Kod ferita ne mozes racunati sa presjekom kao kod zeljeza jer ti snaga zavisi od vise faktora koji opet zavise od materijala jezgra,pa ti je najbolje da se prihvatis data sheetova raznih proizvodjaca i nadjes sebi odgovarajuce jezgro, npr. ETD49 ili ETD59(1700VA).
Pozdrav!

Prvo i osnovno sto moras da navedes je sta uopste zelis da namotas ? Da li ti treba prigusnica ili transformator ? Ako je ovo drugo onda moras da navedes i tip pretvaraca za koji ti treba transformator. Tek onda cemo moci da ti pomognemo.

da, treba mi trafo, mozda cudno zvuci ali kao vikler transformatora trazim pomoc za proracun jer nikad nisam proracunavao nista za ferit, dobijao sam gotove podatke...

treba da pretvaram 12V iz akumulatora sa feritnim trafoima na do 1000V , tj 500 V bi trebalo da invertujem u fazi pa da se taj napon duplira tj izmedju + 500V i - 500V da imam 1000V maksimalno, mada moglo bi i direktno da se pretvara na 1000 V ali mi je lakse ovako da tih 1000VDC posle invertujem na odredjenu frekvenciju ako je to 2x500V...

u ostalom evo podataka uredjaja koji treba da napravim , pa pogledajte , jer meni se bas i ne uklapaju neki parametri u sve...

sve u svemu zanimalo me samo koji presek jezgra od ferita bi mi trebao za tu snagu (max 650W) pri frekvenciji od 40-ak Khz, ili vecoj a za te napone, a tip jezgra bih najverovatnije uzeo kao za VF VN trafo iz TV-a jer se najlakse mota na njega...

hvala na odazivu :)

Odnosi se shadow88 na ovo:
http://www.smps.us/topologies.html

Uf bre pa de moze ovo TV jezgro da izdrzi .

Frekvencija , moze i odgovara za to jezgro kao i ono jos bolje od monitora , ali snaga od 650W nikako , moje misljenje po iskustvu je da taj presek jezgra u rasponu od 12-16mm ne daje preko 65W tako da bi bilo najbolje da se pojavi moderator guja011 i da nam da nesto od njegovih iskustava , siguran sam da ce imati odgovor na ovo delikatno pitanje .
Uvek kad se pojavi feritna prica ja se pojavim , pa izvinite na smetnji .
Pozdrav

pardon, moja greska, pa, troumim se izmedju flyback-a, 2-switch flyback-a i push - pull - a , jer ce mi sve tri kombinacije odraditi posao ako se ne varam,...

mada, recimo da cu da upotrebim push-pull, pa... HELP ? :)

sto se tice TV jezgra , uzeo sam ga samo kao poredjenje tipa jezgra, a ne da sam rekao da ce izdrzati snagu, ipak se ne slazem da ide samo 65W kroz njega, jer sam vidjao swich-eve tj pretvarace - invertore sa 12VDC na 220VAC sa duplo manjim jezgrima pa i vise nego duplo manjim, a isti taj pretvarac gura 350W snage, navodno, mada mislim da je to maksimalna - peak power, ali opet neka gura samo 150W pa je opet vise nego duplo vise od 65W :) jer tog preseka (kao VN trafo od TV-a) je od prilike jezgro od obicnog torusa snage 65W

meni je trenutno bitno da odaberem jezgro koje je fizicki dovoljno gabaritno da na njega stane fizicki dovoljno zice za taj napon i snagu,sto opet jako zavisi od frekvencije koju cu koristiti u oscilatoru... a presek jezgra me zanima zbog snage naravno...



hvala na zainteresovanosti za temu.. pozdrav .

_{[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 13.01.2010. u 18:58 GMT+1]}

[/quote] Kod ferita ne mozes racunati sa presjekom kao kod zeljeza jer ti snaga zavisi od vise faktora koji opet zavise od materijala jezgra,pa ti je najbolje da se prihvatis data sheetova raznih proizvodjaca i nadjes sebi odgovarajuce jezgro, npr. ETD49 ili ETD59(1700VA).
Pozdrav![quote]ogylab: 

znam da se ne racuna kao kod obicnih trafo-a jer br navojaka po voltu npr zavisi od frekvencije koja je zastupljena, a posto je frekvencija velika, treba mi daleko manje zice, tj fizicki je manje gabaritno tj treba mi manje jezgro, e sad, mene zanima koji je to minimalan presek koji ce zadovoljiti snagu od 650W , pa tek onda da vidim koju cu frekvenciju odabrati da bih se uklopio u jezgro tj da mi stane zica a da mi ne cupa mirnu struju, sve to mogu izracunati ali samo ne mogu presek ferita jer ne znam od cega zavisi...

pozz

Dodjavola, sta je to sa citatom na ES ? :) citira moj text a citiran ko da sam ja pisao ...

