Ne, U startu si poogrešio !!! Ne plaćam ja visoke kamate zato što se neko precenio, već zato što država neće / ne može da zavede red i poredak. Sudovi su spori do apsurda, a i naplativost sudskih presuda je manja od 5%.
A u svakoj uređenoj zemlji ima ljudi koji su se precenili. Ali tamo su kamate niže.

Vratiti lizingovano vozlo je sasvim regularno, prema svakom lizing ugovoru. To je suština lizinga i nikako ne bi smelo negativno da utiče na kreditni rejting firmr ili pojedinca. Štaviše, što ne bi mogao da uzme drugo vozilo - preko iste banke ? Dakle: Uzeo, vozio, otplaćivao, i sad - neću više. Evo tebi tvoje igračke nazad i - doviđenja ! A sutra ću da tražim novu igračku i nju ću da plaćam. Smorio me Ford, hoću malo Pežo.

Pa to i postoji u stranim bankama koje ovde posluju, samo sto taj sistem vazi unutar te banke :)
Procena rizika se uglavnom oslanja najvise na skoring koja je njihova interna stvar ali je ne pokazuju klijentu na uvid
jer on i nema koristi od "jedne cifre sa predznakom" rejting koja bankarima tj. risk managmentu govori o njegovom riziku kreditiranja .
A kako se ta cifra racuna ne verujem ni da u risk managementu tacno znaju :)
Ono sto je sigurno je da mogu da ti automatski odbace zahtev za kreditom usled nepovoljnog rejtinga,
bez obzira na plateznu moc ,zaradu, bonuse i mesecne obaveze koje imas .
Izvestaj Kreditnog biroa je na drugom mestu koliko samo da pogledaju da li postoje docnje.

E sad pitanje je da li bi banke pristale na jos jedan centralizovan skoring sistem
ozvanicen kao kreditni biro pored njihovog kojeg vec imaju .

Kad ste već spomenuli lizing, pa da ne otvaram temu. Pošto je dozovljena " Sale and lease back transakcija " u okviru lizinga nekretnina, da li neko zna kako tačno ovo funkcioniše i da li se isplati.



Pa, hmmm, učešće kod lizinga je 30% i to je nepovratno + je potrebno kasko osiguranje koje na godišnjem novou iznosi oko 10% vrednosti vozila. Tako da je to u startu 40% vrednosti + lizing rate.

Trzisna vrednost vozila uvek opada brze nego sto se u startu otplacuje fiksnim ratama, sve i da nema krize. U srbiji ne znam stvarno jer nisam gledao lease ugovore, ali napolju kad leasujes kola od tebe se ocekuje da ih zadrzis ugovorno vreme, ako ih vratis ranije postoje penali koji banci nadomestaju vrednost vozila u odnosu na trzisnu, ako te penale ne platis svodi se na isto kao da ti je repo-man odneo kola i direktno ti ide na kredit score. To je provereno i nisam izmislio, proguglaj ako sumnjas.


Da, ali ti koji se precene placaju to padom kreditnog skora i polako se iskljucju iz low-risk low-rate kredita koje mozes da uzmes ako si dobar platisa. Sudovi jesu spori i procenat izvrsenja je mizeran ali to banka ne resava (niti je iskreno njen posao), lose sudstvo samo znaci da ce biti mnogo vise nenaplativog duga i samim tim je rizik poslovanja veci. Da je sudski sistem funkcionalan kamata bi bila manja ali i dalje bi bila visoka za sve jer i sa 100% funkcionalnim sudom postoji iznos koji nije moguce naplatiti (licni bankrot). Razlika u odnosu na te zemlje je sto se u Srbiji taj bad debt lepi na SVE, a tamo samo na one sa losik kreditnim skorom.


Leaseback znaci da ti nekretninu koju imas u vlasnistvu (recimo stan) prodas banci za kes (recimo 50k evara) a banka ti onda kao novi vlasnik dozvoli da budes stanar u tom stanu i da placas kiriju (recimo 250e mesecno). Cuvajte se tih zezancija, stan na lizing je klasicno podstanarstvo, njega sad vec imaju SVI koji zive kao podstanari samo im je stanodavac fizicko lice, dok ce u slucaju lizinga stanodavac biti banka. Kad se leasing zavrsi banka ostaje vlasnik celokupne nekretnine i sve pare koje si platio su izgubljene. Zato ce i biti jeftiniji leasing stanova od kredita za stan, jer kad otplatis kredit vredost stan ostaje u tvom vlasnistvu.


Da, siguran sam da to rade, ali to samo znaci da los platisa ne moze u istoj banci uzeti novi kredit, nista ga ne sprecava da ode u sledecu i da ponovo napravi stetu koju ce neko drugi da plati. I ne vidim zasto bi se banke bunile protiv kreditnog skora, kreditni skor ukljucuje mnogo vise informacija nego sam odnos prema bankama, u njega ulazi i lizing, neplacanje racuna, neplacanje kirije, itd, itd; samim tim banke mogu samo da dobiju precizniji instrument za individualizaciju rizika. Frame postoji (kreditni biro), samo je potrebno to zakonski formulisati, ali nista se po tom pitanju ne desava.

Ima i ona gora varijanta koja je rak u Srbiji a u sustini je ista.
Losem platisi blokiraju racun zbog dugovanja a onda on otvori drugu firmu sa drugim racunom.I nikom nista.
Dzabe ti APR kad je pod drugim imenom i ima drugi racun i tako se stvara lanac duznika .
A ti sto uredno i legalno poslujes trpis gubitke bez ikakve zakonske nadoknade .
A uzimanje kredita treba da bude samo nadgradnja ovome


U skoring sistem ide mnogo informacija a deo tih podataka je upravo iz KB-a a koliko vidim to ukljucuje i lizing .
Jedino ostaje neplacanje racuna (infostan, telefoni , struja ,grejanje itd ) koje bi mogle da idu u izvestaj kreditnog biroa
jer su ti racuni proistekli od drzavnih firmi koje imaju uvid u te informacije .

Jesi siguran? Kada otplatiš poslednju ratu lizinga, valjda se nekretnina vraća u tvoje vlasništvo.

OK, ako postoji ugovoreno vreme koje si dužan da plaćeš lizing, a to ne ispoštuješ, normalno je da to treba da utiče negativno na tvoj kreditni rejting. Ali, sama poenta lizinga je da koristiš neko vreme, a nakon toga možeš da kupiš ili da vratiš, već prema tvojoj želji. To i jeste osnovna razlika lizinga i kredita.

A sta cemo sa tih 50k koje si inicijalno dobio Yup, siguran, u tome je cela poenta lizinga (rentanja) i zbog toga je i jeftiniji lizing jer rate ne ukljucuju otkup glavnice. Naravno ugovor moze da glasi tako da ti se nekretnina vrati, ali onda je to klasicni kredit nazvan lizingom i onda mu je i obracun i mesecna rata veca, isto kao kod kredita. Mislim da su ljudi ovde svasta nazivali lizingom (cak sam cuo i neke sindikalne fore, po kojoj su kupovinu i otplatu robe preko zajednicke kase nazivali lizingom ) i mislim da to uvodi zabunu u pricu. U osnovi, kredit ukljucuje prenos vlasnistva, lizing ne.

isto razlikuj lizing vozila i nekretnina, vozilima rapidno opada vrednost sa staroscu pa rata lizinga mora da ukljuci depricijaciju vrednosti vozila i shodno tome ima minimalni rok trajanja da bi se depricijacija pokrila; nekretninama ne opada, cak verovatnije raste, tako da banka tebi efektivno moze da tretira lizing stana kao svoju cistu investiciju, tj tvoja mesecna renta je njihov obrt kapitala na datih 50k bez gubljenja vlasnistva i tako oplodjuju tih 50k evara koje su ti inicijalno dali, nek je 7% kamata, na 50k to je 3500e godisnje, tj 291e mesecno usrednjeno. Kad lizing prodje stan je njihov da ga prodaju po buducoj trzisnoj vrednosti i time se investicija zatvara. Ti naravno mozes da ponudis banci da taj stan ponovo kupis nazad ali banka ce sigurno traziti 50k ili vise u zavisnosti od trzista, detalji svega toga su definisani ugovorom i zato je vazno da procitate i razumete sta vam pise u ugovorima.


