Zasto slusalice? kad to pojacalo sa pentodom daje 3-3,5w i to A klasa.
Uradis sa triodom prijemnik, dodas jednu germanijum diodu za detektor na izlazu od anode... Ima takvih shema samo da nadjem sajt koji je pun takvih ideja.
Moze sasvim dobro pojacalo za gitaru da se uradi.
Pozdrav

Vidi sve ovo http://www.b-kainka.de/kosmos/radiomannpcl86.htm ovo je ideja za prijemik.
I prikacen fajl je za dve lampe razlika ECL82 radi grejanje na 6,3v za PCL82 grejanje mora na 16v to je jedino razlika, pinovi su isti.

Nisu lose ovakve teme cisto radi podsecanja na istoriju radio tehnike i elektronike, ali meni zvuci jako anahrono, a da ne pricam o isplativosti. Takav jednostavan prijemnik koji se ovde pominje moze se napraviti sa par tranzistora i par pasivnih komponenti i sve to po simbolicnoj ceni. Za prijemnik koji koristi cevi i ima audio stepen na izlazu sa cevima treba motati transformator, kondenzatori moraju biti za vece napone, elektroliti za filtraciju su za napon koji je relativno velik itd. barem sto se mene tice vrlo nestimulativno je sve to. Ne bih da nekog odvracam ali mislim da sve to komplikuje stvari nepotrebno. Treba koristiti poluprovodnike, cevi su ipak proslost.

Imas forum tamo gde si cesto 'Maticne ploce' zato ti izgleda neisplativo! Profil sve pokaze.

To uopste nije pitanje, koga zanimaju tranzistori i chipovi to i kupuje.

Zadnji citat je skretanje sa teme, isto tako izgleda kao da namerno odvraca postavljaca teme, da neradi to sto mu je predlozeno.
Cevi se dan danas koriste i nije tacno da su prevazidjene, pun je internet toga, namena je sasvim druga tema...

Ne volim bas polemike, ali ceo post je na moj racun... Gledacu da ne polemisem vise, ako bude ikako moguce.
Kad je u pitanju hobi, nikad nisam razmisljao o isplativosti. Hobi je napraviti radio sa cevima isto kao i sa poluprovodnicima. Mnogo je isplativije i lakse, napraviti ga sa tranzistorima. Na tu sam isplativost mislio. Ja sam sprasio kamaru para na svoje hobije i nikad nisam ni imao nameru da taj hobi unovcim. Zato je to hobi. Apsolutno nisam u zivotu materijalista. Sto se tice foruma i bavljenja maticnim plocama, bavim se time najvise sto to volim a mnogo manje radi zarade.
Moj predlog da se radi sa poluprovodnicima nije doduse direktan odgovor na pitanje koje postavljeno kao tema, ali ima velike veze sa temom jer je alternativno resenje za glavnu ideju - da se napravi prijemnik.
Sto se mene licno tice, svako neka pravi sta i kako hoce, ja to pozdravljam u svakom slucaju, nemam nameru da nikoga ubedjujem ili oduvracam, ali mi je nekako logicno i imam nameru da predlozim bolje resenje po mom misljenju pa kome se svidi neka prihvati, kome ne - njegova volja.
Cevi jesu prevazidjene i zadrzale su se u manje - vise u specijalizovanim oblastima gde njihove dobre osobine prevazilaze tranzistore. Radio - prijemnici sa audio izlazom male snage svakako nisu jedna od tih oblasti. Mada se za elektroniku interesujem odavno, mislim da sam poslednji uredjaj sa cevima (koji radi) video pre desetak godina, mozda i vise...
Pozdrav svima i moja podrska za svaki novi korisni elektronski uredjaj u samogradnji.

Uranijum, jesu tranzistori ekonomičniji, ali su uobičajeni i mali. A kad vidiš neku gvožđuriju sa cevkava, obrtnim promenljivim kondenzatorima, kalemima, feritnim antenama i limenim kondenzatorima na njoj, to izgleda ko sajens fikšn. To je poenta.
Peco, ja nisam mnogo upućen u elektroniku, ako znaš neki sajt ili knjigu o tome (pogotovo cevna elektronika i prosti radio aparati), daj posavetuj me. Nzm koliko je 3 w u audio tehnici, al imam i jedan Blaupunktov 16-omski zvučnik sa starog tv-a, pa ako može...
I hoću sa 1 cevkom da ovo učinim (eventualno 1 germanijum dioda, tolko imam; trebaće mi kilo baterija, al ajde). Ima neko još neku ideju?

_{[Ovu poruku je menjao Kapetan Maks dana 10.05.2010. u 13:21 GMT+1]}

Nisi napisao da je poenta "sajens fiksn" izgled, kako ti kazes. Uvek je zanimljivo imati nesto sto je retko ili unikatno. Nadam se da ces uspeti i da ces nam poslati sliku kad zavrsis projekat.
3 W je sasvim dovoljno za glasno slusanje, budi siguran u to.
Sto se tice baterija, trebace ti stvarno ta kila a mozda budes morao da dodas jos jednu... :-). Da li si razmisljao da kao izvor koristis elektricnu mrezu?

Pozdrav!

Od knjiga najbolja na našem jeziku (sada jezici sa ovih prostora) je
Priručnik za amatere i tehničare od dr.Metzgera.
Video sam skoro da može da se skine na internetu. Ne pitajte me za link naćićete lako na google.

A tu ima sve o cevnim prijemnicima od najjednostavnijih do najkomplikovanijih
sa šemama, uputstvima i slično. prava stvar.

