Hmm. Pa, offshore poslovanje služi poboljšanju i zaštiti imovine, života i poslovanja. Zašto bi stvarni vlasnici offshore firme i preduzetnici koji posluju sa inostranstvom, ostavljali na forumu jasne poruke da im finansijska inspekcija može pokucati na vrata.

Offshore biznis nije za svakoga, sigurno ne za osobe koje umjesto da se obrate advokatu, na javnom forumu ostavljaju svoje finansijske podatke koji mogu da ga kompromituju u njegovoj vlastitoj državi, u njegovom gradu.

Da se podsjetimo, dvojica su uhapšeni jer su reklamirali usluge online kladionice. Vidljivo je da su se pokušali služiti offshore poslovanjem, ali kompletno neispravno.

Inače, ja Elitesecurty povremeno pratim, čitam ono što dođe na e-mail, ali od kako super-moderatori brišu moje poruke bez razloga, recimo 18-godišnjak, obriše poruku samo zato što se neko žali kada spomenem fašizam, tako me ova diskusija sve manje interesuje.

Offshore poslovanje može bit vrijedno, ali samo ako se određeni principi poštuju i paze.

Ne činite ništa protuzakonito
Planirajte unaprijed
Osigurajte rezerve
Ne posjeduj ništa, kontroliši sve
Održavanje uredne i pravovremene evidencije poslovanja
Kompletna saradnja sa poreznim ustanovama
Strogo čuvanje poslovnih tajni, diskrecija i privatnost

To je "recept" koji se koristi kod biranja jedne strukture poslovanja. Na žalost, mali privrednici, preduzetnici, oni nemaju mnogo izbora, najradije bi da otvore neki račun u inostranstvu, da u tajnosti pregaze par zakona i da se pokušaju izvući bez posljedica. To je slično kao ulični prodavači. Ali, taj način ne doprinosi cilju poboljšanja i zaštite imovine, života i poslovanja. Potrebno je više planiranja za ispravnu i zakonitu situaciju.

U Srbiji ne postoji tradicija korištenja pravnih lica u svrhu zaštite imovine, života i poslovanja. DOO je u Srbiji samo prividno pravno lice. To piše u zakonu.

9.4. Privid pravne ličnosti
Član 54.
Osnivači, članovi i akcionari, članovi uprave i izvršnog odbora direktora odgovaraju
za obaveze preduzeća celokupnom svojom imovinom:
1) ako su preduzeće zloupotrebili da bi postigli cilj koji je za njih zabranjen;
2) ako su preduzeće zloupotrebili da bi oštetili svoje poverioce;
3) ako su, suprotno propisima, postupali sa imovinom preduzeća kao da je u
pitanju njihova imovina;
4) ako su smanjili imovinu preduzeća u svoju korist ili u korist drugog lica, a znali
su ili su morali znati da preduzeće neće biti u stanju da izmiri svoje obaveze prema
trećim licima.

Razmotrimo:

1) ako su preduzeće zloupotrebili da bi postigli cilj koji je za njih zabranjen;

Hmm, nije definisano šta je za njh zabranjeno. Tu se spominju i osnivači i članovi i akcionari i direktori, piše da odgovaraju cjelokupnom svojom imovinom. To što će njima biti zabranjeno, prema tome može biti sasvim nasumično izabrana stvar u svrhu uništavanja firme. Tu onda drže konce oni koji "predstavljaju" zakon.

2) ako su preduzeće zloupotrebili da bi oštetili svoje poverioce;

Hmm, ovo je već smiješno. Preduzeće je u inostranstvu, čak i u Hrvatskoj, pravno lice koje ima odvojenu imovinu, odvojenu od vlasnika, odvojena prava i obaveze. Ko posluje sa nekim preduzećem, ulazi u rizike ili zna da vidi osnovu preduzeća, pa neće ući u rizike. Ko sa preduzećem posluje, treba da se informiše na vrijeme, da vidi da li je kapital za plaćanje stvarno prisutan i da li je moguće preduzeću odobriti kredite i pozajmice.

U inostranstvu, preduzeće sa dugovima, odgovara svojom imovinom, jer je pravno lice. U Srbiji, preduzeće sa dugovima, u slučaju da vlasnici ili direktori isplate sebi plate ili im zatreba novac za pokrivanje zdravstvenih potreba, hrane, mogu da budu krivično gonjeni jer ih se može teretiti da su uzeli novac i tako oštetili svoje povjerioce. Pa u SAD i UK, mnoga preduzeća se upravo osnivaju iz tog razloga da se dugovi povjerioca preduzeća nikada ne mogu prenjeti na ime fizičke osobe, vlasnika ili direktora.

3) ako su, suprotno propisima, postupali sa imovinom preduzeća kao da je u
pitanju njihova imovina;

U inostranstvu je najglavnije da se sa imovinom preduzeća postupa kao da je to imovina vlasnika ili direktora. Direktor ima odgovornosti prema vlasniku, ali ako je direktor i vlasnik isto, onda naravno postupa sa imovinom kao da je njegova. To je glavna svrha preduzeća u inostranstvu.

Na primjer, BMW X6 košta možda € 75,000. Neko u Njemačkoj, osnuje preduzeće u jednom danu, plati € 600, prijavi preduzeće u opštini za 10 minuta i plati € 10. Nije istina da je potrebno uvijek imati kapital, to se ne smije tako paušalno govoriti, postoji mnogo država i mnogo raznih preduzeća. Onda se zatraži PDV broj, što se može dobiti praktično u jednom danu. Onda sa tim preduzećem, vlasnik kupi BMW X6 smanjen za PDV za cijenu od € 60,000. Ušteda: € 14,000.

To se često koristi u EU i SAD, koriste se takve uobičajene transakcije koje štite imovinu, život i poslovanje vlasnika preduzeća. Imovina se onda direktno koristi kao da je privatna imovina. A, privatni dugovi, ne mogu se prebace na preduzeće, prema tome imovina ostaje zaštićena. Gore u Floridi su već uvrstili u zakon da se ne mora ni imati preduzeće, a kuća će biti zaštićena od takvih dugova, jer mnogi su osnivali preduzeća i koristili kuće, da ne bi kuće bile oduzete radi privatnih dugova.

4) ako su smanjili imovinu preduzeća u svoju korist ili u korist drugog lica, a znali
su ili su morali znati da preduzeće neće biti u stanju da izmiri svoje obaveze prema
trećim licima.

Ovo je još smiješnije. U inostranstvu se imovina preduzeća naravno smanjuje u svoju korist, prvo u svoju korist. Ne može neko imati osnovne životne potrebe, a ujedno gledati da prvo plati dugove povjeriocima, to jednostavno ne ide. Prvo se podmire osnovne potrebe života, pa se onda može raditi na plaćanju dugova.