Ti hoces da kazes da kreditni skor vec postoji u KBu? ali da ih banke ne koriste? to mi zvuci malo za neverovanje.
Isto tako taj problem sa DOO ne mozes resiti nikako, slican problem postoji i napolju sa ltd (llc) kompanijama, ali zato se od tih kompanija napolju zahteva kolateral za kredit koji ima tzv "loan covenant" koji zabranjuje otudjenje i unistenje zaloga a potraziocu daje pravo prvenstva na zalozenoj stvari/nekretnini u slucaju nesolventnosti i bankrota i oni se prvi namiruju iz stecajne mase (pod uslovom da vlasnik nije nelegalno otudjio zalozenu stvar). Opet kazem nisam siguran kako glasi kreditni ugovor za firme ovde, ali ako imas kolateral imas i umanjen rizik i samim tim mozes i da dobijes povoljnije kredite pod uslovom da banka moze da dodje do zalozene stvari. Kreditni rating tu igra ulogu ali mnogo manju nego davanje kredita na lepe oci.

Tih 50k si vratio sa dobrom kamatom kroz rate koje si otplaćivao onoliko godina na koliko su uzeo lizing. Lizing i jeste jedna vrsta kredita, s´tim što je nepovoljnija. Po tvojoj logici neko ko uzme automobil na lizing, vraća rate i kada otplati poslednju ratu, automobil ostaje banci. ha ha ha Šta pričaš miksi.
Kaži da si se šalio.

edit: pročitah još jednom tvoje objašnjenje i dalje ne mogu da verujem šta si pisao.

mmix je 101% upravu. To sto u Srbiji ljudi shvataju leasing (iznajmljivanje) na drugi nacin ne znaci da je to tako. Leasing znaci IZNAJMLJIVANJE a ne kupovina ili pozajmica. Po isteku ugovora o iznajmljivanju POSTOJI MOGUCNOST u nekim slucajevima otkup predmeta leasing-a ali to nije obavezno tako uvek.

Evo pozvao sam druga u Rajfajzen Lizing. Kaži da je on pisao taj proizvod za srpsko tržište. U Srbiji još ne postoji takva vrsta lizinga sa nekretninama. U Bosni, postoji, samo kaže da banka manje proceni stan, i da ne dozvoljava da se stan kroz oplatu amortizuje do kraja.
101% sam ja u pravu.
:)

Ma sigurno si u pravu ali to nije leasing. ;)

http://en.wikipedia.org/wiki/Leasing

Pa procitaj...

Kažeš to što ljudi u Srbiji "shvataju" kao lizing. Ne shvataju oni ništa, nego tako funkcioniše lizing u Srbiji i Bosni. Stvarno ne znam kako funkcioniše lizing na Vikipediji, niti me zanima.

Srbija i Bosna su bas reper za shvatanje nekog bankarskog termina...

Btw, da li si nekada video ugovor o rentiranju stana na engleskom jeziku i njegov naslov? :)

evo i nesto sto nije wikipedija:

http://www.businessdictionary.com/definition/lease.html

:)

i da , ja mogu da kazem da prodajem dijamente a da su oni u stvari staklo i da kazem da me ne interesuje sta su dijamanti u Engleskoj vec ono sto je u Srbiji i sto ja prodajem ali to nece umanjiti fakt da je staklo ono sto ja nudim :)

Meni je recimo kreditni biro glupa stvar. Ok je proveravati kreditnu sposobnost ali stvarno na fazon nekog kreditnog rejtinga.

Ne mozes da dobijes kredit ako si zaduzen 30% od plate - glupost. Ako neko uredno vraca, ili je ranije uredno vracao kredite i zaduzenja (dozvoljeni minus, kartice) ne vidim uopste problem da, ako klijent zeli, banka odobri i vece zaduzenje. A ima nemalo onih koji se zaduze 5% i to ne vracaju, a opet mogu da uzmu kredit jer nisu ispucali tih 30%... bezveze.

Najbolji sistem bi bio kontrola otplate dugova, bez obzira na zaduzenje, pa nek uvedu ogranicenja na osnovu redovnosti otplate klijenta.

Kreditni biro je glup, kaze samo DA ili NE bez uvida u solventnost klijenta, vec se gleda samo visina zaduzenja u odnosu na platu i nista vise!

Sta ako neko ima dve odlicne plate i zeli jednu da utrosi na neki kredit za vecu kucu, stan ili nesto slicno?

Dakle, imaš stan koji vredi 60k, lizing kuća ti odobri lizing i odmah ti isplati 50K ( zbog niže procene ). Zatim ti tih 50k koje si dobi od lizing kuće vraćaš npr. 5 godina i na kraju im isplatiš 75. Na kraju kada isplatiš oni ti uzmu stan.
U minusu si 25k i stan, tj 35k ( 10k jer ti uvek procene stan na manji iznos, i 25k na konto kamate )
Zar nije jednostavnije da odmah prodaš stan?

koji k bi onda neko "uzimao" stan na lizing,kad i kad "otplatis",nije tvoje
bolje onda ziti pod kirijom,em jeftinije,em manje pizdarija,i kad ti dosadi samo otkazes i preselis se

@mmix
Kod nas postoje 2 vrste lizinga - operativni i finansijski.

Kod operativnog se predmet/sredstvo samo iznajmljuje i nakon ugovorenog roka vraća.

Kod finansijskog lizinga moguće su 2 varijante:
- da nakon isteka ugovorenog roka sredstvo automatski prelazi u tvoje vlasništvo
- ili da imaš pravo da otkupiš predmet lizinga po ugovorom definisanoj ceni.

Razlika između ovog prvog tipa finansijskog lizinga i kredita je što kod lizinga ti nisi vlasnik sredstva do isteka ugovorenog roka.

@mmix, @all,

Krediti za fizicka lica u Srbiji su skupi jer ima sasvim dovoljno ljudi koji ih uzimaju.

Svako ko uzme kredit za potrosacku robu, belu tehniku i sl... konzumerski sarenis sa tim suludim kamatama je idiot i nista drugo (zapravo svako ko uzme takav kredit za bilo sta, osim za vracanje novca mafiji mozda). I takav ekonomski idiot i treba da bude odran jer ocigledno ne ume da razmislja svojom glavom i da shvati da bi sa prostom stednjom ustedeo bar 50% para. Ili je idiot - ili je neracionalna osoba koja se razbacuje sa sopstvenim novcem. I jedno i drugo su finansijski rizik za onog ko im zajmi novac jer postoji dobra mogucnost da ce se budala jos negde zeznuti, i izgubiti mogucnost da placa kredit.

Tu ne racunam ljude koji hitno moraju nesto da kupe - tipa crkao frizider i sl... Mada i to, ako neko treba da uzima kredit da kupi frizider - sorry, takav je vec u samom startu finansijski rizik. Tuzno je ali je jednostavno tako.

