Kada placas fizickom licu onda moraju da budu placeni i posledicni troskovi - porezi i doprinosi.

Pa placeni su vec - pausalno, zato i jesam pausalac.

Doduse uvek mogu da podignem novac na osnovu materijalnih troskova i "poklonim" tetki u keshu, racune po zakonu ne mora da cuvam. Cemu svrha toga, ako je uopste tako kao sto si naveo??

Da ne ulazimo u problematiku, Predrag je u pravu. Plaćanje sa svog poslovnog računa na nečiji privatni se smatra zaradom i na to mora da se plate porezi i doprinosi. Dakle, podigni lepo pare za troškove a dalje sa njima radi šta ti je volja.

Ako kupuješ na ime radnje, da bi auto koristio za delatnost, platićeš porez na prenos.



Platićeš porez na poklon, naravno ako imaš nekakav papir, kao recimo odluka i sl. Postoji mogućnost da platiš za troškove lečenja, ali opet moraš da pokriješ papirima. Ovo će se smatrati tvojim prihodom, pa ćeš morati da platiš i porez na prihod od 10% (nema oslobađanja od plaćanja poreza).

Ako recimo plaćaš preko računa troškove telefona u kući ili struje, moraš da obračunaš i platiš porez na prihod.

Sve zavisi od karaktera transakcije. Poslušaj prethodni savet, digni keš i vrši plaćanja.

Ajde da ipak malo uđemo u problematiku :)

Ako uplatiš nekome novac na lični račun, nebitno da li se radi o zaradi ili poklonu, a taj neko nije zaposlen kod tebe, zar nije na njemu da obračuna i plati porez ? Mislim, ja kada sam radio kao freelancer po ugovoru, obično se u samom ugovoru definisalo ko plaća porez, a ako se i nije definisalo, plaćanje poreza na lični dohodak je padalo na mene. Da li to znači da su te firme činile prekršaj, bez obzira što sam ja platio porez ?

Može li neki citat iz zakona koji bi potvrdio ovo ? Ako je tako, onda ispada da si višestruko oporezovan, jer kao preduzetnik paušalac već plaćaš porez na prihod i ono što preostane je tvoje, te ako bi sada ponovo platio porez na svaku transakciju, praktično bi plaćao porez na osnovicu koja je već oporezovana, a to mi uopšte ne zvuči logično. Drugo je kada je u pitanju d.o.o recimo, pa onda firmine pare nisu i tvoje pare, već njih možeš podići ili kao platu (na šta se naravno plaća porez na lični dohodak, bez obzira što je firma već platila porez na prihod) ili kao dobit na kraju godine na šta se opet plaća porez na dobit, ali kao preduzetnik, firma to si ti, pa isto kao što ti odgovaraš ličnom imovinom za dugovanja firme, tako su valjda i pare koje firma zaradi, tj. koje preostanu posle plaćanja poreza tvoje i ne možeš ponovo plaćati porez na to.

U svakom slučaju, pridružujem se savetima da takva neka plaćanja (tipa tetki za lek ili roditeljima za kućne troškove i slično) treba izvršiti u kešu ili jednostavno izvaditi platnu karticu i kupovati šta treba, ako ni zbog čeg drugog, onda čisto da tetka izbegne da se cima do banke i potpisuje izveštaje o poreklu novca i slično, ali čisto zakonski gledano, totalno mi nelogično deluje da preduzetnik paušalac bude višestruko oporezovan na bilo koji način. Naravno, isključujem situacije kada se radi o zaposlenom, pa mu uplaćuješ poreze i doprinose, jer ih ne uplaćuješ sebi nego zaposlenom.

A jel smeju da se placaju troskovi firme prema drzavi (porez, doprinisi, komunalna taksa) obicnom uplatnicom a ne sa racuna firme (npr. trenutno nemam dovoljno novca na racunu)?

Hvala Marko_L što si ukazao na neke moje netačne navode. Ja sam nekada imao radnju i paušalno plaćao porez, vodila se i knjiga rashoda. Sada ima samo knjiga prihoda, tačnije KPO knjiga, gde se upisuju samo prihodi.

Znači netačno je sledeće:



Ali je tačno da bi morao da plaćaš tzv. porez po odbitku za svaku isplatu fizičkom licu, u zavisnosti od karaktera transakcije. Tada ti kao paušalac nisi poreski obveznik, već lice kome se isplaćuje, pa ti kao registrovan preduzetnik, bi morao da obračunaš i uplatiš taj porez prilikom svake registrovane isplate. Da ne bi razmišljao šta se oporezuje a šta ne, jednostavnije je plaćati gotovinom, što jeste u skladu sa zakonom.