Ali, kao što se vidi, ovakav zakon je štetan, jer ne daje nikakvu sigurnost u korištenje preduzeća u Srbiji, preduzeće je samo prividno, a zakon je tako napravljen da se može na hiljadu način interpretirati. Pazi samo "morali znati"; znači na sudu će neki sudija jednostavno da kaže, slušaj drug, potrošio si novac, a što nisi znao to je nevažno, izvoli, sada ćemo ti oduzeti tvoju rodnu zemlju i tvoju kuću, moraćeš se prijaviti na socijalno, a sa ovom tvojom imovinom platićemo dugove tvoga preduzeća. Morao si znati, ipak si vlasnik, nema veze što živitš možda i u Americi, Italiji, Njemačkoj, Japanu, Češkoj, nema veze što si stranac i ne razumiješ, vlasnik si, po zakonu odgovaraš za dugove preduzeća, morao si znati da direktor u Srbiji ne može da plati -- pa ćemo ti sada oduzeti to sve što imaš.

Tu se vidi nerazumnost i neukost onih koji su te zakone za malu djecu pisali. Preduzeća u Srbiji, u vidu pravnih lica, na žalost ne postoje, ovo je gore citat iz zakona o preduzećima. Sve je samo privid, stvarne zaštite ne postoji. Tu svaki sudija može da uništi cijelu familiju.

 

Ja ne znam kakvi su zakoni "u inostranstvu" ali ovo mi deluje baš varvarski da je tako kod njih. Po tebi firma može da uzme poveći kredit od banke, napravi dugove prema dobavljačima za uzetu robu, zakine radnicima plate i doprinose, lepo namiri svoje potrebe (uzme robu i pare), zatvori firmu i sve pošteno i po zakonu?. Pa mislim, nešto mi tu smrdi. Mora da postoji neka odgovornost.


 

Ako je ovo jedina zaštita kako onda neko da bude zaštićen? Šta tebi vredi da vidiš da firma ima kapital od 5 miliona dolara i da joj odobriš kredit od još toliko ako taj isti vlasnik te firme može da spiska te pare i aj zdravo, a tebe ko j***? To ti je isto kao da ja dođem do tebe, prevarim te tako što ti nešto obećam, uzmem ti pare i ispalim te. Po tebi je to normalno? To je odlika necivilizacije, mora da postoji sistem koji to sankcioniše jer bi se vratili u vreme divljeg zapada.

Dakle ja mogu da dođem kod tebe u firmu, platim ti za otvaranje LLCGmbHy firme na marsu, dam ti milion eura, ti uzmeš pare, sve spiskaš i nikom ništa, samo slegneš ramenima "pa ko ti je kriv što si dao pare" ?

Gospodine "Po Zakonu", hvala na obraćanju, ali zakoni izvan Srbije su civilizovaniji zakoni od zakona u Srbiji.

Poznaješ se u domaće zakone, ali očevidno je da u Srbiji niste mogli naučiti šta znači pravno lice, jer je pravno lice samo prividno, kako sam izložio.

U inostranstvu je pravno lice posebno lice pred zakonom, sa posebnim pravima i obavezama.

Jeste, tako je, firma može uzeti kredit, može da ima dugove prema strankama i može da propadne i da niko ne dobije ništa iz te firme ili da se imovina srazmjerno podijeli. U procentima. Ili u kikiriju.

Ako mene pitaš -- iskreno -- sasvim sam protiv takvog sistema, jer takav sistem opovrgava da ljudi imaju odgovornost. Ali, upravo je taj sistem pravnog lica i zaštite kroz pravna lica prvenstveno u rukama države. Kad ti policajac razbije glavu na demonstraciji, dobićeš šipak kad pokušaš da ga tužiš. Moraš da tužiš pravno lice koje ga je poslalo, a lična odgovornost skoro da i ne postoji. I da postoji, on će ostati na svojoj poziciji i sa svojom platom. Nigdje pravde.

Rigorozne države koriste sistem pravnih lica da zaštite sebe od tužbi građana. Prema tome, jedini ispravan način, preporučeni način, za zaštitu protiv države je opet korištenje pravnih lica.

Primjer: Fondacija ne pripada fizičkom licu, njena imovina je odvojena. Fondacija prima novac. 5000 dolara, 10,000 dolara, 50,000 dolara. Milion. Fondacijom se može kontrolisati iz Srbije, nije zabranjeno biti u upravnom odboru strane firme. Dođe ti inspekcija na vrata, ti lijepo šutiš, ne odgovaraš na pitanja, kad to dođe na sud, ispostavi se da fondacija tebi ne pripada, potrošio si nešto vremena, ali novac niko ne može da takne. Izvolite, obratite se pravnom licu, ne meni. Bez krivice i dokaza krivice nije niko kriv pred zakonom i ne može biti optužen.

U inostranstvu, prvenstveno vlasnik, sa uloženim kapitalom, koji može biti i € 1, nema nikakvu daljnu odgovornost za obaveze firme, ako tom firmom ne upravlja kao direktor. U Srbiji je to potpuno naopačke, u Srbiji je varvarizam, zakoni su napravljeni BEZ ograničene odgovornosti, zakoni LAŽU narodu, LAŽU da postoji ograničena odgovornost. Vlasnik bi mogao da bude Amerikanac, pa ako neki direktor u Srbiji ne plati plate ili ne plati dugove firme, sad bi taj Amerikanac mogao biti kažnjen na sudu. To je smiješno.

Kada se krediti u inostranstvu odobravaju nekoj firmi, onda to banke i privatnici rade po svojoj volji i naravno prvo prave uviđaj u pozadinske informacije o firmi, finansijsko stanje, nekretnine i sigurnosti i kreditna istorija. Ako je sve u redu, kredit se odobri. Svaki kredit je povezan sa rizicima. Neke banke će da odobre kredite firmi, samo ako direktor ili vlasnik garantuju i sa nekom privatnom nekretninom, koja nije na ime firme. Znači, postoje mnogi načini za banke da naprave vjerovatnoću da ih neko neće izigrati.

I stvarno, postoje mnogi koji mogu te banke izigrati i to na legalan način. Ako je nešto legalno, onda je legalno. U nekim zemljama se bavimo zaštitom od povjerioca. Mora se shvatiti da su povjerioci isto tako jedna vrsta ulagača u biznis, tako moraju da prime i određene doze rizika kada daju kredite. Povjerioci sa nekretninama su u opasnosti da se njihove nekretnine bezobzirno podijele, tako mogu da izgube stvarnu mogućnost da plate svoje dugove i takve situacije se mogu spasiti na zakoniti način. Nekretnine se mogu prodati, treba znati kako ih zaštititi od povjerioca, onda se biznis može pokrenuti iz početka. Sasvim je drugačija situacija kada povjerioci raščerupaju firmu i biznismena ostave bez ičega. Tek onda neće biti vjerovatnoće da će ikada dobiti nazad svoj novac.

