A sta cemo sa tim sto 99% banaka u Srbiji zahteva Internet explrer i ActiveX?

Da, to je mali problem :)

Da ne reklamiram imena, ima jedna koja ne traži ništa i bar dve koje daju onaj token i softver radi iz svih browsera i sa svih operativnih sistema.

Ja od ponedeljka krećem u akciju prelaska iz jedne renomirane domaće koja mi nudi ono tupavo Halcom rešenje (kada sam ga dobijao pre par godina rekoše "Super, taj je najbolji", a moje misli su posle par dana korišćenja bile "Ako je taj najbolji, kakvi li su oni ostali.") u ovu prvo pomenutu.

Koristite Wine :-)

Inace... ja definitivno ne bih zeleo da imam nikakva posla sa bankom koja koristi ActiveX za e-banking... posto mi to dosta govori o njihovoj IT politici vezanoj za sigurnost :-)

Hehe ivane zaboravio si ocigledno sta znaci ziveti u srbiji, postoje dve firme koje prave ovde bankarski softer i uvaljuju taj isti software svim bankama, retko koja se okurazi pa predje na normalniji sistem.

Neko nece da reklamira banke, ali ja svoju definitivno hocu , korisnik sam Unicredit banke i zadovoljan sam generalno uslugom. Imali su radnije neko halcom resenje koje su na moju radost zamenili komplet sa tokenom kao autentifikacijom :) Po meni nedostaje nekoliko stvari kod njihovog ebankinga, ali mislim da to generalno nas zakon o poslovanju treba da se promeni. Posto za sve zivo kao pravno lice vazi samo uz pecat i potpis, neke stvari se na zalost ne mogu lako resiti preko ebankinga, pa jos uvek moram da odem do banke i da pecatiram neke stvari.

Narode, jeste li gledali komentare na originalnom sajtu? Ja se u bankarstvo uopste ne razumem pa je bez veze da vam prenosim detalje, ali mi se cini da tamo ima dosta razumnog teksta. Veliki deo komentara se doduse odnosi i na Linux kao takav, uputstva za koriscenje USB umeso CD-a, preporucivanja nekih drugih distribucija i slicno, ali i tamo ima nekih zanimljivih stvari.

Jedna caka - dvodelni pasvord - jedan deo je nesto sto sigurno neces zaboraviti i to nigde ne pises, a drugi je vec tamo, pa samo dopises onaj prvi deo, tako da i ako izgubis USB nema opasnosti da ga neko pokrene.

Koje je po vama najbolje resenje za e-banking, tj koja tehnologija, da budes sto sigurnija i da radi na svim sistemima?

Hvala za temu, ali imam malu primedbu - da su vesti na RTS-u ovako detaljno dokumentovane i materija objasnjena bilo bi mnogo fino. A Ameri inace imaju dosta dinamican zivot i medije i oni definitivno jesu "veci RTS od samog RTS-a" ali mislim da tamo ipak ima nekih granica, odprilike se zna koja je emsija za proser....e i senzacije a koja bar treba da lici na nesto ozbiljno, kao recimo svetske vesti, a znamo iz nekih skorih dogadjaja kod nas da i to vole malo da nasminkaju, ali dobro sad ...

Pa i sam kazes "retko koja" - a i pominjes jednu... Milan Adamov isto pominje (ne poimenice) neke koje to rade...

Dakle, IMA banaka u Srbiji koje ne koriste ActiveX skrndelj. Glasajte novcanikom, znaci. To isto preporucite prijateljima i rodbini, objasnite im kakve sigurnosne probleme mogu imati sa ActiveX platformama...

To isto treba reci i bankama, ako te upitaju zasto menjas banku - ti im lepo kazes. Nekima ce doci u glavu posle nekoliko stotina otkazivanja, nekima posle par hiljada... nekima mozda nikad, ali koga briga :)



Tokeni. Iako ih ja licno ne volim, i koristim banku koja ima najobicniji USER/PASS (tj. par sifri za razne stvari) mislim da su tokeni najsigurniji metod pogotovu za obicne korisnike koji nisu IT eksperti.

