemamo svoju investicionu banku, koja ce da daje kredite privredi pod ne trzisnim uslovima.

Pozdrav,

Buda01, naravno da sve banke imaju iste zakonske obaveze objavljivanja, a ne samo jedna banka. Sasvim je jasno da postoji i stavka vanbilansnih pozicija koje se ne unose u izvestaje ali nema potrebe za panikom. Mnostvo bilansnih pozicija ionako ne mozes i pored najboljeg poznavanja gradiva definisati kao dobre ili lose jer pocivaju na insajderskim informacijama. Stoga se ne sekiraj za ono sto ne vidis jer nisi zasticen ni onim sto vidis. Zato i postoje sva ta tela koja sam naveo koja su specijalizovana da detaljno prate situaciju i procenjuju je, da predvidjaju korake i planove prevencije blagovremeno donose i aktiviraju.

Da ne bude zabune, iz bilansnih pozicija u FI tesko mozes razjasniti da li je aktiva bazirana na Goodwill-u (kada je aktiva placena vise nego sto knjigovodstveno vredi jer kupac i prodavac posmatraju stvari sa razlicitih startnih pozicija, npr. kada jedini prodavac u jednom reonu dobije ponudu za jos jedan lokal namenjen prodaji, on ce ga daleko vise platiti samo da zadrzi monopol, nego sto bi taj lokal knjigovodstveno vredeo kada se procenjuje u nekom opstem slucaju), ili kada posmatras aktivu kao rizicnu, a ona je zasnovana na grinfild investiciji u vremenskom periodu od 5 godina, sto umanjuje sve prakticno rizike njenog poslovanja jer je u tom periodu oslobodjenja dazbina ukoliko ne smanjuje broj zapslenih u tom periodu. Tesko je tu bas precizno razluciti sta je dobro i koliko je to dobro. Na papiru to sve deluje dobro. Ja sam naveo one primere koji na papiru deluju slabije nego u praksi, ali u stvarnosti uglavnom je drugacije. Vrednovanje zaliha ne uzima u obzir njihovu tehnolosku zastarelost, prevazidjenost itd. samo li je u interesu menadzmenta da predstavi buduci gubitak kao trenutno uspesno poslovanje.

Boxxter, ima istine u ovome sto pises, ali znas kako kazu: da nije onih sto kupuju ukradeno, ne bi bilo ni lopova. Tako je i sa kreditima, da nije onih koji nemaju mozga kada ih uzimaju, ne bi ni kamate bile tako visoke. Prost zakon ponude i traznje. Konkretno, pored Vlade koja je populisticka i vodi sasvim solidno pogubnu fiskalnu politiku, mislim da je nas spas do sada bio bas Guverner, iako su obe konstatacije u potpunoj disproporciji sa nekim mojim opredeljenjima, ali ja nastojim u zivotu da se drzim onoga - sedi krivo, govori pravo.

Koju god banku da hoces da napravis, kakav god da imas motiv, novac ostaje novac i na sukobu makroekonomije i mikroekonomije Nj.V. Profit apsolutno uzima svoj danak. Svojevremeno, gasenjem cetiri velike drzavne banke i Astra prodavaca magle, trebalo je uspostaviti zdrav bankarski sistem baziran na kapitalu. Koga cemo?
Ma domace, necemo da nam se novac preliva u inostranstvo.

Delta banka pravi sjajan lanac poslovnica ulazeci u nekadasnje prostore SDK/SPP zajedno sa domacim proizvodom - Nacionalnom stedionicom. Sve domace, kud bismo bolje....eh, da. Cim su dobili sve uslove, privatni Miskovicev kapital uzima svoj danak, on prodaje citavu banku sa zauzetim pozicijama dobijenim po osnovu - domace je, neka mu najbolje pozicije, medjunarodnoj Intesi. Sa druge strane, Nacionalna stedionica pokazuje da nije nista drugo nego samo rudimentirani relikt nekadasnjeg lenjog i inertnog doba, adolescentno cedo koje nece zivo docekati punoletstvo, te da se spasimo bruke kako smo upravo napravili sve ono sto smo gasili sa cetiri drzavne banke, brze-bolje prodadosmo i to "nase". Bilo nam jeftinije.

Sa ekonomske tacke gledista - skroz ispravna odluka. Brod je obilno propustao vodu ali smo ga uvalili drugome da ga spasava. Tu se zavrsava prica sa domacim pokusajima, probali smo u oba oblika vlasnicke svojine i ne ide. Ostatak se zna, ako neko i ne zna, moze da ga vidi svuda oko sebe.

_{[Ovu poruku je menjao lancia88 dana 14.12.2009. u 01:06 GMT+1]}

Da, sve banke imaju i vanbilansne pozicije... vrlo (ali vrlo) uprošćeno, one se tako zovu jer se u njima nalaze neke preuzete obaveze banaka, koje mogu, ali ne moraju da se dese... "šta bi bilo kad bi bilo". Uglavnom je reč o garancijama i akreditivima koje banke izdaju, i koje predstavljaju deo svakodnevnih aktivnosti (banka izda preduzeću garanciju za učešće na tenderu, izda akreditiv za plaćanje u međunarodnoj trgovini, itd. itd.)

Zašto su vanbilansne pozicije bitne u ovoj diskusiji... iz prostog razloga što se u tim pozicijama mogu kriti i garancije koje lokalna banka u Srbiji, daje svojoj matičnoj banci kao kolateral za obezbeđenje preko-graničnog kredita ("cross border financing") koje je matična banka plasirala firmi u Srbiji.

Budući da je Narodna banka Srbije imala jako restriktivne uslove kreditiranja (u smislu visokokih obaveznih rezervi i sve što to isto povlači), matične banke su izbegavale kreditiranje preko banki kćerki u Srbiji, već su direktno kreditirale iz inostranstva firme u Srbiji (uz izdate garancije svoje kćerke banke)...



Kako izgledaju vanbilansne pozicije jedne banke, možeš videti npr. u godišnjem izveštaju Raiffeisen banke na str. 37: http://www.raiffeisenbank.rs/D...ents/Raiffeisen_2008_Final.pdf

Možda, ali je njihov kreditni potencijal dosta manji nego banaka koje imaju "pozadinu". Isto tako, ne treba zanemariti i činjenicu da i te domaće banke dobijaju značajna sredstva iz inostranstva, između ostalog i putem EBRD-a.


---

Inače koliko je situacija sa Hypo bankom dramatična, pokazuje i to da se u pregovore telefonskim putem uključio i šef evropske centralne banke Jean-Claude Trichet. Njegov strah je da bi likvidacija Hypo banke prouzrokovala domino efekat: prvo bi pale vrednosti akcija Unicredit banke i Raiffeisen International. Likvidacija Hypo banke bi takođe izazvala kolaps na Balkanu, naročito u Hrvatskoj, ali isto tako i u Sloveniji, Srbiji, Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori, izazivajući bankarsku i krizu na tržištu nekretnina.