A, mora se isto tako shvatiti, da su krediti po zakonima vjere, ilegalni. Recimo pravoslavac ili katolik, po vjeri, ne bi smjeli da posuđuju i da onda lihvare sa kreditima. Dalje, ako prođe 7 godina, pozajmice bi se trebali "zaboraviti" i oprostiti. Ali, jedne lijepe godine u prošlosti, sjele vođe vjera da se dogovore da ne budu više toliko strogi prema bankama i lihvarima, pa su potkupljeni dozvolili da se zakoni prave da se krediti mogu davati i na ljudima lihvariti. I eto ti današnje Srbije, gdje banke vladaju ne samo nad narodom, nego nad državom. Država sa bijednim menadžmentom, ne zna ništa drugo nego ulaziti u nove kredite kod svjetskih banaka, pa se time još hvaliti, sve na štetu Vaše djece i budućih generacija, koji će to morati plaćati kroz poreze. Ni krivi ni dužni.

Iz tih vjera, dolazi do mogućnosti davanja kredita, ali isto tako do mogućnosti bankrota. Bankrot je zakonito oproštenje od dugovanja. U inostranstvu postoji bankrot za fizička lica i bankrot za firme. Kada firma bankrotira, ona se može zatvoriti ili podijeliti povjeriocima, ali vlasnici i čak i direktori, dok god su predavali izvještaje na vrijeme, nisu osobno odgovorni.

Pa, što misliš da bi se neko preduzeće zvalo sa "ograničenom odgovornosti"? U Srbiji je to iluzija, u drugim zemljama je to stvarnost.

Slažem se da dugove treba plaćati, naravno. Ali, isto tako, treba shvatiti da je pravno lice odvojeno pravno lice. Ako firma duguje, ne duguje direktor niti vlasnik. Kada to shvatiš, jer to je nametnuta igra vladajuće klase, shvatićeš da je sasvim korektno, u svrhu koristi vlasnika i direktora, zatvoriti firmu, onda kada je pritisak preveliki. Važnija je porodica, žena, djeca, familija, važnija je tvoja kuća, od dugova firme. Firma je odvojeno pravno lice i tako to treba i gledati.

Tvoje pretpostavke o prevarama neću diskutovati. Ja tako ne razmišljam niti promovišem prevare. Ako ti nije jasno da je firma posebno lice, idi pa uči.

Ja ovde polazim od tačke, da se firma ne osniva u korist države niti trećih lica, već u vlastitu korist. Ko misli drugačije, neka osnuje neko društvo, neka se bavi humanitarnim organizacijama. Kada je firma osnovana u vlastitu korist, može se u vlastitu korist i ugasiti. Ako je potrebno biznismenu da izvuče € 10,000 iz firme, da bi nastavio da živi, da bi mogao da pokrene novu firmu, onda je to potrebno i to je ispravan korak. Firma može da ide na bankrot, a to može namjerno da se uradi. Nije zabranjeno. Ako ima samo € 100 od imovine, to će biti procentualno podijeljeno, pa kud koji mili moji.

Tako funkcioniše zapad. A, kome ćeš da vjeruješ, biraš sam, na osnovu svojih sposobnosti i poznavanja firme sa kojom radiš.

Nije problem u ograničenoj odgovornosti već u sledećem:



Nelogično je. Ili je imovina preduzeća razdvojena ili nije. Ako jeste razdvojena, ove osnovne potrebe su samo još jedan poverilac, pa kada stignu na red.

Edit: Ali to sve nema veze sa temom, a ja sam se upecao na tvoj offtopic što je verovatno i bio cilj.

jel to namerno sabotiranje threada.

sve je offtopic.

Ajd da se vratimo na temu - mada je Thetaworld vec odgovorio

<sub>[Ovu poruku je menjao zoksula dana 03.03.2010. u 20:45 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zoksula dana 03.03.2010. u 20:46 GMT+1]</sub>

Slažem se da Saja radi iz svoga pogleda, jer vidim da ima knjigovodstveni servis. Ali, to znači i da je kompletno pripremljen samo na Srbiju.

U Srbiji jedva možeš da digneš novac iz firme. Opravdaj ovo, opravdaj ono.

To je sa firmama u inostranstvu poprilično slobodno.

Biznismen posjeduje firmu, recimo i da je direktor. Ako mu je potreban novac za poslovne svrhe, to je trošak. Ako mu je potreban novac u privatne svrhe, onda ima mali milion načina da isplati zakonito novac iz firme. To nikome ne mora da objašnjava, to je samo knjigovodstvena transakcija koju može pregledati porezna ustanova. Ali ima dosta načina: u zamjenu za usluge, treba mi € 10,000, gotovo. Naravno da postoji i privatni porez. Ali, u tom ekstremnom slučaju, kada je firma na bankrotu, a porodica ili život ili posao u opasnosti, opravdano je biznismenu uzeti novac, a firmu pustiti da bankrotira. Jer, kako bi onda mogao da počne iz početka?

Imovina je kompletno odvojena, dok god se vodi knjigovodstvo o takvim transakcijama i dok god se sa firmom tako postupa kao da je odvojena. Nema onda brige.

Hiljade firmi se zatvaraju svaki dan iz gore opisanog razloga, hiljade firmi se otvaraju, neke od njih otvaraju upravo osobe koje su prethodni dan zatvorile bankrotiranu firmu.

@Thetaworld,

Ipak ne treba zaboraviti da neke razvijene zemlje ipak imaju mehanizme od isisavanja para pred probleme - na primer USA sa LLC firmom.

Ako si ti kao suvlasnik LLC-a zaduzio firmu kod banke - i da si pokupio sav prihod pred bankrot iako si znao da imas obaveze prema banki ako te banka tuzi sud moze ukinuti ogranicenu odgovornost i smatrati te odgovornim i svojom licnom imovinom. Ovo se naravno retko desava, ali je dovoljno cesto da u gotovo svakoj literaturi za vodjenje LLC-a stoji da se sa raspodelom profita LLC clanovima mora paziti da se ima novca za pokrivanje dugova, inace poverioci mogu celu stvar dovesti do suda i traziti od suda ponistavanje ogranicene odgovornsoti.

Sa korporacijom je stvar drugacija - tu je odvojenost prilicno jaka i jedini nacin da neko ko je shareholder odgovara licno je ako je bas doslo do neke teske zloupotrebe. U svim ostalim slucajevima, odgovornost shareholdera je samo do visine njegovog ulaganja u firmu.