Sa tokenima cak i da ti neko sniffuje konekciju on ne moze ponovo koristiti isti token (jer token radi samo jednom - posle cega biva ponisten/nevazeci) - kako si listu tokena dobio od banke postom, to se ne moze "snifovati" kao obican password.

Jedina mana tokena je sto moras imati listu tokena pored sebe kada radis e-banking, sto znaci da moras da je nosis sa sobom ako putujes, moze da se zagubi itd... ali prednosti u pogledu sigurnosti su daleko vece od te potencijalne mane za vecinu korisnika, pogotovu onih koji nisu geek-ovi i koji mogu fasovati viruse/trojane itd..

Smatram da ako navedes banke koje su multiplatformske i multibrowserske nece biti reklama vec konstruktivan savet clanovima foruma.


Ni pod tacku raznorazno. U tom slucaju cu koristiti windows bilo na virt masini ili kao host.

U pravu si. Evo ovako, posle ne znam kog zezanja sa Halcomom i USB SmartCard readerom (imam spremljen virman, samo treba da kliknem na "Send" i da ubacim PIN kod, a izgubim 45 minuta pokušavajući da nateram Halcom da prepozna čitač) i posle sabiranja koliko me je sve to koštalo para i vremena (zbog eBankinga sam pre pet godina kupio PC, pre dve godine i licnecnu za Windows kojeg teram preko VMWarea samo zbog eBankinga, svake dve ili tri godine mi skinu sa računa 40 evra za sertifikat, platio sam i čitač sa prvim sertifikatom oko 100 evra) odlučio sam pre jedno dva meseca prekopam spisak http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/15/linkovi_banke2.html i pogledam šta se nudi.

Erste banka ima rešenje i za firme i za pojedince koje ne traži SmartCard reader, Windows i IE (čitaj: ActiveX). Doduše, nude oni i Halcom i PEXIM, ali imaju rešenje bez toga koje je ograničeno onda samo na njihovu banku. Imaju online demo, pa probajte.

Pomenuta Unicredit i Alpha banka imaju tokene i provereno rade sa svim operativnim sistemima.

Za ove tri je sigurno, nije sigurno da li OTP banka radi (pominju token i druge OS-eve, ali niko nije potvrdio), a za Societe Generale postoji rešenje za privatan lica koje meni radi, recimo iz Safarija na Macu, ali ne znam da li imaju slično rešenje i za firme.

Sličnu tematiku smo obrađivali na Macserbia.org pa tamo ima još iskustava, ali ovo je jedan siže: http://www.macserbia.org/index...&limit=20&limitstart=0

Societe Generale radi sa safarijem, operom, firefoxom jedino sa chrome neradi.(za privatna lica).
na linuxu sam probao firefox i operu i radi dok chrome neradi

Ja sam davno radio u jednoj banci (pomenuta gore negde u tekstu ) zadnjih godinu dana pre nego što sam dao otkaz upravo na e-bankingu. I ono što vam mogu sa sigurnošću reći je: riba smrdi od glave. Izgleda da su pare koje direktori dobijaju od provizije spoljnih kuća koje pružaju e-banking rešenje verovatno tolike da se direktorima nikako ne isplati da bilo šta menjaju. Sistem koji smo "mi" tada koristili je bio vrhunski nepraktičan i nedovršen (pun gluposti), ali niko nije mogao ništa da promeni iznutra jer o svemu na kraju odluku donosi it direktor, koji naravno nema interes da bilo ko iznutra (iz banke) uradi nešto kontruktivno i krpi skupo plaćenu aplikaciju spoljne kuće (čime bi pokazao da su pare manje-više bačene). Sve greške, mane, nelogičnosti, se jednostavno proslede kući koja je radila aplikaciju, i nadalje se ignorišu čak i ako se nikada ne isprave.