Zbog prirode delatnosti, plaćao sam zaista veliki porez, dok nisam uvideo da ako vodiš knjige, možeš da platiš dosta manji, pogotovo kada nemaš posla, što za paušalce nije slučaj. Radio ne radio, plaćaš isti porez. Naravno, postoji minimum, a to je rešenje od poreske uprave o plaćanju poreza i doprinosa.



Nije, obaveza isplatioca je da obračuna i plati porez, a tebi neto iznos. Trebalo bi i da dobiješ takav obračun. To je u slučaju da je domaće pravno lice ili preduzetnik. Ali, ako radiš u inostranstvu ili ovde ali za stranu firmu, predstavništvo i sl. onda bi trebao sam da platiš porez.

@websurfer
Naravno da može, ali po meni je "pametnije" da se plati preko računa, zbog pisanog traga o transakciji. Jednostavno uplati novac na svoj račun i prenesi ga na poreze.

Prema odredbama cl 37b zakona o porezu na dohodak gradjana, uzimanje koje preduzetnik izvrsi iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnih prihoda, tako da i ukoliko se podigne iznos veci od iznosa koji je utvrdjen resenjem poreske uprave taj iznos ce kod izrade novog poreskog bilansa povecavati oporezivu dobit (povecavanjem poslovnih prihoda preduzetnika). Drugim recima, preduzetnik ne moze da placa svoje privatne racune sa poslovnog racuna. Jedini racuni koje on moze da placa su racuni koji glase na FIRMU.

U vezi placanja fizickom licu preko poslovnog racuna, treba obracunati porez a obaveza placanja tog poreza je na firmi a ne na fizickom licu. Placanje u gotovini fizickom licu NIJE u skladu sa zakonom, i u tom slucaju treba da se plati porez. Medjutim to niko ne radi jer jer se takve transakcije nigde ne beleze. Preduzetnik moze sa racuna uzimati pare samo u svrhu svoje zarade (propisane resenjem poreske uprave) i u cilju placanja poslovnih troskova. Ni na jedan drugi nacin se ne mogu podici pare a da se ne oporezuju. Dakle, podigni pare u svrhu placanja poslovnih troskova i onda taj kes daj kome vec zelis.

Poreze i doprinose bi trebalo placati preko racuna ali mislim da niko nece praviti problem pausalcu ako od svojih para plati te iste poreze i doprinose. Bitno da se plate.

Rekao bih da se to odnosi na preduzetnike knjigaše, jer oni plaćaju porez na osnovu profita, pa im svaki rashod utiče na visinu poreza, te bi teoretski preduzetnik plaćanjem ličnih računa mogao drastično da umanji osnovicu za oporezivanje. Sa druge strane, paušalci, kao što im samo ime kaže, porez plaćaju na unapred paušalno utvrđenu osnovicu bez obzira da li su zaradili 0 ili 1.000.000 dinara, a troškove niti vode, niti im utiče na porez, tako da kada se jednom plati utvrđeni porez i doprinosi, ono što preostane valjda pripada preduzetniku i ne može se ponovo oporezivati. Mislim, to višestruko oporezivanje bi bilo previše čak i za Srbiju. Imajući to u vidu, ne vidim zašto bi bio problem da preduzetnik PAUŠALAC plaća svoje lične račune sa poslovnog računa. Na kraju krajeva, on može da prebaci ta sredstva na svoj privatni račun ili da podigne to kao zaradu, jer je porez već platio, a na kraju krajeva, kao što je već konstatovano, može i jednostavno da digne keš i plaća šta hoće, pa mu dođe na isto. Možda i grešim, ali ako je tako onda je to jedna velika glupost u zakonu, te ne vidim svrhu paušalnog oporezivanja.

Plaćanje ličnih računa sa poslovnog računa se tretira kao prihod i povećava dobit i samim tim i porez. Paušalci ne plaćaju porez po ostvarenoj dobiti već paušalno i naravno da im to plaćanje računa neće povećati porez. Međutim, nevezano za porez, propisi kažu da: plaćanje ličnih (privatnih) računa sa poslovnog računa predstavlja PRIHOD. Dakle, takve vrste transakcija treba da upišeš u KPO knjigu kao prihod.