Kao drugo, kolaps banke bi izazvao problem solventnosti Republike Austrije, što bi imalo uticaja na vrednost evra. Evro se već nalazi pod pritiskom zbog krize u Grčkoj, a dodatni problemi u državi koja uživa dobar kreditni rejting (AAA) kao što je Austrija bi još više pogoršale situaciju. Izvor: http://www.wienerzeitung.at/De...6&Alias=WZO&cob=456325

_{[Ovu poruku je menjao [email protected] dana 14.12.2009. u 01:45 GMT+1]}

Zahvaljujem ti na iscrpnom, i zaista kompleksnom odgovoru.Ali ja bih rekao i ovo.Ako gledamo da je novac neophodan za zivot kao voda, u danasnjem svetu, onda ne mozes da osudjujes zedne koji je piju.Neki je piju da ne bi crkli odmah, pa makar se i otrovali, i umirali u agoniji.U tome je stvar sto oni koji drze vodu, ucenjuju, i prodaju je skupo.A podrzavaju ih oni koji imaju vlast da promene nesto, zato sto su dobili dosta zaliha vode od njih.Ili ne znas da svaka strana banka ovde ima sektor za gubljenje vremena, gde su zaposlene familije nasih ministara i politicara.

Zna li ko kako trenutno posluje Hypo u Bosni i Hercegovini ?

Vrlo je cudno sto nijedan od vecih medija ne prenosi nista o svemu sto se desava :)

Recimo news.bbc.co.uk u delu business nista ne pise o tome, cak ni u naznakama. Kod nas takodje, Kuriri koji je prosli put pisao o Hypo banci kada nije bilo razloga sada cuti.

Da li je u pitanju odredjeni event management koji je usvojen u drzavama posle proslogodisnjeg kraha ili prosto nezainteresovanost? Mnogo je cudno sve to...

Dala baba dinar...

http://www.bloomberg.com/apps/...=20601100&sid=an88gQi3TVqM

Pozdrav,



ovde ne pricamo o necemu sto stvarno treba vec o videla-zaba-da-se-konji-kuju sistemu kreditiranja u blazoj formi, pa sve do svih ovih vozila koje oduzimaju lizing kuce (nekada dva vozila u pola godine, danas i u toku dana, prema njihovim priznanjima).

Znas, kada kupis frizider na 5 godina, sa kamatom od 2,4% mesecno, tu vise nemamo sta da pricamo o nasusnoj potrebi, egzistencijalnim komparacijama i slicno. Prostim racunanjem broja meseci shvatis kada tacno kupis frizider i banci u istoj toj kupovini. Sa stanom je ista stvar, ali na rok od 40 godina. To je predugacak period da bi se izbeglo ovako nesto, ali za kucnu tehniku? Ma daj...

O tome ja ovde pricam, ne o stvarima koje su preko potrebne. Zapravo, veoma je sumnjivo podrucje preke potrebe, ko placa kiriju kao podstanar, apsolutno ima ekonomsko opravdanje za kupovinu stana bez obzira na kamatu ako mu se visine rate i kirije tu negde "gadjaju", slicno je i sa onim ko kupuje pa izdaje tako nesto., ali to vec spada u domen investicije, kao i oprema za rad, kola, i slicno. Kupiti vec automobil da bi se islo na posao njime samo, apsolutno nema opravdanje u ekonomskom smislu ukoliko je stanje u drzavi takvo kakvo je, u momentu kada je, setimo se, bas Guverner presekao dobar deo kredita posebnim merama.

Ljudi su neodgovorni krajnje, misle da ce zadrzati poslove i nivo prihoda stalno, sve uzimaju zdravo-za-gotovo, ali kad dodje do osvescivanja, onda onaj manji, ali odgovorniji deo drustva na ovaj ili onaj nacin mora da preuzme na sebe teret problema koji mu je neodgovorno zaduzivanje onog prvog dela drustva ucinilo. To se radi na razne nacine, ali to nam ovde nije ni tema, jedino je zajednicko da svaki od tih nacina upravo placa taj odgovorni deo drustva, da li kroz budzet (onda ta sredstva ne mogu biti utrosena za neki razvoj ili kakvu drugu planiranu stavku), da li direktnije ili indirektnije, nebitno. Uvek se placa.

Voda je nesto sasvim drugo, ima samo u pocetku zajednicku crtu sa novcem, ali to je nivo egzistencijalne potrebe. Kada je konzumiras previse, bude problema, kada je konzumiras prebrzo, obavezno se zagrcnes, kada se apsolutno precenis u konzumaciji, udavis se. To je jedina prava zajednicka crta sa novcem.

Pa nije mnogo čudno, bilo je informacija o ovom događaju već nekoliko nedelja... ALI, reč je o, za svetske i evropske banke MINORNOJ banci, te osim medija u zemljama koje su direktno involvirane, to nije bitna vest... a naši mediji, pa Kurir piše samo o špekulacijama (kao prošle godine kad je pisao NEBULOZE o navodnoj propasti nekoliko banaka)... ovde nije bilo reč o špekulacijama već o činjenicama, a činjenice su nešto što srpski mediji ne prenose...



Austria nationalises troubled bank HGAA
By Chris Bryant in Vienna and James Wilson in Frankfurt

Published: December 14 2009 09:25 | Last updated: December 14 2009 09:25

The Austrian government on Monday nationalised Hypo Group Alpe Adria, the country’s sixth largest bank, as authorities took action to avoid its collapse and risk undermining confidence in the region’s lenders.

Austria will take over 100 per cent of HGAA after BayernLB, the German Landesbank, Grawe, the Austrian insurer and the Austrian province of Carinthia agreed to give up their shareholdings and inject around €1bn ($1.46bn) in capital.

HGAA expanded rapidly in the Balkans in recent years but these operations have begun to rack up big losses, threatening to erode the Austrian lender’s thin capital base.

The bank warned last month that rising risk provisions for bad loans would mean it would make a loss of “significantly” more than €1bn this year.

“The risk situation of this bank has created an enormous threat to Austria in the past days,” Josef Proell, finance minister, told reporters at the end of marathon talks with Georg Fahrenschon, his Bavarian counterpart, and shareholders. ”We jointly could avert this threat.”

Neither the Austrian government nor BayernLB were keen to inject capital into Hypo because both had already provided hundreds of millions of euros to prop up the lender. This tension produced a stalemate that endured into the early hours of Monday morning.

Under the terms of the deal, BayernLB will sell its 67 per cent shareholding for a nominal €1 and will inject a further €825m of capital by waiving liabilities. It will also leave €3bn of liquidity in the bank.

Carinthia will provide €200m, reflecting its 12.4 per cent stake and Grawe, which holds 20.5 per cent, will contribute €30m. Meanwhile, the Austrian government will inject up to €450m.

This is the second time that the Austrian government has been forced to nationalize a bank during the current crisis. In November 2008 it stepped in to rescue Kommunalkredit when credit markets dried up.