Srbija je, naravno, potpuno drugi primer sa ludjim pravilima... i tu se slazemo :)

Jasno je da je pravno lice odvojeno od fizičnog lica i da fizičko lice ne odgovara za obaveze pravnog lica ali i dalje ostaje pitanje odgovornosti. To pravno lice ne može da upravlja sobom samostalno već to mora da radi čovek, dakle fizičko lice. Pošto pravno lice može (namerno ili nenamerno) da prouzrokuje štetu drugim pravnim i fizičkim licima, kakva je odgovornost onoga ko upravlja tim pravnim licem?

Konkretno pitanje je, ako ja upravljam nekim pravnim licem (kao direktor) i napravim dugove prema bankama, poveriocima i radnicima, zatim svu imovinu potrošim (na razne načine) i time dovodem firmu u stanje da ne može da vrati dugove, jesam ja za nešto odgovoran ili nisam?

Zavisi.

Ako si poslovao po zakonima - ne mozes biti odgovoran. Ako si stekao licnu korist od toga u nekim zemljama poverioci mogu podneti tuzbu i traziti od suda licnu odgovornost - ali, kao sto rekoh, u slucaju korporacija je to vrlo tesko (ali, desava se - u ekstremnim slucajevima - ali ti slucajevi su gola "white collar" pljacka!), a u slucaju LLC-a recimo mora da se dokaze da je postojao "ill intent" i da si ti stekao korist.

Dakle, na to nije moguce dati jednostavan "DA/NE" odgovor.

Ali jedno je sigurno - ako postujes zakone zemlje u kojoj ti je registrovana firma, i ako vodis primerno racunovodstvo i postujes generalne preporuke za dobro racunovodstvo tj. raspolaganje novcem firme, nemas nikakav rizik da odgovaras licnom imovinom jer te kompletno stiti zakon o ogranicenoj odgovornosti.

Tethaworld ti izgleda uposte ne poznajes zakone u Srbiji, posto ovo sto pricas nema mnogo veze sa vezom. To je neko tvoje laicko tumacenje koje je posledica nerazumevanja materije. Mada, meni vise lici kao prica koju slazes svakome ko ti je potencijalni klijent.

Bolje ti je da se ne upustas dalje u pricu, jer ES je prilicno dobro rangiran na pretazivacima pa kada neko pokusa da se malo raspita, naici ce na ovo i videti odmah s kim imaju posla.

Predrag, u Srbiji postoji nešto u zakonu što se zove kleveta, tako pazi šta pišeš. Ne vrijeđaj, prestani sa klevetanjem, koristi se činjenicama i onim što piše u zakonu.

Za ono što sam ja naveo mogu navesti zakone zainteresovanim osobama.

brisi ovo

<sub>[Ovu poruku je menjao zoksula dana 04.03.2010. u 16:31 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zoksula dana 04.03.2010. u 16:32 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zoksula dana 04.03.2010. u 16:32 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zoksula dana 04.03.2010. u 16:52 GMT+1]</sub>

Iskreno Zoksula i Predrag, vjerujte mi, ako sami ne promijenite svoje izjave ovde, ili ako se izjave ne obrišu:

i onda ono što slijedi je da ćete za 14 dana dobiti pismo od advokata i bićete primorani da se sučite na sudu po pitanju klevete, a dokazno sredstvo će biti te napisane poruke.

Kleveta
Član 171.
(1) Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu,
kazniće se novčanom kaznom od pedeset do dvesta dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od sto hiljada do četristo hiljada dinara.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom.
(3) Ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica za oštećenog,
učinilac će se kazniti novčanom kaznom od stodvadeset do tristašezdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od petsto hiljada do milion dinara.

Uh sunce Ti... pa je l' meni samo liči da Ti nekome ovde pretiš?

Najbolje bi bilo da, pored sveg ovog samoreklamiranja, ostaviš ovde i uvid u APR registar, čisto da vidimo s kojim kredibilitetom se priča.

Pozdrav

Gospodine, ja nikome ne psujem sunce, pa ni tako što izostavim psovku sa tamo nekim tačkicama.

To nije "pretnja", već upozorenje. Prijetnje se odnose na krivično djelo, kada neko nekome prijeti silom, maltretiranjem, ugrožavanjem tijela ili života.

I APR registar vrijedi za nekoga u Srbiji, ovaj forum je internacionalan.

A je l'?
A ovi "odlomci iz zakona", čijeg su zakonika deo?

Na osnovu čega se pozivaš na zakone koji Tebi ne vrede?

Pozdrav

Agencija za privredne registre je agencija za registre privrednih subjekata u Srbiji. Ona ne registruje firme koje se ne nalaze u Srbiji.

Mi pružamo konsalting usluge za sve ljude svijeta, tako sa naše strane, definitivno vodimo arhivu zakona onih država gdje nam se klijenti nalaze.

Može se vidjeti i na ovom forumu da mnogi nisu upoznati sa domaćim zakonima, dođu na krivi put, ne znaju kako da izađu sa njega.

Zato je dobro i naravno korisno, kada se ljudi upoznaju sa zakonom.

Po tvom pitanju mislim da miješaš pojmove, jer kada neko nešto radi kažnjivo po zakonu, odgovara tamo gdje je djelo počinjeno. Ako neko radi klevetu u Srbiji, onda može u Srbiji i da se kazni po tom pitanju, bez obzira gdje se druga osoba nalazi. Jurisdikcija je tamo gdje je djelo učinjeno.

Moram se nasmejati, jer samo potvrdjujes moje misljenje. :)

Kako ti tumacis ove clanove koji se ticu klevete, mogu misliti kako tek tumacis one druge koji se ticu poslovanja. Lepo ti rekoh, bolje ti je da cutis jer ako tvoji potencijalni klijenti vide ovo sto pises, tesko da ce se odluciti da ti daju pare.

Zatvori su puni, izmedju ostalog, onih koji su mislili da su u pravu.

I Bernie Madoff je mislio da je u pravu.

U redu.Tvoj service je super.

^ A tvoje pitanje sa početka mislim da je malo neprikladno.

Teško možeš očekivati da ti neko ovde napiše "ja sam osnovao off-shore firmu".

Cela ideja je da se stvar radi incognito.

A naročito od kad smo se nedavno uverili da i poreznici umeju da koriste internet.

Sta je nelegalno u offshore firmama.

Nije nista a-priori nelegalno u offshore firmama, ali obicno ako neko objavi da ima "offshore firmu" to obicno samo priziva nevolje u smislu "temeljnog" tretmana od strane poreskih vlasti, a postoje sistemi u kojima drzava uvek moze da nadje neku stvar da te dokaci, pa ljudi nisu bas voljni da rizikuju...