Lucky, danke ti ko bratu rođenom. Uranijum, razmišljo sam o tome, al ako će radio biti cevni, biće cevni. Onda mi treba vakuumska dioda. Ispravljač znam kako da napravim. Ima neko jednu? Na prodaju??? Ili zna de mogu da nabavim jednu??

_{[Ovu poruku je menjao Kapetan Maks dana 12.05.2010. u 20:52 GMT+1]}

Podrazumeva se da budu vakuumske diode u ispravljacu. Neka svetli kao Las Vegas. Ja sam dugo vremena koristio jedan televizor sa lampama i sam sam ga i odrzavao, to je bilo vrlo davno. Znam da sam imao puno jednu tregericu lampi. Dugo je nisam video. Potrazicu je ako budem isao da posetim roditelje za vikend. Ako pronadjem i bude dioda dobices ih na poklon. Trebalo da stavis dve jednostruke ili jednu dvostruku, tako da imas punotalasno ispravljanje. Ako bude samo jedna dioda onda ce mnogo da bruji.
Pozdrav!

Imam je nešto lampi, novih philipsovih, mislim da imami EZ80 za ispravljač.
Napiši koje ti lampe trebaju pa ću pogledati.
Inače mogu se kupiti neke lampe u MG electronik u Nišu,bilo je ranije, mislim da još ima kod njih.

Šalu na stranu, mogu se naći lampe iz starih radio aparata i tv-a, i radiće dobro.
Ali ako hoćeš da staviš novu lampu, a ne nađeš je drugde, evo ustupiću ti ja ovu EZ80 EI-Niš
mnogo jeftinije nego u prodavnicama. Da imam polovnu dao bih je bespaltno bez problema.

Nova, polovna, stara 60 god, cev je cev. Samo da nije pregorela. Treba mi dvostruka dioda (necu 2 jednostruke, mnogo struje ode na grejanje) da izdržava napon min 120 V na obe anode. Napon na grejanju je nebitan. Ako ima neko i detektorsku diodu ili triodu (nzm dal može trioda za detekciju) kupujem. Po mogućstvu da bude "pečurkastog" tipa (fizički veća od PCL82 i duodiode, čisto radi izgleda). Sad mi se javlja nova ideja: Trioda za detekciju i "regeneraciju", PCL 82 za zvučno pojačalo i pretpojačalo. Jel preterujem sa jačinom?? :-D
Čini mi se da će ovaj prost regen radio postati ne baš tako prost, kao i još par nekih projekata koje sam radio.
Lucky, kolko ceniš tu EZ80??

_{[Ovu poruku je menjao Kapetan Maks dana 13.05.2010. u 22:19 GMT+1]}

Pogledaj na ovom linku, ako nemaš Metzgerov priručnik starije izdanje, ovaj na internetu što je dostupan je
novije izdanje svi prijemnici su sa tranzistorima. Ima dosta šema regen-RX-a.
http://groups.yahoo.com/group/regenrx/
Ja bih preporučio da gradiš jednostavniji superheterodin sa dve-tri lampe, dobiju se bolji rezultati po pitanju
selektivnosti i osetljivosti prijemnika. Mada i sa regenom može uz dosta strpljenja da se postigne dobra selektivnost.

Pa bolje je da imaš NF pojačivač, da se čuje na zvučniku lepo, i kada je slabija stanica. Jedino je problematično za izlazni trafo,
ako već nemaš neki.

Za EZ80 pošto je nova 1.8k din. I šaljem uz nju polovne EF183 dve i neku ECC ili PCC pogledaću od polovnih šta imam.

Imam i polovnu ispravljačku UY41. I PCF80 i PCC88. Televizijske grejanje je oko 7V.

poz.




_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 14.05.2010. u 06:11 GMT+1]}

Evo ovde primer jednog jednostavnog Superheterodina. Ovo je sa nekim prastarim cevima.
Ima slicnih sema sa novijim cevima i jos jednostavnijih.
Problem s ovakvom gradnjom je sto treba praviti Lokalni oscilator za odredjenu frekvenciju.
To bez odgovarajucih instrumenata, frekvencmetra ili dip-metra je skoro neizvodljivo.

Ima iz Ei Nis radija svega...
EABC80 dve djiode+trijoda

Neću graditi superhet, nemam opremu za to. Lucky, vidi šta to još imaš od cevi. Ako sve to ulazi u tih 1800 din, može. Razumeo za nf pojačalo. Nemam trafo, al možda znam gde mogu naći jedan.

Šaljem za istu cenu od polovnih dve EF183, po jednu PCF80 i PCC189, i extra jednu novu ECH84,ona je ista kao ECH81 osim razlike u rasporedu jednog pina.
I onu EZ80.
Znaci sve to ti saljem. Ako je u redu daj mi adresu na pp. i kako da ti posaljem. Moze i brzom postom.

_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 15.05.2010. u 03:20 GMT+1]}

Lucky, hvala ti veliko. Stigle su.



S leva na desno:
Dve EF183 (Pentoda, rf pojačalo promenljive frek.)
Tunsgram PCC189 (Dupla trioda, UKT pojačalo)
Philips PC88 (Trioda, UKT pojačalo do oko 900 MHz)
Ei Niš EZ 80
Tunsgram PCF80 (Trioda-Pentoda mešač i oscilator 50-190 MHz)
Moja PCL82
Ei Niš ECH84 (Trioda-Heptoda AM modulator ili menjač frek.)