BayernLB now faces around a €2.3bn write-down on its investment. It paid €1.63bn for a stake of 50 per cent plus a share in Hypo Group in 2007 and has since put more than €1.1bn of extra capital into the group in two tranches raising its stake to 67 per cent.

The nationalisation of HGAA is the latest in a series of woes for Germany’s Landesbanken – public sector banks with regional ownership and primarily dependent on capital markets for funding.

WestLB needed a renewed government bailout last month while HSH Nordbank, LBBW and BayernLB have all also needed state aid. All will have to cut their business drastically.

BayernLB’s failed acquisition of HGAA helped push it to a loss of more than €5bn last year and the bank has said that HGAA’s problems would contribute to a loss exceeding €1bn this year.

The acquisition of HGAA in 2007 is being probed by Bavarian state prosecutors, whose inquiy centres on whether too high a price was paid.


Izvor: http://www.ft.com/cms/s/0/ebfa...90-11de-9c1f-00144feab49a.html

Vidi,moguce je da si ti u pravu, i guverner, a da svi svetski ekonomski strucnjaci i politicari grese, kad kazu da je krizu izazvala pohlepa bankara.Ma ne nisu uopste zvali telefonom i nudili kredite,do juce si mogao da uzmes kredit i u butiku i trafici.I nisu zaredjali po javnim komunalnim preduzecima, i firmama gde je prosek obrazovanja osmogodisnja skola, kojekakva osiguravajuca drustva i banke, i cinili im uslugu dajuci im kredite i do 18%.A to da nije voda, kao da ne znas da danas ne mozes ni da se lecis kad nemas pare.Svi su vec bili prezaduzeni i vecina je uzimala kredite da prezivi, i verovao ili ne da im ne iseku struju.A firme koje su bile u dubiozi sa po 200 gladnih radnika pred vratima, imale su izbor da uzmu taj sibicarski kredit, ili da ih otpuste sve.U kojoj zemlji ti zivis?Vecina je uzela kredit da bi sa decom imali krov nad glavom, i da ne zive kod nekog ko moze sutra da ih isutira napolje.I da,znam da se guverner jako brine zbog naroda,i da mu je tesko kad mu udare mehurici u nos od sampanjca, na nekom bankarskom prijemu, gde proslavljaju uspesnu poslovnu sibicarsku godinu.

Mislim da ni jedan politicar nece reci "kriv je pohlepan narod" - to bi automatski znacilo pljuvanje u sopstveno glasacko telo. Tesko da ces moci naci tako jednog postenog politicara bilo gde ;-)

Naravno da deo krivice snose bankari sa svojim ponudama koje su gadjale ljude koji nisu mogli ni u teoriji da izdrze bilo kakvu krizu, ali nemojmo se zavaravati - ti bankari su nudili samo ono sto mnogi traze, i sama srz problema je u pohlepi ljudi.

- Od totalno neracionalnih, koje lancia88 pominje - koji uzimaju kredite za frizider sa sumanutim kamatama iako bi mogli sa stednjom da kupe taj frizider za upola manje para.

- Preko onih koji se zaduzuju preko mere kako bi imali gomile stvari koje im ne trebaju (XXX" plazme/LCD, nova dobra kola iako stara rade sasvim dobro...)

- Pa sve do onih koji su svoje penzione fondove / ustedjevine usmeravali ka RIZICNIJIM investicijama zbog >ciste pohlepe<, 'oce covek da se penzionise sa 40, a ne sa 60, lepo mu zvuci - pa zvekne gomilu svojih para u fondove sa rizicnijim portfolijom - a onda drug bankar postupi po naredjenju, a i njemu super jer ce dobiti masniji bonus... svi su motivisani da budu pohlepni.

Banke nisu odvojene od ekonomije zemlje - ekonomiju zemlje pokrecu potrebe ljudi (koje mogu biti opravdane, a mogu biti i cista neracionalna pohlepa); firme i banke mogu samo da se prilagode tome. Posao drzave je da to regulise kako se ne bi otislo u prekomernost, ali na zalost malo koja drzava na ovom svetu ima hrabrost da u sred buma kaze "e, mnogo je... moramo da korigujemo rast na dole"... stavise, sve i da neka drzava to hoce da uradi, time se sukobljava sa medjunarodnim finansijskim sistemom i moze imati probleme raznih vrsta.

Postoje stvari bez kojih se ne moze. Frizider, ves masina, sporet... to kad rikne ides u prodavnicu i ne gledas dal je rata 20 ili 30 evra, bitno da uzimas sad i odmah.
Ko nema pare ne moze cekati dve godine bez ves masine da ustedi za istu i izbegne zelenaske kamate.

Sasvim druga stvar je kupovina automobila na lizing ili putovanje na more uzimajuci kredit.
A treca kupovina stana na kredit ukoliko je rata priblizna kiriji koja bi se placala za takav stan.

Mislim da je to donekle tacno, mozda je za nekog frizider trenutno neophodan jer mu je crkao stari.

Ali postoji masa ljudi koji menjaju frizider (i sl.) samo zato sto je mator, a radi. Da ne pricamo o tome da ce isto tako mnogi kupiti skuplji brand-name sa stvarima koje im nisu nuzno potrebne tipa neke anti-bakterijske zezalice, i sl...

Mislim lepo je to kupovati kada si finansijski u stanju - ali problem sa pohlepom je da postoji znacajna kolicina ljudi koji jednostavno zive iznad svojih mogucnosti.



To je sasvim ispravna finansijska odluka - opet, krediti za stan obicno nisu toliko katastrofalno skupi. Potrosacki i kes krediti u Srbiji su blizu granice iznad koje bi mogli da se nazovu cisto zelenasenje. Ali, opet, kao sto lancia88 rece - oni su toliki jer ocigledno ima sasvim dovoljno ljudi koji ih uzimaju.

Pozdrav,

sve je stvar sopstvene mere i njenog procenjivanja, ali svako precenjivanje, ma kolika bila mozda i realna potreba za necim sto ispadne vlastito precenjivanje, vodi u poznatom pravcu. Svi ga znaju samo misle da nece bas njih da odvede, kao kad krecu u rat - ma nece bas mene...

Dakle, mozes imati potrebu koliko god, ali ako je ne mozes sebi obezbediti, dzaba taj prvi osecaj uspesnosti sto ces moci da otplatis dve do cetiri rate.

Ja sam bas zato i definisao nivoe realnog i nerealnog ulaska u kredite, cisto da moze da se vecina nadje u tome.



pohlepa bankara je apsolutno generisala krizu, ali vec sam objasnio korelacije praveci paralelu sa lopovima i onima koji kupuju ukradeno. Jedni bez drugih ne mogu da egzistiraju, jedni bez drugih ne mogu da budu pohlepni.