Onda ovaj thread nema smisla.

Pa dobro ali koji je nacin da se sazna identitet osobe. Jedino ako elitesecurity da IP adresu (sto nije po privacy policy na vecini sajtova) - koja i dalje u slucaju da je dinamicka pretpostavljam tesko utvrditi vlasnika.

Sa druge strane ljudi koji koriste internet imaju veliki broj nacina da sakriju svoju IP adresu sto mi izgleda cak i pametno ovih dana/

Ajd da pitam tebe. Da li verujes da je Thetaworld zavrsio posao nekim clanovima foruma.

Prvo bih rekao da zoksula nije morao da pominje Thetaworld kada je postavljao pitanje. Mogao je i bez toga. Zaintrigirala me je tema, pogotovo zato što su se ovde neke stvari počele menjati (u Srbiji), ali o tom potom.

Počeh da čitam prvi post Thetaworlda, koji je citirao sledeće:


Malo su mi bile sumnjivi ovi stavovi, nije bio naveden naziv zakona. Prepostavio sam da je iz aktuelnog Zakona o privrednim društvima, koji će uskoro da se menja, ali toga ne nađoh! Vrlo lako sam ustanovio da su ovo navodi iz Zakona o preduzećima, ali Republike Srpske, a ne Republike Srbije! Evo i linka: http://privreda.info/site/inde...akoni/Zakon-o-preduzecima.html
Ograđujem se od toga da li ovaj zakon važi ili ne.

Ali, evo navoda iz Zakona o prirednim društvima republike Srbije o zloupotrebama:

Ovo bi trebao da prokomentariše jedan stručan pravnik iz oblasti poslovnog prava, ali mi se čini da su odredbe pomenutih zakona "kao nebo i zemlja".

Da dodam, upravo se Zakon na dobit preduzeća usklađuje sa MRS i MSFI, ukidaju se "poreska amortizacija" i slične gluposti, uvodi se mogućnost razlikovanja poreske od kalendarske godine itd. Znači, ide se na bolje. Dalje, smanjuje se porez na prihod od kapitala sa 20% na 10%, što direktno povećava profit vlasnicima privrednih društava i jedan razlog (značajan) manje za osnivanje offshore kompanije. Sa ukupnim porezom od 20%, Srbija postaje vrlo interesantna za biznis.

Znači, prilično smo "u skladu" sa svetom. I ako neko misli da firma ne može da isplati vlasniku novac kada mu treba, tu se vara. Može, samo ako ima novca na računu. Plati porez na dobit, i potom na kapital (kao i svugde u svetu), i uzme novac. Sva priča, koja se "nakalemila" na par postova Thetaworlda pada u vodu. Imalo bi dosta ovde da se piše ali je nevezano za temu, pa ću stati.

U pravu si, ja sam citirao iz zakona koji je stariji i nevažeći, a u kome se kao naslov člana 54 navodi "Privid pravne ličnost"
http://www.poslovne-usluge.com.../staro/Zakon_o_preduzecima.pdf

To nije SVUDA U SVIJETU isto, odakle ti uopšte ta ideja. Jesi li možda pročitao zakone S.A.D.? Ja ovde imam arhivu od nekih 450 zakona S.A.D. -- pa mi reci koja država, ja ću ti izvući zakon i vidjećemo da li je to svuda u svijetu isto. NI BLIZU.

Nisam vidio zakon u Republici Srpskoj, ali tamo je poznato da prepisuju zakone iz Srbije, vrlo vjerovatno ista stvar o prividnosti pravnog lica piše i kod njih.

Ali, ako pogledamo sada u taj novo napisani zakon, ne spominje se direktno "privid" pravne ličnosti, ali je sasvim jasno da se iste klauzule, nešto promijenjene, prepisuju u članu 133:

^lan 133.
(1) Dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u ne mo`e vr{iti
pla}awa svojim ~lanovima ako bi posle pla}awa:
1) neto imovina dru{tva bila mawa od wegovog osnovnog
kapitala, uve}anog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate akcionarima
u skladu sa ovim zakonom ili zakonom kojim se ure|uje ra~unovodstvo i
revizija, a umawenog za iznos koji je dru{tvo du`no da unese u rezerve za
godinu u kojoj se vr{e isplate;
2) dru{tvo bilo onemogu}eno da pla}a svoje dugove ~ija se
dospelost o~ekuje u redovnom toku poslovawa dru{tva.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog ~lana dru{tvo s ograni~enom
odgovorno{}u mo`e izvr{iti pla}awa svojim ~lanovima, ako iz finansijskih
izve{taja pripremqenih u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ra~unovodstvo
i revizija proizlazi da je isplata razumna u datim okolnostima. Osniva~kim
aktom ili ugovorom ~lanova dru{tva mo`e se odrediti da se za ovakvu
isplatu tra`e posebni finansijski izve{taji, precizirawa standarda
ra~unovodstvene prakse i navo|ewa metoda procene.


Odgovornost za nedopuštena plaćanja
Član 134.
(1) Članovi društva s ograničenom odgovornošću kojima je
društvo izvršilo nedopuštene isplate suprotno članu 133. ovog zakona, ako
- 47 -
su znali ili ako su s obzirom na okolnosti, morali u to vreme da znaju da
te isplate nisu dozvoljene, odgovorni su društvu za vraćanje primljenih
iznosa.
(2) Članovi društva s ograničenom odgovornošu, direktor ili
članovi upravnog odbora koji su odgovorni za nedopuštene isplate i koji su
znali ili su s obzirom na okolnosti morali znati da su te isplate u to
vreme nedopuštene, odgovorni su dru{tvu za nedopu{tene isplate.
(3) Ako je vie od jednog lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana Odgovornost za nedopu{tena pla}awa
^lan 134.
(1) ^lanovi dru{tva s ograni~enom odgovorno{}u kojima je
dru{tvo izvr{ilo nedopu{tene isplate suprotno ~lanu 133. ovog zakona, ako
- 47 -
su znali ili ako su s obzirom na okolnosti, morali u to vreme da znaju da
te isplate nisu dozvoqene, odgovorni su dru{tvu za vra}awe primqenih
iznosa.
(2) ^lanovi dru{tva s ograničenom odgovorno{}u, direktor ili
~lanovi upravnog odbora koji su odgovorni za nedopu{tene isplate i koji su
znali ili su s obzirom na okolnosti morali znati da su te isplate u to
vreme nedopu{tene, odgovorni su dru{tvu za nedopu{tene isplate.
(3) Ako je vi{e od jednog lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana
odgovorno u vezi sa nedopu{tenim isplatama, wihova odgovornost je
solidarna.
(4) Ugovor ~lanova dru{tva s ograni~enom odgovorno{}u mo`e
odrediti da su ~lanovi dru{tva du`ni i nadoknaditi smawewe osnovnog
kapitala dru{tva, ako ~lanovi organa dru{tva iz stava 2. ovog ~lana ne
mogu nadoknaditi dru{tvu takve nedopu{tene isplate.

odgovorno u vezi sa nedopuštenim isplatama, wihova odgovornost je
solidarna.
(4) Ugovor članova društva s ograni~enom odgovornošžu mo`e
odrediti da su članovi društva du`ni i nadoknaditi smawewe osnovnog
kapitala društva, ako članovi organa društva iz stava 2. ovog ~lana ne
mogu nadoknaditi društvu takve nedopštene isplate.