Ne znam na kakve tokene tačno misliš, ali po opisu mi se čini da ta "lista tokena" koju pominješ mnogo liči na "tan-listu" koju daje recimo DB (ne državna bezbednost, već db.com). Ne znam za Nemačku, ali lista tokena ovde u Srbiji je u principu smeštena u uređaj manji od mobilnog telefona (koji se ovde bar zove isto "token"), i da bi pristupio (i dobio sledeći token) moraš da otkucaš svoj PIN. Mislim da je to mnogo praktično, a naročite prednosti su u tome što bukvalno ne moraš ništa da kriješ od bilo koga. Možeš bez ikakve brige da obavljaš transakcije na javnom kompjuteru u koji gleda 100 ljudi, i da i tokom logovanja i tokom transakcije kucaš šifru (token) koju će svi videti, a to im opet ništa ne vredi jer taj isti token jednom upotrebljen više ne radi.

Ja u svakom slučaju ako već idem negde na put, i hoću da koristim e-banking sa bilo kog (javnog ili tudjeg) kompjutera, ne bi mi palo napamet da koristim banking koji traži samo šifru (https://rol.raiffeisenbank.rs/ koji uzgred zahteva IE) bez ikakvog tokena ili bar tan-liste (manje bezbedno rešenje, jer za logovanje koristiš standardnu šifru). Bolje da izgubim token, nego da izgubim pare

Evo banke na kojoj radi token e-banking iz linuxa: http://alphaebank.alphabankserbia.com/ ali nažalost onog trenutka kada su prešli na to novo (halcom halEbank) rešenje (koje radi iz linuxa), počeli su da naplaćuju 15din po transakciji (do tada je bilo 60din mesečno), tako da preko njih više nisam obavio ni jednu jedinu transakciju. Više mi se isplati da skupim uplatnice na gomilu i skoknem do pošte jednom mesečno.




_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 02.01.2010. u 19:14 GMT+1]}

stvarno ne znam ko bi i dosao do neke zelje za e-bank ako vrsi uplate jednom mesecno :)

@pisac,

Mislio sam na TAN listu - koja jeste manje bezbedna od tih e-tokena (uredjaj velicine mobilnog) jer postoji mogucnost da ti neko snifuje obicnu sifru, ali opet - bez TAN-ova nije moguce zavrsiti bilo kakvu transakciju.

Licno ne volim nikakva druga resenja koja zahtevaju bilo kakav specificni hardver, jer jednostavno to samo trazi probleme...

Naravno - ja online banking radim >iskljucivo< preko mog laptopa... Ako neko koristi javne kompjutere za e-banking, u tom slucaju definitivno treba razmisliti o dodatnim zastitama.

Nisam ih vršio jednom mesečno, ali sam se reorganizovao i sada ih vršim jednom mesečno, u pošti, makar i kasnio sa nekim uplatama (zatezna kamata je mnogo manja od online troškova). :-)

Mrzelo me da tražim odgovarajući online banking koji ne pljačka svoje korisnike po transakciji, ali to mi je u petogodišnjem planu :-). Ako neko zna sistem koji radi i iz linuxa, ne zahteva specifičan browser, ima token ili neku sličnu zaštitu, i pri tome ne dere korisnike sa 15din po transakciji, neka mi javi.

Imam iskustva sa dvije banke, odnosno e-banking platforme.

CKB (Crnogorska komercijalna) - Koristi TAN listu, user i pass koji se ne vide prilikom kucanja. Radi samo iz Firexofa. Kada vam ostane 10 kodova, sistem vas upozorava da morate napraviti novu, prilikom čega morate ubaciti jedan od TAN kodova sa stare liste. Onog trenutka kad aktivirate novu listu stara je beskorisna.