Uzgred, iz Tvog odgovora uopste nisam siguran da si razumeo kako je doslo do SEK-e i o kakvoj se tacno pohlepi tu radi i cak mislim da si poistovetio mnogo toga, ispeglao detalje i uprostio stvar do nivoa neprepoznavanja sustine. Na taj nacin tesko da mozes shvatiti stvari i onda je sasvim prirodno da ces uvek imati stav da je neko drugi redovno kriv za sve. Konkretno, kod nas se ta kriza nije ni ispoljila posmatrano sa uopstenog stanovista a sa stanovista uzroka krize, ona je za nas bajka koja se nikad nije ni desila. Stoga je krajnje nepotrebno pitati mene gde ja zivim jer zivim u istoj toj drzavi cije stanovnistvo, odnosno dobar deo stanovnistva, tako kvalifikujem kao sto sam opisao. Do pocetka krupnih zdravstvenih problema bio sam i generalni direktor jednog AD proizvodne orjentacije, i to AD sam sa solidnom uspesnoscu proveo kroz najteze momente krize bez ulaska u bilo kakav kredit iako sam, posebnom skokom kursa, bio u veoma teskoj ekonomskoj poziciji (velika dugovanja prema tom AD koje je inflacija pretila da u potpunosti asimilira i tako destabilise firmu). To ce reci da znam da se moze, cak i na nivou tekuce likvidnosti, isplivati i bez kredita ili uz najracionalnije moguce uzimanje kredita.

Ostatak posta je svesno ispricana bajka o gladnima i krovovima nad glavom, srecom, ovde na forumu ocito da imamo svi i internet a kamoli krov nad glavom ili parce hleba u ustima, tako da ako imas nameru da kroz toboznju zastitu prava siromasnih ustvari napadas nekoga (Vladu, Guvernera, Kogagod), ja nisam sagovornik za takvu pricu pa je dalje necemo ni nastavljati. Nisam sagovornik jer je svako napadanje bilo cega, ako je sa kvazi argumentacijom osmisljeno, ustvari gubljenje vremena. Ja ga bas toliko nemam na gubljenje, ne zameri ;)

Ova vest samo pokazuje koliko su naši (ekonomski) novinari (a i drugi) neobrazovani, nekritični, i decenijama daleko od savremenog novinarstva... ovo je priča koja traje već nedeljama, a ovo danas je samo epilog svega toga... gde su tu pitanja o sudbini banke u Srbiji, intervju sa guvernerom (ovo je ipak bitna banka za Srbiju, a naročito imajući u vidu ne tako davan kolaps srpskog bankarskog sistema), itd. itd... a da zanemarim činjenicu da se ova vest vodi pod rubrikom SVET!!! Kao da se dešava nekome u Americi ili Australiji, a ne nama...

Mada mislim da je diskusija koja se vodi malo off topic za konkretno ovu temu (a i drugačiji su razlozi kolapsa Hypo banke od SEK-e, mada postoje i ti elementi), ali, evo par razmišljanja (suviše je duboka tema da bi se o njoj diskutovalo kroz nekoliko poruka na forumu)

Slažem se da je pohlepa bila prisutna na obe strane, i da je to na neki način uzročno-posledična veza, ali upravo iz tog razloga je i neophodno prisustvo NEZAVISNOG REGULATORA, koji neće dozvoliti (odnosno neće zažmuriti na) takve situacije.

Taj regulator sa jedne strane MORA da kontroliše SVE aktivnosti finansijskih učesnika sa jedne strane (kako bi se osigurala sigurnost bankarskog sistema, a time i celokupne privrede) sa jedne strane, tako i ZAŠTITI klijente finansijskih ustanova tako što ograničava finansiranje do razumnih granica (kao što je NBS i radila sa raciom 30%, uvođenjem visokih obaveznih rezervi, kreditnog biroa, isl). Na taj način se i održava stabilnost bankarskog sektora, jer se onemogućava da kreditiranje dosegne granice koje je posle nemoguće vraćati.

Da se ne zavaramo, običan čovek živi u trenutku, i malo je (odnosno manjina) onih koji razmišljaju o budućnosti, pa tako i o tome koliko treba štedeti za stare dane, kako će vraćati kredite, isl.

Iz tog razloga, za neke stvari je neophodna umešanost DRŽAVE, kroz regulatora, koja će definisati pojedine uslove kreditiranja (ne i kamate), koja će uvesti obaveznu penziju, itd. itd.

Razlika izmedju mog vidjenja i vaseg je, sto vi mislite da, kad se skupe bankarski menadzeri, oni razgovaraju kako da naprave sto kvalitetniji bankarski proizvod.A ja znam da oni razgovaraju kako da odrade jednu ciljnu grupu, da ih navuku, i da im sto duzi niz godina sisaju krv.Dakle smisljaju kako da sto lukavije i prefidnije prevare nekog da se uhvati u njihovu zamku.Odmah da kazem postujem to sto si uspeo da izbegnes njihove lukave zamke.Takodje volim da procitam kvalitetne i analiticne postove kao tvoje.
Unapred sam se izvinio sto ce moji postovi da budu sirovina.Ali sam takodje i fasciniran uporsnocu da se da smisao stvarima,koje su tako bizarno jednostavne.U pravu je mojmejl2003, previse sam off.Over & out.

Pozdrav,

pa, tesko da ja pokusavam da dajem nekakav novi smisao necem, ono sto ja iznosim uglavnom je posledica odredjenih teorijskih znanja i iskustava iz prakse onoliko koliko je moguce ta iskustva imati. Prilicno sam upoznat i sa teoretskim i sa prakticnim radom u NBS iako ne mogu bas sve tvrditi i nesto i ja moram verovati, ali moj je utisak da je sadasnji mehanizam kojim aktuelni guverner izvrsava zadatke, prilicno efikasan i prilicno nezavisan (nije to prava nezavisnost koja sustinski nigde i ne postoji ali je veca od onoga na sta smo navikli i mene licno je iznenadila), cak stavise, obzirom da je najcesce fiskalna politika koju vodi aktuelna Vlada u koliziji sa monetarnom politikom i da je uglavnom ometa, mislim da je konkretno ovaj guverner dobro, do sada, odradio vecinu svojih zadataka. Znajuci sa koliko je gresaka fiskalna politika nastupila, kreirajuci krajnje nerealnu simbiozu razvojnog budzeta, popustanja pred pritiscima i populistickih mera (zaposljavanje u javnom sektoru itd.), mislim da nas je od velike propasti i urusavanja spasla bas monetarna politika vodjena uglavnom kao pokusaj protivteze dosta pogubnoj fiskalnoj politici sve dok se kreatori fiskalne politike nisu malo obuzdali pa bar nismo preuzeli razne odobrene kredite ili njihove transe kao posledica tog otreznjenja. U svemu tome, monetarnoj politici nikako ne pomaze sistem poslovnih banaka ali to je i prirodno jer one za cilj imaju maksimizaciju profita i sasvim je logicno da su sa suprotne strane barikade, ali gradjanstvo sa sve dobrim delom neodgovorne privrede su posebno stavili ne samo domacu monetu pred streljacki vod, vec su posebno pomogli bankama da postanu uspesni kreatori life-style atmosfere u kojoj je zivot na kredit jedna tako normalna stvar....


