Ma sto se zezas.
Kada vec pravis, onda napravi ovo:





Kada ga upalis, trepnu sijalice na Djerdapu :)

Nisam naleteo na neku takvu semu ali sta mislis da preradis neku vec proverenu ali za manje struje.?
Cemu ce to da sluzi?
Da se nadje ili nesto drugo?

Mislim da ce ti ovo biti sasvim ok.

http://ludens.cl/Electron/Ps20/Ps20.html

Troskovi pravljenja su otprilike oko 8000 hiljada dinara (od toga je trafo oko 5000).

Postovanje evo i ja trazim takav ispravljac a najbitnija mi je regulacija struje jel moze da se preradi sema sa 723 objavljenu u elektoru ? sa regulacijom ood 0-30V a struja DO 3 ampera recimo da se krece do 10 A ?

evo link http://img387.imageshack.us/img387/8180/druga5up.jpg

ma vidio sam ovu drugu, to je vise za radioamatere. za reg, struje,
a ovaj prvi vezano za djerdap, ... hmm , nesto nemam toliko para...

ima li ista sa reg struje preko 5 A, , ajde , vidite, molim vas..

A jel imate semu ovog Djerdapa ?

Ima li neko slicnu schemu, sa reg struje preko 5 A>??

de mogu da pozajmim onog swarca na 10minuta ? :(

Ovo je vrlo upotrebljivo i prilagodljivo strujama koje tebi trebaju.
http://bas.elitesecurity.org/psu30V-5A.pdf
Trebace jaci trafo i vise rednih tranzistora.

E hvala vam na semi u moje ime, verujem da je ovo vas dizajn ako jeste jos bolje. Sagradio sam pre 5 godina vas ispravljac za 30A i u 5 godina zlostavljanja sa jakim CB stanicama mogu reci da jos osigurac nije pregoreo a kamoli sta drugo, hvala jos jednom.
Pozdrav

Pozdrav Ljubisa!
Jeste to moja sema i ako onaj broj 88 znaci tvoju godinu rodjenja, mogu ti reci da je sema starija od tebe 14 godina!!! I dan danas je aktuelna i nije je lako prevazici u osobinama.

1OXB, sema je vrlo interesantna, posebno nekome ko nije bas 1/1 sa tom vrstom elektronike (npr meni :D ) ... evo od kada si je postavio pokusavam da skapiram kako tacno sljaka .. bilo bi verovatno jos po nekome jako zanimljivo ako bi mogao malo da je "pojasnis" .. cisto u edukativne svrhe - ja npr nikad nisam voleo da precrtavam nista .. bas bi mi bio ceif da skontam kako ovo radi al .. nesto mi ne ide .. posebno sto ovaj regulator pomera donji potencijal umesto kao sto sam navikao do sada "gornji" tako da bi ovo bio savrsen par za simetricno napajanje (da regulise negativnu granu) na primer...

na primer, mislio sam da kapiram kako radi naponski regulator (sa povratnom spregom na 5K pot) koji regulise struju kroz bazu dva manja tranzistora ali sam se onda izgubio sa pracenjem gde se sta desava sa onih 6 tranzistora i kako tacno ovaj BC640 otvara BC639, 2n3053 i bd441 .. koji na kraju otvara uparene mj802. Kapiram da bi za vecu struju bilo potrebno ne samo dodati jos mj802 vec da bi i ova tri (bc639->2n3053->bd441) morala da bude redimenzionisana da dozvole vecu struju na bazi ovih X mj802... ali, cemu ona zenerka 3v9 u bazi bc640?! jel to neki over voltage protection ili ?

dalje 3 druge zenerke .. 18, 4v7 i 6v2 - nisam uspeo da skapiram cemu sluze ..

pretpostavljam da 5k trimer oko 6v2 zenerke sluzi za kalibraciju napona ali ne kontam tacno kako a ovaj deo sa izlaznom strujom ... deluje da u stvari pot za struju regulise struju kroz bc547c koji onda posredno regulise max struju kroz onaj bc640 koji otvara trio kojio opet otvara one paralelne koji trpe izlaznu struju ... ali mi nije bas full jasno kako... posebno deo sa zenerkama :(

eto za razliku od ovih sto se foliraju da su sve skontali, ja se malo izblamirah neznanjem, al bas bi bilo zanimljivo skapirati kako ovo tacno radi

Svrha ovako uradjenog spoja sa kolektorima na izlazu kleme - (minus) je usteda materijala, hladnjak i kutija moze stajati na minusu, sto nista ni ne smeta. U tom slucaju ampermetar je bolje vezati na + klemi!
Ja sam ovu shemu video 1993 a mozda i ranije, ne secam se autora, uglavnom u takvom tekstu je stajalo da se moze ovako vezati, bez liskuna i izolacije hladnjaka.

Da jeste, onda se ne mora stavljat liskun i paziti na izlociju kutije i hladnjaka, i tranzistori se bolje hlade kad se stave "direktno" na hladnjak to sam negde procitao, i malim eksperimentom potvrdio sam sebi da je tako :)

vidis, to mi nikad ne bi palo na pamet :) ... liskun ima relativno nisku termalnu provodljivost (0.71 W/mK) (kvalitetne paste idu preko 300W/mK a kvalitetni lepak preko 7.5 W/mK ... ona najjeftinija silikonska pasta je oko 0.8W/mK) ...

pitanje "kako to radi" i dalje stoji ..

gledam na primer ove "programabilne" regulatore, oni uglavnom rade u varijanti da limitiraju oba selektovana parametra .. tj. uvek se "manji" parametar postuje tako da ako se na primer na 1R limitira struja na 1A a napon na 12V on ce da podignu napon do 1V i tu ce da ostane, i kako se dize struja tako ce da dize napon, ali ako se limitira napon na 0.5V on nece da pretera preko 0.5A ... gledam sad kako to radi u ovom slucaju i deluje mi da su ova dva potenciometra "zavisna" i da na "pola puta" ovoga za regulaciju napona nije uvek 15V limit za napon ... ko sto rekoh, nisam jos skontao kako to radi :( ... mislim da za povecanje struje (pored veceg trafoa, greca i elektrolita sa "debljim" nogama) treba ne samo da dodam jos onih mj802 vec bi morao da povecam struju kroz bd441 (verovatno menjajuci ga ili dodavanjem jos jednog tranzistora posle njega)...

Iz mog nekog skromnog iskustva mogu reci sledece:
Gradeci nekakve ispravljace eksperimentisao sam. Recimo imam ispravljac sa 4x2n3055(daje neki 6-7A) i mali BD139 kao pobuda i pokusam da dodam jos jedan tranzistor dobijem recimo 1.5A vise ali primetim da je BD vec nakon mozda 1.5 cas onako mlak, a bez tog dodatnog tranzistora ispravljac je radio po celi dan i BD mrtav hladan.
Ovo me navelo na razmisljanje da on sada drajva vise tranzistora tu je veca snaga veca struja...
Pa mi profa rece vako "Ljubisa zamisli ti guras vrecu cementa i odjednom ti neko nabaci jos jednu vrecu, jel lakse ili ces se vise znojit " haha eto to je bio odgovor na moje pitanje u obliku jedne male anegdote.
Pa smatram da ce trebati tu jaci tranzistor da to drajva a kad stavis jaci tranzistor onda sam sklop trpi jer treba veca pobuda.
Naime smatram da bi trebalo da taj mali tranzistor drajva neki malo veci a taj veci da drajva ove snazne tranzistore.
Eto moje misljenje mozda gresim volio bi da mi nek oda misljenje jel ovo pogresno ili istinito.Nesto sam eksperimentisao i resio to tako sto sam morao da dodam hladnjak na taj BD139 da bi to drajvao, sto je ocit dokaz jace struje...

Moze biti a i ne mora hahah pozdrav

struja kroz ove mj802 je regulisana strujom kroz bazu koju finalno regulise bd441 (i malo pegleju oni 0R1 sto mi nije 100% jasno al nema veze - kapiram da je do toga sto nemaju svi tranzistori identican Hfe pa da malo to ujednaci al .. nije bitno)... e sad, struja koju pusta bd441 se deli na broj tranzistora (u ovom slucaju 3) i ako uzmemo da je Hfe na MJ802 recimo 10 (nemam pojma koliki je al ovo je lako za racunanje) ako kroz bazu pustimo 1A na emiteru ce da prodje 10A. Ako mi sad stavimo 10 tranzistora, struja kroz bazu nije vise 1A nego 0.1A (posto ravnomerno ide kroz sve tranzistore) onda svaki tranzistor ne pusta 10A nego 1A a njih 10 zajedno pustaju 10A... sto ce reci da pukim dodavanjem tranzistora samo smanjujemo struju kroz pojedinacni tranzistor ali ne povecavamo kranji zbir struje ispravljaca. Dakle ako je max struja kroz MJ802 10A i Hfe 10 onda ja treba da pustim 1A kroz svaki od njih sto znaci ako ih stavin 6 komada za 60A moram da pustim 6A njima u baze da bi svaki uzo po 1A sto znaci da moram BD441 da zamenim necim sto ce da pusti 6A ... el sam skroz prolupo ili mi je taj deo jasan?

deo koji je meni mnogo manje jasan je ono sa regulacijom, kako ona regulacija radi, ne mogu one zenerke i one potenciometre da uklopim nikako :(

Pa i ja tako mislim, e nesto mi se vrti po glavi sledece izmedju BD-a i "snagatora" ubacit 2N3055 pa preko njega dalje pobudjivat. Moram da pokusam da vidim sta ce da bude :)
Ovde je logika prosta, bar ja mislim, imamo odredjeno pojacanje tranzistora i ako "dizes" izlaz moras i ulaz :)
Pozdrav

Ih sta ste se sve upetljali.... Namerno sam malo pustio da analizirate jer je to najbolji nacin da se nauci i shvati. Bogdane, neke stvari dobro sagledavas i na pravom si putu. Da vas ne mucim dalje i pored mog strasno ogranicenog vremena nesto sam vam ipak "nakucao" na tastaturi. Moracete se ovim zadovoljiti jer tesko da cu imati vise vremena da jos objasnjavam i kucam!!!
Cak sam vam i ponovo nacrtao semu sa oznakama da bih lakse objasnjavao!