Zašto nije pametno to raditi:
1. Pumpaš svoj prihod i rizikuješ da probiješ limit od 3 miliona koji je uslov za status paušalca
2. Ako prevališ 1.788.959 dinara postaješ obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana (nebitno što si paušalac)

Treba imati sledeću stvar na umu. SVI koji zarade u godini više od 1.788.959 dinara plaćaju porez na dohodak građana. Nebitno je kako si ga zaradio, da li izdavanjem stana, rada za platu kod nekog poslodavca ili imao firmu kao paušalac. To drugim rečima znači da, ako plaćaš svoje lične račune, što se po zakonu tretira kao prihod, ti povećavaš svoju zaradu i ako pređeš tu cifru onda plaćaš taj porez na dohodak.

Dakle, nemoj da plaćaš sa poslovnog računa svoje privatne račune. Nemoj sa svog poslovnog računa da plaćaš ništa što nema veze sa obavljanjem delatnosti. Uzmi keš i plaćaj račune, daj babi za lek i drugaru za auto.

Uh, sad sam zbunjen. To znači da ja, ako imam npr. preduzetničku radnju koja se bavi uslugama programiranja, ne mogu da platim npr. arhitektu koji mi radi projekat za stan, iako mi on izda fakturu koja glasi na firmu? Ili da platim servis privatnog automobila kod majstora, iako mi izda fakturu na firmu? Itd...

Zakon kaže da preduzetnik paušalac može slobodno da raspolaže sa svim prihodima.

Plaćanje fizičkom licu preko računa je nešto drugo, u smislu da se opet po zakonu sva plaćanja fizičkim licima smatraju prihodima tih lica te poslodavac mora na njih da plati poreze i doprinose (to što je on već platio svoje poreze i doprinose se ne donosi na ovo, jer su ovo zauženja za drugo lice a ne za paušalca).

Ovo, naravno, važi i za plaćanja u gotovini, samo što ta plaćanja država niko ne može da utvrdi pa ni da traži poreze.

Ako je faktura na firmu, onda naravno da možeš da je platiš. Međutnim, na fakturi piše da je usluga izvršena firmi a ustvari je izvršena tebi lično. To ne može onda da se knjiži na trošak firme nego kao prihod. Ali pošto se radi o paušalcu, oni ne vode poslovne knjige i onda sve može.

SAJA, objasni molim te malo ovo. Sasvim je sigurno da mnogi tu sumu prelaze na ovaj ili onaj način (sa platom ili bez, na primer već samo dobra plata je dovoljna da se to pređe...), pa niko koga znam to ne prijavljuje.

Pričao sam i sa par ljudi koji su paušalci, neki čak imaju i više takvih firmi (registrovanih na više ljudi naravno), gde su u svim slučajevima dogurali skoro do 3 miliona i nisu to ni prijavili ni platili, štaviše i ne znaju za to.

Ko, kada i kako to kontroliše i kakve su posledice ako se to ne prijavi? Hvala.

Prijava za godišnji porez na dohodak građana
Član 92.
Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana dužan je da za ostvareni dohodak u godini za koju se vrši utvrđivanje poreza podnese poresku prijavu sa tačnim podacima nadležnom poreskom organu po isteku te godine, a najkasnije do 15. marta naredne godine (u daljem tekstu: godišnja prijava).

Član 168.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara, kazniće se za prekršaj obveznik fizičko lice ako:
1) ne podnese poresku prijavu u propisanom roku, ili je ne podnese nadležnom poreskom organu ili u prijavi ne navede tačne podatke od kojih zavisi visina poreza (čl. 91, 92, 95, 96. i 98);


To je iz Zakona o porezu na dohodak građana. Slično piše i u Zaknu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Međutim, nigde ne piše da se za taj neplaćeni porez računa kamata:

Opšte odredbe o kamati
Član 75.
Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj eskontnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena, primenom komforne metode obračuna.
Na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.
Ako se u toku kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata se obračunava od dana kada je poresku obavezu poreski obveznik bio dužan da plati.

To sam otprilike znao, ali znaš li kakva je praksa, tj. šta se dešava realno, jer koga god znam, to za sad ne prijavljuje, rekoh, najčešće i ne znaju za to.

Čak je čini mi se bilo i u novinama kako malo ko poštuje taj zakon, da se mali broj ljudi javio za to (čini mi se samo nekih 1200 i nešto..) i to pretežno advokati itd...

Pa, dosta ljudi ne zna za to a dosta njih i izbegava. Koliko vidim, poreska uprava pravi krivične prijave ali verujem da neće baš sve savatati.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=01&dd=28&nav_id=407194

Verujem da je tako (kod nas je sve moguće) ali to stvarno nema logike.

Primer, preduzetnik paušalac ima jedan firmin račun i jedan privatni račun.
Koliko je meni poznato: rashod, trošak ili isplate sa računa se nedokumentuju jer paušalac ne vodi knjige već samo KPO, znači samo prihode odnosno uplate na račun.