Firme su sasvim druga stvar - firme obicno imaju racunovodje ako ne i citava odeljenja koja se bave finansijama, ciji posao zahteva ocigledno poznavanje ekonomije i matematike - pa se svakako nece upustiti u nesto sto im se inherentno ne isplati, pa su samim tim i uslovi za njih drugaciji - jer nema dovoljno ovaca za sisanje.

Sto se kreditnog skora tice - ukoliko kreditni biro nema svoj skor, svaka banka sigurno ima svoj interni. Kreditni skor je idiotska stvar, ali je jedino oruzje koje banke imaju za davanje masovnih kredita. Druga je prica kada banka poznaje klijenta godinama - tj. na tom racunu stizu plate, ima iskljucivo kartice te banke i sl... onda im ne treba skor. Medjutim za sve ostalo nema druge nego da koriste skor - ili to, ili da unajme gataru, sto mu izadje na to da je skor ipak bolja varijanta :)

Zaboravljas da negde moras da zivis tih 5 godina, u tvom slucaju po tvojoj racunici trosak tog zivota je 35k. Ako imas svoj stan gde ne placas kiriju onda nemas taj trosak, ali onda nemas ni tih 50k u kesu. Ti sve to posmatras sa pogresne strane kao da si ti pozajmio pare od banke pa vracas, a nisi, ti si stan prodao banci za 50k (ispod cene) i sad ga od nje rentas kirijom. Tu si u gubitku 10k u startu ali ti je zato i kirija niza jer se obracunava realizacija investicije na manjoj sumi. Ubaci sve te cifre malo u excel pa ces videti. Ako prodas stan na trzistu dobices svojih 60k evra ali onda vise nemas ni obezbedjeno mesto za zivot i moras da rentas drugi stan po trzisnim cenama.

A i neces ti platiti 75k za 5 godina, po 7% godisnje platices za 5 godina 35% vrednosti stana, znaci 17.500, ako nista nisi zaradjivao (a ni jeo) u tih 5 godina onda si kratak za tu sumu, a ako si od tih 50k kroz privatni biznis napravio 100k onda si dobar 32.500 i mozes da kupis za kes drugi stan od 82.500. To je naravno nerealna idealka jer nesto moras da jedes za to vreme i necim sijalice da napajas, ali u krajnjoj liniji sve zavisi od toga sta uradis sa tih 50k koje dobijes.


Pa lizing nije dobar za nase okruzenje, zato i kazem da pazite, zaletece se ljudi na male "rate" pa ce posle da bude kukanje odeljenju za zalbe NBSa, "kako nije moje kad placam". Taj potez ima smisla samo ako postoji disbalans izmedju vrednosti nekretnina i obracunske rente (ako godisnja kamata obracunata na vrednost stana manja od trzisne kirije, tj ako je na 7% kamate renta na stan od 100k evra veca od 7000 godisnje), sto kod nas nije slucaj. Ako si disciplinovan vise ti se isplati da rentas i razliku izmedju rente i lizinga cuvas kao ustedjevinu sa kojom posle kupis nekretninu sa vecim ucescem i samim tim manjom kamatom)
Sa druge strane nekima leaseback moze (ali samo mozda) biti dobra opcija, prodas nekretninu banci i dobijes kapital da otvoris biznis i taj kapital nije opterecen, istina izgubio si stan ali ti leaseback ugovor garantuje kiriju i porodicnu stabilnost da neces biti izbacen dok god tu kiriju placas (za razliku od klasicnog rentiranja gde nikad ne znas dal ce gazda da proda stan i da te iz istog izbaci). Alternativno mozes da stavis stan pod hipoteku ali onda placas kredit kao da si ga kupio iz pocetka, sa sve otplatom glavnice pa su i mesecna izdvajanja veca. Na zapadu postoje tu i dodatni razlozi (smanjenje poreskog footprinta, itd).


Jedini nacin na koji ti mozes da posle X godina preuzmes vlasnistvo je ako si isplatio celokupnu glavnicu angazovanih sredstava, dakle kreda. Sto znaci da je finansijski lizing u stvari kredit, samo se zove drugacije da bi banka kroz papire mogla da ti preuzme placeni deo glavnice ako prestanes da placas rate? I onda auto proda po trzisnoj vrednosti i zadrzi i glavnicu koju si isplatio i pare od prodaje? Hesus, i ljudi to prihvataju?

pa ti koji i rentiraju okolo u vecini slucajeva ni nemaju svoj stan,tako da ne znam sta mogu da poklone banci da bi im dala privilegiju da lizinguju od nje neku drugu nekretninu

bolja je onda varijanta kljuc za kljuc,uz doplatu

osim ako mozes da stavis nekretninu koja vredi 50 000 e ,a da lizingujes nekretninu koja vredi 500 000 e,al ja kontam da mozes samo nekretninu koja je okvirno iste vrednosti [mozda gresim]

sta ti znaci "poreski footprint"?? [odnosno poreski otisak]

nego,pomenuo si da je renta za stan koji kosta 100k 7k napolju,pa kakva je to logika?!
onda bolje "skupiti" rentu za godinu dana i kesirati stan,nego rentirati ga xy godina po mesecnoj ceni od skoro 10% vrednosti stana...

pa i ne mogu, to je prica za leaseback, ne za lease.

poreski footprint je sve ono sto posedujes sto ti generise porez koji moras da platis, u ovom kontekstu cisto kao jednostavan ako npr posedujes dve nekretnine a drzava propisuje da svaka nekretnina posle prve podleze vecem porezu onda ti se mozda finansijski vise isplati da leasebackujes nekretninu u kojoj zivis, dobijes kes koji mozes da iskoristis ili jednostavno stavis na stednju i zivis u njemu a drugi rentas, a placas porez manji samo na jednu nekretninu. Tih kombinacija ima gomila i sve je to legalno, zato je dobar poreski saradnik vazan, da ti pomogne sa svim tim kombinacijama. Kod nas je to naravno iluzorno, ovde je skopo raditi a jeftino posedovati sto rece Sasa Radulovic.

Sto se tice skupljanja rente, to nije tako jednostavno, kao sto rekoh zutokljuncu kad radis za platu negde moras i ziveti, razliku izmedju trzisne rente i lizing rente naravno mozes da sacuvas, ako umes i ako si disciplinovan i ako je ne sprzis na neku glupost.

pa ako ti imas da svaki mesec kesiras 7 000 e samo na konto rente,ti imas dovoljno love da uzmes kredit od 100 000 na godinu ili cak i na 2 i da za tu lovu kupis nekretninu [naravno,to sve pod uslovom da je nekretnina tako "malo" u odnosu na kiriju]

jeste,poreska olaksica,i onda kad ti pukne posao ili nesto,pa nemas da placas lizing,zavrsis sa satorom na ulici,jako "pametno"

btw,ono "pa i ne mogu" se odnosi na ovo "osim ako mozes da stavis nekretninu koja vredi 50 000 e ,a da lizingujes nekretninu koja vredi 500 000 e" ili nesto drugo?

Miksi, mislim da znam zašto si se zabunio. Naime, lizink kuća ne dozvoljava amortizaciju do kraja, tj. namerno ti ostave da im ostaneš dužan 10k, i onda ti ponude Ugovor pomoću koga ti ponovo možeš da otkupiš svoj stan nazad od lizing kuće. Tako da nekome sa strane izgleda kao da mu lizing kuća oduzima stan. Naravno, ti ćeš platiti samo onoliko koliko im duguješ, a ne procenjenu vrednost stana.