Nezavisni regulator?
Da, mogu da u potpunosti podrzim tu ideju, samo je problem kada pokusamo da ga preciznije definisemo. To trenutno i radi NBS sa vise ili manje uspeha, ali drzavna politika cini sve, samo nista da joj pomogne u tome. Drzava ce uvek vrsiti pritisak na sva "nezavisna tela" koja sustinski zavise od upravo volje drzave za njihovim postojanjem. Savet za borbu protiv korupcije je Vladino savetodavno telo, a dobar deo ministara u Vladi, ne samo aktuelnoj jer je to prica malo starija od samo ove Vlade) je na sudu zbog tuzbi upravo protiv tog svog tela. Tesko da se u takvoj atmosferi moze dizajnirati neka zaista nezavisna i nepristrasna, a dovoljno strucna i kompetentna ustanova, dovoljno dobro placena da bude zasticena od mita i korupcije, koja ce stvarno objektivno nadgledati finansijske tokove i pritom ne ciniti stetu na opstem nivou. Tesko....ali je zaista dobro uocena potreba.

Zasto kazem da pritom ne cini stetu na opstem nivou?
Pa, postoje stvari koje su formalno neracionalne ali u praksi funkcionisu. Recimo, svojevremeno dobijamo silnu pomoc, primera radi, 100M dolara, i onda mi za cenu od 85M platimo strcnjake iz istih firmi koje to doniraju da bi nam oni objasnili kako da najbolje potrosimo preostalih 15M. Smesno ali sustinski, da ne pristanemo na to, ne bismo videli ni tih 15M. U osnovi to je samo pranje novca da bi se izbegao trenutni ulazak u visi poreski razred kod sistema progresivnog oporezivanja (sto vise zaradjujes, veci je i procenat poreza a ne samo ukupna masa po istom procentu). Tako nesto ne bi odobrio niko iz takvih nezavisnih tela ali to su pravila igre i zbog toga bismo propustili i priliku za onih 15M. To je samo primer ali toga ima i van finansija, moglo je i drugacije - pogodjene zgrade MUP RS u K.Milosa odavno bi se prodale ali ne mogu da se bezbedno sruse prema zakonskoj regulativi za centar grada. Resenje: promenimo regulativu.

Tiho, pa kad uspe, prodace se i te rusevine. Sta da se radi, postoje pravila koja se ne pisu javno, ali sad treba da nekakav Nezavisni regulator bude dovoljno fleksibilan da to shvati i prihvati. Naravno, cim jednom shvati, tesko da ce kasnije opet biti ikad vise nezavisan, i to tako ide....

Hypo Alpe Adria banka u Srbiji visoko solventna i likvidna

Povodom vesti o preuzimanju Hypo Group Alpe Adria, Klagenfurt (HGAA) od strane Republike Austrije, Narodna banka Srbije, u cilju adekvatnog i transparentnog informisanja javnosti, daje sledeće saopštenje:

Hypo Alpe Adria a.d. Beograd, kao i ostale banke prisutne na tržištu Republike Srbije, posluje kao posebno pravno lice, sa sopstvenim kapitalom, koji joj omogućuje da nesmetano izvršava sve svoje obaveze prema poveriocima. Banka je visoko solventna (sa pokazateljem adekvatnosti kapitala od 26,94%, što je više od 3,5 puta iznad međunarodno određenog minimuma od 8%, odnosno više od 2 puta iznad minimuma propisanog u Republici Srbiji od 12%), kao i visoko likvidna (propisani pokazatelj likvidnosti trenutno iznosi 1,67 i u kontinuitetu je znatno iznad propisanog minimuma od 1). Banka, pored navedenog, ispunjava i sve ostale propisane pokazatelje poslovanja i u toku ove, kao i prethodne godine, posluje profitabilno, zadržavajući profit u Srbiji kao podršku daljem rastu njenih aktivnosti.

NBS je informisana da je na završenoj sednici Skupštine akcionara HGAA postignut dogovor po kome je Republika Austrija postala vlasnik ove grupe. Činjenica da je Republika Austrija postala vlasnik HGAA potvrđuje sistemski značaj koji ova grupa ima u Austriji i spremnost države da je podrži u celini, što će stabilizovati poslovanje ove banke, kao i doprineti daljem očuvanju stabilnosti i razvoju njenih banaka kćeri, uključujući i banku u Srbiji.

Kabinet guvernera

Izvor: http://www.nbs.rs/internet/cir...html?id=3804&konverzija=no




Dobro je što su "informisani", bolje bi bilo da su "intenzivno pratili dešavanja proteklih dana"... ali, jbg :)

Apropo toga koliko se kontrolišu banke i vanbilansne pozicije isl.



Ostatak teksta na: http://www.telegraph.co.uk/fin...ank-fearing-domino-crisis.html

Politika velikih banaka na balkanu je svjesna i presutno odobrena od strane drzava iz kojih dolaze. Zelenasko kreditiranje rizicnog trzista Balkana je dugorocno pametna politika. Zamjesili su jako velik kolac, ako sve ispadne ok pojesce ga sami, ako ne, podjelice ga s onim ko ih bude finansijski cupao iz sranja -- za njih je to win-win situacija, samo je jedan win veci od drugog. Da su vodili oprezniju i realniju politiku ili ne bi bilo ista od poprilicnog poslijeratnog gospodarskog rasta bivse Juge, pa niko ne bi pojeo kolac ni u ovih prethodnih deset godina niti u narednih deset, ili bi pare dosle sa neke druge strane pa bi neko drugi jeo i/ili dijelio kolac. Europske finansijske korporacije su jednostavno iskoristile prednost blizine i relativno dobrog poznavanja terena, upetljale se sa jakim političkim opcijama (HAAB je HDZ-ova "kucna" banka u FBiH i RH) i drmaju. Rast cijena nekretnina je na ovim prostorima iminentan jer su i dalje debelo ispod neke ocekivane buduce vrijednosti (iako mozda djeluju nerealno visoke za nase uvjete). Jednako je i sa gospodarskim rastom jer smo mi jos uvijek itekako zeljni svega i, sa izuzetkom one sretne manjine zaposlene u javnom sektoru -- u stanju da radimo jako puno za kikiriki i efektivno stvaramo vrijednost onome ko u nas investira. HAAB ima samo jedan problem u odnosu na RBA, UniCredit i Intesu a to je da je zapravo poprilicno mala banka koja ima limite dokle se moze tako ponasati ali ni to nije problem -- naci ce nekog s lovom da ih prenese preko burnih voda i idu dalje.

Pozdrav,



informisanost ne pokazuje ama bas nista, a posebno ne to da nije intenzivno praceno desavanje. Naprotiv, itekako je praceno intenzivno iako deluje da se sve sredilo samo od sebe, gledajuci sa domaceg aspekta.

