[ recumbent @ 28.02.2010. 20:41 ] @
Evo, da pokrenemo ovakvu temu, bio bi red, ako ništa drugo, onda da ne dozvolimo sami sebi da završimo iza rešetaka kao Kragujevčani.

Bilo bi lepo, da neko ko ima iskustva, doprinese ovoj temi, kako prijaviti određeni novčani iznos, koji vam je "legao" na račun zbog vaše usluge koja je vezana za frelance posao, zarada preko web-a i svega onog vezanog za IT.

Konkretno, dosta je pisano, ali nije dosta toga razjašnjeno. Npr, da li naplaćenu reklamu na svom sajtu ( a vi ste fizičko a ne pravno lice ) i vi ste dobili određenu sumu novaca za to, zavesti u poreskoj službi kao autorsko pravo, ili izrada grafičkog dela ( npr, ako ne može za autorsko pravo, onda barem da se naplati kao da ste vi izradili baner koji predstavlja reklamu ). Ili npr, ako ja imam sajt, i ja sam fizičko lice, da li je potreban neki ugovor, između mene i pravnog/fizičkog lica o prikazivanju te reklame. Onda, da li taj ugovor mora biti overen u sudu ( pošto postoje ugovori koji ne moraju biti overeni ) itd...

Men npr interesuje, iz vaše tačke gledišta, kako legalno naplatiti ( pod uslovom da sam vlasnik sajta i fizičko sam lice ) objavljenu reklamu na svom sajtu. Oglašavač je u jednom slučaju pravno lice, a u drugom slučaju fizičko. Pod tim, kako legalno naplatiti, podrazumeva se kako prihod prikazati poreskoj službi.

Da neko pogrešno ne shvati. Ovo važi, bez obzira da li je suma ispod 3-struko veće godišnje srednje plate u Srbiji, jer i za takve sume se plaća porez. Pa kad se pređe ta suma, plaća se porez na količinu novca za koju je pređena ta granica, i to 10 %. A ipak i dalje plaćaš onaj osnovni porez, od 20 % na svaku transakciju na tvoj račun. Ako kojim slučajem biznis, toliko dobro krene ( gledano teoretski ) i u godinu dana, na račun stigne tolika suma novaca , da prelazi 6-struku vrednost srednje godišnje plate u Republici Srbiji, onda se na onoliku sumu novaca , koja je prešla tu granicu plaća porez od 15 %.

Da bi ilustrovao, imaćemo tri slučaja.

U prvom slučaju, na godišnjem nivou, imaćemo 10 transkacija na naš račun u pojedinačnoj vrednosti od po 300 evra.

U drugom slučaju ćemo imati 75 transakcija na naš račun u pojedinačnoj vrednosti od po isto 300 evra.

U trećem slučaju ćemo imati 150 transakcija na naš račun u pojedinačnoj vrednosti od po isto 300 evra.

Prvi slučaj:

Svaku transakciju koju primimo na naš račun, pravdamo poreskoj upravi na određeni način. Sada nećemo o načinu, već o samom porezu. Od svake transakcije plaća se 20 % poreza. U ovom slučaju za čitavih godinu dana imali smo uplaćeno 3000 evra, a porez na te prihode iznosi 600 evra.

Pitanja za prvi slučaj:
br 1. Da li posle svake transakcije na naš račun, moramo prijaviti to poreskoj upravi, ili tek po završetku kalendarske godine , tj do marta naredne godine?


Drugi slučaj:

Sada nam je vrednost transakcija na godišnjem nivou na našem računu 22500 evra. Ako moramo plaćati porez, po svakoj pojedniačnoj transakciji onda, na tu vrednost ćemo platiti 4500 evra poreza. Međutim, cifra koja je u toku godinu dana pristigla na račun, je veća od trostruke vrednosti srednje godišnje plate, pa moramo da platimo još 10 % poreza na onu sumu, za koliko smo prešli tu vrednost. Uzmimo da je srednja godišnja bruto plata 400 evra * 12 meseci, tj 4800 evri. kada to pomožimo sa tri, dobijamo 14400 evra. To znači da smo za 8100 premašili granicu, da za tu sumu novaca moramo platiti dodatni porez od 10 %. 10 % od 8100 evra je 810 evra.