Grešiš. Kada otplatiš lizing, ti od lizing kuće otkupiš svoju nekretninu/automobil/mašinu i to tako što platiš samo ono što im duguješ. U našem primeru za stan si dobio 50k na ruke, kroz 5 godina otplatio si 65k ( zbog kamata ), dakle duguješ im još 10k. Zatim ti lizing kući isplatiš tih 10k koje duguješ, i stan se ponovo vraća u tvoje vlasništvo. Dakle, lepo si rekao, isto kao i kredit, s´tim što je tvoja nekretnina/automobil/mašina samo zalog i garancija lizing kući, dok oni zarađuju na osnovu kamata. Tako kod nas funkcionišu lizing kuće. I U Srbiji, i u Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji. Kako funcioniše u USA ili na Vikipediji, to stvarno ne znam.
I da isto je i kada koristiš "običan" lizing, tj. kada kupuješ (npr.) automobil na lizing. Plaćaš ućešće 30% (najčešće) od vrednosti automobila ( ili bilo čega što uzimaš na lizing ) + 10% ( kasko - koje je jako skupo jer godišnje iznosi 10% od vrednosti automobila ), i kada otplatiš poslednju ratu lizinga, automobil postaje tvoje vlasništvo, a ne vlasništvo lizing kuće. Dok ne isplatiš poslednju ratu, automobil se vodi kao vlasništvo davaoca lizinga, u našem slučaju lizing kuće. Takođe ako prekineš Ugovor i prestaneš sa plaćanjem imaš fore 3 rate da kasniš ( tj. 3 meseca + 8 dana zbog žalbe ). Tek kada tada ne platiš, automobil postaje trajno vlasništvo lizing kuće i ti gubiš svojih 30% učešća + 10% kaska + sve rate koje si platio.




Mi ovde ne govorimo da ti nemaš stan pa da putem lizinga želiš da ga kupiš. Već o obrnutom procesu. Imaš stan, ali ti treba novac da pokreneš neki posao. Dakle, daješ svoj stan kao zalog da bi od lizing kuće dobio svež novac. To je " sale and lease back ".



_{[Ovu poruku je menjao žutokljunac dana 18.02.2010. u 06:57 GMT+1]}

Sve je to tačno. Prodao sam stan lizing kući i sada ga od nje iznajmljujem, međutim, sporili smo se oko toga da taj stan ostaje u mom vlasništvu kada ga isplatim, a ti si rekao da ostaje u vlasništvu banke. Razumeš?

7000 godisnje, ne mesecno. znaci na 12 meseci to je 583e mesecno.
sto se tice poreske olaksice zaboravljas da ti ostaje ta druga nekretnina tako da ako ti biznis pukne imas gde da se uselis, lease back nije za radnicku klasu koja krece iz pocetka ili ima jednu gajbu, to je za ljude koji imaju para iznad proseka i koji nekretnine tretiraju kao investiciju i drzava ih zestoko oporezuje zbog toga. Isto tako i firme koriste to za razvoj biznisa, firma u kojoj sam ja radio je leasebackovala prizemlje zgrade koju poseduje na 20 godina i od tih para pokrenula retail deo biznisa upravo u tom sada iznajmljenom prostoru. Posto je nekretninu prodala za manje para od trzisne vrednosti onda i placa rentu dosta manju od trzisne vrednosti (da su recimo iznajmili retail prostor od nekog drugog) a ugovor im dozvoljava da posle 20 godina nekretninu kupe nazad za placenu cenu uvecanu za rast cena na malo, tj inflaciju. Ako im retail deo biznisa propadne, otpisace trosak a nekretninu ce kupiti ili kroz emisiju duga ili iz profita ostalih centara.



To sto ti pricas iskreno nema veze sa finansijskom logikom, mada priznajem ocekivati racionalnost od balkanskog bankarskog sistema je malo utopijski. Banka moze, sme i uzima SAMO k% procenat na angazovana sredstva, tj glavnicu koju im dugujes, gde je k% ogranicen od gore da bi se sprecilo zelenastvo, a slobodan da se formira ispod maksimuma da bi banke konurisale jedna drugoj. Svi njihovi "proizvodi" se u osnovi svode na to. Ako ti ugovorm otplacujes glavnicu i ako si u nekom trenutku ti otplatio x% a banka jos uvek zadrzala y% onda je tih x% TVOJ kapital, ne bancin. Taj kapital je mozda vezan u nekretnini i mozda ugovorom ti snosis rizike trzista (tj pada vredonsti stana se oduzima od tvog kapitala, ali ga isto tako rast cena i uvecava) ali ne moze banka tek tako da ti to UZME. Tj moze ali je onda to zelenastvo koje nije daleko od lomljenja prstiju.

Dakle ako otplacujes glavnicu banci to je kredit, mozes ga nazvati lizingom, tarabom ili spejs satlom ali je to i dalje kredit. I ako je to sto ti zoves lizing samo kredit koji je nazvan lizingom da bi banka mogla da ti otme tvojih x% ako defaultujes onda je to zelenastvo, to onda znaci da je na kraju banka uzela VISE nego svojih zakonom ogranicenih k%. Ako vi svojevoljno udjete u takav aranzman onda i potpuno zasluzujete posledice toga.
Ono sto takodje nema smisla u tvjoj prici je da je onda takav lizing jeftiniji od kredita, jer ako otplacujes i kamatu na glavnicu i otplacujes deo glavnice onda tvoja mesecna rata mora da bude ista kao onome ko je uzeo klasicni kredit.

Paaa, ne zovem ja to lizingom, nego lizing kuće. :)
Evo šta o lizingu piše na kamatici. :)

Primalac lizinga namerava da pokrije sve ili najveći deo ukupne cene sredstva u toku trajanja lizinga i stoga je verovatno da će po isteku perioda lizinga preuzeti pravo svojine nad predmetom lizinga.
Primalac lizinga može da ostvari pravo svojine nad predmetom lizinga i ranije, ali ne pre nego što otplati ukupnu cenu predmeta lizinga. Zauzvrat, naplaćuje maržu (kamatu) za uslugu pružanja finansijskih sredstava primaocu lizinga. Razlika od bankarskog zajma je u tome što davalac lizinga zadržava pravo svojine nad predmetom lizinga sve do momenta otplate svih lizing naknada – sam predmet lizinga postaje zalog. Dakle, u pogledu obezbeđenja davalac lizinga se nalazi u boljoj situaciji od kreditora i obično zalog nije neophodan ili ako jeste onda je to znatno manja vrednost nego u slučaju zajma.
izvor: http://www.kamatica.com/istrazivanja/48/faq-lizing-1



A gde to u zakonu stoji koliku banka ili lizing kuća sme da obračunava kamatnu stopu. Oni mogu da stave kamatnu stopu i 30%, tvoje je da li ćeš da pristaneš ili nećeš. Nisu oni odgovorni nikakvom zakonu po tom pitanju, već samo gledaju da li su konkurentni u odnosu na druge banke. Tebe pred zakonom veže ugovor koji si potpisao sa njima, a ne neka nepostojeća zakonska ograničenja koliko banka sme ili ne sme da naplati.


Ne znam tačno uslove, zato sam i postavio pitanje. A nisi u pravu da je onda lizing povoljniji od kredita, a evo i zašto na primeru automobila kupljenog na lizing. Kao prvo, lizing kuća ti u startu naplati troškove obrade lizinga 3%, tako da ti iz džepa odmah uzmu 1500€ ( troškovi obrade kredita su niži, najčešće 1-2% ). Posle toga, primoran si na obavezno kasko osiguranje, koje otpilike iznosi 10% od vrednosti vozila na godišnjem nivou. Tako da ako su uzeo auto na lizing na 5 godina, ti ćeš platiti još 50% od vrednosti automobila, a to je ogromna svota. Dakle, lizing nije povoljniji od kredita, već suprotno. Nepovoljniji je ali se lakše dobija, i što je bitno, brže se dobija, a na sve to ti omogućava da auto brzo zameniš za noviji, bez da se mučiš da tražiš kpca da bi ga prodao - a sve to se plaća.

