Možda gubim iz vida neke fizikalne stvari vezane za proces prenošenja toplote, ali po matematičkoj "zdravorazumskoj" logici, temperatura u sobi obratno je srazmerna kvadraturi - mada za ovo nisam siguran: pre mi deluje da tu figurira kubatura - a direktno srazmerna broju rebara i temperaturi u radijatorima.

Dakle:



odakle je



pa je



U svakom slučaju, treba nam i neki vičan fizičar da unese malo svetla.

Uzgred: kad već pominjem kvadraturu i temperaturu, bilo je bolje da sam rekao i "rebratura".

Farenhajt,

mnogo ti hvala na pomoci ali ovo rešenje je nerealno.

Problem je što se ovde meša matematika i fizika a ne znam kome da se obratim da mi pomogne.
Što se tiče kubature i kvadrature sto spominješ mislim da ne menja stvari jer ako koristis i jednu i drugu veličinu na kraju ispadne ista suština (srazmernost).

Mislim da ovde kvadratura i broj rebara nema uticaj na proracun zato sto veca kvadratura uslovljava veci broj rebara koji automatski snizavaju temperaturu u radijatoru i rebrima i da su ova dva parametra vec uracunata u onom podatku o novoj temperaturi vode u radijatorima, tako da je moje misljenje da bi ovo moglo da se resi prostom proporcijom:

60 stepeni temperatura vode u radiatorima : 23 stepeni vazduha = 45 stepeni temperatura vode u radiatorima : X stepeni vazduha

X = 23*45/60 = 17,3 stepeni vazduha

E sad, ovo je cisto sa neke matematicke strane, a inace postoje programi za proracun grejanja koji ce na osnovu ulaznih podataka (snaga kotla, povrsine koja se greje, visine prostorija, broja radijatora-kvadrature grejnih tela, izolacije, kvalitetu stolarije, ...) dati priblizno tacnu vrednost temperature vazduha u prostoriji. Program bi trebao da ima svako ko se bavi instalacijama grejanja.
Mada mislim da je ovaj gore proracun dovoljno pouzdan, mozda +-1 stepen varijacije.

Nadam se da sam barem malo pomogo.

Ali ovde je u pitanju 30% MANJA kvadratura i 25% VIŠE rebara a voda je hladnija 25%.
Kako ne utiče površina prostorije?
Znači isto bi bilo da grejemo garsonjeru od 16m2 i Halu Pionir od 20 000m2 ? Sa istim rebrima?

Farejnaht je bez greške izračunao.
Samo je u Celzijusima

Možda bo neka teška teorija dala +- 1 stepen.

U praksi bi bilo 28 celzijusa.

Da, moja greska, nisam obratio paznju da se kvadratura smanjuje.

Krajnje nestručna diskusija.

Prenos energije iz vode u radijatoru i vazduha u
prostoriji je proporcionalan razlici temperatura.

(60-23)/(45-23)=37/22 (za isti prostor treba lo bi u ovom
omjeru povećati br rebara.)

Ako je brzina strujanja vode i povratna tempera
kao i ranije,a gubici prema vani proporcionalno smanjeni sa
smanjenjem površine stana,onda bi trebao imati oko
N=(37/22)*(92/119.5)*120=155.375 radijatora.

Stavi još 6 rebara i mirno spavaj.

zzzz,

mislim da si naj bliži realnom rešenju,

samo još da utvrdimo koliko ću na kraju imati temperaturu.

Ja imam rodjaka koji je radio maturski na tu temu. On je zavrsavao masinsku skolu. Preporucujem ti da ides na taj potforum. Tamo ce ti strucno objasniti sve. Samo uvrstis u gotovu formulu svoje podatke.

Whotanoob,

nisam siguran da sam razumeo da idem na taj potforum, gde se to nalazi, ili mi daj molim te kontakt telefon-mail tvog rodjaka.
Pošalji na private.

Unapred hvala.

119.5 m2 / 120 reb. / 60 st.r. / 23 st.v.
92 m2 / 150 reb. / 45 st.r. / x st.v.
__________________________________

Temperatura vazduha u prostoriji je direktno proporcionalna temperaturi vode u radijatorima i broju njegovih rebara a obrnuto proporcionalna kvadraturi koju radijatori griju.

x:23=45:60=150:120=119.5:92
x*60*120*92=23*45*150*119.5
x=28.00781...

U prostorijama će poslije rekonstrukcije temperatura vazduha biti 28 stepeni.

Sini82,

to je veoma nerealna temperatura, i ne verujem da ti je racunica dobra.