U čemu je razlika između sledećih transakcija?

1. Podignem keš za troškove i platim svoj privatni telefonski račun u pošti ili banci.
2. Prebacim novac na svoj privatni račun pa platim telefonski račun karticom ili preko e-bank za fizička lica.
3. Platim telefonski račun direktno sa računa firme.

Meni dolazi poreski inspektor, utvrđuje transakciju i zahteva obrazloženje (da li paušalac pravda troškove ili ne?) a ja mu kažem:

1. a) podigao sam keš da bih platio svoj privatni telefonski račun, znači prekršaj
1. b) slažem, kažem da sam platio neke poslovne troškove i neću da mu kažem koje ili izmislim nešto

2. a) prebacio sam sredstva radi uplate telefonskog računa
2. b) ovde se laganje ne isplati jer si već u prekršaju jer nisi upisao prihod u KPO

3. a) platio sam svoj telefonski račun
3. b) isto kao 2b

Znači ispadne da može pod 1a samo zato što možeš da lažeš, ako kažeš iskreno za šta ti je trebalo ne gine ti kazna?
Zar mora da se tako posluje?
Koja je onda svrha paušalnog oporezivanja ako moraš da pravdaš svaki trošak?

Svako dobro.

Uopste nije tako. Pausalac nikome ne mora da pravda na sta je potrosio novac. Dakle, mozes i da dizes kes i da placas, i da prebacujes na svoj tekuci pa da placas karticom, da placas fakture i da placas biznis karticom ako je imas na racunu radnje. Niko te nece pitati sta si polacao.

Tu je jedini izuzetak podizanje gotovine, jer poreznici ne vole da to vide, pa ako preterujes doci ce ti inspekcija.

No ovde se ne radi o tome, radi se o placanju sa racuna na racune drugih fizickih lica. Za takva placanja moraju da se plate i porezi i doprinosi i to placa poslodavac, jer se placanje fizickom licu smatra kao isplata zarade, te je preduzetnik u svojstvu poslodavca.

Poenta je što za paušalca važe ista pravila kao i za preduzetnike, koja postavljaju neka ograničenja u poslovanju a sa druge strane postoji i propis koja kaže da oni ne vode knjige osim KPO. Pošto u KPO knjigu ide samo prihod, onda ispada da sve ono što nije u toj knjizi paušalci mogu da rade.

Čak postoji i zvanično mišljenje Ministratrstva Finansija kako paušalci moglu slobodno raspolagati sredstvima sa svog računa za poslovne ili privatne svrhe. Dakle, po tome ispada da paušalac može sa svog računa da plati sebi popravku kola.

Sa druge strane, citirao sam Zakon o porezu na dohodak građana, član 37b, koji glasi: Uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda. To znači da preduzetnik (a paušalac jeste preduzetnik), sve što je platio sa svog poslovnog računa a nije namenjeno firmi već završi kod njega kao privatnog lica (na primer kupi robu plaćajući je preko poslonog računa ili plati sebi popravku kola), to se tretira kao prihod. Pošto paušalci imaju knjigu u koji evidentiraju prihod, a ovo je prihod, onda po tome ispada da to treba upisati u knjigu prihoda. Dakle, samo ti tumačim kako piše u zakonu, ne moraš da mi navodiš primere i pitanja šta je logičnije i slično.

U praksi stari stvoje tako što paušalce niko ne kontroliše i mogu da rade praktično sve. Čak i ne plaćaju godišnji porez na dohodak građana. Ja generalno nemam ništa protiv toga, samo skrećem pažnju šta tamo negde u zaknima piše.

Da nije u pitanju neka greska, jer je ovo za knjizenje prihoda nebulozno.

Taj clan 37b treba tumaciti u smislu da je to poslovni prihod gradjanina kao fizickog lica, odnsno da on ako placa racune za licne potrebe sa konta firme to mu se racuna isto kao da je npr. u pitanju isplata zarade.

Jer je drugacije nelogicno, posto je svaki odliv sa racuna za firmu RASHOD i ne moze se knjiziti u KPO. U KPO se knjize samo ulazne fakture, kako mogu da nesto sto je nalogom za prenos ili isplatu otislo sa racuna da knjizim isto kao da su pare legle na racun (firme-preduzetnika pausalca)?
Time npr. ako mi klijent uplati 10000 RSD na racun firme i ja knjizim jednom u KPO, a zatim za te pare platim tetki lek, sta treba da knjizim ponovo prihod u KPO za taj iznos? Onda bi ispalo da imam u KPO 20000 RSD prihoda, a kad se pogleda godisnji listing iz banke videce se u stavci ukupno UPL da je bilo duplo manje potrazivanja na racunu??!!