Ipak, sumnjam da nisu u igri bila i razmisljanja o zrtvovanju ovih kcerki-banaka, odnosno preuzimanje njihove solventnosti na razne nacine, sto bi intenzivno pracenje i preventivno reagovanje NBS moglo da spreci za banku na nasem trzistu. O tome samo nagadjam i nemam preciznu informaciju da li je neko iz NBS sapnuo da se sprema odlucan odgovor ako se krene u kolateralni udar na nas finansijski sistem, ali nagadjam da je bilo ispitivanja terena od strane predjasnjih vlasnika i menadzmenta Hypa. Ukoliko je stav NBS bio jasan i precizno izrecen u pravo uvo, pa pritom slicno bilo i u ostalim drzavama, moguce da se odustalo od tog scenarija i preslo na ovaj koji smo svi videli.

Ako toga nije bilo i ako se zaista sve desilo bez ikakve potrebe za uzbudjivajnem sa anse strane, onda smo svedoci jos jednog prakticnog primera stare narodne - tresla se gora, rodio se mis.

Danke Oesterreich.

Dobar deo Srbije se plasi toga, ali gde je tu logika - kratak si sa parama pa povlacis investicije odande gde ti donose 15% da bi ih ulozio tamo gde donose 3%?!
Sa moje tacke gledista, ako neko ima 2 banke - jednu u Beogradu i drugu u Becu a mora jednu da zatvori zbog finansijskih problema, onda ce ona u Becu da bude likvidirana a ona u Beogradu da ostane.

Al evo kupila je drzava 100% banku kompletna banka je drzavna.
sad drzava ima dvije banke Hypo i Bawag :))) juhuuu

Sto se tice kesha u petak oko podne kesh na bankama se nije mogao da digne u Hypo Osterreich. Zasto niko ne spominje na vjestima ili TV?

U Austriji je pro personi 100 000 eura osigurano ako padne banka. 100 000 eura najvise moze da dobije jedna osoba ne ovisno o tome koliko ima konto racuna. Ako ima 3 po 100 000 2 pushe :)

Nego kakva je situacija sa Srbijom ima li kakvog osiguranja ili sve na divlje?

Hypo Alpe je bila Haiderova banka on je sa njom radio sta je htio trosio koliko je htio. Haidera nema sad da odgovara...



Eh jedina banka koja je propala a kojoj drzava nije pomogla u Austriji je Meinl Bank. Ona se u pepeo pretvorila...

Ima osiguranja, naravno - u Srbiji, do 50.000 EUR.

Inace, za vreme nazi-ja Haidera, na celu Hypo-a je vrsena i najveca ekspanzija na Balkan... sto je totalno kul, Haider nije voleo puno strance, ali eto - voleo je da posluje tamo :-))

jedno je poslovati sa strancima u njihovoj zemlji, a jedno je primati ih u svoju zemlju.

http://www.seebiz.eu/hr/banke/...n-strateski-partner,63712.html



Izvinjavam se sto je bez komentara...

Pozdrav,

cuvamo komentare za novu temu, lako bi moglo da je bude :)

potpuno upravu si jedno je u tudjoj zemlji lopovlukom se baviti dok u svojoj ne bi mogao tako lako.
Jer gledaj samo koji zincevi se uzimaju na balkanu za stambeni kredit ili koji zinc za obican kredit. Mislim ludo preludo...

sta ovde u Austriji se ljudi bune sto je zinc 3 posto a dole na balkanu normala 10 posto da se uzima ono super povoljan kao...
goni u p.. m... i trebaju da propadnu, ali fazon je u tome ko ce lezati u kavezu za to? mislim izgubi se milijarde eura i ono ujeo vuk magarca.

Volksbank je isto primila kesha u prvoj turi krize od drzave... samo ne znam koliko u biti tada su svi muzli drzavu koliko je ko mogao namusti...

Bank Austrija (Unicredit) prijavila 1 kvartalu 2009 547 miliona dobit!!! halo hej ko je lud tu!!!!


Der Nettogewinn (Periodenüberschuss ohne Fremdanteile) war mit 547 Mio. Euro um 35 Prozent höher als im ersten Quartal 2008 - und das trotz des doppelten Kreditrisikos.
Wegen der Rezession sind die Risikokosten in den ersten drei Monaten 2009 im Vergleich zum Vorjahreszeitraum von 173 Millionen Euro auf 446 Mio. Euro mehr als verdoppelt worden. "Das strikte Kostenmanagement trug maßgeblich dazu bei, dass wir trotz der deutlich gestiegenen Risikokosten unseren Nettogewinn gegenüber dem Vorjahrsquartal um 35 Prozent auf 547 Millionen Euro steigern konnten", zeigte sich Bank Austria-Vorstandsvorsitzender Erich Hampel erfreut.

die presse.

e moj osmania, to je vama vasa borba dala, pa opet imate austriju gospodara.

Sta je lose ako su mu ljudi dozvolili da uzme 10 ? Sta, ti bi kao rekao, ne nemojte mnogo je uzecu 3 ? Sve se bojim.

Ali isto tako u Srbiji banke plaćaju enormno visoke kamate na štednju... pa banke su davale kamate na sredstva u evrima i do 10% godišnje (!?)


U svakom slučaju biće zanimljivo videti bilanse Hypo Srbija za poslednji kvartal ove godine, i videti koliko je kriza uticala na njeno poslovanje, odnosno podizanje depozita. Čuo sam da su pojedine štediše pokušavale da podižu uloge, odnosno prekinu oročenja, ali nisu mogla da podignu novac, već na rate...

Pozdrav,

ruku na srce, preko 6% godisnje na stednju u eurima uglavnom se davalo kampanjski, u "akcijama" i promo-periodima kada je trebalo hitno izservisirati neki dugorocni plasman a kratkorocnih planiranih nije bilo dovoljno, pa se pribegavalo i ekstremno stimulativnim kamatama na stednju. Doduse, ne secam se da sam video negde bas 10% ali se dobro secam 8,5% sto apsolutno ne mora da znaci da nije bilo i svih 10% na momente. Suma sumarum, u Srbiji se zaista placa dosta visoka kamata na stednju, to je apsolutno tacno.

I dan danas je moguće dobiti povoljne kamate na štednju... tokom nedelje štednje kamate su išle i do 9.5% EKS.

Evo primera od pre par godina, Alpha banke, 10.75% na štednju oročenu na tri godine: http://www.alphabankserbia.com/vesti.elerxr.html



Isto tako, kada se posmatraju kamate na kredite, ne treba zaboraviti na izuzetno visoke stope obavezne rezerve koje takođe utiču na visoke stope (videti intervju sa Draginjom Đurić, http://www.elitesecurity.org/t385464)

To je zapravo vezano i jedno s drugim. Uprkos visokim kamatama, oni bez velikih domacih depozita, imaju marginalno visu marzu nego na zapadu jer moraju pozajmiti te pare od maticnih banaka koje ih kupuju na trzistu novca. Ko je dizao kredit jasno vidi da oni racunaju kamatu kao zbir Euribora, cijene kostanja osiguranja (u procentima) i marze koja je u rangu kamata na zapadu, odn. tek mozda 1% visa.