Ja mislim da moze i jezgro od VN trafoa samo ne jedno nego od 2 ili 4 komada.
Sa dupliranjem povrsine snaga bi trebalo da je 4 puta veca.
Evo u prilogu jedna samogradnja(ne moja) invertorskog trafoa za varenje sastavljenog od delova 6 VN trafoa.

Jedino ti push-pull moze obaviti posao, jer je to prevelika snaga za flyback.
Jezgro ETD59 je sasvim dovoljno za ove snage. Ako 650W nije kontinualna snaga onda se moze uzeti i manje jezgro.

_{[Ovu poruku je menjao mm-tech dana 13.01.2010. u 20:52 GMT+1]}

hvala vam na odgovorima, nadam se da cu relativno lako doci do tog jezgra,...


JECHAM jel znas mozda kolike je snage ovaj trafo sa slike ? Ako je za varenje onda verovatno nije ni malo naivne snage, mozda se opredelim da uzmem nekoliko jezgara sa TV-a .

mm-tech pretpostavio sam da ce push - pull da odradi posao, hvala.

pozz svima.

Meni nije jasno kako se spajaju ova jezgra , naravno da moze ali kako , ne vidi se presek jezgra namotaja , ostalo je ok .
Pozdrav

Na ovoj slici su dva VN trafoa

Nisam siguran za snagu ali bi trebalo da je za bar ~160A na sekundaru.


evo slike za spajanje

Hvala na pojasnjenju , ovo je sad skroz jasno kako se pakuje veci feritni trafo .

Sad ono sto je bilo pitanje da saznamo , po ovom primeru , da li se dodavanjem ferita racuna permabilnost jezgra po logaritmu ili se samo mnozi , to bi bilo jos zanimljivo pronaci ? Poklopci okolo jezgra su veoma bitni jer i oni dodavaju permabilitet , to je sigurno to sam probao ali cini mi se da je neka logaritamska formula za dodavanje ?

_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 14.01.2010. u 23:57 GMT+1]}

A permabilnost ti treba zato sto... ? Bitniji je faktor Al, mada kod dvoimpulsnih pretvaraca ni on ne utice u proracunu. Osnovni parametar je povrsina poprecnog preseka jezgra.

Poklopci koji su dodati obezbedjuju pravilnu geometriju jezgra ( zbir povrsina bocnih strana treba biti jednak povrsini srednjeg stuba transformatora ).

Ne sumnjivo i tvrdim sigurno da permabilitet utice na induktivitet kalema , samim tim menja se frekvencija , isto tako i broj navojaka nije posle isti , struja zavisi samo od debljine provodnika , grejanje jezgra nije potrebno , nastaju gubici !
Geometrija uopste nema nikakvu ulogu osim estetike .
Vazno je da to jezgro kao poklopac nije udaljeno suvise od izolacije presecenog jezgra , znaci tanak sloj izolacije je bitna stvar zbog grejanja , slicno kao i kod metalnog jezgra .

Evo jedan kalkulator za smps trnsformatore: http://www.bcae1.com/trnsfrmr.htm Pozdrav!

Svakako da permabilnost utice na induktivnost ali ne pricamo o obicnom kalemu.
Ovde se prica o push-pull transformatoru ( mada isto vazi i za halfbridge i fullbridge pretvarace ). Kod ovih pretvaraca uopste nije bitna induktivnost transformatora, i ona ne figurise u proracunu.
A sto se tice geometrije: Snaga koju moze da prenese transformator direktno zavisi od proizvoda povrsine srednjeg stuba i povrsine prozora.
Mrzi me da kucam formule za proracun ( jedino ako neko bas ima zelju ), ali tako je.

Moram se umesati samo zbog ove recenice .

To nece da moze , broj zavojaka je manji u vise slucaja zbog induktiviteta , uglavnom se ne koriste feriti ispod 1000HZ ,
induktivnost se povecava ukoliko je permabilnost i namotaj veci , naravno tad opada frekvencija i snaga transformacije , pa ti se mozda ucini da induktivitet nije bitan , zato sto se smanjuje broj navojaka i tad dodjes na isto , tada impedansa i otpor nisu isti . Tada ima problema sigurno !
Ja cu te uveriti u suprotno ako mislis da ovo nije tacno , mislim po praksi kako to realno radi !
A sad ako mozes par formula ne moras sve bas u detalje ako ima mnogo .
Da se zauvek prevazidje bauk oko feritnog jezgra ! ?
Bauk zato sto nikome nije jasno kako se odredjuje permabilitet , u tvom slucaju kako si objasnio izgleda da je sve jedno , dal je ferit ili je obicno lim jezgro !