To je moje misljnje, mislim da ima logike?

Vidim ja da to tebe prilično zbunjuje, moraš poznavati celu materiju da bi ti bilo jasno. Ili nauči sve ili nemoj uopšte obraćati pažnju na to. U protivnom će te samo zbunjivati. Probaću u kratkim crtama da objasim kako to funkcioniše na firmama koje nisu paušalci, tj. preduzetnici koji vode knjige i d.o.o. firme:

Firma ima svoje prihode, ima troškove i razlika ta dva je dobit. Dobit firme je krajnji rezultat i računa se u završnom računu. Ta dobit se oporezuje. Kako bi ljudi izbegli to oporezivanje, trude se da smanje dobit što je moguće više. Prihodi su prihodi i oni povećavaju dobit a troškovi (iliti rashod) je smanjuje pa je populatno pumpanje troškova kako bi se smanjila dobit. Međutim, država nije sisala vesla pa ne možeš ti sve da trpaš kao trošak. Pod troškove se smatraju samo troškovi koji su upotrebljeni za obavljanje delatnosti. Drugim rečima, ne možeš ti da uzimaš fakture na ime firme jer si babi kupovao lek, sebi platio skijanje ili popravljao privatni auto (službeni može). Takođe, ne možeš da pokupuješ gomilu robe na račun firme, platiš sa računa firme i onda ta roba da ne završi na legeru (magacinu) firme već je ti poneseš kući i potrošiš kao svoju. Tu dolazimo do toga da je SVE što je fakturisano na firmu, bilo da je roba ili usluga, VLASNIŠTVO firme a ne njenog vlasnika. Ako vlasnik firme koristi to što je firmino za svoje potrebe onda se to zove "uzimanje iz imovine firme za privatne potrebe" i postoji par načina kako se to knjiži (evidentira u poslovnim knjigama):

- kao plata
- umenjenjem pozajmica osnivača (njegovih pozajmica) - ako ih ima
- reprezentacijom (ali paziti na limit koji je neoporezovan)
- prihodom od kapitala (i oporezivanjem kao takvo); kod preduzetnika ekvivalent bi bio knjiženje na prihod, shodno članu 37b Zakona o porezu na dohodak
- kao posledenju varijantu, koju ne treba raditi, jeste taj trošak u knjigama prikazati kao trošak firme (knjižiti na 5-icu) i nadajući se da niko neće provaliti

Ono što tebe zbunjuje jeste kako odliv para sa računa predstavlja prihod. Pa to je upravo namerno urađeno za slučaj da preduzetnici krenu da nabijaju troškove tako što sve fakturišu na firmu a onda uzmu za sebe. Onda je i smišljen propis da u tom slučaju, to nije trošak već prihod i povećava dobit. Dakle, trošak koji nije u svrhu obavljanja delatnosi već služi za privatne potrebe nije trošak već prihod.

Kod paušalaca, pošto su oni takođe preduzetnici, sve ovo isto važi stim što su uvedena dva nova pravila:

1. Paušalci ne vode poslovne knjige osim KPO knjige, u njoj se upisuje prihod ali troškova nema nigde
2. Mišljenje (dakle ne Zakon) Ministrarstva Finansija da paušalci mogu slobodno raspolagati parama na svom računu za poslovne i privatne potrebe

Ova dva stava koja su za paušalce su u određenoj meri u koliziji sa propisima o preduzetnicima (iz Zakona o privrednim društvima i Zakona o porezu na dohodak građana). Dakle, imaš propis koji kaže da svaki račun firme nastao ne za potrebe firme već lične potrebe vlasnika ne može da se knjiži u firmi kao trošak već kao prihod a sa druge strane Ministarstvo Finansija svojim mišljenjem kaže da paušalci mogu da plaćaju svoje privatne račune slobodno. Takođe, nigde u zakonu ne piše da pašalci mogu da dižu pare sa računa kako hoće, to ne može ni jedan oblik firme, svako uzimanje para mora da se pravda. Međutim, ako se primeni pravilo da paušalci ne vode knjige troškova i mišljenje Ministarstva Finansija onda ISPADA da mogu svojevoljno da dižu pare i plaćaju privatne račune, iako, ponavljam, u zakonu to nigde nije eksplicitno dozvoljeno.

