[ Kosuth @ 06.03.2010. 08:57 ] @
"Pohvala novinarima" je poslednja kolumna koju je Momo Kapor objavio u nedeljniku NIN od 18. februara 2010..

&&&&

Ne postoje više tajanstvene redakcijske jazbine u koje dečaci, koji će jednoga dana biti novinari, ulaze plašljivo među novinske vukove sa prvim tekstovima u oznojenim šakama. Najpre ih niko neće potpisivati, a zatim će im ispod članka odštampati početna slova imena i prezimena. Dok dođu do punog potpisa moraće da popiju mnogo vinjaka i piva sa starijim kolegama. Postaće magično povezani sa svojim listom i boriće se za njega, hvatati za gušu, objašnjavati da je i pored svega najbolji.
Danas se novinari kao u kakvom inkubatoru rađaju neprimetno u kompjuterima. Svako može da izdaje sam svoje novine, svako je osamljen iznad tastature svog kompjutera.
Priznajem, pripadam onom pokolenju koje ne ume ni da ga uključi, a i da mi to pođe za rukom iz ekrana će povrveti gomile engleskih skraćenica i znakova. Neverovatno, novi dečaci i devojčice igraju se sa njima bez muke. Za razliku od nas oni nisu videli svet niti ga osetili pod đonovima svojih cipela ali manje-više svi znaju engleski koji mi do kraja nikada nismo naučili.
Kako se to dogodilo? Verovatno onih godina kada su dva magična slova zamenila sve ostalo i osvojila svet – OK. Ona su oterala u zaborav čak i naše prastaro tradicionalno BRE. Današnji dečaci, može se reći, su uglavnom sanjari koji žive u virtuelnom svetu. Oni znaju svaki njujorški ugao ulice i avenije, sve orkestre i sva mesta u modi, ali samo ne znaju kako je to ostati tamo bez dolara u džepu. U njihovim sirotim sobičcima rascvetava se sa ekrana i svetli veliki svet kroz koji prolaze, lunjaju kroz njega, muvaju se i kao da žive tamo sve dok ne ugase kompjuter, a iz tame se pojavi ponovo miris kiselog kupusa i zaprške.
Sa novinama smo se zbližili još od malih nogu. Mnogi od nas su na novinama koje im je kupovao otac naučili da čitaju. A kada su odrasli naučili su i jedinstvenu veštinu koja je postojala samo u socijalizmu – čitanje među redovima. Ta veština je podrazumevala istančano osećanje predviđanja među redovima onog koji je govorio sasvim suprotne stvari.
Uz to, svaki list poseduje svoju posebnu boju, miris i kvalitet hartije koji se oseća pod prstima. Tako je Politika donedavno bila siva i ozbiljna, a žućkasti je papir Borbe ličio na betonske stupce Pravde. Novosti su pod prstima oduvek imale posebnu taktilnost - stvari koje je nemoguće osetiti na staklastom ekranu kompjutera. Sa njima je prestao i ritual jutarnjeg čitanja novina po kafanama, na trotoaru. Čovek, naime, prilično glupo izgleda sa laptopom na kariranom stolnjaku pokraj kafe zvane komplet (džezva, šoljica, šećer, ratluk na čačkalici). Na kompjuteru su sve informacije iste; staklaste i bezlične, kao da su pisane sve u jednoj redakciji.

„Čovek dvadesetog veka će bludničiti i čitati novine” pisao je Alber Kami u svojim „Sveskama”.
Sem toga, novine su same po sebi poetična stvar. Novine kao sirotinjski stolnjak na sanduku molera na kojima je vekna hleba koja se još puši, pola kile švargle i dva velika paradajza koja kad se jedu cure niz bradu a koji su najbolji onda kad se Cigani njima gađaju.
Savijena Politika u džepu Gvozdena koju je naslikao Mića Popović. Rastvorene novine preko lica posle ručka kao odbrana od nasrtljivih muva. Novine složene u oblik napoleonovske kape kada se kreči stan. Fišek od novina sa kilo mladih trešanja ili buket cveća na Kalenića pijaci gde se najlepši buketi pakuju u novine: „Cveće za gospođu, Politika za njenog muža”.
Novine kojima se zaklanjamo od iznenadnog pljuska dok pretrčavamo ulicu.
Novine u desnom džepu kao znak raspoznavanja na sastanku sa nepoznatom devojkom.

Nisam primetio da na internetu postoji jedna neophodna stvar za novine, to su čitulje koje ujutru prelistamo potajno se radujući što još uvek pijemo kafu i to zaslađenu sa jednom od tri smrti: so, šećer i brašno. (Zaboravili su samo kokain.). Novine koje se podmeću gostu koji dolazi sa bljuzgavice da mu se otopi sneg sa cipela da bi spasili ionako dotrajali parket. Novine kojima se pali vatra u furuni; njihov blagosloveni plamen ugrejaće naše hladne sirotinjske sobičke. Raširene novine na stolu na kojima je baka ostavljala okruglasto testo za vanilice da se prosuši. Novine od kojih deca prave cepeline i bacaju sa terase na ulicu.