Zamolio bih te da napises ovo na Srpskom ako je moguce da se razumemo bolje , pushpul znam da je sa dve faze ili dva namotaja ovo drugo ne .
Najbitnije da se razumemo , jer uvek se nadje neko da napise kako je to prosto i lako , nije i ne slazem se , ko god da to napise da je lako , osim gvozdenog (lim) jezgra .
Ako moze nesto od ovog sto sam ja napisao da se sprovede u formulama , jer zaista mi je muka vise od feritnih jezgra , prstenova , ne definisanih nacina kako je fabrika uradila a ja treba da nagadjam i merim instrumentom za induktivitet , koji sam fala bogu napravio i razuverio sebe vise puta , da cak i ono jezgro koje lici ili je cak isto na izgled NIJE .
Pozdrav

Bez uvrede, ali ne razumem o cemu konkretno pricas. I ne bih da ulazim u neka ubedjivanja. Napravio sam nekoliko push-pull pretvaraca, nekoliko halfbridge ( polumostnih ) pretvaraca, i u njihovim proracunima ne figurise induktivnost.

Polumostni pretvaraci se najcesce mogu videti u PC napajanjima. Za ovaj tip pretvaraca broj navojaka na primaru se racuna po formuli: Np=( Umin*2500*Dmax)/( dB*F*Sfe), pri cemu je Umin-minimalni napon napajanja, Dmax-maksimalni faktor ispune, dB-maksimalna promena indukcije, F-radna frekvencija, Sfe-povrsina porecnog preseka jezgra u cm2.
Formula vazi samo za polumostne pretvarace, a za push-pull ne znam napamet.

Evo na slici je jedan od mojih push-pull pretvaraca snage oko 120W, cisto da ne ispadne da samo pricam o pretvaracima.

Ma naravno ja cu pisati sa cim sam do sad imao problema vecih razmera !
Induktivitet je jako bitna stvar , lepo je uradjen taj tvoj pretvarac napona , nemam nista protiv tvog znaja , bas na protiv ja ovo ne znam sto ti znas , tacno taj moj citat sto si stavio je jako bitan ! http://www.elitesecurity.org/p2493824
Mislim da nije tacno da ne razumes , da induktivitet menja sve parametre ili se salis , da nema veze , mada nije realno ako znas ove formule koje si pisao ?
To su jako bitni detalji od kojih posle uredjaj ne radi kako ti hoces nego kako ga jezgro natera da radi , ovako prostim izrazima pisem da i drugi razumeju .
Ovo sa pushpul fazama pojacava se snaga i dobitak snage , udvostrucuje se snaga , oba namotaja moraju biti identicna ali faze odvojene , znaci modulacija trafoa je pomerena modulacijom za 180 stepeni . Modulacija se ne menja a oblik signala postaje potpun u obe periode , pravilnog izgleda i potpunog dobitka na kraju .
Push-pul je obican naziv za dve faze u trafou i nista vise , ali se dobija vise od jednog namotaja .

Naravno da je induktivnost bitna, definise struju kroz namotaj. A narocito je bitna induktivnost primara merena pri kratkospojenom sekundaru.

Puspul, polumost i most imaju "prisilno" razmagnetisanje jezgra, dok se kod flajbeka to odvija "prirodno". I samim tim je bolje iskoriscenje jezgra.

Poz

--I induktivnost,,
i Permabilnost,,

-I broj namotaja,,
i presek jezgra,,

-I debljina zice,,
i nacin motanja,,

-I oblik jezgra,
i zazor izmedju jezgara,

--ima li jos nesto sto moze da nas "pomahnita"-???

sto kaze
@shadow88,,,,21 je Vek,,,ima li neko valjani proracun da bude siguran,,
"a da bude BEZ Exibicija"---????

Svi koji nisu "dorastli" --nemaju potrebe da ista kazu !

A dorasli ovoj problematici I Z V O L I T E :

Rado cu podeliti formule sa nekim ko zaista zeli da se upusti u gradnju prekidackih napajanja. Ali nema svrhe pisati ih samo da bi stajale u nekoj temi. A posebno zato sto kod nas i nema mnogo zainteresovanih za ovu problematiku.
To vazi i za pojacavace klase D. Medjutim, i za njih nema mnogo zainteresovanih, pa sam odustao od pokretanja tema u kojima bih predstavio neke moje projekte.

Milane! zasto jednom za svagda ne zavrsimo sa tim-podijelimo iskustva i formule, jer siguran sam da dosta ljudi to interesuje i imaju ili ce imati potrebu da rade swicerska napajanja, pa je vrijeme da utanacimo kako se sta odabire,dimenzionise ,proracunava. Ja sam od prije4-5 god u tome i dosta stvari sam sazvakao ,ali ima jos dosta da se nauci i bilo bi mi jako drago kad bi ovu temu otvorili za diskusiju i razmjenu iskustava.Inace na audio elektronici prodajem vise kom. torusnih trafo-a,sto ce reci da prelazim na SMPS,. jer je buducnost stvarno u njima,a donekle i u D klasi audio pojacavaca.Pozdrav!

Dzaba Ognjane pises takve stvari.

U nekoliko tema, a i na vise foruma, na sta nailazim u poslednje vreme je: "ma.. imam al za koj .. da postavljam da zavrsi k'o mrtvo slovo na papiru. Ionako cu to sve sa sobom da odnesem (al malo sutra, op.a.), a kome treba nek se i dalje sunja forumima i guglom".