Moj projekat će morati da sačeka dok ne odem u selo. Tamo imam jedan stari radio "lampaš" Ei Traviata iz koga su cevi povađene, ali su ostale "utičnice" za cevi. I, nadam se, audio i "napajački" transformator i promenljivi kondenzator.

Mozda nekome zatreba http://www.stariradio.com/Popisshema.htm
Ili mozda ovo http://www.radio-workshop.co.uk/manuals.shtml
@Kapetan Maks da li je to ovaj radio? http://www.stariradio.com/shem...%20Travijata%20i%20Violeta.jpg
Pozdrav

Odlično, dobro da su sve stigle ok.

Taj radio je dobar izvor delova, ako je ispravan Mrežni trafo i NF izlazni,
podnožja su malo problematična, verovatno su ona tanka podnožja od pertinaksa,
hoće da se polome pri razmontiravanju, pa obrati pažnju.
Možda bi mogao i da ako nije previše oštećen, da se restaurira, taj radio.
Evo imam ja neka keramičk apodnožja u odličnom su stanju i lepo izgledaju,
imam i audio trafo.
Da i elektrolitski kondenzator za ispravljač, bilo bi dobro da se stavi iz tog
radija, on je na šrafu, ako je ispravan. Pošto je dugo stojao, trebalo bi
pri prvom uključenju na napon da se poveže preko nekog većeg otpornika
nekoliko kilooma, i polako da se formira elektrolit.

Peco, mislim da jeste, sećam se da je imao 5-6 ili čak 7 utičnica (bile su ofarbane braon i ličile na karton). Slika aparata bi mnogo pomogla. Radio je relativno oštećen: kabinet i skala su čitavi ali je lak urnisan (sloj je bio debeo preko 2 mm, nemam pojma zašto) Napred je imao 6 dugmeta: ISK-GR-DT-ST-KT-UKT tj. hvato je talasne dužine od 2km do oko 15m (ako me sećanje dobro služi) i 88-108 MHz UKT. Tastatura je mehanički kolko-tolko ispravna, unutra se jedna od limenih konzervi (unutra je bio neki elektrolit ili kalem sigurno) olabavila pa čangrlja dok ga nosiš, težak je tonu i po i platno na zvučniku je totalno iscepano. To bi bilo njegovo stanje. U međuvremenu, imam jedan stari telefon da popravim, pa ću verovatno postovati na Fiksnim Telefonima.

Lucky, ja ne bi mnogo nade polago u taj elektrolit. Kupiš nov i piči. U starima se osuši pasta, pa su beskorisni (+toksični). Al sačuvaj konzervu.

Peco ona EABC80, to je predak integralnog kola!

<sub>[Ovu poruku je menjao Kapetan Maks dana 26.05.2010. u 22:26 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Kapetan Maks dana 26.05.2010. u 22:27 GMT+1]</sub>

Da , najbolje je novi, možda već imaš gde da ga nabaviš, ja nisam video po prodavnicama takve, za montažu na šasiju uređaja,
ali pravo je čudo koliko su dugovečni ti stari elektrolitski kondenzatori, ako nije totalno presušio ili je u kratkom spoju-probio,
to ommetrom lako se ispita. Proveri ga u svakom slučaju kada budeš mogao. I bolje je da pri uključenju na napon + pol ide
preko otpornika par kilooma za slučaj da ako probije u tom trenutku,ne napravi neku štetu.
Ili najjednostavnije, staviš neki od novih iz prodavnice, i namontiraš ga negde ispod šasije.

Ja imam dva stara elektrolita sa montažom na šraf, mađarske proizvodnje, imaju tri sekcije po 100uF/350V
Mogu da ih proverim pa ako bude potrebe šaljem ti besplatno jedan.

poz

Pročito sam na jednom sajtu (antiqueradio.org) da je moguće povaditi unutrašnjost starih kondenzatora i roknuti novi unutra.
Nego, kakve karakteristike cevi su poželjne za "regeneraciju"? Broj elektroda, unutrašnji otpori i kapacitivnosti, moć pojačanja itd. I šta znači ono mu, ra i gm ( mu=ra*gm )?
I nešto sam čudno primetio na ovim cevima. Cevi što mi je lucky poslao su pri vrhu premazane nečim što ima metalik odsjaj, to ima zadatak da pokupi preostali kiseonik u cevi, i pocrnelo je pri kraju. Ali moja PCL ima crn premaz koji je pocrveneo pri kraju. Koja je razlika, i da li je moja cev riknula?

Nisam siguran oko te crvene boje, ako pusti kiseonik onda pobeli, verovatno nije to neki problem.

Ima jedna šema regenerativnog prijemnika sa tri cevi dve ef80 i jedna ecl80, mogu umesto njih ove tvoje cevi.
To je na papiru treba da je nacrtam na kompjuteru, čim stignem da uradim to postaviću je ovde.

PS. Zaboravio sam da kažem u vezi cene elektronskih cevi, bila je mala zabuna pa smo u međuvremenu spustili cenu na 1100di.
Da neko ne pomisli da ima profitera na ovom sajtu

Evo uspeo sam na brzinu da precrtam shemu, izvolite:






_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 31.05.2010. u 13:51 GMT+1]}

Za srednjetalasni opseg, na ovoj šemi trebalo bi povećeti vrednosti L, C4 i C5.
Ovako nešto:
C4 1n
C5 500pF
L deo 1-2 105namotaja zice 0.3mm na telu 20mm
ili 80 namotaja žice 0.55 na telu 30mm (oko 100uH).
VF prigušnicu na neku veću do 1mH.