Koliko vidim, neke stvari ste vec pogodili (prednosti NPN rednih tranzistora i to u negativnoj grani sto omogucava direktno montiranje izlaznih na hladnjak i uzemljenje hladnjaka - ali PAZITE sve pre toga MORA da "pliva" !), ali sam se nadao da ce te osnovno funkcionisanje lakse sagledati. Za vreme kada je ovaj stabilizator nastao (negde oko 1974), to je bilo jedno vrlo duhovito i sasvim kvalitetno resenje da se bez simetricnih napona i operacionih pojacavaca dobije relativno veliki opseg regulacije, i regulacija struje i savrsena stabilizacija. Mozda je malo nezgodno za sagledavanje jer nekako nismo navikli da razmisljamo "naopacke" tj. da nam je negativni vod "gore" i da on bude regulisan, mada je to komponentama sasvim svejedno... samo nasim mozgovima nije !


Polazi se od toga da je ulazni napon dovoljno "cvrst" tj. da je trafo dobro dimenzionisan te mu napon pri opterecenju vrlo malo opada, i da ima dovoljno kapaciteta u glavnim elektrolitima. Zbog male otpornosti R16 na njemu ce biti vrlo mali pad napona pa se prakticno gotovo moze smatrati da je napon u tacki A i u tacki B gotovo isti. Zenerka D4 (6V2) uz pomoc R14 odrzava na svojim krajevima vrlo stalan napon a posto je R15 vezan paralelno njoj, na njegovom klizacu se moze podesiti bilo koji napon u opsegu od napona tacke B do B+6,2V. Taj se klizac vodi direktno na bazu Q7 pa je njen napon fiksiran te ce se Q7 zbog toga a i zbog prisutnog R8 u emiteru ponasari kao izvor konstantne struje. Ta struja ide i kroz R11 (u praksi je to potenciometar za podesavanje izlaznog napona) i na njemu ce stvarati stalan pad napona pa ce tako kolektor Q7 prakticno biti tacka vrlo stabilnog napona. Preko R9 se taj napon vodi na bazu Q6 koji regulise protoke struja kroz sve naredne tranzistore(Q5,Q4,Q3,Q2 i Q1) otvarajuci ih ili zatvarajuci i na taj nacin podesava napon na izlazu u tacki C sve dotle dok napon tu ne bude nekih 0,6-0,7V visi od napona baze Q6. Dokle god je napon u tacki C za napon Vbe visi od napona baze Q6 bice stanje stabilno jer je baza Q6 na mirnom referentnom naponu. U koliko okrecemo potenciometar R11 ka manjem otporu, smenjivace se i napon na kolektoru Q7 (u odnosu na masu!) sto ce zatvarati bazu Q6 (smanjuje se razlika napona B-E Q6) a samim tim i velicinu njegove kolektorske struje tj. pobude ostalim rednim tranzistorima te ce oni propustati manje struje i napon i tacki C ce opadati dok opet ne dodje do vrednosti koja je za Vbe veca od novo podesenog napona kolektoru Q7 a time i na bazi Q6. U koliko niste dirali potenciometar R11, ali zbog nekog prikljucenog opterecenja pocne da opada izlazni napon, to ce poremetiti (povecati) napon izmedju B i E od Q6 pa ce on biti vise "otvoren" vukuci vecu kolektorsku struju i time vise "otvarati" Q5 i ostale redne tranzistore pa ce oni propustati vise struje da podignu izlazni napon i kompenzuju pad usled opterecenja.

Podsklop za podesavanje i ogranicenje struje takodje koristi jedan referentni napon (u odnosu na tacku A) dobijen uz pomoc Zenerice D5 (15V) i R18. Tranzistor Q9 zajedno sa R16 cini jedan strujni senzor u osnovnom obliku. Zamislite prvo da nema D5,R17,18,19 i 20 i da je baza Q9 vezana direktno u tacku A. To je osnovni sklop strujnog senzora jer ce se pri prolasku struje kroz R16 na njegovim krajevima stvarati pad napona i kada pri dovoljnoj struji taj pad bude veci od praga otvaranja Q9 (a to je napon Vbe Q9) pocece on da provodi i svojom kolektorskom strujom praviti pad napona na R13. Kolektor Q9 je vezan preko diode D3 (pomaze ostrijem reagovanju) i za bazu Q8 koji ovde igra ulogu "prekidaca". Posto je emiter Q8 direktno na potencijalu tacke B, kada napon na kolektoru Q9 bude za napon VbeQ8+napon D3 visi od tacke B, naglo ce da provede Q8 spajajuci bazu Q7 na tacku B i time blokira njegov rad a to znaci da prestaje da tece kolektorska struja Q7 pa napon na njegovom kolektoru "pada na masu" a time i napon baze Q6 - a time i izlani napon pada na nulu!
E sad, zbog velikih struja i disipacije se R16 ne moze izvesti kao obican potenciometar da bi njime regulisali izlaznu struju pa je problem resiv jedino koriscenjem vrlo snaznog zicanog reostata koji je i glomazan i danas veoma tezak za nalazenje, ili tako sto cemo Q9 "slagati" da se i pri malim strujama "napravio" dovoljan pad napona na R16. To se postize dovodjenjem malog regulisanog i stabilnog pozitivnog potencijala na bazu Q9 uz pomoc sklopa sa D5,R17,18,19 i 20. Tada ce i pri malim strujama i mnogo manjim padovima napona na R16 uz pomoc "dodatog" prednapona na bazu Q9 on biti dovoljno otvoren i tim malim promenama napona na R16.

Dioda D2 nije striktno neophodna jer sklop funkcionise i bez nje a ona sluzi da pomogne "zatvaranje" stabilizatora pri vrlo vlikim strujama. D1 ima zastitnu funkciju u slucaju da neki od glavnih rednih tranzistora (Q1 Q2) dodje ikada u kratak spoj i propusti sav ulazni napon na izlaz. To nece spasiti prikljuceni potrosac, ali ako se vec dogodilo da barem ne spali ostatak stabilizatora.

PODESAVANJE:
R19 podesiti na najveci otpor - podesiti sa R17 ogranicenje minimalne struje (na izlaz vezati odgovarajuce opterecenje)
R19 podesiti na najmanji otpor - podesiti sa R20 ogranicenje maksimalne struje (na izlaz vezati odgovarajuce opterecenje)
(!!! Ova dva podesavanja treba nekoliko puta naizmenicno uraditi jer su medjuzavisna!!!)
R11 podesiti na najveci otpor - podesiti sa R15 maksimalni izlazni napon (bez ikakvog opterecenja na izlazu)


_{[Ovu poruku je menjao 1OXB dana 05.06.2010. u 19:20 GMT+1]}

Netacno, ili bolje - uslovno tacno! Ne povecavas krajnji zbir struje SAMO ako bazama izlaznih iz nekog razloga ne dozvolis vise struje!




E to je tacno... nisi prolupao. Morace jaci pobudni tranzistor za takve uslove. Danas je vec retkost da naidjes na tako "lenj" tranzistor sa Hfe=10.

pazi kad mi je ladno sve jasno :D ... ne verujem ?!?!?!

1OXB - hvala za extra objasnjenje..

deo koji me trenutacno buni (igram se u simulatoru) je sto su mi Ibe u Q5/4/3 mnoooogo male... bojim se da me simulator zeza posto tu neke stvari nisu logicne. Ono sto je pitanje je R3/4/5 deluju kao prilicno male vrednosti i limitiraju struju na Ibe na Q3/4/5 koja je daleko ispod minimuma na datim tranzistorima... Ne kontam kako se racunaju te vrednosti (zasto 330R i 100R ? sto ne 680R ili 1M?) .. meni je (po simulatoru ali izgleda da on ne valja) Ibe na Q5 0.5mA.. bojim se da je do simulatora .. lepo cu ja to da napravim pa cu da izmerim :)

Hvala jos jednom, ovaj deo do Q6 je bio potpuno nejasan a sad je potpuno jasan :) .. a ovaj deo posle Q6 mi je bio super jednostavan al mi se nesto "ne ponasa" no to cu vec provaliti :)

da, ako neko zeli da se igra u isis-u ..

Napravi ga, mislim da ce ti se stabilizator jako svideti i da godinama neces imati potrebe za drugim! Ako ce biti za vece struje, mora vise rednih tranzistora ali i nesto jaci Q3 Q4 i Q5.

