[ i_have_choice @ 22.03.2010. 11:16 ] @
| Potrebna mi je doblja analiza ove dve ljubavne pesme od Desanke Maksimovic, ukoliko neko ima neke dve upecatljivije pesme vezane za njenu ljubavnu poeziju neka napise i njihovu analizu: Uteha Jos danas smo zajedno, pa ko zna kad vishe, oticci ces daleko. Pochece nemilo i prazno da se muti svitanje. Bolece me ljudi hitanje kroz romorenje magle, i nocni razgovor ptica kojima ne znam imena. Znam, plakacu sa rodjene tuge kad umre u jesen kakva bledolika zhena. Jos danas smo zajedno pa ko zna kad vishe, oticci ces daleko. A ja ti nikad ne reko' shta meni bishe tvoje tople priche, ni tvoje utehe blage: kako cemo od drage do drage zvezde provoditi vechnost u radosnom lutanju; a plakati kad budemo hteli, kako cemo u tihom cutanju zagledati se u daleku, tuzhnu zemlju, gde smo se prvi put sreli. i STREPNJA Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka da volim i zelim tvoja oka dva. Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da. Ne nemoj mi prici! Ima vise drazi ova slatka strepnja, cekanje i stra'. Sve je mnogo lepse donde dok se trazi, o cemu se samo tek po slutnji zna. Ne nemoj mi prici! Nasta to i cemu? Izdaleka samo sve ko zvezda sja; izdaleka samo divimo se svemu. Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva! |