Naravno treba eksperimentisati da se obuhvati ceo opseg.
Pretpostavljam da će Radio Beograd biti prilično čujan, pa će i praviti
probleme pri prijemu drugih stanica, ako pojačavanjem reakcije ne može da
se postigne potrebna selektivnost i potisne jaka stanica na boku, onda treba
na antenskom ulazu staviti filter propusnik opsega učestanosti.
Inače prijemnik je vrlo osetljiv i sa malom antenom - parče žice par metara.

poz





_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 31.05.2010. u 16:20 GMT+1]}

Radio beograd neće biti problem. B202 je kod mene ZNATNO jači (na novom philipsovom radiju čuje se od 1450 do 1550kHz). To nije normalno. Videću za raspust da eksperimentišem s tim. Pozdrav

Ok, pozdrav,
i C6 povećati do 100pF.

Jedno pitanje za @lucky88 ako mozes da napises u kom programu si crtao shemu, svidja mi se kako izgleda, ja bih hteo da mi tako izgledaju sheme.
Hvala

A vidi ovo @Kapetan Maks http://www.jogis-roehrenbude.de/VE-DKE/DKE-38.jpg manje posla i samo je jedna lampa, ispravljacicu ne racunam
Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 01.06.2010. u 00:53 GMT+1]}

Peco program je EAGLE sa CADsoftusa sajta, freeware verzija. Simboli za lampe se nalaze u "valves2.lbr", nalazi se u download sekciji na sajtu tamo.
A šemu sam exportovao kao pdf i malo obradio u Fotoshopu.

Kapetan Maks, možda ćeš imati nepotrebne poteškoće za obezbeđivanje napona grejanja za PCL82. Ali to je još jedan mali trafo za ~12V.


Evo imam ja još neke nove cevi u ponudi:

ECL805 EI-Niš više komada
ECL80 -malo korištena kao nova(probana par puta)
ECL84 EI-NIš
EBC81 Philips
PABC80 Philips
EF80 EI-Niš
ECH83 i ECH84 više komada
još jedna EZ80
EL84 (polovna)
PL84 EI-Niš dva komada.

Možda će nekom trebati ako se odluči da pravi nečto sa cevima.

pozdrav
lucky88

_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 01.06.2010. u 08:46 GMT+1]}

PCL82 traži 16V na grejaču (ne 12V, vidi pdf), što stvara I=300mA=0,3A
Rg=16V/0,3A=53+1/3oma

Rr=(220V/0,3)-(53+1/3)=733+1/3-53-1/3=680oma

Mogu ja nju i na 220V da priključim, ako stavim otpornike od ukupno 680 oma serijski sa grejačem.
Problem rešen.

Da moze i tako. Ali bice velika disipacija toplote na tom otporniku, tj. veliki pad napona.
Ali sve ove cevi osim EZ80 imaju istu struju grejanja 300mA. Tako da se moze grejanje
povezati serijski.
Evo na shemi primer kao se radi. Iza diode je polutalasni napon 110V. Tu ne sme se
stavljati elektrolit za filtraciju jer ce se puniti na vrsni napon preko 300V DC.
Bolje je staviti trafo ipak, zbog izolacije od mreznog napona.

Hvala @lucky88 za uputstvo crtanja shema.
Ova shema je vidjena kod starih lampaskih tv-a to je taj princip.
Moze i to redno povezivanje, ali je opasno! ! !
U specifikacijama pise, uglavnom napon maksimalni izmedju katode i vlakna grejanja je oko 100v sto bas nije pametno ovo redno vezivanje, obicno ide katoda prema masi, iz tog razloga je jako opasno i jos kad nema uzemljenja...
Ipak namenski namotan trafo je ipak bolja varijanta.

Namera mi nije bila da pisem nesto posle @lucky88, kad sam video ovo odmah mi sinula ideja da su sve lampe uglavnom starije proizvodnje, sam izolacioni materijal grejaca vremenom propada, postoji jos jedna preporuka, ako lampe nisu dugo koriscene, uraditi sledece, prikljuciti samo grejanje na lampi konstantno 24 sata!
Pozdrav

Da to je princim koji se koristio u starim lampaškim tv-ima.
Može da bude privremeno rešenje i za ispravljač i napajanje grejanja cevi.
Uz upozorenje na veliku opreznost i pažljivost pri povezivanju i uključenju kola.
Nula uvek treba da bude na masi uređaja, (treba obeležiti na utikaču i utičnici), i osugurač je obavezan.
Otpornik u kolu grejanja će se zagrevati prilično.

Znači ako mrežni trafo iz starog radio aparata ne bude ispravan može ovako da se privremeno poveže.

Ako se naručuje motanje novog trafoa, treba predvideti napone u sekundaru 2x280V/50mA, i napone za grejanje cevki.
Ovaj napon 280V je isti koji je bio na starim trafoima iz lampaških prijemnika. Nešto je veći jer vakumska ispravljačka cev
daje taman potreban napon oko 250V na elektrolitu.

Nadajmo se da neće biti potrebno ali evo šeme za svaki slučaj.

Za toplotu na otporniku me boli uvo. Ako crkne, zameniću ga. A i svrha mu je da pri struji od 300mA uzrokuje pad napona sa 220 na 16V. Lucky, ne komplikuj
Peco, moja PCL82 nije korišćena 40 i više godina. Trebaće joj "kuvanje". Hvala.
A taj napon katoda-grejač, jel moguće da elektroni sa grejača suknu na katodu i smanje joj potencijal? Ili sa katode na grejač (ovo verovatno ubija cev)?