Nekoliko vas me podstaklo da napisem i prepisem vasa pisana dela , mozda ce to nekome nesto ipak da znaci ?
Naravno da mladjoj generaciji nece da znaci , koja misli da sve parama kupuje bez znaja !
Ja jedino trazim uputstvo kako da znam koji ferit da koristim po formuli , pazite ovo , nije klasicno jezgro i koja ce formula da mi izracuna permabilitet , bez koga nece nista biti valjano , aj mozda sad i vrapci naucili sta je bitno .
Nije lose ponoviti , obicno smo takvi ljudi pa zaboravimo sta je bitno .

Pa cena , pa gde to kupiti , ko to salje i koliko se ceka , i da li ja to mogu da platim , ili da li se meni to isplati kao intuzijasti da nesto pravim , ima tu mnogo toga .

Mislim da nece lako moci da objasni tu formulu , da obicni , sto ti kazes ''ne dorasli'' shvate kako da odrade stvar do kraja , al na pola , nije fer .

Bas me zanima sta ce ko imati da doda , moje misljenje necu zadrzati ovog puta , tema je jako zanimljiva , bas zato sto sam siguran da odgovor nece biti niciji isti .
Razumem da neko moze biti i bezvoljan da pise formule , sta da se radi , nema motivacije , ni znaja kad ima gde da se kupi gotov proizvod ...
Sepo , naravno ima ko ce da pomogne , al nekad znamo i sami da se umrtvimo i ne posecujemo forume , kako kad i zasto , ima sve svoje , nemo mi ubijas volju tek sam se zagrejao .
I sad bi da pitam , u vezi ferita , sta znaci plava sta crvena boja na feritima , mozda neka oznaka , mada retko vidjena ?
Pozdrav

Mozda ovo Peco.Pozdrav!

Hvala Ogy do neba , koliko puta si me samo iznenadio i to prijatno .
Svako dobro , pozdrav .

Nema na cemu ,sta god mogu pomoci - tu sam.Pozdrav!

Da, vrlo rado, ali morate da navedete sta vas interesuje. Ja mogu dati formule za proracun transformatora, ali pored njega mora se proracunati jos dosta stvari ( pobudna kola, povratna sprega,... ), koje se ne mogu prepricati u par recenica.
Mnogo je knjiga napisano na ovu temu.
Koga to stvarno zanima neka pretrazuje internet. Ja sam vecinu svog znanja stekao citajuci razne forume, literature, i eksperimentisuci. Npr. diyaudio forum je po meni prava enciklopedija za mnoge oblasti elektronike, i na njemu sam stekao najvise (prakticnog) znanja. Nisu bitne samo formule, jer mozes i sve da proracunas kako valja a da to u praksi i ne funkcionise bas dobro jer je npr. stampa lose projektovana.

Ako ima zainteresovanih, mogu da zapocnem novu temu u kojoj cu opisati jedno malo nestabilisano napajanje u polumostnoj konfiguraciji.

Inace, ova tabelu koji si okacio je za iron-powder jezgra, koja se mogu koristiti samo kao filtri ( nikako kao transformatori ). Steta sto se ne mogu naci u Srbiji, jer bi mi trebali neki. Sa druge strane feritnih jezgara ima koliko hoces.

_{[Ovu poruku je menjao mm-tech dana 17.01.2010. u 18:08 GMT+1]}

E to mene licno zanima , kako to prepoznati kako pronaci ili utvrditi sta se ima od materijala , bas zbog toga ja sam vise puta napisao sta je bitno , mozda se ti ne slazes samnom i nebi da ulazis u diskusiju i ja to postujem jer je to tvoje pravo kao i drugih .

Nadam se da i drugi citaju i da ih zanima ova tema .
Moje pitanje je kako da utvrdim materijal , sastav ferita jer nisu isti , jel ? (jer ne znam da utvrdim dok nestavim na merac i ne vidim da broj zavojaka , bas menja smisao poprilicno)
Drugo pitanje kako da odredim permabilnost , pazite ovde vec treba neki instrument , ili nesto sto nisam znao do sad ?

Nebi zaista ulazio u raspravu , kao na primer ''kupi toko jezgro T50 , i slican komentar e onda ide komentar , to nema kod nas da se kupi'' , tako ja prestanem da se zanimam , jednostavno odustajem od pokusaja da nesto napravim , e tad kad se docepam konkretnog proizvoda ja ga premerim instrumentom i znam sta radim .
Znaci ovo sto sam sad na kraju napisao , to vam je iz prakse , teorija je ok , ali kad se to napravi , meri instrumentima to moze sareno da izgleda , ima dosta uredjaja uradjenih feritnim materijalima , feritne prigusnice , trafoi , balansni trafoi , skretnice , swicheri ispravljaci , choperi ispravljaci , antenska prilagodjenja , MF trafoi i mnogo jos toga ...

I na kraju , kako da nesto utvrdimo a ne znamo nista o tome ?
Kako se sece ferit , u knjizi Radio tehnika i elektronika Boza Mntzger pise da se ocrta grafitnom olovkom , u krug i na tom krugu pusti napon iz mreze 230V~
Tako ferit pukne tacno kako je ocrtano , sad pitanje da li je to tacno i kako vi to radite ako ste radili do sad ?