Sa lizing kamatama nisam upoznat, kao ni sa mnoštvom stvari oko lizinga, zato sam i postavio pitanje.


_{[Ovu poruku je menjao žutokljunac dana 18.02.2010. u 11:29 GMT+1]}

prevideo sam da je na godisnjem nivou 7000,moja greska

hmmm,a moze ovako,ti poklonis banci kucu i placas joj taj lizing [recimo 300 e mesecno],a umesto da ti zivis tamo,iznajmljujes taj prostor [napominjem,legalno,overeno u sudu],za vecu cifru nego sto ti banci placas lizing [recimo 500 e]?

mislis za razliku?

ili ono sto su placali tokom 20 godina banci pada u vodu?

Hm, a sto 30%, sto ne 50%? Ili 100%? Ili 200%? Ako si bas ocajan moze i 500%? Prvorodjeno dete? Naravno da postoji gornja granica, nije ona nesto fundamentalno mala i kad konkurencija postoji nije ni primenljiva jer ce konkurencija osigurati efikasan plasman, ali postoji. To i dalje ne opravdava otimanje tudjeg kapitala za pokrivanje manjeg duga. To je jednostavno kradja i zelenastvo.


Vozilo gubi na vrednosti eksponencijalno tako da neces platiti 50% vrednosti vozila, svake godine ce kasko biti jeftini. Da ne ulazimo sad u pricu o kasku, ali i uzimanje kaska na nov auto ima potpuno smisla jer se osiguravas od totalnog gubitka, kako god da si ga kupio (lizing kredit ili kes). Zato je tebi kredit izgleda mnogo jeftiniji jer planiras da rizik preuzmes na sebe. Ako uzmes nov auto od 18k evra i slupas ga posle 500km sta onda? Kredit i dalje moras da platis i kasko ti je izlaz iz tog kredita. MOras imati i u vidu da napolju ljudi retko uplacuju 3rd party osiguranje, kasko je neka norma narocito ako su kola novija i opterecena finansijski.

AKo osiguranje izbacis iz jednacine videces da su ovaj nas "lizing" i kredit tu negde. Sad uzmi pa iz price izbaci glavnicu i samo plati depricijaciju i dobicces pravi lizing i videces ogromnu razliku u ceni i razlog zbog kojeg je lizing dobra opcija kad je zaista lizing. U principu koliko sam video po oglasima izadje rata oko 30% manja za lizing neko za kredit, a ako finansijski nisi potkovan da uzimas nova kola na lizing, mozes i polovna stara 5 godina koja je neko koristio i za koja postoji pisani trag koriscenja i pohabanosti i shodno tome mu se moze odrediti i vrednot i dalja depricijacija, pa onda ti koristis ta kola od njene 5e do 10e godine. A postoji i leasing after-market u kome mozes da otkupis neciji lizing ugovor i nastavis ti da ga koristis. Sve moze i sve radi kako sljaka i u skladu sa mogucnostima, a naravno u strahu da ne sprze svoj kreditni skor.


Ko to kaze da ja to nameravam? Sta ako necu, tj da hocu uzecu kredit, a ne ovako. Lease je opcija gde ja hocu nov auto, da ga vozam 5 godina, isplatim depricijaciju vozila za to vreme i auto ostaje lizing kuci da ga utopi na second-hand marketu a ja idem dalje na sledeca nova kola. Ako nameravam da pokrijem sve troskove kola onda cu da uzmem kredit i onda su kola moja, tj deo isplacenog kapitala je moj. To za zalog je isto bezbvezno opravdanje, ni vozilo pod kreditom ne smes da otudjis ako je tako regulisano ugovorom. Ja sam svoj motor kupio na kredit i moj ugovor je imao covenant kojim mi je bila zabranjena prodaja bez dozvole banke i bio obavezan pun kasko za prvu godinu (kredit je bio na 18 meseci).

Znaci vas ovde lizing kuce deru kako im padne na pamet, zadrzavaju i ucenjuju vas vasim parama a vi to i dalje uzimate i pristajete na to? Nije ni cudo onda sto je lizing za astru classic 250e mesecno, za te pare napolju moze da se lizinguje poprilicno skuplji auto.

Zasto bi im dodjavola poklopnio kucu? I jos da im placas posle. A ako mislis sa uzimanjem tih para tj prodajom banci, opet postoji fudamentalno pitanje gde ces ti ziveti za to vreme. Stan mozes da izdas, ali pod uslovom da mozes da ga izdas za te pare. Prvo, i za tebe postoji trosak zivota, nisi etericno bice, nesto moras da pojedes, negde glavu da spustis na kraju dana. Drugo ako banka izadje na trziste sa dovoljno leasovanih stanova koje je kupila od izvodjaca radova onda konkurise tebi za tog stanara, sto bi on tebi placao 500 kad moze banci 300.


Ne, pazi ovako, recimo da je taj prostor vredan 1.5mil$, a da ga je banci prodala za $1m (ne znam tacne iznose, nisam bio bas toliko visoko u mgmtu). Banci to naravno ima puno smisla jer imaju bufera i kao vlasnici nekretnine u slucaju bankrota firme ne moraju da se laktaju sa ostalim kreditorima za taj prostor jer je vec njihov. Nek je kamata 4,3%, to znaci da ce renta prve godine biti 4.3% angazovanih sredstava sto je $43,000. Kamata uvek ukljucuje procenjenu inflaciju, tako da ce za 20 godina firma platiti $860,000 na ime "rente" tj kamate na angazovanih $1m. To sto su oni placali je cena kapitala, knjizi se kao poslovni trosak i odbija od poreza. TO bi svejedno placali nekom drugom da rentaju poslovni prostor (cak u vecem iznosu), tebi mozda izgleda kao bacena para ali nije.
Nek je sad inflacija bila 1.5% godisnje, 1.015²⁰ je 1.3468 znaci kumulativna inflacija je 34.68% i firma moze tada da kupi taj prostor nazad za $1.347 miliona jer ce danasnjih $1m toliko ekvivalentno vredeti kroz 20 godina (tj imace istu kupovnu moc). Svi srecni i svi namireni a firma ce banci ukupno dati $2.207m a dobiti $1m sa razlikom od $1.207m

Da su stavili $1m svoje nekretnine pod hipoteku na 20godina, rata bi im po 4.3% bila $6220 mesecno, tj ukupno $1.49mil , dakle ispada da su kroz leaseback vise izgubili $717,000 (1207-490). Medjutim, postoji nesto sto se zove NPV kalkulacija koja kaze da dolar danas vredi vise od dolara sutra. Posto je placanje glavnice odlozeno za sam kraj ti dolari vrede manje nego dolari koje odmah moras da das za otplatu glavnice. Dakle vec prve godine bi dali $75,000 kroz kredit umesto $43,000 na lizing, ako tih $32,000 razlike mogu da reinvestriraju u biznis po vise od 4.3% zarade u plusu su, imace i zaradu a i ostace im kesa da isplate nekretninu na kraju. Nek je godisnji obrt na samo tih prvih 32k samo 10%, za 20 godina ta suma se pretvori u 32*1.1²⁰ = $215,300, pa za 32 hiljade iz druge godine dizes na 19, itd, vec posle nekoliko godina si ti pokrio tih 717,000 razlike. Ispadne mnogo bolja varijanta.