Pa moguće je ako je preveliki potencijal, tj napon između katode i grejača, ima u karaktiristikama koliki je maksimalni napon dozvoljen.
Ali to se ne dešava ako se poveže po ovoj šemi,jer je didoa u kolu grejanja inverzno povezana, daje negativni napon grejanja, tako da neće
biti velikog napona između katode koja je na masi i grejača. Grejač u principu ne emituje elektrone,samo pobuđuje katodu.Ali treba poštovati
dozvoljene napone,naročito u tom delu.
Inače stari televizori lampaši radili su decenijma i nije bilo probijanja cevi, proračunato je to sve. Slobodno poveži ovako kao na prethodnoj šemi.
Ali ni jedan manji trafo za grejanje cevi nije uopšte veliki problem.

Juhu jos uvek ima ljudi koji se interesuju el. cevi, kul

ja sam totalno lud za ovom tehnikom.

Kapetan Maks je pitao sta je ono mu, ra, gm

pa u ovom slucaju to je sledece:

mu = Naponsko pojacanje
ra = Unutrasnja otpornost cevi
gm = Strmina (u A/V)

a u starijoj literaturi se mogu videti ovakve oznake:

g = naponsko pojacanje
Ri = Unutrasnja otpornost (u kOhm)
S = Strmina (u mA/V)
Sc = Konverziona strmina (u mA/V)

peca26000 imas li neku listu sa ovakvim linkovima?

Da nesto imam, moze za pocetak.
Ne znam odakle je ovo ali je ok.



Oznacavanje elektronskih cijevi

U Evropi i Americi uglavnom je jednoobrazno oznacavanje elektronskih cijevi,
s tom razlikom sto se iz evropskog oznacavanja vidi uglavnom napon grijanja i vrsta cijevi,
a americke oznake uglavnom daju podatke o naponu grijanja dok ostala slova nemaju vaznosti.

EVROPSKO OZNACAVANJE

Prijemne i pojacivacke cijevi

Oznacavanje se vrsi slovima i brojevima.
Prvo slovo oznacava napon, ili struju grijanja, drugo vrstu cijevi,
a brojka iza toga daje podatke o nacinu izrade odnosno vrsti podnozja. Sa tri slova su obiljezene kombinovane cijevi.

Prvo slovo oznacava nacin grijanja


Prvo slovo


Nacin zagrijavanja cijevi
A 4,0 V napon grijanja
B 0,18 A struja grijanja sa indirektno grijanom katodom cijevi
C 0,20 A struja grijanja sa indirektno grijanom katodom
D 0,625; 1,2; 1,4 V napon grijanja sa direktno grijanom katodom
E 6,3 V napon grijanja sa indirektno grijanom katodom
F 13 V napon grijanja sa indirektno grijanom katodom
G 5,0 V napon grijanja sa indirektno grijanom katodom
H 0,15 V napon grijanja sa indirektno grijanom katodom
K 2,0 V napon grijanja sa direktno grijanom katodom
P 0,30 A struja grijanja sa indirektno grijanom katodom
U 0,10 A struja grijanja sa indirektno grijanom katodom
V 0,05 A struja grijanja sa indirektno grijanom katodom
X 0,600 mA struja grijanja sa indirektno grijanom katodom
Y 0,450 mA struja grijanja sa indirektno grijanom katodom
Z hladna katoda


Drugo slovo oznacava vrstu cijevi


Drugo slovo


Vrsta cijevi
A Dioda kao demodulator
B Duodioda kao demodulator
C trioda - izuzev izlaznih i gasom punjenih cijevi
D trioda - izlazna - pojacivac snage
E tetroda - izuzev izlaznih tetroda
F pentoda - visokofrekventna
H heksoda - ili heptoda za mijesanje ili pojacavanje napona
K oktoda - ili heptoda za mijesanje
L tetroda - ili izlazna pentoda
M indikatorske cijevi
P cijevi sa sekundarnom emisijom
X gasna ispravljacica za dvostrano ispravljanje
Y vakuumska ispravljacica za jednostrano ispravljanje
Z vakuumska ispravljacica za dvostrano ispravljanje

Brojevi iza slova oznacavaju vrstu konstrukcije

Brojevi

Vrsta konstrukcije
1-10

presovano podnozje, P ili V podnozje, oktalno americko podnozje
11-19 evropske metalne "celicne" cijevi i staklene sa metalnim podnozjem
20-29 sve staklene cijevi, podnozje oktal ili loktal
30-39 presovano podnozje, oktal podnozje
40-49 rimlok cijevi - rimlok, podnozja sa 8 nozica
50-59 specijalne konstrukcije - specijalno podnozje
60-69 specijalne kostrukcije
70-79 subminijaturne cijevi - loktal i drugo podnozje
80-89 minijaturne cijevi - noval podnozje sa 9 nozica
90-99 minijaturne cijevi - podnozje sa 7 nozica
100 specijalne cijevi


AMERICKO OZNACAVANJE
Prijemne i pojacivacke cijevi


Cijevi starije proizvodnje oznacene su brojevima koji oznacavaju redni broj konstrukcije i ne daju podatke o vrsti cijevi.
Taj broj je bio najcesce dvocifren. Ovaj sistem je napusten i vise se nije koristio.
Kasnije su se cijevi oznacavale sa brojem na pocetku, sa jednim ili dva slova u sredini i brojem na kraju.
Broj na pocetku oznacava napon grijanja:
1 1,4 V npr. 1S4
2 2,5 V npr. 2A7
3 2,8 V npr. 3V4
5 5,0 V npr. 5Z3
6 6,3 V npr. 6BE6
7 6,3 - 7 V npr. 7A5
9 9,0 V npr. 9D6
11 11 V npr. 11F6
12 12,6 V npr. 12A6
14 12,6 - 14 V 14E6
15 15 V npr. 15A6
16 16 V npr. 16A5
19 19 V npr. 19Q5
21 21 V npr. 21A6
25 25 V npr. 25L6
32 32,5 V npr. 32L7
35 35 V npr. 35W4
45 45 V npr. 45Z3
50 50 V npr. 50A2
70 70 V npr. 70L7GT
117 117 V npr. 117L7GT