E super objasnjenje imamo znamo sta treba sad treba malo vremena, pa da pravimo i vidimo sta ce bidne
hvala na objasnjenju
Pozdrav

Ma ovo sto cika 1OXB "sklepa" to ide bez po muke, jedan ispravljac imam, e sad cemo ovaj da sklepamo :D

Ja ne "sklepavam" pa nemoj ni ti da "sklepavas"... nego LEPO!

"Kad' krecite... KRECITE... al' stvarno!"

pocinjem u ponedeljak da ga pravim :)

skapirao sam sta i kako radi ... moram onaj deo posle q6 da preradim (za vecu struju) ali taj deo nije komplikovan, taman sam mislio da ga odradim iz dve plocice gde bi Q1-Q5 i R1-R5 bili na dodatnoj sa izlazom ... (tj regleta za otpornike i regleta za tranzistore) pa onda taman mogu lako da menjam tranzistore da vidim kako se koji ponasa ..

Ma salio sam se, naravno da to mora da bude lepo i precizno! Ja cu sutra da uradim jedan deo, namotam transformator za 10A pa cemo polako da to uradimo.
Bogdane ja cu koristit onaj grec od 35A bolje da ima viska nece se grejat a na jednu plocu malo vecu samo za elektrolite, a na jednu plocu emiterske otpornike i treca ploca je ispravljac tako da se to lepo poslozi.
Ako zelis mozemo i dalje da razgovaramo kako projekat ide i sta se moze postici.
Pozdrav

Pazite gde trebaju debeli vodovi... to je tako i naznaceno na slici rasporeda!

ljubisa, videcu, ja imam mislim jedan MB5010 (50A grec) .. i trebalo bi da imam par velikih elektrolita, samo da overim voltazu (bojim se da su 12 ili 16V) .. mislio sam na plocku 1 (necu pravim pcb, obican proto)
- mali grec + bt05 sa 2 mala elektrolita
- veliki grec + veliki elektrolit ili kleme za veliki elektrolit + kleme za izlaz

druga plocka (to cu pravim pcb) sa svim do BC640 (ukljucujuci njega) i kleme za ulaz, kleme za R16 i kleme za tacke C B i + (btw greska na novoj semi je sto je + vezan za gnd :D - B bi trebalo da je vezano za gnd posto ce tu da budu hladnjaci)

treca plocka generalno samo sa klemama (ulaz: +, B, C; tranzistori: EBC, ... videcu dal otpornike da vezujem na tranzistore posto svejedno i oni moraju na hladnjak da ne vezujem reglete i za njih) tako da ni to ne mora da se pravi pcb ... moze i na mdf-u sa luster klemama - ionako za 30A treba podebela zica :D

E super i ja cu polako to da pravim nema zurbe tri puta meri jednom seci :D

ma da .. laganica .. ne zurimo nigde .. ja imam neki trafo tu spreman za digitalni voltage/current regulator (samo 7A samo 24V) koji nikako da sednem da zavrsim .. imam sve sto mi treba osim vreme, pa cu videti za pocetak njega da iskoristim... a imam i za neki grejac jedan 6/70V 7A i za onaj laser jedan mali za test 0/3/9V 22A tako da - igracu se :) ....

imam cudo onih BUV48 matorih tranzistora (15A za Ic konstantno ili 30A maxu pikovima) ali im Hfe sa 50 pri Ic=1A pada na 10-15 pri Ic=10A .. ako ih teram lagano na Ic = 5A gde im je Hfe=20 onda mogu da poteram ciljanih 50A sa 10 komada u paraleli (sto znaci da ce da vuku Ib0.25*10 =2.5A - sto moze da im da jos jedan buv48 koji ce da potera neki malac sa velikim hfe (BC546C na primer?))

Znaci zamislio si da stavis 10 BUV48 a da njih tera jos jedan BUV a njega ovaj malac?, nesto mi je on mrsav za taj posao :)
malo mi je velik taj prelaz sa BC na BUV

Ja sam zamislio ovako zadrzavam semu zavrsno sa BD441 i stavljam 2N3055 da on drajva 2N6254(zmajevi od tranzistora sa malim hladnjakom tera svaki 6A)

Pozdrav :)

Tesko...
mozda ovako: Q6=BC161-16 a onda Q5=2N3053(ili slicno) da pobudjuje Q4=BD139-16 koji bi pobudjivao Q3= 2SC5200 a on ostale BUV48 u paraleli.

pa pazi imam 10 buv48 (moguce da ce stici za koji dan jos) i imam 2 mj802 (i mozda dodje jos 6 komada za koji dan) ... ne bih sada kupovao power tranzistore (ne rastu na drvetu) ako imam vec ove ... Imao sam jedno 30 komada Ei 2n3055 i jedno 15tak motorola 2n3055 al preturio sam celu kucu i ne mogu da ih nadjem tako da pretpostavljam da mi ih ne neko makao... nema ni tranzistora ni pune kutije TO3 hladnjaka :(

elem, ovaj buv tera 15A i to se ne greje znacajno koliko vidim po data sheet-u .. e sad mj802 je mnogo bolji ali mu je kriva za Hfe nejasna tj. ja ne umem da je procitam ... a i info da na Ic=7.5A Hfe ide od 25-100 ??!?! malo im je povelika tolerancija :D no on pusta duplo vise od buv48 (30A kontinualno)

sve u svemu - videcemo .. kapiram da onih 0R1 u emiteru treba da ispeglaju razlike u Hfe izmedju paralelnih tranzistora, nije mi 100% jasno "kako" :) al nema veze

Razlika u hfe je razlika u struji koju daju ako jedan daje vise drugi manje onda se razlicito zagrevaju ako su direkto povezani bez otpornika. Tako da se nesto potrosi na otporniku ako daje vise struje i onda to donekle biva jednako...
Volio bi da cika 1OXB rece nesto vise o tome :)

ja bih skapirao da je otpornik u emiteru dovoljno veliki da limitira struju na vrednost manju od one koju bi dao tranzistor u najgoroj varijanti, ali sa 0R1 taj limit je mnogo manji tako da i dalje ostaje da tranzistori mogu neravnomerno da se greju ....

ja cu da turim "dosta" tranzistora pa ce da im bude lakse al ..




:D ovo je bilo brzo - da li ti imas neki sw kome kazes sta oces pa ti on da tranzistore ili imas u glavi njih iljadu sa svim podacima pa ih vadis iz glave po potrebi?

Ja mislim da je ovo drugo :D :D

Ajd' razmislite kad dva tranzistora vuku razlicitu kolektorsku struju pri istom prednaponu na bazama i istim emiterskim otpornicima... napon na bazama je isti i stalan a onaj kroz koji ide veca struja ce na svom emiterskom otporniku napraviti veci pad napona... a taj ce se pad napona oduzeti od napona baza-emiter tog tranzistora pa ce se on zatvarati i zbog smanjenog Vbe vuci manje struje... valjda je dosta...



Dobro mislis

1OXB - opet savrseno jasno objasnjenje :D sto volem kad ljudi znaju sta pricaju, iz prve objasne i ovakvom papanu ko sto sam ja :D

za ono oko vadjenja tranzistora iz memorije - necu ni da komentarisem.. aiiiiiiiiiiiiiiiiii

Ko zna zna :) a bitno je da sad i mi znamo pa ce lakse da radimo...

Samo da znate da ja cekam rezultate!!! Mozda me nece biti na forumima 3 do 5 dana pocev od ove Subote, ali cu se javiti kad se vratim.

ja ove nedelje zavrsavam pricu (daj boze) sa poslom (dal prelazim u oracle ili ..) i onda se sledece nedelje bacam na ovo :) .. izvestavam kako napreduje ..



nisam nasao bas ove -

Q6 - BC161-6 // ovaj ima duplo manji Hfe .. probacu da nadjem neki sa vecim Hfe-om
Q5 - BC302 //trebalo bi da je 1/1 zamena
Q4 - BD139 //nisam uspeo da nadjem datasheet koji mi kaze koji je Hfe na -16 ali kapiram da se samo po tome razlikuju
Q3 - ovde nisam nasao nista jos priblizno dobro ..

uspeo sam da navatam jos par mj802 i buv21

sve u svemu, laganica .. nesto cemo zbudziti pa cemo da kukamo kad ne bude radilo :D - tako se najbrze uci :)

E pa vala nek' ti i ne proradi.... baksuze jedan...
Ti bi bog'me bio prvi kome je to uspelo... a i zasluzio si kad mi gledas semu tako urokljivo!

:D :D :D

nikad nisam bio u fazonu "vidim semu, kupim delove, sklopim device" :D ... ima da proradi videces :D

nego po mojoj proceni, ovo ce sve da se ozbiljno greje .. da li je na 15A onaj mali to3 hladnjak dovoljan ili ce morati neki ozbiljniji da rade posao ... deluje mi da ce moradi ozbiljno ladjenje ovde

Uredjaj lepo radi, evo skoro sam sastavio ovaj uredjaj za 5A kao po semi pa se malo igram... zatim sam stavio Q6=BC161-16 Q5=2N3053 Q4=BD139-16 Q3= 2N3055(sutra ce u trgovini imati 2SC5200 pa cu turim) izlaz je 4x2N6254 evo sad drzim operecen sa 10A i za sad je stabilno, napon je dosta stabilan struju drzi 10A. Q6 i Q5 imaju male zvezdaste hladnjake i nisam primetio zagrevanje, 139-ka ima rebrasti hladnjak 13x7x2cm i ne greje se kolko mogu da primetim, ovi TO-3 imaju veliki hladnjak rebrasti koji je prisarafljen na kutiju, dobio sam te tranzistore na tom rebrastom hladnjaku 2 hladnjaka po 2 tranzistora sa pastom i liskunima oni su mrtvi ladni :D .