-- PREMA TOME opet ti je sve isto u novom zakonu, znači ako je vlasnik u Americi, pa dobije isplatu novca od direktora, odgovaraju svojom imovinom za takvu grešku, što je nedopušteno u svim drugim državama, jer vlasnik koji ne upravlja društvom, a uplatio je kapital, nema nikakve dodatne odgovornosti.

ZAKLJUČAK: Ti možeš da živiš u snovima da je Srbija "poprilično u skladu sa svijetom", ali stvarna situacija je sasvim drugačija. Po pitanju privida pravne ličnosti, u zakonu nije ništa promijenjeno, Srbija JOŠ UVIJEK ima prividnu pravnu ličnost, društvo sa ograničenom odgovornošću, koje ne pruža stvarnu ograničenu odgovornost članovima niti direktorima društva, kao što je to u drugim državama.

I molim te lijepo, da hvališ stopu od 20%, kaže mi da moguće favorizuješ nekoga u državnoj službi, jer samo tako može da braniš krađu koja ne ide u korist naroda već u korist vladajuće klase. Uradi nešto korisno, pa napiši prijateljima u državnoj službi ili političarima, da promijene besmislene zakone.

PDV + 20%, mislim da ne znaš o čemu pričaš. To je razlog zašto mnoge firme u Srbiji propadaju i zašto Srbija neće još duuugo vremena biti u "skladu" sa sa svijetom.

Meni je jedna stvar nelogicna. Thetaworld tvrdi da su vlasnici firmu registrovanih u Srbiji slabije zasticeni jer u slucaju nezakonite prakse koja se naziva "privid pravnog lica" odgovaraju sopstvenom imovinom (sto ja mislim da je u redu), dok u razvijenim zemljama to nije slucaj. Po ovome bi ispalo da bih ja ako zelim da poslujem po zakonu i nekakvoj poslovnoj etici, trebalo da izbegavam poslovanje sa stranim firmama jer se izlazem riziku da budem prevaren od nepostenih i neodgovornih vlasnika firme. Ovo se direktno kosi sa mojim dosadasnjim iskustvom.

S obzirom na to da namerava da uskoro osnujem firmu (nije mi to prvi put), razmisljam gde to da uradim. Srbija me odbija ne zbog toga sto ima stroge zakone (ne pada mi ni na kraj pameti da varam svoje poverioce, na sta se svode Thetaworld-ovi primeri), vec zato sto se ti zakoni nedosledno i selektivno primenjuju.

Ne bih da polemišem, ali jednostavno navodi dva člana Zakona o privrednim društvima i tvoji zaključci nisu baš saglasni. Obrazložiću. Prvo ću navesti kaznu za član 133:

navedena je tačka 11. prvog stava člana 450.

Ovde kaznu plaća PRIVREDNO DRUŠTVO, a ne vlasnik niti menadžer firme. A kazna i nije velika.

Drugo


Ovo što si napisao da vlasnik odgovara svojom imovinom nije tačno, jer vidi član 450, kao i član 133:



Logično je da ti misliš da vlasnik u Americi nema pojma šta mu menadžer radi u Srbiji, pa prema tome NIJE ZNAO. To što ti želiš da tu piše, a ne piše, stvarno mi je žao. Ali meni nije.
Stav 1. člana 133. govori o uobičajenom ulogu od 500EUR, tako da on tu ne igra ulogu. Čak se stavom 3. istog člana u slučaju većeg uloga olakšava vlasniku kapitala.
Stav 2. ovog člana je pitanje razuma, a ne načela ograničene odgovornosti.
Sve što si napisao u prethodnom postu, po mom mišljenju, ne stoji i nema veze sa srpskim zakonima.



U ovoj temi tema su vlasnici kapitala, a ne narod, o čemu si i pisao u prethodnim postovima. Ako pogledaš neke moje ranije postove vezane za sličnu problemtaiku, videćeš moje mišljenje o poslovnoj klimi koja vlada u Srbiji. Sigurno nije pozitivno. Ali jeste stopa od 20% (tačnije je 19%), koja može vrlo lako da istisne preduzetnike kao način organizovanja biznisa, zbog nepovoljnih odredbi jednog drugog zakona.
A ovo što pišeš da favorizujem nekoga, nije mi jasno. Kao ni "prijatelji u državnoj službi". To mogu da shvatim da si možda ljut na mene, jer sam ukazao da citiraš tuđe zakone, i koje su posle tvog posta mnogi komentarisali kao da stoje kao takvi.
Shvati da ja ne uzimam ništa zdravo za gotovo, i ne pišem ovde nešto što nisam, koliko je u mojoj moći, proverio. Tebi savetujem isto.


Ovo mi nije jasno. PDV je 18% ili 8% i taj novac nije tvoj, već pripada državi i nema veze sa zaradom vlasnika kapitala.

Poslovanje u Srbiji ima mnogo više drugih problema od ovih koji se ovde spominju, svestan sam da je Srbija još uvek "konspirativna" zemlja po pitanju informacija - propisa koje donosi država i koje bukvalno moraš da platiš da bi do njih došao (naravno postoje i lobiji koji od toga žive, čitava jedna industrija, da ti se smuči kako se ni od čega pravi ekstra biznis), i da je to smrt za pravi biznis, svestan sam da se u Srbiji još uvek biznis (tačnije mali biznis) smatra kao "nužno zlo" (ako se u obzir uzmu relevantne činjenice), da su korupcija, monopoli i bukvalna pljačka društvenog kapitala u procesu privatizacije (a uz pomoć offshore kompanija naših tajkuna; izvini, ovo sam morao da dodam , nema veze sa tobom) "ubijaju" preduzetnički duh moga naroda, jer on gubi svaku volju za tim kada vidi šta i kako se dešava u zemlji.