Jos jedna tabela sa vrijednostima permeabilnosti za ferite razlicitih proizvodjaca - mozda nekom zatreba.Pozdrav!

Materijal ne mozes da prepoznas nikako, osim ako jezgro nema neku oznaku na sebi. najcesce se koriste materijali N27, 3C90, N87, 3F3,...
Ferite koje ja koristim kupujem u radnjama ( Comet, ITC, M&G ), ili vadim iz starih prekidackih napajanja. Ako je neko jezgro originalno bilo u nekom prekidackom napajanju onda ga i ti mozes iskoristiti u iste svrhe ( jedino treba izbegavati jezgra iz prastarih uredjaja, jer su ti feriti losih karakteristika ). Lako se moze naci staro PC napajanje i u njemu sasvim lepo EI33 jezgro koje se moze iskoristiti.
Feritno jezgro koje ima vazduzni procep moze se koristiti samo za flyback pretvarace, nikako za ostale tipove pretvaraca.

A sto se tice permabilnosti. Ona karakterise tip materijala a ne jezgro, i nije bitna za pretvarace tipa push-pull, polumost, most i forward. Jedino je kod flyback-a bitan faktor Al ( Al=L/(NxN) ) koji pokazuje zavisnost induktivnosti od broja navojaka. A da bi njega odredio treba ti neki L metar ( ja sam sebi napravio sa mikrokontrolerom i radi lepo ).





O ovome ne znam nista jer nikada to nisam radio.

U odlicnom pravcu ide tema , za sada su ovo najdragocenije informacije .
Hvala svima i nastavite ovim tokom .

"mm-tech" je u pravu za to sto kaze...
Inace, u knjigama energetske elektronike transformator se modeluje vezom idealnog transformatora i induktivnosti magnecenja Lm.

Ondosi napona i struja na krajevima transformatora su, naravno, vezani prenosnim odnosom transformatora, odnosno kolicnikom broja namotaja primarnog i sekundarnog kalema. Tako se bira prenosni odnos transformatora (ne i broj namotaja kalemova).
Induktivnost Lm modeluje magnecenje jezgra. Njena vrednost zavisi od broja namotaja primarnog kalema i famozne permeabilnosti materijala jezgra, te duzine magnetne konture jezgra,... S'obzirom da vecina pretvaraca ima mali vazdusni procep na sastavu jezgra, kako jezgro ne bi uslo u zasicenje, to je skoro sva magnetna energija skoncentrisana u tom vazdusnom procepu, pa induktivnost vise ne zavisi od permeabilnosti jezgra nego samo od sirine vazdusnog procepa.
Struja kroz Lm ne sluzi nicemu korisnom. Samo zagreva transformator i komponente do njega te je prilikom projektovanja pretvaraca bitno da je induktivnost magnecenja sto veca kako bi struja kroz nju bila sto manja.

Debljine zice oba kalema se racunaju prema gustini struje (2-3 A/mm2).

Inace Flayback konvertor koristi samo jedan kvadrant B-H koordinatnog sistema za razliku od, recimo, Push-Pull konvertora koji radnu tacku B-H karakteristike jezgra "ljulja" kroz oba kvadranta B-H koord.sist. Zbog toga se sa Push-Pull-om postize vece iskoriscenje upotrebljenog jezgra a time i veca snaga konvertora.
Dakle, za istu radnu snagu, Push-Pull konvertor je laksi i manji od Flayback konvertora.

Ovo je glupost:
"Puspul, polumost i most imaju "prisilno" razmagnetisanje jezgra, dok se kod flajbeka to odvija "prirodno". I samim tim je bolje iskoriscenje jezgra."

Inace, feritna jezgra ulaze u zasicenje od oko 150mT, a ako se u obzir uzme i visoka radna temperatura u projektovanje transformatora treba krenuti sa pretpostavkom da je maksimalna indukcija u jezgru cak 50mT.

tomicko, sedi jedan..nista nisu rauzmeo..

To sto citiras udaljene pocetke nekog kursa, mnogo je daleko od realnog prekidackog transformatora.

Mora se prvo definisati topologija, kolicina energije koja se transformise, i tek onda se prave neki preduslovi projektovanja trafoa. Za mrezni je lako, ima struje koliko hoces, napon je sinusni, 50Hz..220v, uglavnom.

Kod prekidackog izvora, napon moze biti 300V, dc, ali i bilo koji drugi...

Nakon pocetnih uslova i definisanja topologije, krecu prvi proracuni(ako korisnik nema iskustva), da bi se definisalo jezgro. Kada se okvirno definise jezgro, odnosno tip i zapremina, onda se obraca paznja na prostor i spregnutost namotaja. Obicno "broj vece" jezgro moze da zadovolji konstrukciju, ako ne postoje neki specificni zahtevi za izlazni napon...