za 1. deo,isao sam tvojom logikom,da ovaj izing uzimaju oni koji imaju 2.-3.++ nekretnina
a] imas 1 dom u kojem zivis
b] imas 1 visak koji zelis da izdas i
c] imas vec resen prostor za preduzece

ovaj b] poklonis [lizujes] banci ,za nekih 80% vrednosti u kesu [recimo da stan vredi 100 000,tebi banka da 80k], ti imas u kesu 80 k za uloziti u razvoj preduzeca u kesu,a troskove za banku pokrivas preko kirije [a usput od "viska" ostavljas da otkupis stan nazad]

ti mozes i izdavati taj b],ali dok ti skupis kes od 80 000 proci ce jako dug rok,zbog toga sam to napomenuo

meni licno ne izgleda bolje ovo nego pod hipoteku,jer ti ovde 2 puta moras otplatiti,a istu lovu dobijes

a to koliko ce lova da vredi sutra,jako je upitno,mozda ti inflacija i pojede kamatu,pa platis 1$,a mozda i 1$ danas bude vredeo 1000$ sutra
da je to jednostavno predvidivo,ne bi toliko bas ljudi pucali na razlici

2. deo
pa ne znam,meni je velika razlika 700 000+ novcanih jedinica,prakticno 2x otplatis dug,odnosno ako ti dobijes 1 milion,a treba da vratis preko 2 miliona,platis to i vise nego duplo

druga je stvar da ti dobijes milion i platis milion+kamatu [nek i bude 5%],kao sto si dao primer s hipotekom

al' mi nije jasno kako kod hipoteke prvo placas glavnicu,pa kamatu,zar nije kod svakog kredita [lizinga,cega god],prvo da skidaju kamatu,pa tek onda glavnicu?

---
nego druga stvar,zar je isplativije pokloniti banci milion dolara,nego platiti porez na imovinu koja vredi 1,5 mil? [naravno,za 20 godina]
odnosno,da li je porez na tu imovinu veci od 50 000 usd godisnje?

Pa kod nas nije lako predvidivo zato ti se svi krediti indeksiraju stranim valutama gde jeste.


Evo okacio sam ti nabrzaka sklepan xls fajl sa proracunom, zaboravljas i cinjenicu da i tih $1m treba da "oplodis" tokom tih 20 godina, sa 10% profita to izadje na $6m. Pretpostavka je naravno da su ti u svakom trenutku sve kes rezerve angazovane u biznisu (nema slamarice). Mozes da se poigras procentima, videces da pristup ima sirok opseg prihvatljvih vrednosti dok god inflacija ne ode visoko. Pazi, identican proracun se koristi kad firma izda debt bonds, razlika izmedju ova dva scenarija je samo u tome dal se smanjuje assets firme (leaseback) ili se dize debt firme (bonds). U zavisnosti od parametara i trenutnog debt/asset odnosa firma odlucuje koji financing pristup da izabere da maksimizuje svoj profit.

Kad placas hipoteku fiksnim ratama uvek placas kamatu na CEO preostali dug a ono sto preostane u rati smanjuje glavnicu, kako vreme prolazi umanjenje glavnice raste eksponencijalno i sve ti je manja kamata i sve veca otplata glavnice. Zato su duzi krediti ukupno skuplji jer se sporije smanjuje glavnica i duze ti treba da stignes u "eksponencijalni" deo Ali ako treba da das i 1$ pre nego sto moras na gubitku si ako znas kako da tih $1 pretvoris u zaradu. Kako god da obrnes prve godine ces morati da das vise para za hipoteku nego za lease, i umesto sto te pare das banci da ona reinvestira za svoj cef, ostavis sebi i ti napravis pare od toga. Fizickom licu je naravno to teze da izvede nego nekoj korporaciji i zato leaseback i nije neka opcija za peru, miku i ziku. KOliko ti SoHo firmi znas da rade NPV kalkulacije svojih investicija?


Naravno da nije isplativije, to je ko da si uzeo brdo para i zapalio , banka ce ti dati tih milion dolara u kesu da koristis kako ti hoces, investiras u nesto drugo sto je poreski i profitno povoljnije, nisi ti nikom nista poklonio. leasebackom se jednostavno oslobadjas vlasnistva uz zadrzavanje prava koriscenja. Hipoteka je kao da si banci prodao stan pa ga kupio nazad na kredit, leaseback je kao da si prodao banci stan i sad ga rentas. Nema tu poklanjanja banci nicega, banka je tebe iskesirala za stan pod b).

Zato su i uveli 30% učešća i obavezno kasko osiguranje. Tako ti se u startu ne isplati da uzimaš lizing samo da bi vozio i menjao kola, a ne da bi ona ostajala u tvom vlasništvu. Uzeo si na lizing auto od 10k. Obavezno učešće je 3k, kasko 1k, obrada zahteva 0,3k. U startu si dao 4,3k, za auto koji vredi 10k.

Ne znam kako je u Srbiji, ali u EU se lizing automobila obicno najvise isplati firmama - jer troskove lizinga poslovnih automobila odbijaju od poreza.

Pojedinci ne mogu troskove lizinga odbijati od poreza, pa je njima lizing daleko manje isplativ nego pravnim licima.

U principu, za neki skuplji auto i zelju da se auto menja svake 3 godine, moze se napraviti konstrukcija da lizing bude atraktivan - ali svaki put kada sam pravio racunicu za sebe, dolazio sam do zakljucka da je kredit isplativiji na kraju. Jedino ako neko bas nema dobar cash-flow pa mu je lizing primamljiviji zbog manje rate.

Opet, postoje i krediti koji su specijalno napravljeni da konkurisu i u tom segmentu - gde se placa samo deprecijacija vozila, a poslednja rata je zapravo razlika izmedju cene i onoga sto je vec placeno + postoji opcija da se umesto placanja vrati auto nazad prodavcu. Ne znam da li to nude u Srbiji ali po EU je popularno - Mercedes to zove "Plus 3" kredit, i u svakom momentu imate opciju i da prodate auto nekom drugom i da razliku vratite. Takva opcija je obicno isplativija od lizinga za privatno lice + ima niske mesecne rate, sto jeste pogodnost za ljude sa nizim primanjima.

Eto vidiš. Tvoja firma je ušla u lizing upravo zbog toga što nije htela da proda nekretninu, tj. da izgubi svoju nekretninu, već je htela da je zadrži. O tome ti sve vreme i pričam.

zanimljiva ti ova tabela

nego,ono si mislio da ima 2 izbora,ili da smanji imovinu preduzeca ili da izda dodatne akcije,odnosno da se zaduzi,s tim da ovo vazi samo kod deonicarskih preduzeca,tj onih koja su na berzi,ovo ne vazi za zatvorena preduzeca,ne? [ali moze se na drugi nacin "nadoknaditi",npr. novim investitorom,koji ulozi odredjen kes/materijal], tako?




upravo zato nisam napisao dinar,nego dolar,ali i sam si svestan "stanja dolara",da mu sudbina nije bas lako predvidiva,ali verovatnoca da ce [ako se nesto radikalno ne promeni] u roku od 20 godina jaaako devalvirati je ogromna,uzimajuci tu racunicu,jeste lizing korisniji od hipoteke [naravno,svu ovu hipoteticku pricu mislim na preduzeca van srbije,al mislim da si razumeo i sam]

---
dobro,mozda je pokloniti,prejaka rec,ali poklanjas u smislu da das banci ispod cene,i za razliku od hipoteke,kad otplatis pozajmicu [i kamatu],ti si u minusu za xy [u nasem slucaju,nekretninu]

---
za soho,ti ne mogu reci iz 2 razloga
1. sto ne znam sta je soho [ako imas volje reci mi]
2. sto nisam racunovodja/knjigovodja niti u jednom preduzecu,pa samo mogu nagadjati ko kako posluje,odnosno koje kredite koristi

---
za porez sam ono rekao,jer si ti rekao da mnogi koriste ovo,zbog izbegavanja poreza,medjutim,posto je porez ocito manji od navedene sume,a ako imas dovoljno obrtnih sredstava [i da se rasiris],da li, po tvome misljenju,postoji realan razlog da neko uzme lizing?