Sta reci sto sam trazio to sam dobio :D ovo je drugi ispravljac od cika Bore koji sam sagradio. Prvi sam sagradio pre 5 godina kao sto sam vec par puta napomenuo i sluzi bez problema, nadam se da ce i ovaj :D

Pozdrav

Hladnjaci moraju da budu masivni zaboravi mali TO-3 :D jedino ako ces TO-3 pricvrstit na malo masivniju aluminijumsku kutiju, ja sam pre tako spalio par tranzistora stavio mali hladnjak i trebalo je mozda minut rada pre nego sto je poceo da pusi :D
Pozdrav

Zadovoljan sam Ljubisa... to sam i ocekivao. Sada jos samo da vidimo sta ce ovaj "urokljivi" da izburgija...

I gde u danasnje vreme uspevas da nabavis MJ802 a da su sigurno originali?

Sve ove elemente imam od pre, skidajuci sa starih uredjaja i ploca jer ovi novi tranzistori nisu ni blizu ovih starih mozda mi se cini ali su stari nekako izdrzljiviji od novih manje se greju...
Moja verzija ispravljaca ima 2N6254. Stavio sam 4 komada, njih sam dobio od druga na dva masivna rebrasta hladnjaka(bili su u izlazu ispravljaca za 15A) imaju i pastu i liskune nisam skidao nema potrebe ispravljac je opterecen sa 10A 4 sata(stavio sam tri sijalice u paralelu one bi inace vukle 12A tako sam ispitivao ogranicenje i tak osam posmatrao kako se ispravljac ponasa) i elementi su se samo umlacili malo topliji od sobne temperature :)
Radi super nema tu sta reci.
Sad da vidimo sta ce drug Bogdan da izmajstorise :D

Sutra cu dobijem 2SC5200 pa da idem na ciljanih 15A, videcu sta mogu 2N6254 iako sigurno mogu za 15A jer su vec radili :)
A stavicu i MJ802 imam 5 komada za vise struje da eksperimentisemo, evo danas cu da busim hladnjak za njih :)
Ja cu se i dalje igrati pa cemo da vidimo.
Hvala na pomoci, pozdrav

Svi moji tranzistori su polovni nesto dobio nesto skinuo po otpadima unimer u sape i nadjem da imaju priblizno isto pojacanje, ispravni dobro pojacanje sta im nedostaje... nista :D
Nije da skrtarim vec nekako vise volim stare tranzistore danas ih svako pravi tako da se vise ne moze biti siguran ni u sta...

mj802 :) drugar se resava "lagera" pa sam pokupovao od njega gomilu starih tranzistora, triaka ... gomilu nekih ruskih 5W otpornika, potenciometara (koji u sebi imaju jos jedan za fine tuning) etc .. na primer uzeo sam od njega 20 triaka na kojima pise 600V 25A - nista drugo :D - rade 1/1 :) .. mj802 sa uzeo SVE sto je imao (ukupno 8 komada)

Ljubisa, zanima me kako ti se ponasa po pitanju drzanja napona kad mu prikljucujes opterecenje... da li opada i koliko, radi li ti strujno ogranicenje kako treba i podesava li se glatko?

Bogdanu zavidim na MJ802... to su mnogo lepi tranzistori i nekada sam ih dosta upotrebljavao ali nema vise "pravih"- a ovi tvoji jesu!

Ovako opterecenje sam radio sa 3 sijalice halogene za kola. 3 sijalice "vuku" 12A to sam utvrdio na drugom ispravljacu. E prikljucim analogni ampermetar i regulator ne pusta vise od 10A znaci ogranicenje radi. Stavim digitalni u momentu sijalice "trgnu" 10.2A i onda se stablizuje na 10.1A tako.

Napon pada 0.35V kad stavim sijalice i onda za sekund ili dva stabilizuje se na -0.2V i tako celo vreme stoji. Znaci pad napona je 0.2 na max opterecenje. Regulisem 13.8V i pri opterecenju se stabilizuje na 13.6 pad napona i odstupanje struje se ne vide sa analogni instrumenata na kutiji samo pomocu digitalnog instrumenta.

Sto se tice regulacije struje ona je solidna po pitanju podesivosti za sad uspevam tacno odrediti zeljenu struju jer potenciometar "glatko" menja otpornost tako da nije "zbijeno" podesavanje.

Regulacija napona se sastoji od dva dela zbog velikog podrucja od 0-30v i ja sam to uradio na sledeci nacin: inace kad motam transformator motam dva sekundara recimo po 12V 10A i to mi je bilo idealno jer sam ubacio relej i prekidac i imam regulaciju od 0-15V i 0-30V i tako izbegavam nepotrebna zagrevanja tranzistora, kada radim ispod 15V, tako da ne mora tranzistori da "zadrzavaju" tih 15V koliko ima do 30V i time se nepotrebno greju.

Pozdrav

Evo jedne proverene šeme sa strujnom stabilizacijom (0..3A) i prikazom napona i struje na standardnom LCD sa 2 reda (16 znakova u jednom redu). Program za PIC ću pridružiti kasnije. KTY senzori mere temperature na 2 tranzistora snage a temperature se prikazuju na LCD.

Pre nekoliko godina i sam sam kupio desetak trijaka bas kao sa tvoje slike (crvenkasti sa oznakom 600V 25A) svi su bili 'novi' i od toga tri su bila polu-(ne)ispravna. To je neki veoma star lager i ne preporucujem ti da ih ugradjujes u uredjaje osim za licnu upotrebu (ne vrede te cene).

za sta ih ja koristim - rade extra :D (grejaci, ventilatori i slicno za ove moje 3d stampace) .. cak se ni ne greju .. tako da .. ja sam prezadovoljan

Nadam se da autor teme nece da se ljuti sto postujem ovde, treba mi ispravljac za Apple G4 Cube, kako ne mogu da ga nadjem da li moze neko da me uputi na semu za ispravljac sa ovakvima kakrakteristikama http://docs.info.apple.com/article.html?artnum=58689 .

10x

Apple G4 Cube:
28V 205W

Jel ovde ide neka slika, posto nista ne vidim ?

Ne ide nikakva slika nego nam je covek dao jos jedan neophodan podatak koji si ti propustio! Sasvim je nedovoljno da nam kazes samo "28V" jer se pri tom ne zna kolika struja je potrebna. E sada znamo - 28V/205W dakle barem 8-10A za sigurnost.

Da, nisam napisao podatke, samo sam stavio link ka ispravljacu. Inace je potrebna struja od 7A i minimalni napon od 24V odnosno 28V ako se napaja i monitor preko samog racunara.

Drug Bogdane, kako ispravljac napreduje? :) ja ubacio 2SC5200 i evo natero sam na 15A i lepo radi, za vise cu morati da ubacim jos po koji "snagator" u izlaz...

Ljubisa cestitke i drago mi je da si zadovoljan (tako zakljucujem iz tvojih postova?).
E sad jos da se i Bogdan javi......

evo da prodje seljenje radionice iz stana u stan (imao poplavu u proslom posto gazda nije hteo da menja cevi, pa sad neka njemu smrdi, ja uzeo drugi) .. juce prebacili klime u novi (nisam imao pojma da je skidanje klime 20e), zena kreci tamo .. tako da mi je pola stvari ovde na gajbi a pola u novoj radionici - dok to ne razvrstam, nema elektronike osim sta moze u nekom simulatoru da se uradi :( .. ocekujem sledece nedelje da moz da pocne da se radi - prvi stvar je napajanje posto bez toga nista ne mere, a sevjedno ovo kucno ne mislim da nosim u radionicu tako da ..

Ma ispravljac radi ko svicarac :) prezadovoljan sam, ispunio je moja ocekivanja kao i onaj za 30A. Za sad je max struja koju ispravljac isporucuje 15A, dok jos malo uhvatim vremena probacu da postignem neke vece struje.

Pozdrav sve najbolje.

Za 36 godina star dizajn to je sasvim OK rezultat! Nedavno sam tvrdio nekim ljudima na forumima da ga i danas nije bas lako mnogo nadmasiti. Pazi samo na disipaciju pri velikim strujama a na malom izlaznom naponu. Jedino ako si predvideo da na nizim naponima imas drugaciji izvod na trafou a kad ti treba visi napon, prebacis i trafo na visi izlaz.