Novine u otmenim svetskim kafeima na trsci (kojoj niko ne zna ime) kada se po onome šta drže u rukama raspoznaju ko je ko. Poslednji takvi trščani okviri za novine viđeni su pedesetih godina u kafeu Ruski car u Knez Mihailovoj i bili su okačeni na čiviluku. Tada sam u rukama tih časnih staraca, generacija koja je davno izumrla, prvi put u životu video da postoje i neke druge novine koje se zovu Mond, La Republika, Financial Times, Time, a ne samo Borba i Komunist. Novine imaju svoje posebne dragocene mirise; i zatvorenih očiju razlikovaću jedne od drugih. Vjesnik od novosadskog Dnevnika, na primer.

Otkada nisam čuo: „Daću te u novine “! Ko danas kaže „staviću te u kompjuter“.
Stric Arsena Dedića, pokojni Krsto Dedić, umirovljeni stolar, imao je psa Džekija koga je izjutra puštao iz avlije u Ulici Nikole Tesle sa vrha Šibenika da mu donese Politiku sa kioska. Na šibenskom trgu zvanom Poljana stajala su tri kioska: Vjesnik, Borba i Politika. Džeki bi stao ispred kioska Politike i zalajao dva puta kratko pa bi mu prodavac dao smotanu Politiku u zube a on bi otrčao onako kereći ukoso preko trga sve do kuće, dok su mu žitelji tog lepog grada videvši ga sa Politikom psovali četničku mater. O njemu su pisale i novine u svoje vreme. Bio je to prvi srpski pas nacionalista u Dalmaciji.

Ne treba zaboraviti ni pažljivo izrezana sredstva informisanja isečena i nabodena na veliki ekser u poljskom klozetu koji škripi i stenje na vetru, gde čitalac može da se upozna sa najznačajnijim događajima nekog dana protekle godine. Ne, ne neću da kažem, kompjuter je odlična stvar, ali još nisam video nikoga kako laptopom izvlači visoki sjaj iz stakala na prozorima.
[ Take 5 @ 06.03.2010. 09:41 ] @
Što ne postavi i link do pomenutog članka (ako postoji)?
[ SlobaBgd @ 06.03.2010. 12:16 ] @
Hvala, Kosuth!
Pokojni Momo i sa one strane ima šta da nam kaže.
[ StORM48 @ 06.03.2010. 12:32 ] @
Sjajno! Hvala!

Pozdrav
[ Srđan Pavlović @ 06.03.2010. 15:55 ] @
Hehe, lepa analiza upotrebe novina,
mada, meni su oduvek najvise sluzile u
svrhu podlaganja vatre zimi, cak ne moram
da cepam iverje kad su drva suvlja, samo
naguram vise novina i u'vati i tako.
[ Lesli Eldridz @ 06.03.2010. 21:25 ] @
Nije lose, samo po meni, pocetak dosta obecava, ali posle vec pocinje da se vidi da je drljan samo reda radi i da nije ni prinesen ranije objavljivanim pricama sakupljenim u knjizi "101 prica".
[ milivoje t @ 08.03.2010. 14:03 ] @
Vec opada cena eReader-ima, kad postanu lagani i savitljivi, organic, ekoloski friendly, bice opet pravi materijal za brisanje dypeta.
Nedavno sam rascicavajuci seoski podrum, nasao desetak starih rentgenskih snimaka iz sedamdesetih, umotanih u novine. Sat vremena sam izucavao stare novine, kao vremensku masinu, neverovatan osecaj.
[ Vladokv @ 08.03.2010. 14:21 ] @
Iz onog teksta vidim da se novine i tad vise cenile kao zamena za brisiguz nego stedstvo informisanja

[ Lesli Eldridz @ 08.03.2010. 18:09 ] @
Citat:
milivoje t: Nedavno sam rascicavajuci seoski podrum, nasao desetak starih rentgenskih snimaka iz sedamdesetih, umotanih u novine. Sat vremena sam izucavao stare novine, kao vremensku masinu, neverovatan osecaj.
Eto vidis. A ja sam pre jedno 15 - ak godina na tavanu nasao neke novine iz pedesetih, na naslovnoj strani jedan sa maramom vezanom na glavi kao u piratskim filmovima se pozdravlja sa drugom Titom a gore veliki naslov "Nas prijatelj U Nu". Tad sam za sva vremena zapamtio za potrebe resavanja ukrstenih reci koji je burmanski (sad Mijanmar) politicar od tri slova.
[ Kosuth @ 08.03.2010. 18:53 ] @
Citat:
Vladokv: Iz onog teksta vidim da se novine i tad vise cenile kao zamena za brisiguz nego stedstvo informisanja

;)

Sve je to u funkciji intelektualnog dometa konzumenta...