U doticne formule se ubacuju razni "realni" faktori, odnosno, ulaz i izlaz zice iz namotaja, gubitak prostora, spregnutost...ukljucujuci i nacin motanja, monofilarno, bifilarno, ili multifilarno..sa mozda razlicitim tipovima zice, folije, ili upredene zice...

Tako da od tvog "uvoda u predavanje", do trafoa...ima vise godina..

Poz

Zbog ovakvog razmisljanja i sa ovakvim znanjem malo ko moze da se bavi energetskom elektronikom. Pogotovo ne priuceni majstori...


_{[Ovu poruku je menjao tomicko dana 20.01.2010. u 21:11 GMT+1]}

Shadow ,mozda je kasno ,ali da se ponovo vratim na tvoj problem. Ako odaberes jezgro ETD59(nesto ga volim) koje ima povrsinu 3,6cm2 i odaberes push-pull (preporuka zbog snage i malog ulaznog napona) broj namotaja primara izadje 2x1 za frekvenciju od 30Khz ,a sekundara 2x46 (za napon500V). Precnik zice primara za Ieff=24A je 2,55mm ,a sekundara 0,33 mm. Odabers li drugo jezgro broj navoja primara izracunavas Npr= (U1/ 2 x dB x S x f) x 10 na 4 ,a sekundara Nsek=( (Uiz +Udiode) / 2 x db x S f ) x10 na 4. S Ti je povrsina centralnog stuba i uvrstavas ga u cm 2. Posto se za vecinu jezgara uzima Bmax = 0,25 ,dB =2Bmax=0,5. Ako jos sta mogu pomoci ???Pozdrav!

S tim sto za taj proracun treba staviti par napomena.
Prvo: Broj navojaka primara treba izabrati tako da se prekrije cela povrsina kalemskog tela ( radi boljeg iskoriscenja transformatora i bolje sprege sa sekundarom ). Sa druge strane veci broj navojaka na primaru ce spustiti dB znacajno ( 0.5T je mnogo za bilo koje jezgro ).
Drugo: Broj navojaka koje si naveo ( 2x46 ) se odnosi na dvofazni sekundar i ispravljanje sa dve diode. Ako se koristi klasican grec onda je dovoljno samo 46 navojaka.

U DS za ETD59 stoji da je pri 25KHz B>330mT ,pa ako je dB=2B=0,66 ,ja sam uzeo 0,5. Sto se tice sekundara nisam bas razumio da li mu treba 500 ili 1000 V.Pozdrav!

To je maksimalna vrednost, sa kojom ne treba raditi u praksi. Ako se ona koristi jezgro bi se sigurno pregrejalo. U sledecim kolonama te iste tabele se vide optimalne vrednosti za indukciju u jezgru, pri odredjenim frekvencijama. Uobicajeno je da se do nekih 30-40KHz dopusti indukcija od dB=0.3T ; do 70-80KHz dB=0.2T, a preko toga 0.1T ili manje.

Uf ,uf ,uf, izvinjavam se ,ja pisem da je dB= 0,5 ,a onda ga jos jednom mnozim sa 2 i racunam broj navoja sa db=1.Ispravka: Npr=2 x 2 navoja ,Nsek= 2 x 92 ,lapsus. Sto se tice sledecih kolona u DS-u one pokazuju gubitke u jezgru pri raznim frekvencijama i max. indukciji ,pa tako za 25 Khz gubici ne prelaze 6,2W sto je 0,12W/cm3 , a uzima se kao prihvatljivo ako gubici ne prelaze 0,3W/cm3 sto bi u ovom slucaju za f=30 Khz bilo prihvatljivo.Pozdrav!

mm-tech,ajde lepo zapocni temu sa tim pretvaracima, mislim da je zaista mnogo elektronicara koje interesuje ova tema!

E lepo si im rekao, mislim priucenim majstorima:), nego da li si proucio topologije, i sta znace one tacke u spregnutim zavojnicama, sa tri crte izmedju...

Uzgred, tema je presiroka, a pitanje je ..pitanje, da ga ne komentarisem.

Svakako bi trebalo napraviti temu SMPS, podeliti po topologijama, i krenuti u konstruktivne postove. Od formule do gotovog, a dobrog trafoa, je veliki put, pun krivina, koje mogu da budu prevazidjene licnim iskustvima..

Da sada nabacujemo primere rada, iskustva sa motanja, upotrebe i odabira jezgara.. nekako je haoticno, uvek ce se naci pametnjakovic koji kaze NE RADI SE TAKO, nego ovako, naravno skakucuci sa topologije na topologiju...a to zamara... i umanjuje zelju za razmenom informacija...

Poz

Ima razlicitih feritnih jezgara pa treba da nagajam koje je jezgro , u koju grupu spada ? Ma koliko imao iskustva , moze uvek da se nadje ''oovaj izzzuzetno jako'' i ljuto .