Vec sam pisao o tome, dva sekundara relej i prekidac... Hladnjaci su masivni rebrasti, kutija aluminijumska....
Mozda jedan savet novim graditeljima.Ja licno kada pravim ispravljac uvek transformator motam tako da ima 2 sekunadara odgovarajuceg napona i struje ako vam treba recimo 30V 15A onda motajte dva sekundara 15V 15A i povezite u seriju ako vam treba 15V 30A povezite u paralelu. Tu povezite odgovarajuci relej koji moze da podnese tu struju i sad imate dva slucaja:

1.Ukoliko imate ispravljac ciji je max napon 30V a radite ispod 15V onda relejom "otkacite" drugi sekundar i tako cete imati manju disipaciju na tranzistorima jer ne moraju da "zadrzavaju" 15v koliko ima do 30V, vec samo 1V recimo i tako se puno manje greju.
2. Ispravljac koji ima oko 15V na izlazu i 30A max struje onda mozete radi lakse regulacije same struje ukoliko radite sa manjim strujama od 15A spojite relej tako da drugi sekundar spaja paralelno ili da ga otkaci, i tako imate regulaciju od 0.5A recimo pa do 15A i od 0.5A pa sve do 30A.

Da dopunim: nije bas preporucljivo u ovom drugom slucaju da vam ovako ispravljac radi jer onda jedan sekundar trpi a "drugi sedi bez posla".
Prakticna primena ovoga je recimo imam radio stanicu koja na predaji vuce max 14A e onda prebacim sklopku da relej pusti samo jedan sekundar da vidim jel ipak sve u redu i onda uklopim oba sekundara da ravnomerno daju struju. Eto to je neko moje vidjenje i rad, ako jos neko moze da me doopuni bicu zahvalan jer covjek uci dok je ziv, i treba mu biti drago kad nauci nesto novo.
Pozdrav

Bogdane, mi jos cekamo rezultate i izvestaj!

Mora da je urekao ispravljac i sad ispravljac u inat nece da mu radi :D :D :D

BTW Ja sam u medjuvremenu sagradio i ovaj ispravljac "Stabilisani ispravljac DC4Z" jednostavno a radi bez greske.
Sad imam na um da radim ovaj "Univerzalno upotrebljiv stabilisani ispravljac
od 4-15V/6-10A" pa cu javiti.
E sto volem ovaj hobi kad mi ovako konstrukcija od prve proradi kako treba.
Pozdrav

nisam jos ni poceo :( .. selidba se oduzila, majstori .. uh .. MAJSTORI ... $#%&@#$%&#$&^%#)#)#%%% kad nisam jednom oko izvadio neki dan (stavio je neku 0.001mm zicu da napaja bojler i to bez uzemljenja .. ceo dan smarao po stanu da bi ga na kraju izbacio napolje i odradio sve to sam ... $@#$*@_)%*, odsad majke mi trazim "dozvolu za rad" pre nego sto pustam majstore u kucu)

Ljubisa, DC4Z je jako simpaticno resenje koje sasvim dobro radi i tamo negde '76-'77 je pola CB-jasa u BGD imalo taj ispravljac za svoje stanice. Jesi li probao da direktno spojis polove izlaza... slobodno... direktno srafcigerom prespoj + i -! Ne boj se... tako moze da stoji sledecih 5 godina i sve potpuno hladno, a u momentu kad ponovo odspojis kleme sve radi kao i pre! Prakticno je to zastita od kratkog spoja sa auto-resetom, ali nije klasicna strujna zastita koja ogranicava na neku zadatu maksimalnu struju vec samo na potpuni kratak spoj.

Jesam spajao sam + i - buksne i sve mrtvo ladno :D nista se ne greje ...

uvatih malo vremena da posvetim ovome .. stigao sam da precrtam semu, pa cu da napravim (ako uspem danas) pcb ... elem .. pitanje pre toga

- cemu sluzi D6, da li mogu da je zamenim "bilo kojom 3A diodom" - i koja je veza max struje te diode sa max izlaznom strujom ispravljaca
- cemu sluzi "SI-DIODA 100V/10A" ? i jedno "generalno" pitanje, zasto SI, sto ne germanijumska (na primer)
- R16 (A+B), imam 100kom ovih 0R47 5W, kapiram da ova konfiguracija od 2 komada u paraleli radi posao ili da dodam jos jedan?

ove dve diode (D6 i ova 100v/10A, to cesto vidjam na regulatorima ali nemam pojma cemu sluzi pa ako moze neko objasnjenje ili neki link ka objasnjenju).

za poruku zakacen "kontrolni deo" pa ako nekog ne mrzi da ga overi na brzaka, mislim da nisam nista propustio

Mislim da ova jaka dioda ima zastitnu ulogu te stiti instrument od mozda obrnutog polariteta...

kakvog obrnutog polariteta? tome sluzi grec na ulazu, ova dioda se nalazi na izlazu (ako mislis na "SI-DIODA 100V/10A", ona D6 je tek zbun :( )

sto se tice pitanja zast silicijumska, pitam da li je bitno da bude bas 0.6-1v drop ili je nebitno, kapiram da bi 100V/10A germanijumska svejedno kostala bubreg i levo plucno)

Ova vezana paralelno instrumentu mislim tome sluzi kad bi ispravljac pogresno skopcao akumulatoru... uglavnom ja sam stavio tu diodu od 35A 1000V... posto tih imam 10 komada, volio bih da cika Bora nesto vise rece kao uvek i onda sva deca znaju :D :D
A posto mi od prve proradilo kako treba nisam isao u "dublju" analizu...

_{[Ovu poruku je menjao ljubisa88 dana 07.07.2010. u 00:18 GMT+1]}

Ja nisam stigao, ali evo vi vec skoro sve odgovorili. Dioda koju ti zoves D6 u sustini kod ovakvog stabilizatora nije ni potrebna ali ja to vec stavljam po navici. Ona je potrebna kod onih integrisanih stabilizatora ala 7815 ili LM317 i slicno jer ako se pre stabilizatora dogodi nekakav kratak spoj iz bilo kakvog razloga, a na izlazu posle stabilizatora je poveci elektrolit (20-30uF ili vise) doslo bi do praznjenja tog elektrolita "unazad" kroz IC a to bi ga ostetilo. Ovde su svi elementi kroz koje bi to proslo dovoljno snazni da im ta dioda ne treba.
Izlazna dioda je bas za ono sto je ljubisa rekao... da zastiti stabilizator od pogresnog polariteta ako se na njega prikljucuje nekakav akumulator da bi se punio. Ako ovaj uredjaj nece biti nikada za to koriscen, nema potrebe za tom diodom. Ja polazim uvek od toga da ne znam ko ce i za sta koristiti moj dizajn pa za svaku eventualnost "pokrivam" i takve slucajeve ovakvim dodatcima.
Inace nisam u ljubavi sa Germanijumskim komponentama pa ih u mojoj elektronici neces naci osim nekih visokofrekventnih demodulatorskih dioda (ponekad).

E hvala vam na odgovoru. Aha Bogdane jes me vidjo al znam hahahha :D :D
Stavi diodu ako nista vise njih u paralelu, nikad ne znas sta moze bude. Imas neku bateriju da je malo dopunis jos zeznes skopcas naopacke i ode kvalitetan instrument naravno ovi analogni a digitalni ispise minus i nema bojazni da ce mu sta biti.

sve jasno :) ... samo jos da izecujem pcb pa da krenem da sklapam, mrzim kad mi je ovako sve iseckano, navatavam po 10min ovde, 10min tamo .. i onda ..

I dalje cekamo Bogdane.....

Smernica:

Onaj Swarc sa prve strane



releji cakću ko blesavi kada se menja napon sto znaci da sam prebacuje odredjene izvode sekundara kako bi disipacija bila sto manja.

To je "slatka" masina PedjaZ, ali za amatersku izradu svakako ne dolazi u obzir. To sa relejima je resivo i cak ne mora biti ni komplikovano (sa naponskim "prozor-komparatorom"), ali nije jeftino resenje i veliki je znak pitanja koliko je taj nivo sofistikacije potreban na amaterskom stolu???

Evo jos jednog "teskasa", slika govori sama za sebe, 0-80V i 0-50A
Zanima me koja je tezina ovakvog monstruma ali nisu naveli na sajtu.

U poredjenju sa proizvodima novijeg datuma i njhovim mogucnostima ( posebno cenom) ovo je kao da se nalazi u nekoj humanitarnoj organizaciji...

ako moze savet, ja bih da pravim ovaj ispravljac sa slike dole pa bi voleo da malo prokomentarisete ovu shemu, jel vredi cemu ili da se ne zaludjujem sa tim :)

Pozdrav.
Gospodine Boro, ukoliko bi na izlaz postavio 4 komada 2n5302 moram li na vasoj semi promeniti jos neki od tranzistora ili mogu i oni umesto predlozenih. Ove posedujem, a ne kupuju mi se opet (kupio mj15003 i nakon krace upotrebe izgoreli mi mojom nepaznjom). Imam puno jak trafo za semu sa max 5A, i morao bih napraviti takav sklop, ali da bez poteskoca trpi najmanje 25A. Ako ovi ne mogu, koje mi preporucujete za tu snagu trafoa, a da su lako nabavljivi . One koje ste naveli par stranica unazad nisu mi bas svi lako dostupni ili ih ne mogu pronaci.
Hvala

Mozes da stavis 2n5302 jer su 30A max ali moras obezbediti JAKO DOBAR hladnjak!!! Svaki ce na sebi imati 6-7 Amp kod max struje a ako to bude i pri velikoj razlici ulaznog i izlaznog napona, bice i vrlo velika disipacija. Sa tim se ne igra! Moras sve ispostovati ako hoces pouzdanost i trajnost, i to vazi za SVAKI ispravljac.
Moraces da potrazis i jaci Darlington drajver. Pogledaj moj post na http://www.elitesecurity.org/p2618535