Zato i daju visoke kamate na stednju, a onda prenose svoju ustedu kod osiguravanja kreditnih plasmana na domace stedise.

Slicna je situacija (i kamate) i u BiH, ovdje su im jos obavezne rezerve vezane uz "rizicnost" kreditnih plasmana, pa moraju manje novaca deponovati u centralnoj banci za uredno otplacivane kredite, nego za one koji kasne, a tu kaznu ne mogu prenijeti na pojedine duznike nego obicno "izravnaju" tako sto nakon lose godine podignu kamate (to se i desilo u 2009, a desice se i u 2010).

Bavaria may seek to reverse HGAA acquisition -paper

FRANKFURT, Jan 4 (Reuters) - Bavaria may seek to reverse BayernLB's [BAYB.UL] takeover of Hypo Group Alpe Adria if an investigation finds disclosure problems, Bavarian finance minister Georg Fahrenschon told Sueddeutsche Zeitung.

Bavaria wants to establish whether executives involved in the 2007 sale of HGAA disclosed all relevant information and plans to probe them under oath, the newspaper said in its Monday edition.

BayernLB sold its controlling stake in HGAA to the Austrian government last month for 1 euro in a rescue backed by the European Central Bank aimed at avoiding a collapse that could have undermined trust in eastern European banks. [ID:nLDE5BD00D]

BayernLB declined to comment on the report and a spokeswoman for HGAA was not immediately able to comment.

Austria's number six bank, considered of systemic importance because of its presence in the former Yugoslavia, made up to 1.7 billion euros in writedowns and loan losses in the crisis. BayernLB said the nationalisation would result in a full 2.3 billion euro writedown of its 67 percent stake.

If it emerges that executives failed to disclose vital information pertaining to the sale, Bavaria will seek damages and to reverse the sale, Fahrenschon told the paper.

Fahrenschon is chairman of BayernLB and Bavarian finance minister.

The controversial sale of HGAA to BayernLB is being probed by prosecutors in Munich. (Reporting by Edward Taylor, additional reporting by Christian Gutlederer in Vienna)

Izvor: http://www.reuters.com/article/idUSLDE6030D020100104

Zurka se nastavlja.Zabavi nema kraja :P.

No comment?

http://www.youtube.com/watch?v=iFA8er6_l7Y

Odgledao sam svih 5 nastavaka na Jutjubu. U prvi mah izgleda kao senzacija, ali u to vreme, dakle početkom 90-tih, nije ni bilo stranih poslovnih banaka, pa je logično da se muvalo sa računima u inostranstvu. Osim toga, u Srbiji su otvarali račune na Kipru, a Bosanci nisu ni imali račune, nego su novac davali na reč i potpis na ugovoru na papiru A#, bez pečata. Prema tome, taj deo nije nikakvo čudo.

INTERVJU KURIRU

Hrvoje Apelt: Hypo će se pretvoriti u noćnu moru za investitore i političare
Autor/izvor: SEEbiz (http://seebiz.eu/sr/banke/hrvo...titore-i-politicare,66325.html)

BEČ - Novinar Hrvoje Apelt je nakon otkrića o navodnim mutnim poslovima s hipotekama u Hrvatskoj, ostao bez posla. Njegovi članci u kojima je kritikovao vlast, posebno tadašnjeg premijera Ivo Sanadera, koštali su ga radnog mesta, a poznati novinar je u intervjuu austrijskom Kuriru, koji ima tiraž od 260 hiljada primeraka, rekao da svaki dan sanja da ponovo bude u mogućnosti da piše.

Na pitanje na šta pomisli kada čuje ime 'Hypo', Apelt je rekao da je, na temelju informacija koje je dobio od poslovnih partnera 'Hypo' banke u Hrvatskoj kao i svega što je pronašao tokom dugogodišnjeg istraživanja, 'Hypo jedna od najvećih kriminalnih organizacija u Hrvatskoj, uz moćnu pozadinu i politički patronat najviše vlasti'.

Na pitanje šta je pomislio kada je čuo da je austrijska vlada spasila Hypo Alpe-Adria banku, jer je dovedeno u pitanje 8000 radnih mesta, Apelt je rekao da je pomislio da će tu banku ubrzo sustići njena prošlost.

Ono što ga je najviše šokiralo je činjenica da se dosad nijedan hrvatski političar nije morao suočiti s istragom protiv sebe. Posebno je tu istaknuo bivšeg premijera Sanadera. Napominje kako će se Hypo za političare i investitore, umešane u nezakonite transakcije, pretvoriti u noćnu moru.

- Dati su im krediti uz bolje uslove, jer su pristali na za banku mutne i nezakonite transakcije. Moram reći da Evropska unija vrši pritisak na hrvatske vlasti da završe svoje istrage o aferama vezanim za Hypo banku - rekao je Apelt.

Na pitanje da li je upoznao Jorga Hajdera i Volfganga Kulterera, Apelt je rekao da nije, ali da bi imao puno pitanja za njih.

- Uvek smo se pitali o novčanim sredstvima koja su tada tekla. Istraživao sam o aferama u Hypo banci u Austriji, dva puta sam bio u Klagenfurtu. Naravno, vrata Hypo Alpe-Adria banke za mene su uvek bila zatvorena. Pozivali su se na tajnost poslovanja banke - rekao je Apelt.

Osvrnuo se i na bivšeg premijera Sanadera, rekavši da se prvobitno činilo da je jedan moderni, proevropski političar preuzeo HDZ.

- Policijske istrage sada pokazuju da je Sanader istovremeno vodio dobro organizovanu grupu kriminalaca, koja je osumnjičena da je oštetila državu za stotine miliona kuna - rekao je.

Na pitanje koja je uloga Ive Sanadera u aferi u Hypo banci, Apelt kaže da je Sanader živeo, studirao i radio u Insbruku.

- Njegov brat je još uvek tamo i aktivan je u HDZ-u, kojem je Hypo banka krajem 2002. dala donaciju od dva miliona kuna - rekao je Appelt i dodao da su njegova istraživanja da je Sanaderov posrednik bio jedan direktor filijale Hypo banke u Klagenfurtu, čije ime nikada nije saznao, ali da zna da poseduje veliki dvorac nedaleko od Klagenfurta, kuda je Sanader slao zaposlene u jednom od svoji preduzeća na team building.

I Ivić Pašalić imao je veza u Austriji, rekao je Apelt.

- Bila je to jedna žena u Hypo banci u Klagenfurtu. On je bio savetnik bivšeg predsednika i dobio je za izgradnju tržnog centra zajam od 30 miliona evra, bez iskustva u ovom poslu. Tada sam u mnogim mojim člancima postavljao pitanje zašto bi Hypo banka tako nešto učinila - rekao je Apelt.

Upitan da li zna danas odgovor zašto je to banka učinila, Apelt je rekao kako je javna tajna da su posleratni profiteri svoje milione investirali preko lihtenštajnske firme na račune Hypo banke u Koruškoj.