Raiffeisen - katastrofalno urađen sistem u IE/ActiveX. Nema TAN liste niti sličnih sigurnosnih mjera, već najobičniji user/pass. Da sve bude zanimljivije, prilikom odabira šifre *ne smijete* koristiti specijalne znake, već samo alfanumeričke :) Nisam mogao vjerovati da jedan bankarski sistem prisiljava ljude da prave manje sigurne šifre.

@pisac
ne verujem da ces naci banku koja ne naplacuje proviziju, to je platni promet i sve ima svoju cenu, ali je tarifa niza ako se koristi e-banking. I koliko znam jos je malo niza za naloge date unapred. To malo nize je manje na drugoj decimali, ali je ipak nize.

Nije mi jasno da se trazi sigurnost i to samo koristeci browser. Koliko vidim HALCOM ima i hadversku komponentu i sifru. Ima resenje samo za windows, a sve je valjda u delu za rad sa smart karticom i kriptovanju podataka. Verujem da se to moze napraviti i za linux samo treba i sertifikovati resenje, a to je osnovno da se koristi mu banci.

Off-topic, a kolike su provizije u Srbiji za placanja na privatne i poslovne tekuce racune preko e-bankinga? Znaci ne medjunarodni wire transfer, nego unutar zemlje.

Pitam zato sto ovde gde zivim nema provizija za placanje unutar zemlje ako se koristi e-banking (ako ne, obicno su od 50 centi do 1-1.5 EUR) - bilo da je unutar iste banke, ili ne. Doduse, postoji stavka "odrzavanja racuna" (mada vecina banaka tu stavku ne naplacuje ako imate veci priliv od neke cifre)

Ne mogu da se setim koja banka mi je rekla da njihov eBanking može da se koristi u Fajerfoksu ako instaliram dodatak IE Tab.

Nije ni bitno. IE Tab radi na windowsu dakle opet smo na pocetku jer zahteva activeX.

U mojoj banci(da je ne reklamiram) nema provizije za placanje na racune unutar zemlje, placa se 80din mesecno za koriscenje e-bankinga.

u Meridian-u, 100 din mesecno mi skidaju za to odrzavanje racuna + 60 din valjda
za taj "e-banking paket" (ono PEXIM sranjce + poruke na mob stizu o prilivu na racun).

Svaku transakciju kad napravim, skinu mi 9 dinara.

U Intesi je besplatno prvih 5 transakcija u mesecu, a svaku sledecu naplacuju 15 din.

Inace, za e-banking koriste neko totalno amatersko resenje sa nepotpisanim ActiveX kontrolama. Za pristup nalogu su dovoljni user i pass (koji ne zastareva), a za vrsenje transakcija je potrebno ubaciti CD sa sertifikatom i uneti posebni pass.

A ovo je iz njihovog uputstva za koriscenje (podesavanja za Trusted sites, mada mi i to deluje klimavo sto se sigurnosti tice):

Moze i Daemon Tools Lite ;)

I ja koristim Intesin e-banking. Manje-više sam zadovoljan, ali kako sam na Linux-u imam sve više problema sa njihovim rešenjem. Više puta sam se raspitivao kada će preći na nešto naprednije (do skoro nisu podržavali ni IE8 - bar im je zvaničan stav bio takav).
Ovo je njihov odgovor na pitanje da li će u skorijoj budućnosti preći na nešto što se može koristiti sa nekog druog browsera:



Interesantna mi je konstantacija da 95% korisnika pristupa različitim servisima banke sa MS platformi... Pa rado bih pristupao sa nečeg drugog kada bih mogao! Koja logika! "Ne možete koristiti ništa što nije MS zato što ne podržavamo ništa drugo. A ne podržavamo ništa drugo jer svi naši korisnici sa nama rade preko MS (pošto ne podržavamo ništa drugo)" I tako mogu da se vrte u krug dok im ne dosadi
Druga stvar je što me ubeđuju "da u našem okruženju ne postoje projektna rešenja koja Internet plaćanja i elektronsko bankarstvo omogućavaju i na drugim platformama". Nije nego. Kao da ne znam da postoje banke u Srbiji koje imaju drugačije rešenje.