Ali ti na osnovu "navodnih činjenica" koje ne stoje, donosiš pogrešne i netačne zaključke, i time, svesno ili nesvesno obmanjuješ ovu javnost, i za to sam smatrao da je potrebno da nešto napišem na ovu temu. Otvoren sam za dalju polemiku ako moderator dopusti, a koja nije tema ovde (već je osnivanje offshore kompanije za što ugred budi rečeno nemam ništa protiv), znači mislim na status doo društva i njenog osnivača u Srbiji.

Jeste tako je. U drugim zemljama je društvo sa ograničenom odgovornošću, upravo to, sa ograničenom odgovornošću.

Ja nigdje ne tvrdim niti se moji primjeri svode na bilo kakve prevare povjerioca, molim te da dobro posmatraš stvari, jer to nikada nisam tvrdio niti ću tvrditi. Po pitanju povjerioca, direktori, a ne vlasnici, imaju obavezu da učine sve što je moguće.

Ali, mora se shvatiti da je pravno lice odvojeno lice sa odvojenim obavezama i da u ekstremnim situacijama pred bankrot ili kada to pravno lice nema novca da plati dugove, vlasnik može i treba da gleda u svoju korist, prema tome ako isplati sebi novac, veća je vjerovatnoća da će da plati dugove, u budućnosti, jer u takvoj situaciji je jasno da ne može u sadašnjosti da plati dugove.

Ograničena odgovornost je stvarna ograničena odgovornost, recimo u državama S.A.D. Pogotovo vlasnik, koji ne upravlja društvom, nikada neće biti proganjan. U Srbiji je to na žalost ludnica. Vlasnik može da osnuje firmu, može da bude neki Mađar, poveseli se kada mu direktor isplati nešto novca, recimo € 10,000, a kasnije sud u Srbiji osudi vlasnika jer je "morao da zna" da firma nema novca da plati dugove. Ma, vlasnik nije morao da zna ništa i ima ograničenu odgovornost.

Ispravno si uvidjeo da ako misliš da je neko pravno lice, nedovoljno sigurno, da ne bi trebao da radiš sa takvim pravnim licem, tj. da daješ kredite takvim pravnim licima koji ne mogu da plate te dugove nazad.

Ušao si sa tim razmišljanjem upravo tamo gdje i trebaš, da razmišljaš kome ćeš da pružaš robu i usluge na lijepe oči, tj. kome ćeš da daješ robni ili uslužni kredit, ko će da ti bude povjerioc.

Kad smo već tu, da se vratimo na osnove: pravno lice je odvojeno pravno lice i prefiks DOO je UPOZORENJE onima koji posluju sa tim licem, da je to društvo sa ograničenom odgovornošću, da je ugovor sa društvom, da dirketor i vlasnik neće odgovarati za dugove preduzeća. To je barem u inostranstvu jasno. Trebalo bi i u Srbiji. Znači, kada daješ robni kredit od € 50,000 nekoj DOO firmi, bilo domaćoj ili stranoj, zar nije bolje da imaš uvida u poslovanje, da vidiš možda ima li ta firma neki ugovor putem kojeg će dobiti profite i otplatiti tvoje dugove, da provjeriš moguće da li njihov kapital možda leži u banci u vidu nekih obveznica ili imaju nekretnine i da dobiješ SIGURNOST za kredite koje daješ toj firmi. Ni jedna takva sigurnost nije apsolutna. A, opet, neko može biti vrlo povjerljiva osoba, možeš mu vjerovati i bez sigurnosti. Sve zavisi od situacije i ispravne procjene.

@deker

Po pitanju člana 133, iznjeo si neka mišljenja, ali lijepo piše u članu 133, tj. prepisanom članku iz člana 54 starog zakona (privid pravne ličnosti), piše lijepo da su članovi društva odgovorni ako im je društvo uradili nedopuštene isplate. To je smiješno. Logično je ako su direktori odgovorni, a ne članovi. Članovi nisu dužni niti da vode knjigovodstvo niti da odgovaraju društvu na bilo koji način, dok god je njihov kapital uplaćen.

Zamisli neku veliku firmu, da kažemo Telekom koji možda ima 20,000 članova, pa im se napravi isplata dividende, pa onda se za 30 dana utvrdi da isplata nije bila kako treba, hajde, dođite svi nazad, platite novac nazad. Taj zakon nije sprovodljiv u takvim slučajevima.

A, taj zakon ostavlja manipulacije na strani političara i inspekcije, koji mogu da ti nakaće da si "morao da znaš" -- što je smiješna pravna osnova.



To je pogled koji prosipa država. To nije ni blizu istina, PDV i te kako utiče na tvoj biznis, jer moraš da prodaješ po povećanoj cijeni. Da tog PDV-a nema, imao bi nešto veću zaradu, ali ipak sa manjim cijenama nego sa PDV-om. Sumnjam da nisi prodavao robu u životu, jer očevidno ne shvataš sa čime se privrednik u stvarnom životu susreće.

Država ti definiše, evo ga PDV -- građanin povjeruje i složi se, jer šta će drugo. Kao i ovce, krave, možeš da ih tjeraš u sokak, možeš da ih tjeraš i na vodu ako treba, čal i u ponor, idu tamo gdje ih tjeraš. Država ti definiše isto tako PDV nije tvoja zarada, pa kako nije, kad si ti svoju energiju i svoj novac uložio da bi uspio da kupiš robu, da bi uspio da napraviš marketing i da bi uspio da prodaš. PDV je porez koji direktno opterećuje prodavca robe. Otvori oči.

Po pitanju tvojih izjava o situaciji u Srbiji, slažem se sasvim, sve je kako si rekao. Za običnog čovjeka što ništa ne radi po pitanju biznisa, njemu ništa i ne smeta. Jer ne može svako da vidi situaciju koja se dešava.

Zasto bi vlasnik placao (u buducnosti) dugove svoje propale (bankrotirane) firme? I zasto bi uopste cekao da mu firma udje u probleme, vise mu se iplati da se zaduzi u trenutku kad mu firma dobro stoji (ima dobar kreditni rejting) i da odmah potom rasproda imovinu i uzme pare.

 

Zato jer firma koja ne može da plati dugove, ne mora obavezno da bude skinuta sa registra, a može i da ode na bankrot, da se njena imovina podijeli.

Iako neki vlasnik ne mora da ima zakonsku obavezu da plati dugove, ako je biznismen, potrudiće se da ih plati, bez obzira na propalu firmu ili prethodno neplaćene dugove. Dugovi se obično imaju kod partnera, dobavljača, koje svaki trgovac želi da zadrži, jer mu nabavljaju robu, a ko je duže u biznisu, želi u tom biznisu i da ostane. U interesu mu je da plati dugove. A po pitanju njegovog integriteta, kao osobe, itekako mu je u interesu da plati dugove.