[p.s. postoji neka razlika izmedju lizinga i leaseback-a]

cime onda oni stimulisu ljude da uzimaju lizing? pa kredit je "jeftiniji"

Stimulišu ih time što je lakše i brže dobiti lizing nego kredit. Mislim, verovatno se to sve tokom godina menjalo pa su sada posle 9 godina poslovanja stranih banaka, uslovi slični, ali u početku, tamo 2002. godine, jako je teško bilo dobiti kredit. Trebali su ti žiranti i razno zezanje, pa je bilo lakše uzeti lizing. Nemam pojma kako je sada.
Takođe, lakše je dobiti lizing, tj. ne moraš da budeš toliko "kreditno sposoban" kao za kredit. Malo ti progledaju kroz prste iz razloga jer oni sebe odmah obezbede time što im daš učešće, pa ih baš zabole da li ćeš ti moći ili nećeš moći da isplaćuješ mesečne rate. Ako ne možeš, ode tvojih 30% učešća i sve rate koje si platio.

edit: Takođe ono što ti je Dimković napisao. U EU se lizing automobila obicno najvise isplati firmama - jer troskove lizinga poslovnih automobila odbijaju od poreza.



_{[Ovu poruku je menjao žutokljunac dana 18.02.2010. u 17:24 GMT+1]}

Mislim da kredit daju banke, a lizing auto kuće. Ne dobijaš ti kola na kredit već uzimaš u banci kredit za kupovinu automobila. Auto kuće su obično zainteresovane da lizing bude što povoljniji da bi prodale što više automobila (bankama auto krediti nisu glavni izvor prihoda tako da su kamate mnogo veće). Mislim da one zakonski ne bi mogle da daju kredit jer nisu registrovane kao banke. Zato one naprave ugovor po kom ti od njih iznajmljuješ auto dok ga skroz ne otplatiš kada prelazi u tvoje vlasništvo.

Ne, ono sto ti tvrdis a ja konstantno poricem je da placanjem rata u lizingu dobijas vlasnistvo. Firma ne dobija nazad vlasnistvo placanjem rata, samo dobija pravo da ga posle 20 godina kupi za zivu lovu ako to hoce, i ako 2026-e pljune 1.38 miliona (ili koja je vec suma) dobice vlasnistvo nazad. Isto tako moze da kaze i necu i onda prizemjlje ostaje banci i isto tako moze tokom 20 godina da zapadne u finansijske probleme i ne plati kiriju i bude izbacena iz tih prostorija sa 0$ kompenzacije. Preneseno u lizing nekretnina to znaci da ti posle 30 godina i dalje ne posedujes stan koji si leasebackovao ili lizingovao, eventualno mozda ti banka dozvoli da ga kupis za zivu lovu po ceni koja je bila u pocetku lizinga (uvecana za inflaciju) umesto po trzisnoj ceni. Ali i dalje nije tvoje dok ne iskesiras 100% vrednosti. Naravno lizingus-balkanikus ce to verovatno da formulise drugacije, kao kredit koji se zove lizing, ali me bas interesuje na koju foru ce to da bude jeftinije od kredita za stan i zasto bi bilo ko bio lud da uzima stan gde banka posle 25 godina moze da mu otme svu otplacenu glavnicu. NIje to par stotina evra, to su par desetina hiljada u pitanju.


Izdavanje akcija ne zaduzuje kompaniju, izdavanje "debt bonds" (mislim da se zovu obveznice kod nas) zaduzuje kompaniju. Debt bond je jednostavno IOU vrednosni papir koji donosiocu godisnje garantuje isplatu kamate a po zastarevanju garantuje isplatu glavnice. Znaci $100 5% bond koji dospeva 2030 i koji kupis znaci da ces za njega od firme narednih 20 godina dobijati po 5$ godisnje i na kraju dobiti $100, znaci ukupno $200. Tim vrednosnim papirima se trguje kao i svakim drugim i ako firma emituje milion tih obveznica po ceni od $95 sakupice 95 miliona dolara i imace dug od $100 miliona i godisnji short-term liability od 5 miliona. Postoji cela poreska matematika iza toga zasto kompanija treba da ima dug (u osnovi kamata, tih 5 miliona, se odbija od poreza tako da promenom debt to asset odnosa mozes da podignes kapital za dodatni biznis a da u isto vreme smanjis sebi porez), ali to je vec presiroko za ovu temu. U principu u slucaju kraha firme bond-holderi se kao kreditori prvi namiruju iz stecajne mase (pre shareholdera) i chapter 11 reorganizacija ne moze da ukine bondove (a moze da ukine deonice) pa je investicija u bondove manje rizicna, ali zato donosi i manji, fiksni, profit. Isto tako preterivanje sa izdavanjem obveznica smanjuje kreditni rating firme jer povecava rizik da nece imati para da isplati obveznice kad dospeju. Ova firma npr je imala tu nekretninu koja nicemu nije sluzila a imala je mali debt to asset ratio, prodajom nekretnine kroz leaseback smanjio se assets i povecao D/A rate i pomogao oko poreza a u isto vreme je prikupljen kes za investiciju.


Ja tu priu slusam od 2003-e , a koliko juce je dolar otisao na 1.32 (bio 1.5 pre par nedelja) koliko je bio i 2005e iako su doomsayeri govorili da ce biti bar 2.5 do sada, cak sam im bio i poverovao. Ni evropljani nisu bas sjajni, grcka portugal i kompanija trose kao da nema sutra , jos ce dolar da dodje na 1.1 Vise se ne gleda ko ima bolju ekonomiju gleda se ko ima manje goru . A inace, inflacija je politicka kategorija, mozes ti da imas siromasno nerazvijeno drustvo sa malom inflacijom, ako imas stabilnu vlast koja odgovorno kontrolise inflaciju onda mozes uz neku marginu greske istu i da procenjujes dugorocno, ali ako imas neodgovorne politikante koji stampaju novac kao da je wc papir onda ces imati inflaciju pa sve imao najveci GDP na svetu. Ameri su krajem prosle godine imali 6 meseci uzastpno deflaciju, pa ti vidi.


Edit: A da, Soho. Soho = small office, home office. U prevodu mala privreda.

Ne! Upravo suprotno. Tvoja firma je ušla u lease back transakciju jer je želela da ostane u vlasništvu predmetne nekretnine! Trebao joj je živ novac, ali nije htela da se odrekne nekretnine. Firma upravo dobija vlasništvo plaćanjem rata, a to samo formalno-pravno izgleda kao da je korisnik lizinga otkupio predmet lizinga. To bi bilo tako da firma mora da plati ponovo 60k da bi dobila nazad svoju nekretninu, ali ona ne plaća toliko, već plaća samo razliku koju nije platila plaćanjem rata, dakle 10k.