Da, na to sam i mislio kad sam pomenuo "par stranica ranije". Znaci, sve kako ste naveli, dok umesto buv48 slobodno mogu staviti ta moja 4 komada 2n5302 (koliko vidim mogu i dva sto bi bilo svakom po nekih 12A, ispravite me ako gresim, ali ja cu ipak staviti sva 4). Za hladjenje imam poveci hladnjak, s tim sto sam imao nameru postaviti i jedan ventilator od napajanja, toliko da pripomogne cirkulaciji vazduha. Svestan sam velike disipacije pri manjim izlaznim naponima, zato cu veliku paznju posvetiti hladjenju, ili cak moguce premotati sekundar trafoa i izvesti oko 15V novi izvod. Sta je po vama kvalitetnije i prakticnije resenje, maximalno dobro hladjenje i time galantnije upravljanje izlazima, ili izvodjenje vise izlaza iz trafoa sto iziskuje dodatne preklopnike za izbor zeljenih napona.
Hvala

Gresis, ne mogu samo 2 komada da podnesu 25A u duzem vremenu. Treba sva 4 staviti. Ljudi se pogresno rukovode podatkom proizvodjaca od 30Amp max. Da, moze jedan da podnese 30A ali ako mu pad napona kol-emit nije veci od 1-2V! Komponente se nikada tako ne "cede" u praksi! Sta je bolje zavisi od najcesce namene. Ako ces cesto i dugo traziti od njega veliku struju, bolje je ici na preklapanje izvoda na trafou i time imati sto manju (ali dovoljnu!) razliku napona ulaz-izlaz stabilizatora.

Svaka vam cast, extra ste

Nabavio sam semu od onog švarca ali nikako da skeniram.
Uskoro...

http://www.elitesecurity.org/t...-DC-POWER-SUPPLY-seme-uputstvo

_{[Ovu poruku je menjao PedjaZ dana 11.05.2011. u 23:54 GMT+1]}

Jel ima negdje slika na kojoj mogu da vidim izgled gotovo Borinog ( 1OXB ) ispravljaca za 30V 15A ?
Odlican uredjaj, vrijedan svake paznje!!

_{[Ovu poruku je menjao bojan.javorac dana 27.07.2011. u 10:05 GMT+1]}

Ne mogu da nađem nigdje na gospodin Borinom sajtu PCB i raspored komponenata. Dali je problem možda da se ta dva crtžea stave ovdje u temu na ES-. I ja bi da pravim ovaj ispravljač

Dobar dan druže Boro ja sam Milan 4 O 3 JOM iz Pljevalja a trenutno radim u Budvi ako možeš da mi pomogneš u varijanti za ispravljač 13.8 V sa ic L 200 C i strujom do 50 ampera treba mi oko 35 A ali bolje da je u rezervi radi grijanja elektronike i trafoa ja sam radio nešto sa 2N3773 i slično i to radi ali imaš li ti još nešto a valjala bi i druga varijanta sa mogućnosti mjenjanja napona i struje sa IC 741 nešto ima na internetu ali za manje struje .
Ako imaš vremena i možeš molim te da mi pomogneš ispravljač treba za napajanje uređaja i dobro filtriran napon ,trafo grez i kondezator oko 100 000 mF /63 V postoje već.
Srdačan pozdrav

za napajanje kojih eredjaja?

uglavnom radio uređaja i slično ako može istovremeno UKT i KT uređaj i potreban je dio prije i poslije napajanja, prije da štiti grez od elektrolita velikog kapaciteta a poslije da ne propušti napon veći od zadanog to je jedna varijanta a druga bi bila sa regulacijom napona i struje i naravno tu će biti manji elektrolit u principu dva ispravljača sa transistorima MJ 802 ili ESM 2012 DV pa ko može i zna molio bih za pomoć pozdrav za sve kolege Milan.

Da ne bi experimentisao i mucio se pogledaj ovo i mogu ti reci uopste nisu skupi ,a provereno su dobri .Pozdrav
http://www.sah.rs/Industrijska%20Napajanja/EnclosedPower.html

i 12 voltnim moze napon trimerom da se podigne do oko 16V

...sve je otišlo u...ruzmarin što se tiče analognih stabilizatora napona za amatersku upotrebu. Veliki (i skupi) trafoi, dosta izlaznih (skupih) tranzistora, ne znam Boro da li se sećaš osamdesetih kad su nas naši drugari radioamateri prosto opsedali da im pravimo ovakve ili slične ispravljače?

Sada svičera možeš nabaviti na svakom koraku po vrlo prihvatljivim cenama ali...ljubav prema samogradnji će uvek postojati.

ma da, gotovo da nema svrhe danas praviti klasican analogni ispravljac sa takvim parametrima. SMPS napajanja za vecinu grubih potrosaca potpuno preuzimaju trziste. Retke su oblasti gde su mozda jos uvek neophodni analogni.

Drugar JOM, nadji nesto "svicersko" i zavrsi posao za 1/4 novca.

Znam za ova napajanja a nešto sam mišljenja da su ova jednostavnija i manje elektronike a samim tim lakše mi je nešto i popraviti ako strada imam kutiju sa mjernim instrumentima trafo gretz elektrolite hladnjake za tranzistore u principu sve samo sa se smotira sa L 200 C jer po karakteristikama je sasvim OK ic za ispravljače samo bih još dodao djelove za zaštitu greza od elektrolita kad povuče veliku strju pri uključivanju i da zašitim izlazni napon da ne ode u uređaj više ako nešto pođe po zlu treba mi jedna varijanta ispravljača sa klasično mjenjanje napona sa trimerom od 10 K kako je na šemi i druga varijanta isto to samo još mjenanje struje sa IC 741 i dodatnom elektronikom za izlazne tranzistore dvoumim se između 8 komada MJ 802 ili jednog ESM 2012 D obje varijante ispravljača su za struju veću od 30 A mada u praksi neće raditi puno vremena sa tim strujama ali nek ima kad zatreba neko takmičenje na bandovima i DX

Pozdrav dali ovaj ispravljac valja cemu,, dal je dovoljan jedan 2n3055 za 5 A struje

Pravi si padobranac sa ovim postom ovde ali nema veze .
ispravljac moze valjati ,a i ne valjati , zavisi sta ocekujes od njega. Moze izdrzati 5A ali sa dobrim hladnjakom

Pa ja to kratko sazeto napisa,, pa poceo sam da ga gradim, sluzice za punjenje akumulatora 55ah pa zato pitam mozeli jedan 2n3055 imam veliki rebrasti hladnjak i samo jedno mesto za TO-3,, pozdrav

Ne znam gdje iskopa ovu semu. ako ne proradi od prve, serijski sa crvenom LE diodom vezi jednu obicnu 1N400x
diodu.
pOz

Slucajno je iskopa na netu,, povezo sam sve jos cekam Zenerku od 13v pa cu ga probati,, ne znam koju snagu otpornika da stavim,, onog na emiteru pobudnog tranz. na 2n3055 sam stavio poveci hladnjak i ventilator valjda nece prokuvati

Sa ovim punjacem akumulator ti ne moze nikad prokuvati, BD tranzistor radi kao generator konstantne struje,
napon Ube mu zna biti i 2V a pad napona na crvenoj LE diodi je oko 1,8V pa mozda se BD ne otvori, zato sam
ti napisao da ako ne proradi vezes obicnu diodu u seriju sa LE diodom. struja kroz otpornik R1 zavisi od razlike
pada napona na LE diodi i napona Ube tranzistora BD244 i to je ujedno struja baze 2N3055 pa od njegovog
pojacanja zavisi konacna struja koju ce punjac davati. Punjac inace puni i m p u l s n o i nikad ne moze
prepuniti ispravan akumulator. Sema je inace dio jedne ozbiljne konstrukcije punjaca za akumulatore bez
nadzora, fali mu par zastita ali i ovako bi trebalo da radi ok.-
pOz

Pa bolja je varijanta nego obicni punjac bez konstantne struje i iskljucenja,, a dodacu mu zastite. Pozz

Da li je ona zener dioda (3v9) koja je spojena na bazu BC640 dobro okrenuta ?
Na montaznoj shemi koju sam "skinuo" sa borinog sajta okrenuta je kontra od one na el. shemi.

I meni se čini tako

Zanimljivo...Sad je stvarno promenjena slika plocice...Pre nekih pola godine sam to skinuo i na toj plocici dioda stoji obrnuto...shto to???

Zna li neko kako treba da bude okrenuta (da nebude zabune koja je koja shema, pitanje je jednostavno : da li na bazi pnp-a BC640 treba da bude minus ili plus zener diode 3v9) ?
Kontaktirao sam Boru i opsirno mu izlozio problem sa molbom za objasnjenje, covjek je samo sturo odgovorio citiram: "na rasporedu je dobro" - i kraj. Na kom rasporedu je dobro to samo bog zna ali jbg. mozda neko dobronamjerniji (i sa vise znanja nego sto ga ja imam) nadje za shodno da nam pomogne.
Pozdrav, BP

Treba da bude okrenuto kao na šemi, znači kontra od onoga kako je na montažnoj.
Ako okreneš kontra neće se desiti nikakva havarija ali neće raditi kako treba ( Obori napon čim zakačiš opterećenje )

Provereno pre neki dan kada sam završio ovaj dotični projekat, isto sam montirao kao na montažnoj i nije radilo kako treba.