Slova iza broja nemaju nikakvo znacenje za vrstu cijevi,
sem u slucaju kada su dva slova pa je prvo od njih L, sto znaci da je cijev sa loktalnim podnozjem.
Ako je prvo slovo S ( single ended ), znaci da cijev ima izvode elektroda na jednom kraju, tj. cijev nema kapicu.
Medjutim, i tu ima izuzetaka: tako npr.cijevi 6SA7 i 6SL7 nisu jednake cijevima 6A7 i 6L7.
Broj iza slova oznacava broj izvoda elektroda pri cemu se grijno vlakno racuna kao jedan izvod, ako je cijev sa oktalnim podnozjem.

Iza ove brojke ponekada dolazi i slovo koje ima slijedece znacenje:


Slovo

Znacenje
G Balon od stakla
Gr Cijev sa smanjenom strujom grijanja
G/d Cijev ima izvod resetke na podnozju i na kapici
GB podnozje od stakla
GL Stakleni balon s loktalnim podnozjem
GT Cijev male izvedbe (bantam tip)
LM Metalni balon sa loktalnim postoljem
LT Stakleni balon sa loktalnim postoljem
MG Stakleni balon sa metalnim oklopom
ML Metalni balon sa loktalnim postoljem
MS Metalizirani balon
S Metalizirani balon
X Keramicko postolje
Y Specijalno postolje

Hvala Peco!

Dobar deo ovih stvari mi je poznat ali nisam znao ovo
da su brojevi u oznakama tih pastarih cevi oznacavali
napon grejanja.

Samo kada sam pitao za linkove mislio sam na adrese
sajtova sa ovom tematikom i literaturom neshto
poput ovoga:

http://paillard.claude.free.fr/index.html

Nisam mogao da nadjem nesto drugo...

A ovo http://paillard.claude.free.fr/video.mp4 nikad bolji video nije do sad snimnjen, svaka cast za link, ovo sam trazio.
Pozdrav

Da da, to sam nasao 2008 kao i brdo dokumetacije
nasao sam i formule za proracun elektroda el. cevi

a zelja mi je da i ja napravim barem jednu cev, vezbao
sam dosta ove zaj***ncije sa staklom, prilicno je tesko
nesto uraditi jer odmah puca, ali sam nakon mnogobrojnih
pokusaja uspeo da spojim nekoliko stakl. cevi (vidi sliku)
jedino sto me sada deli od pokusaja da napravim cev je
vakuum pumpa jer nemam pojma gde bih je mogao nabaviti.

A evo jos jedan sajt u tom stilu:
http://www.sparkbangbuzz.com/crt/crt6.htm

a i jedna fina stara knjiga od dr Otona Kucere skoro
sa samog pocetka radio tehnike:
http://www.matica.hr/www/wwwiz...WebDocs/kuceratelegrafitelefon

a za radio prijemnike ili predajnike trebace vam racunaljka za induktivnost
verovatno su svima dosadili oni DoS ili konzolni programi za racunanje
koji su uz sve komplikacije jos i netacni, a posto mi je i programiranje hobi
sinoc sam na brzinu napravio je vrlo precizan program za izracunavanje
induktivnosti, a sada ga mozete koristiti za Dz, program radi u svim
verzijama windows-a pocevsi od win95 pa do win7 a radi i u linuxu
preko 'wine' emulatora.

Uzeo sam taj program koji si pravio i dosta dobro izgleda, imam jedan slican iz DOS-a ako ti zatreba, nije los godinama ga koristim, sto je najvaznije dovoljno je tacan.
Mene svi ovi programi malo nerviraju, ako hoces nesto da napravis moras sve podatke da ukucas, ja bih nesto obrnuto,
u smislu da se ubace podaci: samo za precnik (telo kalema), debljinu zice i induktivitet a program da izracuna koliko je to zavojaka i metara zice!
Zasto je ovo vazno i bitno, obicno posedujemo neko telo kalema, prazno bez zice, a imamo podatke induktiviteta, sad zanima nas koliko ce materijala zice otici za takav kalem? naravno viseslojni ili jednoslojni, nebitno to...
Slican problem i kod programa za trafoe i onda nestaje volja da se bilo sta vec gotovo telo iskoristi a samo da se namota zica.
Mozes li tako nesto da odradis, bice mnogima od koristi?
Pozdrav

Peco evo poceo sam novu, bolju verziju ovog programa u kome
bi se dobio i podatak o potrebnoj duzini zice, medjutim to
izracunavanje nije bas jednostavno, pa sam zato postavio
temu u matematickoj sekciji ovog foruma
http://www.elitesecurity.org/t402975-0#2629217
i sada nestrpljivo ocekujem odgovor tamo.

A ne slazem se sa konstatacijom da je svejedno jeli kalem
jednoslojan ili viseslojan jer je razlika u induktivnosti ogromna
a i ne moze se bilo koji tip induktora staviti na bilo kom mestu,
recimo neces staviti viseslojni kalem u nekom osli. kolu za UKT
i slicno.