Treba znati da predajna snaga radiatora na nižim temperaturi značajno opada!

realan,

obrati se na ovom forumu i postavi isto ovo pitanje.
Naci ce se neko ko ce pomoci.

I jedno pitanje: kako znas da je temperatura vode u radijatoru 45 stepeni?
Pretpostavljam da grejanje jos nije instalirano jer bi u suprotnom lako izmerio i temperaturu vazduha!

Ovo je čisto fizičko pitanje i mesto mu je na forumu za fiziku.

Ma ako je pitanje prakticno a ne teoretsko, onda mu nije mesto ni na fizici, jer moraju se zaracunati gubici toplote preko zidova, stolarije, ...
Postoje formule za ovakva izracunavanja, naravno, ali su one vise iz domena gradjevinarstva, tj. gradjevinske fizike ...

Igorpet,

Što se tiče temeprature ne znam kolika će biti, jer nisam instalirao sistem Toplotne pumpe i iz tog razloga želim da budem siguran dali da ulazim u tu investiciju.

Hvala i pozdrav, i obraticu se na link koji si mi ostavio.

Ne znam šta će ovo na matematici ali 'ajde.

To što si zamislio da izračunaš nećeš moći sa podacima koje si ostavio.

Prvo, ta prostorija ima gubitke koji se ne smanjuju proporcionalno sa smanjenjem površine. Problem 1: moraš da izračunaš toplotne gubitke nakon smanjenja površine poda, odnosno zapremine prostorije.

Drugo, količina toplote koju radijatori predaju prostoriji zavisi od razlike srednje temperature vode u radijatoru i temperature vazduha u prostoru. Tvoj slučaj PRE:

.

Ako se promeni režim rada, a to znači neka od temperatura, menja se i količina toplote koju odaje jedno rebro. Problem 2: moraš da odrediš koliko jedan članak odaje toplote ako su se promenile te temperature.

Evo kako to izgleda kod npr. Global-a:
http://www.globalradiatori.it/ENG/ProdottiDettaglio.asp?ID=39

Na desnoj strani se nalazi link THERMAL PAWERS (TABLE) (Radijatori su im bolji od engleskog ;) ).
Sa te slike, tj. tablice, može se videti da je za njihove radijatore nominalni temperaturski potencijal (za koji računaju odavanje toplote članka):

.

Ukoliko se ova cifra razlikuje, a to je slučaj kod tebe, onda se odavanje toplote po članku preračunava na tu drugu vrednost.
Primer: prosečan radijator VOX 600, tvoj slučaj PRE bi izgledao ovako:

.

Za 120 članaka znao bi da su ti gubici u prostoriji: .

Slučaj SADA:



Kažeš da je "temperatura radijatora" 45 stepeni Celzijusa, hajde da kažemo da je to srednja temperatura vode u njemu:

.

Dakle, ako hoćeš da nastaviš iza ovoga moraćeš da rešiš ona dva problema.

Kada rešiš problem 1, znaćeš toplotne gubitke u slučaju SADA. Podeliš te gubitke sa novim brojem rebara (150 ako se ne varam) i dobićeš upravo vrednost P. Kada rešiš problem 2 i dođeš do karakteristike za tvoj radijator, moći ćeš da izračunaš temperaturu u prostoriji. Za primer Global VOX 600 to bi izgledalo ovako:

.

Za nekog drugog proizvođača važe druge formule ali princip je isti: moraš da izjednačiš toplotne gubitke sa odavanjem toplote radijatora pošto u obe veličine figuriše temperatura u prostoriji. Što je ona viša, veći su i gubici ka okolini a manje je odavanje toplote od strane radijatora. I obrnuto. Pošto to dvoje teži da se izjednači, temperatura u prostoriji će se ljuljati gore-dole dok se ne zaustavi tako da je ta ravnoteža zadovoljena ali to već i sam znaš.

I ovo što sam ti napisao je pojednostavljeno i fali mu dosta ograda ali šta sad. Ipak, jednostavnije od ovoga ne može, pošto su margine za grešku isuviše male. Nije isto da li si dobio 17, 19 ili 21 stepen.

P.S. Sada ponovo čitam ovo i vidim da nisam dobro objasnio šta je prvi problem. Pošto gubici zavise od temperature u prostoriji, nije moguće izračunati ih pa tek onda preko njih tražiti tu temperaturu. Bolje je reći da treba poznavati površine i konstrukciju zidova, poda i tavanice kako bi se formirala jednačina za prenos toplote kroz omotač (gubitke). Onda to može da se izjednači sa izrazom za količinu toplote koju odaju grejna tela i onda se može izračunati .

_{[Ovu poruku je menjao Devanagari dana 26.03.2010. u 06:37 GMT+1]}