Nije mi namera, ako je moj post tako protumačen, da napadam.
Tebe sam citirao jer tvoje poruke najbolje oslikavaju moju nedoumicu ali su pitanja upućena svima.
Primer je naveden samo da bih dobio konkretan odgovor za deo poslovanja paušalca koji mi je nejasan.

Znači ako sam dobro razumeo, ispada da svaka isplata sa računa koja nije:

1. Plata
2. Plaćanje obaveza državi (doprinosi, porezi, komunalne takse...)
3. Trošak firme

se računa kao prihod i mora da se dodatno oporezuje.

Osim što ako podigneš gotovinu možeš da SLAŽEŠ državu i kažeš da si je podigao za potrebe plaćanja troškova firme.

Ministarstvo finansija kaže što i Predrag, slobodno plaćaj privatne račune a taj član 37b da ga posle toga upišem u KPO kao prihod.
Baš lepo!
Ja se opet pitam koja je onda razlika između preduzetnika knjigaša i preduzetnika paušalca?

Veliki pozdrav!

Izuzetno, pa posle ti objašnjavaj inspektoru zašto ti je na račun leglo 100.000, a ti u KPO knjizi beležiš prihod od 200.000 :)

Ja nisam video nikoga da privatne troškove upisuje kao prihod u KPO knjizi, verujem da bi se smejali ljudi kad bi to neko uradio. Ali kao što vidimo, u zakonima se svašta može pročitati. Ja da sam paušalac, ne bi pravio fakture na firmu već bi plaćao biznis karticom ili u kešu.

1. Pausalci u KPO ne pisu prihode nego samo evidentiraju izdate fakture.

2. Pausalnci nikme ne moraju dapravdaju ni izdate fakture, ni prihode ni rashode (poslednej dve stavke cak ne moraju ni da evidentiraju)

3. U Zakonu eksplicitno stoji da pausalci mogu slobodno da raspolazu svim sredstvima na racunu.

4. Saja, ako vec nemas iskustva sa pausalcima, onda se raspitaj. Nemoj ovde da zbunjujes ljude nagadjanjima i povezivanjem pojmova koji sa pausalcima nemaju nikakve veze.

1. Evo sad sam pogledao pravilnik, knjiže se prihodi od prodatih proizvoda i izvršenih usluga. Po tome ispada da se oni ulazi po članu 37b ne evidentiraju u ovu knjigu jer nisu prodati već ih je preduzetnik uzeo za svoje potrebe.

3. Jel možeš da navedeš gde to piše? Verujem da bi to koristilo i drugima, kako bi eliminisali nedoumice.

4. Izvinjavam se, neću više.

Znaci ispada da ipak moze sa racuna radnje direktno na racun treceg fizickog lica bez ikakvih problema?

Eto ti ga sad :)
Pa naravno da može, ukoliko platiš poreze i doprinose za to fizičko lice ili ih to lice plati.

Dakle, došli smo do zaključka da je ispravno ono što sam tvrdio na samom početku.

Kao paušalac, sve račune, bilo privatne bilo poslovne, bez problema možeš da plaćaš sa računa firme, jer je taj novac već oporezovan i kao takav pripada tebi i sa njim možeš da radiš šta god hoćeš, što je očigledno i mišljenje poreske uprave. No, i pored toga, preporučuje se da se te privatne stvari ipak plaćaju karticom ili pak kešom iz raznoraznih razloga. Sa druge strane, kada se plaća fizičkom licu, bilo da je u pitanju neka usluga, poklon ili šta već, potrebno je da to vi ili to lice platite porez na lični dohodak građana (a verovatno i doprinose). To je potrebno bilo da se plaća sa računa, bilo da se plaća u kešu, s tim što kad se plaća u kešu, to niko ne može da proveri, a vi sami zaključite šta to znači.

Kakva je praksa?
Onaj ko paušalno vodi radnju, po pravilu, bi trebao da gro prihoda ima u "kešu", a ne plaćanje na račun. (Jer on objektivno, blabla bla zbog prirode posla nije u mogućnosti da vodi knjige itd. Paušalno plaćanje poreza je izuzetak, koji može da se promeni, nezavisno od tvoje volje.) I to su u pitanju uglavnom uslužne delatnosti. Obično ljudi koji paušalno plaćaju porez moraju da uplaćauju novac na svoj račun da bi platili poreze i doprinose (jer ne naplaćuju usluge preko računa - primer - advokati, zubari itd.). Onaj koji bi hteo da plaća usluge fizičkim licima sa svog računa je verovatno pogrešio kada je odlučio da paušalno plaća porez (jer očito, naplaćuje usluge preko računa). Paušalno plaćanje poreza i nije baš jeftina rabota. Može biti i dosta skuplje u odnosu na radnje koje vode knjige. Pogotovo ako ima perioda bez posla.
Teoretski, morao bi svaki prihod u gotovom da uplatiš na svoj poslovni račun i da ga prikažeš kao prihod. Da, naravno on može da raspolaže svojim novcem kako hoće. Može i da plaća fizičkim licima, i u zavisnosti od karaktera transakcije, bi morao ili ne da obračuna porez i doprinos. Može i da plaća račune - sopstvene. Ali mora da računa da je pod posebnom pažnjom poreske uprave, i da ona može i da mu poveća osnovicu za plaćanje poreza i doprinosa, ili da mu nalože da vodi knjige. Utvrđivanjem od strane inspektora da ima mnogo veće prihode od prihoda koji su određeni poreskim rešenjem, poreska osnovica može da se vrlo lako poveća. To je čak i sam paušalac dužan da prijavi (promena visine prihoda).