Peco, ovo sto sam pisao odnosi se na ETD59 jezgro sa poznatim parametrima ,a ako imas drugo jezgro kome ne znas ove velicine ,Ti onda izmjeri povrsinu poprecnog presjeka i povrsinu prozora i to ti je to.Posto ne znas o kojem se jezgru radi onda Ti ostaje jedino (sto rece mm-tech) da uzmes za Bmax najvise do 0,2, ili manji radi sigurnosti sto ce Ti samo povecati broj namotaja. To su toliko proste i egzaktne stvari da treba pokusati.Pecoo izaberi jedno, bilo kakvo jezgro izmjeri ga i izrazi zelju sta Ti treba ,pa da ga sracunamo.

Srecom pa smo od tebe culi KAKO SE RADI.

Pa necete ni cuti kako se radi, dok se ne procisti kako se NE radi. A i to je dobar pocetak, ako vec nije primeceno.

Znaci, sujetu za pojas, pametovanje ostaviti za devojcice, i definisati topologiju, ili otvoriti fokusiranu temu, pa moze da bude i neke koristi:)

U tome je sustina..

Ako je u pitanju "obaranje ruku", to onda ostavljam predobrima...neka uzivaju u citiranju udzbenika..

Poz

ljudi hvala vam puno na pomoci, svaka cast na znanju , ja iskreno priznajem, nisam se nikad bavio proracunom feritnih trafoa, niti mi je to trebalo do sad, ali eto zapelo mi je bas tu pa potrazih pomoc od vas a vi ste se odazvali u velikom broju sa jos vishe postova , koji su mi puno pomogli i zahvalan sam vam na tome, ...

posto sam sad zauzet poslom, morace da saceka pretvarac ali ce sigurno biti realizovan, namenjen je za strano trziste za industrijski ribolov, pa ako to uspe i prodje na trzistu, da se nadjemo pa da proslavimo uz pivo i roshtilj...

pozdrav svima, sve najbolje :)

PS : ogylab, nikad nije kasno, hvala sto si mi dao gotov proracun i formule, mislim da sam razumeo sad kako se preracunava feritni trafo, jedino sto ostaje ogranicenje na poznata jezgra sa poznatim podatcima ali za sad mi to odgovara, za no name jezgra cemo jos videti, moda se neko javi i sa tim podatcima koji ce nekome biti korisni, a i meni u buduce :)

Dakle:



ovo je dobro odabrana i definisana toplogija. Samo napred...

Ja sam odustao od tih no name jezgara iz razloga sto ne mogu naci veci broj jednakih, pa za veci broj istih uredjaja moram proracunavati svaki posebno i to je sve razlicito -vasar.Drugo patnja dok se rastavi , nagutam se nitra, jezgra pucaju,itd. Lijepo kupim gotova jezgra (ETD59-7,5€ ,ETD49-4,2€) sa priborom i stvarno mislim da nisu skupa kad uzmete da jedan torus slicne snage kosta 10 i vise puta. Pozdrav!

neko je ako se ne varam pomenuo da se ETD59 moze nabaviti u ITC-u ? danas sam ih kontaktirao nemaju to jezgro, pa ako neko zna gde bih to mogao da nabavim sto blize NS-u , bio bih mu jako zahvalan da to podeli sa nama :) pozz

Pa dobro tomicko, definisi gde je greska, ja priznajem da nisam definisao topologiju, ocekujuci da neko , kome treba da suzi temu, ali ti volis da pametujes, i ja ti prepustamm da prepisujes i slikas topologiju forvarda uz (solidno) objasnjenje flajbeka...posto si ti dobro odabrao sliku i tekst...

To ja zovem pametovanje...i nemam neke zelje..za spamovanjem u tom smeru...





Otprilike tako ide posao.

Prvo proracunas trafo prema potrebnom naponu i struji, topologiji, radnoj frekvenciji... onda odaberes standardno jezgro, ili broj vece, ili malo korigujes pocetne uslove, pa odabrani trafo provuce kroz proracun, da bi definisao broj namotaja, debljinu zice, nacin motanja, izvode i izolacije.
I tada mogu da se dogode korekcije, narocito ako se ocekuje veca izolacija, ili ako se pojavi problemi sa prostorom.

Onda sledi novi odabir jezgra..sa novim proracunom i pakovanjem namotaja u odredjen prostor...

Za konkretnu ubijalicu riba, mislim da nece biti vecih problema, pus pull, ETD 54, bez procepa.. 25-40KHz..

Poz

Izvini molim te, ovo dole je apsolutno netacno. Pogotovu druga recenica:

Bas naprotiv.