...pa čak i ta kolumna.
[ Kovacevic Vladimir @ 09.03.2010. 20:31 ] @
O današnjim novinarima nemam nikakvo mišljenje, osim da su disciplinovani članovi svojih (trenutnih) političkih stranaka.

A ova Kolumna pok. M. Kapora bi trebala nositi naziv Oda novinama, ili eventualno Novina naše mladosti vs PC (Laptop).

Pozdrav
[ Kosuth @ 09.03.2010. 20:51 ] @
Citat:
O današnjim novinarima nemam nikakvo mišljenje,

I moja žena je to primetila...

Nikako da izglanca prozore sa njima!

Verovatno zbog muljavog sadržaja...
[ websurfer @ 09.03.2010. 23:06 ] @
Ma, kakve novine...
[ Beltrammi @ 10.03.2010. 08:44 ] @
jbt kakav crap od teksta, za neverovati !

Pocetak teksta nagovestava da zali za proslim vremenima kad su novinari jel bili novinari (a danas nisu). Taj verovatno zali i za sibanjem prstiju i klecanjem na kukuruzu u cosku. Hteo je reci kako danas novinari ne valjaju nista, a stvar je upravo obrnuta. Ti njegovi novinari bili su obicni udrilovani poslusnici rezima, a danas mozes da pises sta hoces i ne moras da citas izmedju redova ili bacas pasulj da vidis sta je urednik hteo da kaze..

Uzgred mene interesuju cinjenice, za mene je to novinar. Hocu da znam: ko je pobedio na izborima, da li evro pada, koliko se beba rodilo. Bas sad neko ima vremena da cita izmedju redova neciju analitiku !

I na kraju, pa zar su papirne novine nestale ? Zar me niko nije obavestio ? Ja znam da su nestale one iz onog vremena posle kojih si morao da peres ruke masinskim sapunom.
[ Kovacevic Vladimir @ 10.03.2010. 10:27 ] @
Znam da je ponekad besmisleno nekoga razuveravati, pa mi to neće biti namera.

U Novinama, koje su imale značaj opšteg informisanja, ponekom i jedini pogled na svet oko sebe, iz vremena, kada se znalo šta je gore, a šta dole, šta je vrednost a šta bleferaj...bilo je Novinara, novinara u pokušaju i pukih sabirača brojeva i sastavljača izveštaja. Za komentar je trebalo imati znanja&mooda, stajati iza svake napisane reči i moralno-materijalno-krivično odgovarati za pogrešnu informaciju.
U takvim Novinama dobiti prostor za pisanje, ili biti imenom i prezimenom spomenut, bilo je pitanje prestiža i statusa u društvu.
Recimo:
ljudi iz sporta (umetnosti naročito), su karijeru mogli da ostvare na osnovu pozitivnih kritika overenih i autoritativnih imena...živelo se i radilo za objavljenu kritiku u Novinama. Bez toga se ostajalo na statusu beznačajnog anonimusa.

A, onda je došla TV...i sve je dobilo drugu dimenziju, ali nikada više ne onu vrednost Novina, jer su došle i nove generacije, za koje su vrednosti jednodnevne i život shvataju kao estradu, ili ga (život) izmeste u mobilni telefon.

Zovite Kolumnu pok. M. Kapora kako god želite, žaleći za prošlim vremenima, on je ostavio poruku koju će neko shvatiti (između redova ), odmah, a neko nikada.

Pozdrav
[ SlobaBgd @ 10.03.2010. 16:17 ] @
@Kovacevic Vladimir

Drago mi je da neko vidi ovaj Kaporov tekst u pravom svetlu, ne kao kritiku jedne pojave, već kao pohvalu druge. Takođe, samo ljudi šturih shvatanja sve pojave gledaju iz svog rakurse i rakursa današnjeg doba. Širina u analiziranju bilo kog fenomena (danas novina, za 30 godina Interneta) neophodna je ako se želi objektivna slika. Lako je reći - šta će mi analitičko novinarstvo. Ali, na tom pristupu su pojedine novine postale Novine. Analitičko novinarstvo je, na ovim prostorima, načinilo Politiku parametrom za kvalitetne novine. Bez analitičkog novinarstva novine su samo skup vesti i crtica. OK, nekom je samo to potrebno. Mnogima nije.
Takođe, Kapor je bio i novinar, pa treba njegove komentare o tom svetu u redakcijama dnevnih novina gledati i kao utisak iz prve ruke.