Ali, pomalo nevezano za temu ili možda i vezano na neki način, moram da ukažem na jednu stvar. Ovde nije problem porez, koji nije visok. Problem su doprinosi koji se plaćaju na oporezivu dobit! I problem je poreski sistem koji favorizuje bogataše, odnosno lica sa većim primanjima. Ako nekog zanima a moderator dozvoli (da ne širim priču, a mislim da sam već pisao o tome, ali nisam siguran)...

Nastavi, zašto ne bi, svako iskustvo je dobrodošlo, pod uslovom naravno da je smisleno i istinito.

Ovo nije iskustvo, ovo su činjenice. Ceo poreski sistem je tako napravljen da favorizuje bogataše (za naše prilike) i bogatije.
Prvo, treba da objasnim kako se kod nas plaća porez kada imaš radnju ili preduzeće.

Za radnju je jasno. Oporeziva dobit je osnovica za plaćanje poreza i doprinosa. Kada se saberu te dve stavke, dobija se cifra od (10% porez, 35,8% doprinosi) 45,8% poreza i doprinosa. To znači, ako imaš dobit (zaradu) 100 dinara, platićeš 45,8 dinara porez. Ako hoćeš da prikažeš koliki je porez i doprinosi u odnosu na tvoju neto zaradu, to bi bilo 45,8/54,2= 84,5%. Zašto ovo iznosim. Zato što ljudi u razgovoru uglavnom misle, kada treba da se plati porez, koliki je procenat u odnosu što oni primaju. Naravno, ako zarađuješ više, čekaće te i godišnji porez na dohodak građana, koji je 10% ili 15%. Da zanemarimo za trenutak godišnji porez na dohodak građana.
Caka je u tome što se doprinosi plaćaju na osnovicu koja je oporeziva dobit, ali je maksimalna osnovica petostruka prosečna (bruto) zarada u zemlji, poslednji poznat podatak. Za decembar 2010. je bila 51.115x5=255.575 dinara.

I recimo da neko zaradi u januaru 2010. godine 255.575 dinara. Imaće obavezu da plati 117.053,35 dinara poreza i doprinosa. To je kako rekoh, 45,8% od zarade, ili 84,5% od neto zarade.

Ali, ako neko zaradi u januaru 1 milion, obaveze će biti: 10% porez na dohodak 100.000 i doprinosi 91.495 dinara (35,8% na osnovicu od 255.575 dinara) što je ukupno 191.495 dinara. Ovde vidimo da je obaveza 19,2% iz bruto iznosa ili 23,7% u odnosu na neto iznos.

Znači, sistem je projektovan za bogate, koji procentualno značajno manje plaćaju porez i doprinos. Da se ne lažemo, i doprinos je porez, jer ga mi nećemo koristiti. Naše penzije troše naši roditelji, čak se i značajan deo poreza i akciza preko budžeta koristi za penzije. Znamo kakav je zdravstveni sistem.

Naravno, i ako se doda godišnji porez, slika se ne menja značajno. To bi bilo još oko 1.300.000 i ako dodamo oko 2.300.000 plaćenih poreza i doprinosa, dolazimo do cifre od 3.600.000 dinara poreza i dop. na 12 miliona prihoda. U procentima je 30% od bruto iznosa ili 43% u odnosu na neto iznos koji je 8,4 miliona.