Malo smo odlutali od teme, ne bih da off-ujemo temu ako to ne zeli postavljac teme, jer sad raspravljamo o programu za kalemove!?

Naravno da nece biti zavojnica motana viseslojna za visoke frekvencije, znaci to uopste nije tvoj problem, problem je kakvu formulu posedujes koja racuna od 1hz-10mhz i sigurno se razlikuje opet formula od 10mhz-1000mhz.
Odluci koji ce program raditi LF ili HF opseg, tako i logika treba da ide u tom pravcu, najbolje da uradis razdvoijena 2 programa, ovaj za nize frekvencije LF obicno koristi telo za kalem i to se podrazumeva. Dok one vise frekvencije preko 30Mhz ne koriste nikakvo telo, tako dolazis do zakljucka da tu ide drugacija matematika i to treba razlikovati, iz takvog razloga se nikako neces slagati samnom ili bilo skim ko poznaje ovu materiju. Jedino ako nas predjes na taj nacin da program moze racunati nekoliko opcija automacki, a mi cemo proveriti koliko je program tacan
Pozdrav

poslao sam ti privtno poruku peco, procitaj je celu.

Nadam se da nisam dosadan, a ako jesam kazite.

a da ova poruka ne bi bila jes jedno moje skretanje sa teme

evo nesto sto je u duhu ove teme:

http://www.jogis-roehrenbude.d.../2,4-Volt-Audion/Audion2V4.htm

Prijatelju otvori nesto novo na tu temu, kad smo zapoceli da i drugi vide, vise glava vise ociju i logike.
Procitao sam tvoju poruku, evo ja ocekujem da otvoris temu i da postavis ovde link, ja mislim da se niko neljuti, ili ce biti to tema u forum Matematika?
Pozdrav

RF Master X, slobodno ti razgovaraj o programu, to je virtuelni alat za samogradnju, o čemu je ovde i reč.

Ja imam jedne tužne vesti. Onaj stari radio iz kojeg sam hteo da vadim komponente je bačen :-(

Moraću da nađem neki drugi izvor...

Master, alal ti vera za gradnju cevi. Jesi uspeo na napraviš koju??? Ako jesi, daj fotku.

Kapetan Maks vazi, reci cu jos par reci. :)

Zao mi je sto si ostao bez komponenti, ne znam kakvo je stanje u
Beograd-u ali u drugim mestima takve stvari imas na otpadu, recimo
u Nis-u to mozes naci skoro svuda (cak na nekim mestima i pored reke)
ako si dovoljno uporan u trazenju.

Sto se tice cevi i dalje stoji sve ono sto sam rekao, znaci uspeo sam
da od komada polomljene one krivudave kineske fluo cevi sastavim
jednu cev kao sto se i vidi na fotografiji od finalizovanja jedne el.cevi
me i dalje deli vakuum pumpa, trazio sam svuda u mom okrugu (svrljig)
ali kad god pitam nekog jel' zna gde se moze nabaviti on me gleda onako
kao da sam mu pobio familiu, pa za sada to stoji dok je negde ne nabavim
a i dalje vezbam ove radove sa staklom.


peca26000 necu otvarati novu temu dok ne dobijem neki odgovor na temu
koju sam postavio u matematickom forumu, cisto da bih znao sta dalje, a
onaj problem je cisto matematicki (racunanje duzine linije koja opisuje helikoidu)
a ja nisam bas neki expert iz matematike i ona ideja koju sam naveo preko
koje mislim da se to moze racunati je za sada moj maximum, a posto ta metoda
metoda ne pruza potpunu tacnost zatrazio sam pomoc.

Sto se tice toga dali ovu diskusiju treba voditi u matematickom forumu? ipak
mislim da ne, jer matematicari ipak nesto drugacije resavaju problem od
'elektronaca' a standardna matematicko-fizicka formula za izracunavanje
induktivnosti solenoida glasi: ( (Broj navojaka na kvadrat puta povrs precnika
kalema) podeleno na duzinu kalema ) puta magnetna propustljivost sredine.

E sad, taj proracun moze realno biti tacan samo ako je duzina doticnog kalema
ogromna ili beskonacna da bi polje u njemu bilo homogeno, a posto to nije
slucaj formula je netacna pa se zato mnozi sa faktorom 'k' koji se izracunava
za izuzetno slozen nacin i zavisi od geometrijskih svojstva kalema, i sad jeste
da postoje razne skracene formule koje koriste oni stari programi ali njihova
preciznost je vrlo upitna.

Pa nakon uzimanja svega toga u obzir mislim da bi nova tema trebala da ide u
forum 'Elektronika'.

Za sada toliko.

Pozdrav.

Master, možda da vežeš pumpu za bicikl tako da isisava vazduh iz cevi ili tako nešto :) Fala na savetu, probaću buvljak. Tamo ima sve i svašta.
Što se mene tiče, kad budem gradio radio , nemam nameru da računam induktivnost žice obmotane oko kartona od toalet papira (to mi je kalem). Koristiću metodu "probaj pa kud puklo da puklo", dok ne uhvatim B202.

Za telo kalema ima puno mogućnosti:

lucky88 kakav ti je bre ono pertinex, ladno se kroz njega
vidi simbol tranzistora sa one sheme koja je ispod njega?

a u onoj flasi jel' ima nesto da se cirka? :))))))))))

Nije to moje, ali je interesantan kalem. Izvini zbog zabune.
Flaša je izgleda od ruma, taj što je pravio izgleda voli dobro piće,
I ja sam umeo da posegnem za dobrom kapljicom, ali više ne

Može i da se drži i piće u kalemu, jedino neće biti hladno.