Kod njih sam prešao jer u mojoj staroj banci (Societe Generale) tada nisu imali elektronsko bankarstvo. Možda je vreme za novi izbor banke?

@component
I ja sam kod Intese, i otkad koristim Linux idem lično u banku (ne želim više Win na kompu). Ja sam im takođe par puta pisao u vezi raznih stvari i uvek su bili takvi odgovori. Pošalji im link od ove teme, pa možda odluče da promene svoju politiku i ubace da se koristi nešto drugo.. a ne samo IE i Win.

Evo pogledajte kako to austrijanci rade.

https://rs.unicreditbanking.net/demo

Mislim da se razumemo nisu savrseni , ali ja sam iz intese otisao kod njih.

@Ivan Dimkovic
Mislim da njima ne znaci nista zato sto sam rekao da idem zbog loseg ebankinga. Mislim da to niko tamo ni ne gleda. Jos jedan od vecih bezobrazluka je tipa niko od banaka ne obracunava kamatu na vidjena sredstva, tipa necu da orcim pare na neki vremenski period ali zelim da dobijam kamatu jer drzim pare kod banke, cime dizem njenu likvidnost. Generalno mislim da smo drzava Dembelija.

Ipak malo izreklamiraj. Koja banka? Da li funkcioniše iz drugih browsera, ima li Token ili nešto slično?



Niko tamo ne gleda ni mnogo važnije stvari od toga zašto je jedan (ili stotinak) sitnih klijenata otišlo iz banke. To jedino ili da si mnogo moćan klijent, ili da desetine hiljada sitnih klijenata napuste banku iz istog razloga (i tek kada nakon toga generalni direktnor pritegne IT direktora čija pozicija počinje da se ljulja).

Kao sto rekoh, sve banke kupuju Software od dve-tri domace firme, koje budi bog sa njima i njihovim poimanjem sigurnosti. Sve se meni cini da se stvari vrte ovako, aha daj da vidimo koliko kosta ebanking kod pere mike i zike. Aha uzecemo ovaj Zikin, najjeftiniji je a izgleda ima sve sto prosecnom srbinu koji ne zna sta je to ebanking. Jos veca stvar je sto verovatno ljudi koji kupuju software mozda i ne znaju sitnice tipa treba ovaj ili onaj browser. I prosto kupe i stave na flayer mi imamo ebanking.

A onda recimo odem kod savetnika u intezi i kazem, znate ovaj vas ebanking mi ne radi sa linuxom , a nece bas najbolje da radi ni sa Vista64, zahteva samo IE, primera radi nece da radi ni sa Firefoxom. A onda savetnik kaze sta ni firefox ne radi, blago zabezeknuto, odkoluta ocima tipa jao boze gde ja radim i slegne ramenima i kaze ja tu nista ne mogu. Da mi broj telefona njihove tehnicke sluzbe zaduzene za ebanking i tu se prica zavrsava.

Jednostavno ti kad odez podpadas pod neku statistiku. To sto sam ja otisao mozda je doslo drugih 5 ljudi iz drugih banaka, i njihov saldo kaze +4 nova klijenta, znaci poslujemo super.

Pa ako si SAMO ti u pitanju - naravno da niko ne gleda.

Ali ako bi svako kome je to bitno, a samo na ovom forumu sigurno ima nekoliko stotina ljudi, to uradio + regrutovao svoje prijatelje i rodbinu... to vec postaje cifra koja moze nekom skrenuti paznju da nesto nije OK.

A fakat da postoje banke koje imaju resenja koja rade na ne-IE/ActiveX platformi i daje mogucnost prelaska..

Mislim ako banku koristis samo za platni promet, tj. za primanje plate i placanje racuna, nije nikakav problem promeniti banku i razlike izmedju banaka tu nisu preterane pa da sad budes vezan za neku.