Slično prolaze i vlasnici preduzeća koji porez i doprinos plaćaju na oporezivu dobit. Plaćaju isto kao preduzetnici samo što je umeto poreza na prihod, porez na dobit. Razlika je u tome što neto dobit mogu da rasporede. Ako celokupnu dobit sebi isplate kao fizičkom licu platiće 20% poreza na prihod od kapitala. Mogu i da dobit vrate u firmu, bez plaćanja poreza na kapital. Nema godišnjeg oporezivanja na dohodak građana. Ako uzmemo u obzir ovaj slučaj, neto dobit bi bila 9.700.000 dinara, na to bi platili 20% poreze, što iznosi 1.940 hiljada, a ukupni porezi i dopr. bi bili 4.240 hiljada. Iznos je nešto veći nego u prethodnom primeru, ali prednost je što vlasnik firme može da "vrati" kapital u firmu i da ne plati 20% poreza na kapital.

Ali, najbolje će da prolaze vlasnici preduzeća koji zasnuju radni odnos. Oni će da plaćaju doprinose na iznos zarade, ne uvećava im se ako se dobit poveća. Imaju obavezu da plate porez na dobit od 10%, i porez na prihode od kapitala od 20%, kada prime taj novac od svoje firme. Nemaju obavezu plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana. Biće i bolje, jer, koliko čujem, smanjiće se porez na prihod od kapitala na 10% (ili samo na prohod od deviznih kamata po osnovu štednje, videćemo). Zašto najbolje prolaze? Pa, mogu sebi da odrede relativno malu zaradu, i shodno tome plaćaju manje doprinose. Ako ima zarade, platiće preko poreza na dobit 10%, a eventualnu zaradu mogu da ulože kao novi kapital u preduzeće.

Ovaj zadnji način plaćanja poreza je po meni najbolji i najelastičniji, pogotovo u ovakvo vreme krize. Svako ko otvara neki biznis bi trebao da razmisli koji oblik organizovanja (preduzeće ili radnja) da primeni. Ja bih uvek odabrao ovaj poslednji. Pogotovo ako se zarada kreće u pomenutim iznosima, što znači do 2.500 do 3000 EUR mesečno. A pogotovo ako je značajno manji. Jer imaš manje "fiksne" troškove ako uzmeš u obzir koliko bi morao da plaćaš poreze i doprinose.

Najteže je preduzetnicima, i to najvećoj većini, koji zarade do 2.500 EUR mesečno. I zato je sistem nefer. Najviše uzima od onih koji najmanje ili prosečno zarađuju.

Najlakše je onima koji su osnovali of šor kompanije, koje su osnivači domaćeg preduzeća i sebe ili nekoga od poverenja postavili za direktora. Oni plaćaju samo 10% poreza na dobit. Neto dobit uplaćuju na račune of šor kompanije i mogu da "zvižde" ostalima. Naravno da je ovo nezakonito ako ne prijave prihod, ali to je masovna pojava, pogotovo u našim privatizacijama, prilikom pranja novca kupovinom društvenih preduzeća. Naišao sam na neke primere osnivanja kompanija u skorije vreme, nevezano za privatizaciju, a da ih je osnovala nekakva ofšor kompanija, i to poznate firme ovde. Podaci su sa sajta Agencije za privredne registre.

Fer bi bilo da preduzetnik može da odredi osnovicu za plaćanje doprinosa, recimo ne manju od prosečne zarade u zemlji, a da naravno plaća porez na oporezivu dobit. Međutim, kako su porezi i doprinosi za državu su jedno te isto (znate da su spojeni PIO fondovi zaposlenih i preduzetnika), to se neće desiti.

Ja bih uveo "američki sistem". Sve što zaradiš je prihod. Sve što potrošiš je rashod (nebitno na šta). Prihod-rashod=osnovica poreza. Ako sve potrošiš, nema poreza. Ako zaradu uložiš u biznis, nema poreza. Čim trošiš novac ti plaćaš porez. Ovim bi bio motivisan da svaki prihod i rashod prikažeš. Do najmanje sitnice. Značajno bi mogao, kao država, da ukineš neefikasni sistem kontrole, koji i te kako košta, i koči biznis.
E sad što se nama raspao penzioni sistem, koji je trebao da se restaurira novcem od privatizacije, a novac otišao na potrošnju...

Ovo je jedina logična stvar... ukoliko ovo ne primenimo biće nam kao i dosad...

Uvedeno prošle godine.



Pozdrav.

Aj da ja malo ozivim temu. :) Kakva je situacija kada pausalac sam sebi hoce da prebaci sredstva sa sluzbenog racuna firme ciji je vlasnik na tekuci privatni?

To se smatra podizanjem gotovine, samo sto se ne cimas da ides na salter. Sifra placanja 266 i pazi na limite koje je poreska propisala za podizanje bez dokumentacije, cini mi se 150.000 din dnevno, mada ja ne prelazim pola tog iznosa.