_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 22.06.2010. u 14:46 GMT+1]}

Kombinacija Audiona i SDR-a:

Vidi ovaj, vrlo slican tom iz jedne 71 godina stare
knjige.

To ti je najprostiji, sa triodom. Smišljam kako da vežem pentodu u to kolo (tačnije druga rešetka mi je malo nelogična, preko čega da je vežem za anodu da bi radila svoj poso...) Najverovatnije ću koristiti ECH 84, heptodu vežem kao pentodu i iskoristim za detekciju i reakciju, a triodu kao malo zvučno pojačalo. Kontrola reakcije preko trećeg, obrtnog kalema. Na anodama 45V (5x9V bat.). Neću odmah da gradim sa ispravljačicom, zbog visokog napona. Možda i bude dovoljno mali pa prenosiv...

Zašto su L2 i C1 vezani paralelno, kao antirezonator, pa propuštaju sve sem 1 frekvencije. Zar ne bi trebalo da su vezani serijski???


_{[Ovu poruku je menjao Kapetan Maks dana 03.07.2010. u 20:23 GMT+1]}

Neće ići sa ech84, ne može na tako niskom naponu. Možda ću ipak morati da koristim napajanje iz mreže.

za ech84 ne bi znao ali znam za EF80 ili EF85 ili EF90
sa tim cevima sam pravio UKT oscilator koji je radio
na 4.5V

a pentodu pretvaras u triodu ovako kao na slici

ali moras znati jednu stvar ova sema koju sam

u prethodnoj poruci stavio je za cev sa

DIREKTNO GREJANOM KATODOM

pa ako oces ovakav sklop onda se mora malo modifikovati

i to na sledeci nacin: iz seme izbacis izvor 'A' i potenciometar

a u mesto izvora 'A' ide prava linija a katoda se tu poveze

ako i dalje ne razumes kazi pa cu ti onda nacrtati semu kako treba.

Znam za direktno i indirektno grejanje, to je lako srediti. Kako majke ti 4.5 V na anodi??? To nije linearno uopste! Pogledaj krive za tu cev.

Tako sto G2 postaje Anoda.

Ahaaaaaaa, sad kapiram! Vidi ti mastera, zavrnuo si proizvodjača cevi! Alal ti vera
Ova slika što si poslao je pentodno vezivanje, G2 protiv kapacitivnosti, a G3 štit od odbijenih elektrona o anodu. Koliko ja znam triodno vezivanje pentode je G2 i G3 na anodu (anoda, g2 i g3 su zajedno anoda), G1 kao mrežica triode, a katoda je katoda.

Nisam ja zavrnuo proizvodjača cevi.

Takav nacin vezivanja je vise nego duplo stariji od mene

Nećete verovati šta sam našao. FM Regen od 1 triode.
6C4=EC90

Ima neko jednu?? :-)

http://cool386.tripod.com/12at7/12at7.html

Ovde je sa dvostrukom triodom 12AT7 to jeECC81 ili neka slična, ne bi mnogo uticalo na performanse, danas ima jakih FM stanica na sve strane.

ili ovaj sa 6DX8 - ECL84 ili mozda PCL82

http://cool386.tripod.com/6dx8/6dx8.html

_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 08.07.2010. u 20:14 GMT+1]}

Pre 11 godina sam pravio nesto slicno ali sa tranzistorom.

Nemora bas ta cev za te svrhe, moze se skinuti neka iz

MF stepena, iz starih televizora i povezati kao trioda.

A jel si video tu gde si skinuo taj One tube FM Tuner.pdf
( http://www.oldradios.co.nz/downloads/ )

ima jos mnogo finih knjizica recimo

http://www.oldradios.co.nz/downloads/1920's%20Radio%20Broadcasts%20KnockOut%20Receivers.pdf

ili

http://www.oldradios.co.nz/dow...io%20Experimenters%20Guide.pdf

Pozz.

_{[Ovu poruku je menjao RF MasterX dana 09.07.2010. u 12:47 GMT+1]}

Bio sam na selu nedelju dana. Nisam našao materijal za cevnjak, ali sam napravio detektorski prijemnik i uhvatio Beč, Budimpeštu i Varšavu. Ni b od Radio Beograda...

Na srednjem talasu je negde oko 1.5MHz frekvencija R.Beograda.
Verovatno je taj detektor odnosno oscilatorno kolo sa antenom više "vuklo" ka nižem delu opsega
prema dugim talasima. Probaj da smanjiš broj namotaja.
Dosta je jak signal trebalo bi sa se čuje bez problema.
Ali uveče kada dolaze jeke stanice moze i da se ne cuje na detektoru ako nije dovoljno selektivan
i ako je udaljena lokalna stanica, poklopice je jaki signali koji dolaze putem
refleksije od jonosfere . A i antena mnogo utice na rad detektora.
Pređi na Audion, mnogo je bolji prijem.

Delove za cevni radio je ranije bilo lako naći na Otpadima, bilo je starih cevnih vojnih prijemnika i predajnika.
Možda uspeš da nabaviš neki, tu bi imao sve potrebno pa i cevi,u principu sem mrežnog trafoa.



_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 11.08.2010. u 11:08 GMT+1]}

1503 kHz je B 202.
684 i 1107 kHz su Beograd 1.

684 je nekada imao predajnik od 2 MW. Šta bi sa tim?
Kako će ova zemlja u Evropsku Uniju kad nas niko ne čuje???