Ja sam promenio banku bas zbog jadne online platforme (koja jeste radila u FF-u, ali je bila bedna za neke druge stvari) - sve mi jedno, banka je banka... :)

Nije to baš tako jednostavno, ima dosta drugih stvari, broj filijala i bankomata, tarife i kamate, gužve na šalterima, uslužnost i kompetencija zaposlenih itd.

OK, to sa bankomatima je validna stvar - ali salteri? Pa ako ima online banking, koji ce ti djavo salteri?

A za tarife i kamate - zato i rekoh, "ako vam je platni promet jedina stvar koju trazite od banke", posto pretpostavljam da uslovi ne mogu biti bas strasno razliciti od banke do banke za te osnovne usluge, ili gresim?

Ja bih najradije svoje pare čuvao u banci koja se svakog jutra otključava ključem koji se čuva ispod otirača.

Pa ne svodi se sve u banci na prenos para sa računa na račun, uzimanje nove kartice, uzimanje kojekakvih potvrda, promene podataka (skoro sam selio svoju one-man-band agenciju sa adrese na adresu npr, ode par sati na birokratiju raznu), takođe se sećam pre par godina (ne znam da li je i dalje takva situacija) da, ako želiš da kupiš devize, više ti se isplati da podigneš dinare, odeš u menjačnicu, zameniš za evre, vratiš se u banku, uplatiš na devizni, nego da prebaciš sa računa na račun ebankingom iz topline doma svoga, koristeći neki bančin kurs. Verovatno nije tako u DE, ako ništa drugo barem sa devizama nemaš problem... ;)


Verovatno ne misliš na platni promet (to je ono za firme), već rad sa stanovništvom. Ali svejedno, tarife umeju dosta da se razlikuju od banke do banke. Opet, govoreći sa stanovišta malog preduzetnika, nije mi svejedno da li ću na godišnjem nivou banci ostaviti 50, 100 ili 200€, a ko što je neko već primetio, nikakvu kamatu ti sa druge strane ne daju na sredstva koja ti stoje kod njih. Ebanking je samo jedan mali deo priče i samo jedna u nizu frustracija sa srpskim bankama.

Sto jes' jes... mada, interesantna stvar je da se ovde sve te radnje (osim toga sa menjacnicom) mogu zavristi online - recimo moja banka uopste i nema predstavnistva, vec je iskljucivo online bazirana - sve se radi preko neta, a dokumenti koji zahtevaju proveru / autentifikaciju se salju u saradnji sa postom koja radi ID verifikaciju. Kapiram da to nije moguce u Srbiji, mada opet - koliko puta godisnje vadis nove kartice / menjas podatke... pa da ti razlika u putu do filijale cini neku bitnu razliku?

Mada, posto kazes i da se cene usluga klasicnih usluga u radu sa stanovnistvom zesce razlikuju, onda zaista jeste teze menjati banku... razlika izmedju 50 i 200 EUR godisnje je prilicno velika :(

@ivan

Posto si trazio neke konkretne tarife evo iz jedne banke gde imam racun

Koristi e-banking HALCOM i to kosta ovako
ukljucenje 12 eur jednokratno
smart kartrica 50 eur, vazi 3 godine
potreban je jos citac smart kartica, to je oko 15 eur i windows racunar

sledi tabela pa su kolone iznos, provizija za obicne naloge, za ebank naloge

do 30000 din, 35 din, 24 din
do 100000 din, 0,12%, 0,08%
do 250000 din, 0,11%, 0,075%
do 1000000 din, 0,10%, 0.07%
do 3000000 din, 0,09%, 0,065%
preko 3000000 din, 0,08% max 4500 din, 0.06% max 3500 din

ovo su tarife za privredu

HALCOM koristi vise banaka, tako da jednu karticu mozete koristiti za vise racuna, vise banaka


_{[Ovu poruku je menjao dragancesu dana 04.01.2010. u 07:00 GMT+1]}

Onu pricu o 95% sam vec jednom i ja spomenuo na forumu. Jedina razlika je u tome sto u mom slucaju nije u pitanju Intesa vec Rajfajzen.