Puno hvala,
Ispravljac sam napravio i radi extra, ja sam mu u izlaz stavio jedan BD249C jer mi netreba struja jaca od tri ampera i aktivno ga hladim ventilatorom iz napajanja za komp.
Pozdrav, BP

<sub>[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 14.12.2011. u 16:28 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 14.12.2011. u 16:32 GMT+1]</sub>

Jel' to nesmije niko da uputi kritiku gospodinu 1OXB-u ?

Ma to šljaka lepo, kad zatreba veća struja lako ćeš da izmenjaš tranzistore.
Pozdrav

Ne znam odakle ti ovakva tvrdnja imenjace??? Na osnovu cega si to zakljucio?

U brzini sam ti samo kratko odgovorio i... POGRESIO! Tacna je sema a ne raspored! veoma sam zurio pa mislim jedno a pisem drugo. Nije bilo lose namere. Meni je drago da svakome proradi uredjaj koji pravi.

Ljudi, morate razumeti da ja stvarno nemam toliko vremena da se svakome posvetim i presaltujem na njegov problem i odgovaram. Ja bre nekad nemam vremena da disem sto kazu u sali, imam toliki obim obaveza da verovatno vecina vas i nije svesna... i ne morate biti, to je moj zivot a ne vas. Ja imam IZVESNU obavezu shodno svim tim projektima koje sam dao na sajtu, ali bukvalnu obavezu da svakom sve pomognem i razjasnim - NEMAM niti bih mogao da postignem. Ima dana kad primim i po 50 E-mailova sa svih strana, a ja uz to imam i svoj biznis od koga zivimo porodica i ja, imam i porodicnih-familijarnih obaveza, bude i profesionalnih obaveza vezanih za struku - sastanci-forumi i sl. Nemojte biti preostri... koliko mogu ja se potrudim ali nekad bas ne stizem.

_{[Ovu poruku je menjao 1OXB dana 14.12.2011. u 20:03 GMT+1]}

Ovo kazem i gotovo sto se mene tice;
nisam ni pomislio da ima lose namjere sa tvoje strane imenjace, jer vjerovatno nebi ni radio ovo sto sada radis, sve sto sam napisao, napisao sam iz najbolje namjere, samo sam zelio da otkrijem veliku tajnu male diode (hehe), ispravljac radi malo je reć'
bice i fotke
Pozdrav, BP

Kao sto rekoh ispravljac radi kako treba, ali izlazni tranzistor (stavio sam samo jedan BD249C) pri protoku konstantne struje od 3A ugrije se toliko da ne mogu drzati prste na njemu (aktivno ga hladim sa ventilatorom iz PC napajanja). Obzirom da je ovo tranzistor koji trpi 25A const. struju (Ice) malo me cudi da se toliko grije. Da li cu morati da ubacim (bar) jos jedan tranzistor i jos nesto; da li se emiterski otpornik stavlja samo u slucaju da u izlazu imam vise tranzistora ili on ide i u slucaju da je samo jedan (kao u mom slucaju)

Grejanje zavisi od struje i razlike napona ulaz-izlaz stabilizatora i vec sam to objasnjavao u ovoj temi na nekoliko mesta. Procitaj koju stranu unazad. Zavaran si tim podatkom o 25A. Samo vrlo jednostavno razmisli - recimo imas trafo 30V sekundar, to posle greca i elektrolita bude oko 40-42V (sa toliko ulazis na stabilizator) namestis izlazni napon na 12V DC i povuces 3A. Pad napona ulaz-izlaz stabilizatora je 42-12=30V i pri 3A to daje disipaciju 30V x 3A= 90W sto je veoma mnogo za vecinu tranzistora. Propustice on 25A ali kad mu izmedju kolektora i emitera nije vise od 1-2V! Sa 30V napona C-E on bi pri Ic=25A trebalo da disipira 750W!!!!!!!!!
Mora jos neki sa njim u paralelu a tada dodaj svakome emiterski otpornik koji ne treba kada je samo jedan tranzistor. Inace BD249C je vrlo jeftin stari tranzistor pa ne vidim zasto se ustezati da se doda jos jedan pa i dva.

Najbolje resenje ovog problema ovolike disipacije je kao sto je vec pomenuto ,a i vise puta sam to realizovao u praksi je da napravis izvode transformatora recimo na 12VAC (dc16V) , 20VAC(dc28V) , i zavrsni namotaj na 30VAC recimo gde je 42VDC.Sve te izvode lepo namestis na mali grebenasti ili iskoristis male releje ako bas hoces na tastere(mozes i pomocu komparatora da to oni sami rade ili nekim PIC-om recimo 12F675 da citaju stanje izlaznog napona i sami vec prebacuju na odgovarajuci izvod) sto je vec opciono i znas kada ti koliki napon treba okrenes prekidac malo podesis i smanjis disipaciju to jest grejanje na minimum .Ja sam odradio davno jedan ispravljac sa povratnom spregom bas zbog smanjenje disipacije na minimum tako sto je pored regulacije u sekundarnom delu pomocu povratne sprege vrsila i primarna regulacija tako da su se dobijali dobri rezultati sto se tice smanjenje disipacije to jest grejanja izlaznih tranzistora.Moracu da odradim jedan ovaj ispravljac jer vidim da ima dosta price hvale o njemu.Odradicu ga i dodati mu taj dodatak za smanjenje disipacije(moracu ponovo da ga izmozgam jer ne posedujem vise taj uredjaj ,a seme se od prilike secam ) u primaru i okacicu ovde.
Pozdrav

Metnuo 2X2N3055 (EI Nis) sa zardjalim poklopcima i - mirna bosna (stari su brat-bratu jedno 35 godina), vucem lagano tri ampera i nista nije vruce

EH,zaboravih:
OVO sa colectorima na masi (naravno da da prije toga sve pliva) je GENIJALNO !

Evo i ja sam imao pokusaj pravljenja ovog ispravljaca, ali za vece struje, reda 15A. Naisao sam na par problema. Krenucu od manjih. Otpor 0,2R 10w mi se pregreva kod 8 i vise A, kako to da resim, sa 3 paralelna 0,5R 10w ili jedan od npr. 17W, ili hladnjak na ovaj jedan?
Veci problem mi je sto na neki misteriozan nacin uopste nemam regulaciju struje. Napon redi savrseno, klizi sa finim podesavanjem viseobrtnim potenciometrom, stabilan je pod opterecenjem od 10A pada skoro neprimetno na analognom instrumentu. Ali me struje pojede!!!! Sve sam pregledao, plocica je ok, svi tranzistori i diode su ok, jedino sto sam primetio gledajuci zenerice je da je na svima napon koji i treba da bude osim na d1 (3v9) umesto tih 3,9 imam 0,62v. Imam osecaj kao da je nesto u kratkom spoju i da je struja fiksirana, bez opcije regulacije, ali ne mogu otkriti sta nije dobro. Cak sam, s obzirom na prethodne postove, obrtao tu diodu, ali sve potpuno isto radi, sto me je jos vise pobunilo. Ja sam ostao bez ideje!!!
Inace sam stavio sledece elemente Q6-bd136, Q5-bc286, Q4-bd139, Q3-sc5200, Q1-2n3771x6kom montirani na hladnjake procesora, po dva komada na hladnjak sa coolerom. To lepo radi do 10A, vise nisam pokusavao zbog R16.
Ima li neko ideju kako da resim problem?

Pa ako samo uradis jednostavnu racunicu videces da je na tom otporniku pri 10A srtuje pad napona 2V sto pomnozeno sa 10A daje 20W disipacije! To je sve bilo dimenzionisano za ispravljac od 5Amax pa svi koji prave za dosta vece struje treba da preracunaju vatazu otpornika prema potrebama. Dakle ostaje ti varijanta 5 komada od 1 om/5W vezani u paralelu - dobijas 0,2 oma/25W.

Orijentacija zenerice 3,9V je na rasporedu plocice bila pogresna i zahvaljujem imenjaku sto mi je skrenuo paznju. To je ispravljeno i sada je na sajtu korigovana verzija, a sema je i bila tacna. Ta dioda i nema uticaja na tvoj problem sa regulacijom struje kako god da si je okrenuo. Ako ti mozes da povuces svih 10A onda struja nije "fiksirana" nego nije ni ogranicana. Procitaj u objasnjenju sta sve ulazi u sklop za regulaciju maksimalne struje pa isprati na plocici da li ti je sve OK. Vise stvari moze biti razlog i bez merenja i probanja je ovako skoro nemoguce reci. Mozda imas i neki mikro-prekid u nekom od vodova na plocici, mozda neki od elemenata nije OK a ti mislis da jeste.... nekad i nov element nije ispravan... nekad je pogresno obelezen... nekad ne vidimo da smo ga pogresno okrenuli ili stavili na pogresno mesto....