- Ja sam objavio imena tih ljudi, pre svega Vladimira Zagorca i Ivića Pašalića. Oni su dobili 300 miliona evra hipoteke za njihova ulaganja, bez ikakvog jemstva banci - napomenuo je, dodavši kako mnogi Zagorčevi projekti ni danas nisu završeni.

Napominje kako je cela afera u Hypo banci daleko od svog završetka.

- Domagoj Margetić upravo piše knjigu 'Afera Hypo', to je roman pun pikantnih detalja, ali još nije završen. Zbog Sanaderove ostavke, hrvatski mediji mnogo pišu o aferi Hypo. Ja sam bio svojevrsni pionir u tome, a dobio sam otkaz jer sam postavljao pitanja, kojima se danas bavi Državno tužilaštvo - rekao je Apelt.

ZAGREB - Zbog nedovoljne saradnje Hypo Group Alpe Adria sa istražiteljima, u četvrtak poslepodne policijska grupa “SOKO Hypo” upala je u Centralu Hypo banke u Klagenfurtu.

U akciji je učestvovalo 45 policajaca, tužitelja i finansijskih stručnjaka. Kako je saopštilo nadležni tužilac, radilo se o ciljanoj akciji kojom se želela osigurati dokumentacija vezana za pet preduzeća kćeri Hypo banke u jugoistočnoj Europi.

U petak, Državno tužilaštvo potvrdilo je kako su njihovi ljudi u Austriji gde sa istražiteljima razmenjuju podatke o Hypo banci. Istražitelji su se posebno usmerili na dokumentaciju o četiri velika posla Hypo banke u Hrvatskoj .

Tamošnje novine podsećaju da se za sada konkretna istraga vodi samo protiv jedne osobe, nekadašnjeg čelnika Hypa Günthera Striedingera. U pitanju je ponovo posao sa Hrvatskom. Istražuje se zbog sumnje da je oštetio Hypo banku za oko 2 miliona evra prilikom finansiranja kupovine helikoptera za neimenovanu hrvatsko preduzeće. (I. A.)

Izvor: http://www.jutarnji.hr/usli-u-...-po-papire-o-hrvatskoj/594965/

Pod istragom poslovi "Hipo Alpe Adrija banke" na Balkanu
Tanjug | 06. 03. 2010. - 14:31h

Specijalni istražni organi, koji rasvetljavaju slučaj "Hipo Alpe Adrija banke", trenutno preispituju poslovanje ove banke na Balkanu, piše bečki nedeljnik "Format".

"Hipo" je očigledno u Srbiji i Hrvatskoj "žonglirao" milionima i nekretninama, navodi list, ističući da je banka davala velikodušne kredite i kada je bilo poznato da se radi o problematičnim projektima.

Ova banka je pokušala da proda očigledno bezvredne nekretnine i placeve sopstvene firme koja se bavila nekretninama, ali je plan propao zbog veta koji je stavila osiguravajuća kompanija "Gracer vekselsajtige", koja je deo "Grave grupe".

Pravosudni organi trenutno analiziraju četiri, prema njihovom mišljenju, veoma sumnjiva projekta vezana za nekretnine. Tri projekta su išla preko hrvatskih firmi, a četvrti preko srpskog "Blok 67 d.o.o."

Ovo srpsko preduzeće bilo je uključeno u izgradnju jednog stambenog naselja u Beogradu, koju je trebalo da finansira "Hipo banka", navodi "Format".

Nedeljnik citira nalog za pretres od prošle nedelje, u kojem piše da, "iako se ispostavilo da firma nije mogla da realizuje ovaj projekat zbog nastupajućih rizika, uprava "Hipo internešenel" je pokušala da te nekretnine interno proda "Hipo Alpe Adria Imobilien AG"".

Nakon sto je "Grave" osiguranje stavilo veto,"Hipo" je sam otkupio celokupan projekat. Na prvobitno odobreno finansiranje dodato je još 17,5 miliona evra i troškovi projekta su eksplodirali sa 150 na 237 miliona evra, tvrdi "Format".

Kod srpskog preduzeća se, prema pisanju nedeljnika, radi o sestrinskoj firmi austrijske "CEE Invest Holding", čiji je je osnivač raniji poreskih savetnik "Hipo".
Nejasno je, takodje, da li je on taj posao vodio kao poverenik ili ga je radio za sebe. Njegovo preduzeće negovalo je tesne veze sa bivšim šefom "Hipo" Ginterom Štridingerom. Štridingerovo preduzeće "Rubikon Invest AG" je od "CEE Investment Holding" dobilo veliku pozajmicu.
"Format" ukazuje da su i tri projekta u Hrvatskoj, koja su sumnjiva istražnim organima, vezani za slične probleme.

Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Drust...o-Alpe-Adrija-banke-na-Balkanu

SPAJANJA I PREUZIMANJA
Raiffeisen preuzima slovenački i hrvatski Hypo?

LJUBLJANA - U bečkom Raiffeisenu pripremaju se za kupovinu slovenačkog dela Hypo banke, piše slovenački list Finance pozivajući se na izvore bliske bečkoj banci. Već ranije se pisalo da će se regionalna mreža nedavno nacionalizovane klagenfurtske Hypo banke prodavati u delovima, a Finance sada navodi kako su za nju zainteresovane Raiffeisen i Erste banka.

Hrvatski mediji već su pisali da bi Raiffeisen mogao kupiti hrvatski deo Hypo banke, za slovenački deo zanimanje je već iskazala Erste banka, a sada se kao mogući kupac spominje i Raiffeisen, dok se Erste spominje kao najverovatniji kupac srpskog dela Hypo banke.

Bečka centrala Raiffeisena na upit Financa nije jasno potvrdila da je zainteresovana za delove Hypo banke. "Oprezno pratimo događanja u bankarskom sektoru u srednjoj i istočnoj Europi. Ako detaljno proučim neku banku koja se nudi na tržištu, to još uvek ne znači da smo zainteresovani i za kupovinu udela u njoj. Pri mogućim preuzimanjima naročito nas zanimaju poslovna merila i da li bi preuzimanje bilo u skladu s našom bankarskom mrežom i poslovnim ciljevima. Ali možemo reći da nismo zainteresovani za srednje banke na slovenačkom tržištu“, odgovorili su iz Raiffeisena.

Izvori bliski Raiffeisenu upozoravaju da je uprava bečke banke u ovom trenutku usredsređena na spajanje sa Raiffeisen Zentralbank Osterreich (RZB), svojom matičnom bankom, koja u vlasništvu ima 70 odsto grupe Raiffeisen International. S druge strane, više izvora iz bankarskog sektora tvrdi suprotno.

Raiffeisen je, kao i većina austrijskih banaka, teško pogođena problemima na ukrajinskom, mađarskom i ruskom tržištu. U 2008. Banka je imala 982 miliona dolara dobiti, a lane je dobit pala na 212 miliona dolara.