Dalje, postoje razlike u bankama i realno nisu ni beznacajne ni male. Nemam pojma kako je u belom svetu, pa ni kod Dimkovica, ali ovde banke rade na sledeci nacin, bez obzira da li su u pitanju pravna ili fizicka lica. Naime, na svakoj transkaciji, na svakom atomskom koraku u okviru neke transakcije trude se da ugrade odredjenu proviziju. Razlike u tim provizijama su relativno velike od banke do banke. Razlike postoje i po pitanju bankomata, poslovnica itd. kao sto je vec spomenuto. Takodje, slusajuci iskustva drugih ljudi, postoje i razlike u obucenosti njihovih sluzbenika.

Ja nisam bas strucan sto se tice ekonomije, te sam verovao da se konkurencija obicno pobedjuje visim kvalitetom proizvoda/usluge i/ili nizom cenom. U slucaju banaka u Srbiji, to pravilo ili ne vazi ili se ne primenjuje. Naime, banke pokusavaju na sve nacine da podignu cenu svojih usluga i onoga sto oni zovu "proizvod" (rec za kredit i slicne stvari, koja mi u njihovom slucaju strahovito vredja i inteligenciju i osecaj za pristojno). Primera radi, ono sto se zove dozvoljeni minus, sada je prevedeno u tzv. pozajmicu. E sada, prvo se za tu pozajmicu normalno, placala kamata. A onda su se dosetili da na to jos dodaju i osiguranje koje se placa na mesecnom nivou. Dakle, cena tog "proizvoda" je skocila.

Ko kaže da naše banke ne podržavaju nešto drugo sem Windows-a.. evo sad sam napravio ovu temu da pokažem da se može i kod nas pristupati sa Ubuntu-a ;)

Hmmmm... Čini mi se da se o ovome ne vodi prvi put priča. Koliko je meni poznato (a dobro sam upućen ;) ) za stanovništvo već nekih 2 godine OTP banka koristi aplikaciju (web) koja je nezavisna od operativnog sistema.

A za firme, imaš li bilo kakvu potvrdu?

U bre, sad mi bljesnuo vremeplov na laptopu

Uključio sam Linux na laptopu koji je stajao duuuuuže vreme neupotrebljavan (koristio sam XP na laptopu a linux kod kuće), i odmah mi iz Opere bljesnula tema koju sam tada i započeo i delimično odgovorio sam sebi

Elektonsko plaćanje koje ne zahteva Internet Explorer?

Koliko dugo nisam koristio elektronsko plaćanje, već sam i zaboravio koju manetinu ima taj Halkom pri plaćanju više naloga preko tokena.

Za firme koristi Halkomovo rešenje, tako da zvanično samo preko Windowsa može da prođe (za sada).

@miroslavl

E jadan ti e-banking preko Linuxa.

Taj IEs4 toliko koči i baguje da je to prosto neverovatno.

Neko reče da najviše što može jeste da pogleda stanje na računu a da plati, nema šanse.
Čovek traži savet u vezi toga kako to funkcioniše.

I moja iskustva su slična, blagi užas. A ja mislio plaćaću "iz fotelje", malo morgen.

Na Windowsu funkcioniše još nekako a na Linuxu skoro nikako.

Neko napisa kako Intesa za prvih pet plaćenih računa u mesecu ne naplaćuje proviziju a posle po svakom računu po 15 dinara. Možda se to odnosi na Hit račun, jer za plaćanje preko običnog tekućeg raćuna naplaćuju "oma i papreno",
40 dinara po računu.
Besplatnih 5 transakcija dobijaju se samo na početku korišćenja e-bankinga a dalje se sve plaća.

Zato ja i pored e-bankinga nastavljam staru praksu. Put pod noge pa u banku.