E vidiš o tome se i radi. Zbog toga sam i pitao. Ni ja ni ti ne poznajemo problematiku, ali eto, zajedničkim snagama možemo da dođemo do nekog zaključka.
Da nekretnina definitivno neće biti tvoja dok ne iskeširaš 100% vrednosti koje treba da isplatiš. Međutim, šta i da se desi situacija koju si pomenuo, da isplaćuješ lizing 20 godina, da odjednom nemaš više novca da plaćaš lizing, i da ostaneš bez ičega. Nisi ostao bez ičega jer si ti dobio novac za svoj stan, istina 20% manje od tržišne vrednosti. Tih 20% manje procene je njihova garancija za takav slučaj, tj. garancija da će na tržištu tvoj stan veoma lako prodati. Kada ga prodaju, oni su podmirili novac koji su ti dali, a sve rate koje si platio, su njihova čista zarada.

Znas kako se kaze, hteti i sr*ti su dve razlicite stvari. Ajd procitaj iznova primer koji sam dao, firma je dobila 1mil u kesu, placa rentu i na kraju ce morati da plati i punih 1.4mil da otkupi nekretninu nazad i tokom toga firma se ODREKLA vlasnistva nekretnine (sto moze lako da postane evidentno ako banka bankrotira i nekretnina udje u NJENU stecajnu masu, pa novi vlasnik dodje i kaze puj pike ne vazi vas ugovor). Ugovor firmi daje neka prava prvenstva u zakupu i otkupu i zastitu od nepredvidivosti trzista, ali je defacto situacija da banka POSEDUJE nekretninu u POTPUNOSTI tokom CELOG trajanja leaseback ugovora i kirija NE UKLJUCUJE otkup bilo kog dela iste. Ne znam zasto ti to predstavlja neki problem, jel ja to ne objasnjavam dobro? Tako da u tvom primeru DA, firma mora da plati 50k koje je dobila, ne razliku (tj u pravu si formalno, placa razliku, puna cena minus NULA koliko je otplatila je puna cena)


Ti si u startu imao taj stan tako da je taj novac tebi dat ZA STAN. Taj novac nije i ne moze biti kompenzacija za uzimanje kasnije isplacene glavnice.

aha,nisam znao sta su ti ti "bondi",odnosno obveznice

pa realno,veca je sansa da ces dobiti lizing,nego kes preko obveznica tih,ne? [obveznice moras i prodati nekom,dok lizing dobijas samo od jedne "osobe"]

eto,i sam si pokazao grafik dolara,kako je nepredvidiv,pogledaj bas na tom grafiku kad je biladeflacija,kako je posle toga sledila nagla inflacija,a opet i ponekad dolar vredi vise nego sto je juce vredio,zato i jeste nepredvidiv [svaka novcana jedinica,pa cak i zlato]

samo mi jos na jednu stvar odgovori

i ako mislis da ima,molim te obrazlozi

Da slažem se sa prvim delom, banka poseduje nekretninu tokom celog trajanja lizing ugovora, ALI, kod nas, kirija ( preciznije rata koju ti plaćaš ) UKLJUČUJE otkup. To je suštinska razila.

Ne postoji kreditni skor u KB-u, nego podaci iz KB-a konkretno "lizing obaveze"
idu u skoring sistem banke na dalju obradu u cilju dobijanja finalnog rejtinga .
KB to ne radi on samo pruza informacije.
Jedino nisam siguran tacno o kojem tipu lizinga se radi i da li to vazi za sve tipove i podtipove ,
a koliko vidim na ovoj temi ima ih dosta.

Dakle, iz KB-a se za sada mogu dobiti sledeci podaci tj. preostala dugovanja ili rate za sve stavke :
1.) Krediti
2.)Tekuci racuni
3.) Kreditne kartice
4.) Lizing ugovori

Opet kazem tu nema dugovanja na osnovu neplacenih racuna npr .(struja, telefoni itd )
a u zemlji Srbiji bi trebalo da bude jer ima dosta firmi koji imaju ogromne dugove neplacene racune za struju sa kamatama .
Za sada to banke resavaju tako sto im doneses zadnjih n priznanica koje si platio pa oni onda obracunavaju ,
a u stvarnosti imas dugovanja od pre 5 i vise godina .

Takodje u KB nema informacije o proseku plata/penzija na opstini na kojoj stanuje klijent
prosecni troskovi na opstini kojoj stanuje , broj clanova domacinstva , pa ukupna dugovanja po kreditima za clanove domacinstva ,
koja je delatnost preduzeca kojim se bavi , da li poseduje nepokretnost itd ...
Ove podatke uglavnom podnosi klijent (kao i za racune) a proseci plata/troskova se dobija od zavoda za statistiku .

A na kraju sve ovo ide u skoring sistem na varenje da bi na kraju izbacio jednu cifru sa predznakom koji oznacava rejting
ili ti finalna kreditna sposobnost onoga ko uzima kredit.

I za klijente i za banke bi bilo najbolje i najlakse da ovo sve bude u KB-u.
Manje papirologije , brza obrada zahteva a verovatno i sigurniji plasman tj. povoljnije kamate .

Zaboravih da ti odgovorim na sve ovo.


Za pocetak kao fizicko lice ni ne mozes da izdajes hartije od vrednosti, mozes eventualno da se zaduzis ugovorno. Za firmu to ne predstavlja problem ako ima dobar kreditni rejting, ostaje samo pitanje koja firma kod nas moze da ima realno dobar kreditni rejting sa obzirom na situaciju i njenu nestabilnost. Sto se tice inflacije, ona jeste predvidiva kao ekonomska kategorija, ono sto nije predvidivo je kad ce i koliko drzava da zasere stvar, ako pogledas taj isti graf videces da poslednjih 30 godina nije bilo inflacije vece od 8% sa vrlo retkim pikovima iznad 4%. Ako si za sve to vreme obrtao vise od 4% profita stvarao si bogatstvo, negde manje, negde vise, negde sporije, negde brze, ali si na kraju imao "vrednost" bogatstva vecu nego na pocetku.



To su prilicno sture osnove za odluku. Pazi sad sledece pitanje: da li imas operativnih i trzisnih kapaciteta da se prosiris jos vise ako imas jos dodatnog kapitala? Koja je prihvatljiva cena tog dodatnog kapitala naspram profitnih mogucnosti? Ono sto treba da se trudis kao privrednik je da angazujes svoj kapital, gde su i nekretnine naravno kapital. Neangazovani kapital je mrtav kapital, njega polako ali sigurno jede inflacija kolilka god da je i jedina njegova realna primena moze da bude umanjenje rizika, da imas fallback ili pokrice za nepredvidjena dugovanja, u takvoj situaciji se ti prema sebi ponasas kao mini osiguravajuca firma gde sebi placas jeftiniju polisu osiguranja ekvivalentnu izgubljenom profitu i inflatornom gubitku (minus trzisni rast cene nekretnine) ali i garantujes svojom nekretninom (pod uslovom da je asset firme i samim tim ukljuciva u stecajnoj masi). U tom pogledu leaseback je samo instrument za angazman tog mrtvog kapitala i ako ce to da ti donese long term profit cija ce tadasnja vrednost biti veca od vrednosti nekretnine onda treba to da uradis. Kod nas se tako ne razmislja medjutim, veliki su rizici poslovanja generalno i samim tim su i sve profitne procene netstabilne isto kao sto su i inflatorne procene (nikad ne znas kad ce krkobabic na TVu da proglasi pobedu) tako da long-term investicije ko ovde ume da odradi kvailtetno taj ili zna vise nego mi ili ima ludu srecu u zivotu, kockati nekretninu ili ne daj boze porodicno gnezdo po toj osnovi je, meni bar, neprihvatljivo.