To znači da ako sračunamo sve poreze, platili smo 4500 evra + 810 evra, tj 5310 evra za 22500 evra


Pitanja za drugi slučaj:

br 2. Da li se porez plaća po pojedinačnoj transakciji, ili ukupno, na kraju kalendarske godine, tj u novoj godini do početka marta?
br 3. Ako se porez plaća ukupno, tek na kraju kalendarske godine, tj u novoj godini, pa do početka marta, i ako premašimo granicu od 3-struke vrednosti godišnje srednje plate , da li se obračun vrši tako što se prvo naplati osnovni porez od 20 % za celu sumu, pa još plus za prekoračenu sumu, kao što sam naveo?
br 4. Da li je tačno da se uzima srednja godišnja trostruka BRUTO plata, ili NETO? ( ja koliko sam shvatio, radi se o BRUTO )


Treći primer

Imali smo 150 transakcija od po 300 evra, što dovodi do sume od 45000 evra. Sa tom sumo smo premašili i 3-truku srednju vrednost godišnje BRUTO plate, i ne samo nju, nego i 6-struku vrednost srednje godišnje BRUTO plate.

Tako, osnovni porez na 45000 evra, je 9000 evri.

3-struka vrednost srednje godišnje BRUTO plate ( za koju je uzeta da je srednja mesečna bruto plata 400 evra ) je 400*12*3, a to je 14400 evri.
6-struka vrednost srednje godišnje BRUTO plate ( za koju je uzeta da je srednja mesečna bruto plata 400 evra ) je 400*12*6, a to je 28800 evri.

Sa uplaćenih 45000 evru tokom godine na naš račun, premašili smo za 30600 evri granicu za ekstra porez od 10 %. Ovde sada postaje nejasno, da li se taj porez plaća za čitavu sumu, ili samo za sumu između 14400 evri i 28800 evri tj do druge granice, gde se porez za svku pređenu sumu iznad te vrednosti, obračunava sa dodatnih 15 %. Zbog te nejasnoće, dok nam neko nepotvrdi koji je model tačan, iskoristićemo oba, da steknemo uvid u najmaksimalniji porez. Tako imamo

Treći primer, pod jedan:
Granica od 14400 evri je premašena za 30600. Porez od 10 % na ovu sumu iznosi 3060 evri. Druga granica posle koje se dodatni porez obračunava sa 15 % je 28800 evri i ona je premašena za 16200. Porez od 15 % na ovu sume je 2430 evri. U ukupnom zboru na 45000 evri, u ovom primeru, porez iznosi 9000+3060+2430, što za rezultat daje 14490 evri.

Treći primer, pod dva:
E sad Pošto smo premašili i granicu od 28800, a razlika između prve granice, od koje se obračunava dodatni porez od 10 % za svaku pređenu sumu, do druge granice je 14400, jer je prav 14400, a druga 28800 evri. Ako se porez od tih dodatnih 10 % obračunava samo za sumu nutar te granice onda se obračunava za tih 14400. A 10 % od 14400 je 1440. U prethodnom primeru smo videli da je porez na pređenu drugu granicu 2430 evri. Tako u zbiru, dobijamo 9000+1440+2430, a to je 12870 evri.


Pitanja:

br 5. Glavno pitanje je da li se ako se pređe durga granica, prvi dodatni porez, računa za čitavu sumu kojom je pređena prva granica , ili samo za sumu između rpve i druge granice?
br 6. Skraćeno rečeno, koji je primer pravilan, treći po jedan, ili treći pod dva?


Eto toliko za početak. Htedoh da naglasim, da sam čitavu kalkulaciju radio u evrima, pošto mi je bilo zgodno za baratanje sa ciframa. Takođe, izvinjavam se ako nisu navedene tačne cifre u vezi sa prvim dodatnim porezom i drugim dodatnim porezom, jer sam hteo čisto da prikažem na primeru, ali te cifre su tu negde ,tj plus/minus 200 evra. Bilo bi dobro da vi navedete tačne cifre, pa da uradimo još par primera.
[ zoksula @ 03.03.2010. 14:14 ] @
Ocigledno da niko o ovome nista nezna za sta je kriva vlada zato sto ne obavestava gradjane.

Inace je porez za 3000 E zapravo efektivno 16% jer se racuna i 20% za neke tro9skove (troskovi mogu da budu i veci ali mora da se dokaze + ne mogu da budu veci od 50% ukupne zarade.
[ zorzi @ 31.03.2010. 10:14 ] @
Moje mišljenje je da je najpovoljnija varijanta da se registrujem kao preduzetnik (http://www.apr.gov.rs/ -> Registri -> Preduzetnici), porez se onda plaća paušalno, ako PRIHOD pređe 3 ili 4 mil. din.(za ovo se posavetovati sa knjigovođom).

Porez se plaća na PRIHOD što je = ZARADA - RASHODI.
RASHODI su plate + doprinosi + svi ostali troškovi (oprema, putovanja itd...)