Nećemo aludirati na bilo kakve manipulacije. Istina je da neko može napraviti dobar kreditni rejting, podignuti kredite na ime firme, pa zatvoriti firmu. To neki rade "kao biznis", ali to je prevara, nije stvarna poslovna situacija. Ko ciljano na takav način vara druge, u inostranstvu se sa tim bavi policija, to ne spada u poslovanje i tu nema nikakve ograničene odgovornosti. Krivično djelo prevare je kažnjivo. To ne čini pravno lice.

Ali, ako je u pitanju stvarna poslovna situacija, koja je vidljiva u knjigovodstvu, pa dođe do toga da firma nema novca za plaćanje dugova, recimo € 20,000, a vlasnik u nekom trenutku isplati sebi € 10,000 -- neće vlasnik niti direktor odgovarati za dugove firme. Firma ode na bankrot, podijeli se imovina, recimo € 1 se podijeli na sve povjerioce, pa gotovo. To je bilo to. Takvih slučajeva ima dnevno na stotine širom Evrope.

Uzmi u obzir slijedeću situaciju: pravno lice, društvo, ima ugovor sa direktorom (ili vlasnikom) da ako završi distribuciju neke robe ili ako nabavi neke ugovore ili ostvari neku prodaju, da je njegova provizija € 10,000 i da se provizija mora odmah direktoru isplatiti. Direktor sam kontroliše biznis i sam pravi ugovor između sebe i pravnog lica. Uzmemo u obzir i da firma u tom trenutku isplate provizije ima dugove od € 20,000. Direktor može da odluči da sebi isplati proviziju od € 10,000 jer je to po ugovoru između njega i pravnog lica. A, povjerioc sa € 20,000 neće dobiti ništa. Pravno lice bi moglo da ode na bankrot bez posljedica po direktora niti po vlasnika. Ali u inostranstvu, dok u Srbiji bi vlasnik i direktor mogli da očekuju da će im se nekretnina oduzeti ili nešto drugo vrijedno, da bi se onda društvu i onda povjeriocu vratili ti dugovi. To je nenormalno i to je dokaz da u Srbiji ne postoji ograničena odgovornost, postoji samo mazanje očiju.

Trebate shvatiti šta znači pravno lice -- ODVOJENO lice pred zakonom, papir, koji se smatra licem sa istim ili sličnim pravima poslovanja kao i fizičko lice. To u Srbiji ne postoji, dokazano je zakonom. U inostranstvu je pravno lice stvarno odvojeno. Ne pričamo ovde o inostranstvu u Rep. Srpskoj ili okolini, gdje ne postoji ekonom niti pravnik koji zna da prepiše zakon kako treba. Jer sva društva sa ograničenom odgovornosti potiču iz Njemačke, ali Rep. Srpska prepisuje iz Srbije, Srbija prepisuje ko zna odakle, ali ne iz originalnog zakona. U tome je problem. Igra gluvih telefona.

To su svakodnevne situacije širom svijeta. Na bankrot idu stotine firmi. A, vlasnici nisu izgubili ni kinte. Direktori vozaju BMW X6, nakon bankrota, sutra otvaraju novu firmu. Pravno lice je odvojeno od vlasnika i direktora, ono što je osnovno je da se vodi knjigovodstvo i predaju izvještaji. A, ta činjenica da je pravno lice isplatilo sumu prvo vlasniku, a kasnije nije bilo novca za povjerioce, to ne pravi vlasnika odgovornim za dugove preduzeća povjeriocima. TO je smiješno. Zašto bi vlasnik bio u manje povlaštenoj poziciji nego neki povjerioc? Pa, pravno lice je odvojeno. Dalje, nije direktorovo da gleda da isplati povjerioce kao prva i glavna stvar, direktor je postavljen da radi u interesu vlasnika i ima pravo da kaže da će se isplata uraditi prvo vlasniku na osnovu razlog X; kakav god to razlog bio.

Po mom mišljenju je bolje raditi sa stranom firmom koja ima podružnicu u Srbiji, otvoreno tako poslovati sa podružnicom nego sa domaćom firmom, jer sa podružnicom se koristi strani povoljniji zakon, a sa domaćom firmom samo domaći zakon.

Rezident Srbije, osnuje domaću firmu, nema ograničenu odgovornost, bez obzira na laganje. Mora da strepi, plaća porez na sve prihode iz svijeta, ne može da otvori strani račun, i tako dalje.

Rezident Srbije, osnuje stranu firmu, prijavi odmah sutra podružnicu u Srbiji, ima ograničenu odgovornost, jer se to utvrđuje po stranom zakonu, ne po domaćem, firma plaća porez SAMO na prihode iz Srbije, ne izvan Srbije, firma može da otvori račun u inostranstvu.

Dajte, da vidimo šta se kaže u zakonu o društvima sa ograničenom odgovornošću u Wyomingu:

17-15-113. Liability of members and managers.
Neither the members of a limited liability company nor the managers
of a limited liability company managed by a manager or managers are
liable under a judgment, decree or order of a court, or in any other
manner, for a debt, obligation or liability of the limited liability
company.

PREVEDENO: niti članovi društva sa ograničenom odgovornošću niti menadžeri društva nisu odgovorni čak ni po sudskoj odluci, dekretu ili naredbi, ili na bilo koji drugi način, za dugove, obaveze ili odgovornosti društva sa ograničenom odgovornošću.


Ja takvih primjera mogu da navedem još 450. Naravno da i u nekim drugim državama postoje klauzule koje sprečavaju isplate dividendi ako je suma veća od vrijednosti koje preduzeće ima, ali ne da sprečavaju isplatu vlasniku ili direktoru po drugoj osnovi. Niti vlasnik niti direktor, nisu diskriminirani u odnosu na povjerioce i imaju isto tako prava kod firme, po pitanju isplate, a direktor odlučuje hoće li prije isplatiti vlasniku, sebi ili povjeriocima.

U svakom slučaju, strani zakoni su tako smišljeni da daju veća prava vlasnicima, direktorima, pa onda povjeriocima.

I je li neko uspesno otvorio firmu preko Thetaworld service? Sajt deluje OK.



_{[Ovu poruku je menjao ntesic dana 15.03.2010. u 18:44 GMT+1]}

Meni sajt izgleda postpuno amaterski i na brzinu napravljen - iz kojih razloga - ne znam.

Oces li vec jednom prestati da mi spamujes temu.
Naslov teme je da li je neko preko tvog service-a otvorio kompaniju .... ja ne vidim nikakvu relevantnos tvog skupa reci koji nekima ima smisla a nekima nema.

U svakom slucaju posto se niko do sada nije javio da je zadovoljan sa uslugama doticne - mogu jedino da pretpostavim da su klijenti extra zadovoljni.