_{[Ovu poruku je menjao tomicko dana 26.01.2010. u 01:00 GMT+1]}

Pozdrav za Vas sapatnike u izradi SMPS-a. Skoro sam pravio jedno napajanje od 800W, zapravo ne napajanje, nego pretvarac sa 12VDC na 220V/50Hz. Koristio sam 4 jezgra iz standardnih svicera iz kompova, u paraleli. Drajv za sve snage vece od 500W je ili push-pull ili H most. Ja licno preferiram H most, i tako sam i radio ovaj pretvarac. Dakle trafo se drajvuje sa cetiri mosfeta u mostu, koja se diagonalno pobudjuju sa jednog AT90S2313-10PC koje daje 20KHz, frekventno modulisanih sinusnom frekvencijom od 50Hz. (programski je jako lako resiti, jer je dozvoljena upotreba funkcije 'sin'). Iza trafoa, i pratecih komponenata, sledi jedan filter koji sece 20KHz, i ono sto ostaje jeste 220V/ 50Hz sinusoida. Izoblicenje je (sto me je veoma iznenadilo) oko 5% svega. :)

Mozda lici na 50Hz da nije mozda 50KHz tesko da to jezgro moze da radi i ispod 10KHz .
Merio sam jednom prilikom tako napucane reklamom da je 50HZ ali kad se vidi na osciloskopu , to nije ni nalik na sin , toliko o tome .

Trafo prenosi 20kHz, samo sto se prije toga modulise sa 50 Hz sinus, pa dobijes povorku iste amplitude ali razlicite sirine impulsa(PWM) koji vodis npr. na RC filter (integrator) .Iza filtera dobijes lijepu sinusoidu od 50Hz, isto je kod pojacala u D klasi samo sto umjesto sinusoide dovodis audio signal.Pozdrav!

Dakle peco covek ti je lepo odgovorio, te nema potrebe da se ponavljam. Jedino ja sam upotrebio LC filter. Ovu ideju primenjuju u profesionalnmi pretvaracima. Tipa kao deo UPSa... Ili slicno....

Moj komentar bi bio da to nije tako u praksi , to sto je nosioc na 20KHZ a modulacija 50HZ ne opravdava objasnjenje pojacala u D klasi nije dovolno jasno na koji nacin taj sklop tadi , da li se nosioc od 20KHZ potiskuje i slika samo lici na 50HZ to u praksi nije tako , bas bih voleo da vidim koji ce cip to da resi ?
Mozda 50HZ ali to samo lici , jer takvo preslikavanje treba da prepozna prijemnik tj. ako vidis 20KHZ moci ce i 50HZ ako ne vidi 20KHZ nema nista od 50HZ !

Peco, ovdje je sve objasnjeno (u boji). http://en.wikipedia.org/wiki/Pulse-width_modulation
Kod pojacala u D klasi modulise se analogni signal sa signalom generatora trouglastog ili testerastog signala i na izlazu dobijas četvrtke iste amplitude ali razlicitog trajanja, koje se kasnije pojacaju i vode na integrator(LC kolo) i onda dobijas ulazni signal samo pojacan. E sad, koliko taj signal lici na ulazni zavisi od frekvencije generatora, sto je frekvencija veća veca je i rezolucija, pa tako frekvencije kod D pojacala idu do 500kHz, pa i vise . Kod ovog pretvaraca je slicno kao i kod pojacala samo je ulazni analogni signal 50hZ, a generator je nekoliko desetina kHz sto na kraju daje finu sinusoidu.Pozdrav!

Sve je to u tekstu necijeg linka , ali necu to osporavati niti tvrditi .
Ovo je bitan deo mog teksta , ako vidis 20KHZ moci ce i 50HZ ako ne vidis 20KHZ nema nista od 50HZ !
Nece moci uredjaj da prepozna tih 20KHZ nema svrhe ako je prijemnik trafo od 50HZ !
Metalno jezgro sa druge strane je prijemnik na 50HZ , primar transformatora koji vec na 20KHZ ima slabljenje gde ce proci tih samo 20KHZ nece ih biti , oblik moze biti idealan ali to preneti tesko na drugu stranu , jer feritna jezgra nisu to u stanju da prenesu na nize frekvencije do 10KHZ .
Samo audio lampaski uredjaji imaju tanje listice u jezgru transformatora i oni cak imaju slabljenje na 22KHZ , za mrezne transformatore i motore vec je jasno sta uopste detektuje preko 10KHZ .

Feritni trafo u ovom slucaju prenosi 20kHz u kojem je umodulisan signal 50Hz. Signala od 50Hz kroz trafo nema , vec samo njegova ''slika'' u sirini impulsa te 20kHz-ne povorke impulsa.Frekvencija je u ovom slucaju UVIJEK 20kHz.Pozdrav!

Tacno naveo sam te da razmisljas , zasto , pa pitamo se gde je sad prijemnik koji ce to da shvati ili primi .
Motori transformatori bili bi malecki to bi bio bas napredak , ali nas koci taj Tesla mnogo je zamutio sa ovim losim materijalima , trebao je odmah da dobije ferite pa sa njima da se poprilicno zanima .

Odustajem!!! Pozdrav!

Jeste 50HZ realno ali na tih 20KHZ , mislim da je to ok ?

Evo jedan lep odgovor za @Papak01 UPS velike snage moze i daje snagu za sijalice , kompijutere , swich napajanja rade , ringle , pegle ali motor , zamrzivac TV kako koji ...

Nije da pokrecem staru temu, nego da dodam neke stvari, koje su dobro stivo...
http://www.coremaster.com/appnotes.htm