Kao i nebrojeno puta do sada, bili ste od velike i nepogresive pomoci.
Slusajuci vas savet, poceo sam od plocice i sve vodove prelemio, i iz prve je proradilo. Sad sve sljaka kako treba, sa ovim sto sad imam na plocici. Bez problema tera 6A, sledece sto moram resiti je problem otpora R16 koji mora biti za 15A predvidjene stuje 45W snage. Ova opcija 5x1R/5w je zadovoljavajuca do 10-11A.
Pozdrav i hvala

Ljudi, uvek stalozeno, polako i sistematicno, sa puno razmisljanja. Previdi su majka svih zaje#a a cesto ih nismo svesni. Cesto polazimo i od toga da su novo-kupljeni delovi SIGURNO ispravni i po specifikacijama a uopste ne mora da bude. Znam slucajeve da su ljudi kupovali po saku - 100 komada - nekih BC-jaca da ih uparuju i svi su imali pojacanje 2 ili 3!!! ALO! Ja sam nekad davno kupio neke divce u Trstu (u Radio Centro Trieste) neke 2SC1307 izlazni za CB stanicu i to dosta skupe a ispostavilo se da sva tri komada unutra uopste nemaju silicijumsku plocicu... samo tri nozice i metalna plocica zatopljeni u plastiku!!! Nema nikakvog ocitavanja na instrumentu izmedju bilo koje dve nozice - otpor beskonacan. Tek kad sam pazljivo otvorio kuciste imao sam sta i da vidim! Jedan decko je imao problem sa pojacalom jer nikako nije mogao da ga natera da povuce ikakvu mirnu struju. Merio tranzistore, menjao ih... nista. Dane je izgubio dok mu nisam rekao da SUMNJA NA SVE! Onda je na kraju SVE merio i nasao da mu emiterski otpornici koji su trebali da budu 0,22 oma imaju svi po 1,8koma!!! A lepo i uredno na njima pisalo ".22E".

Kad nesto zavitlava i ne ide, nema cudotvornog resenja a pogotovo ne ovako na daljinu - ja ti resavam problem sa uredjajem koji je nekoliko stotina kilometara od mene... niti znam sta si radio niti mogu da ga svojim ocima pregledam niti da merim... ma jednostavno skoro nemoguca situacija a 1000 stvari mogu biti razlog. E al ako te neko moli a ti se neckas ili odbijes da pod tim uslovima pomognes odmah se menja slika o tebi, odmah nisi fer, neces da pomognes.... sto puta ucini dobro a samo jednom ne ucini... sve je zaboravljeno i padas u ocima ljudi. Mali je broj situacija koje su u startu jasne i vec na osnovu opisa problema resive tj. sa jasnim razlogom. Najcesce to nije ni malo jednostavno a sve se pogorsava zbog "daljine" - to sto pokusavas da resis nije ispred tebe i u tvojim rukama. Te stvari bi morali ljudi jednom vec da razumeju.

Ovo sto sam napisao nema veze ni sa kim posebno, dakle nisu ni na ciju adresu upucene. Jednostavno, ovakve stvari se previse cesto dogadjaju i osecam da ih treba jednom reci i postaviti prave relacije da bi svima bilo lakse.

Ovo mi je itakako poznato i imao sam problema bas sa ovim od otpornika , tranzistora ,potenciometra , blok kondenzatora i najgore je sto je vreme novac ,a ja izgubim dan dva dok utvrdim gresku vratim se i zamenim komponente.Pre par meseci sam narucio nekih 50 kom BC 337 imao ih na lageru tako makar razmisljao i kada sam ih trebao iskoristiti ,a racunao da ih imam ja krenem da trazim i ko u zemlju da propali , dok ne ukapiram da imam previse komada BC 327 i totalno poludeo , nije u pitanju bio novac koji sam dao za te tranzistore potrosicu ih nije problem ali su mi trebali u tom trenutku BC 337 ,a nisam ih imao .Pozdrav

Slazem se sa svim navedenim, narocito sa Borom. Ucimo se dok smo zivi i opet odemo prilicno g...i

Kako bi se mogao izvesti ovakav ispravljac ali za split napajanje to nisam nikad radio, da li se se jednostavno urade dva identicna ispravljaca (kako ih povezati) a podesavanje struje i napona da izvedem sa duplim potenciometrima ?

To je izvodljivo ali moze da bude vrlo zeznuto u praksi. Nije problem da se napravi "mirror" seme, ali moze biti problem da sa tandem potenciometrima dobijes dovoljno tacno pracenje u obe grane jer se potenc. cak i na istoj osovini ipak razlikuju a razlikovace se i tranzistori u obe grane. Rezultat moze biti nezadovoljavajuci ali nije obavezno da mora tako biti... mozda bude sasvim prihvatljivo sa malim odstupanjima! Najbolje je to uraditi sa "tracking" sistemom ali tada grana koja prati nema svoju regulaciju vec samo gleda i "kopira" suprotnu granu pa nece "znati" ako se na njoj dogadja pad napona drugaciji od glavne grane.

Da li je to nesto slicno ovoj shemi iz "Elektora" ?

Ne nije, to nema veze sa ovim o cemu pricam... to je obican jednostruki stabilizator. Naci cu ti negde semu.

nasao sam na limundu otpornik 150w 0,3r. treba da ga dobijem sutra, tako da sam i taj deo , nadam se, resio. sve sam montirao u kuciste starog kompa i poprilicno je tesko, zbog trafoa, ali i hladnjaka od procesora

Unaprijed hvala !

Drzim te za rijec

Eh, jadnog li kvaliteta. 'ladno mi izgoreo grec od 25A na hladnjaku pri opterecenju 12A. sledeci ce biti od 50A sa aktivnim hladjenjem

Imal' ista od sheme imenjace ?

Imenjace, trazio sam ali do sad nisam nasao... a naci cu ti! Moras mi dati malo vremena. Kada bi znao koliko toga se nakupilo decenijama znao bi sta ti pricam!

Ma mogu samo da pretpostavim, nije problem, nema zurbe jer ovaj koji sam napravio sa tvog sajta fercera odlicno,
Strena Nova godina tebi i ostalim ucesnicima ES Foruma,
BP

Dobio sam dva komada duplih darlingtona (u jednom kucistu dva darlingtona) FUJI EVM31-050 (600V/150A const./600W), posto mi je zeoN rekao da su neupotrebljivi za neko snazno audio pojacalo (Boro mozda ti mislis drugacije) upitao sam se da li su upotrebljivi za nekakav extra snazni ispravljac (naravno sa regulacijom struje i napona).
Bio bih zahvalan da se po tom pitanju ocituje 1OXB.

Morao bih da imam dosta vise podataka da bih rekao da li je upotrebljiv za audio ili ne. Verovatno nije za audio, ali za neki stabilizator sigurno jeste. E sad je pitanje kakav bi ti ispravljac hteo. Verovatno bi hteo nesto monstruozno ali to ce traziti da i ostatak ispravljaca bude podjednako monstruozan.

Ranije sam ti obecao neko resenje simetrisnog tracking stabilizatora... evo recimo ovako....

Borivoje hvala i za shemu i za brz odgovor. Za ove tranzistore koje sam naveo u proslom postu na data sheet-u sam nasao samo podatke koje sam naveo i jos na jednom mjestu sam nasao da se upotrebljavaju kao regulatori za obrtaje motora. Zeon mi je rekao da je eksperimentisao sa SLICNIM trnzistorima i da nije uspio da dobije pravilnu sinusoidu na izlazu pojacala, eh sad da li bi uspio sa ovim mojim - ne znam ali sam voljan da probam ako bi mi neko menitorisao u tome. Sto se tice ispravljaca mislio sam da ga isprobam na tvojem ispravljacu s tim sto bi sve poluprovodnicke elemente veoma "osnazio". Ako si voljan za eksperiment rado bih ti ustupio jedan od dva koliko imam jer sam ubijedjen da ces mu ti najprije pronaci mjesto gdje ce biti od koristi. Evo okacicu koju fotku, dimenzije su mu bas monstruozne za jedan (u stvari dupli) tranzistor: 100X65X30 mm.

Imenjace, nema potrebe da mi ista saljes jer iskreno receno nema mnogo sanse da ja nadjem vreme da radim na tako necemu, tim pre sto ne mogu trositi vreme na nesto sto imam jedan komad u zivotu i verovatno nikad vise! Cak i da uspem da nesto suvislo napravim, niko drugi verovatno nikada nece to moci da nabavi i nikome nece biti interesantno i dostupno da pravi... dakle cemu?!

Mozes pokusati da ga upotrebis u mom ispravljacu 0-30V/5A ali da bi video nekakve koristi treba da imas i trafo od 30-50-100A i 100-200.00uF elektrolita i diode od 100-200A za grec.... moras se pitati da li ce ti ikada to sa takvim osobinama i mogucnostima trebati i za sta?!

Evo zadnje izvedbe ispravljaca sa malo izmijenjenim karakteristikama (0-40V i 0-10A)

Propratio sam temu od prvog do zadnjeg posta, a neke vec znam i napamet... Svaka cast gospodinu 10XB za osmisljen uredjaj, a i svima ostalima za nemilosrdnu podrsku i javnu raspravu koja mnogo znaci i ostalim anonimnim citaocima-amaterima (poput mene) za izradu istog....Nego imam i ja jedno, da ne kazem apsurdno pitanje....Naime, nabavio sam transformator od oko 550W, 21 Volt i oko 20 ampera...Nakon gretz-a i kondenzatora dobijam za koren iz dva puta veci napon sto izadje oko 28-29 volti....Tu mi treba relativno ogroman otpornik od 0.2 oma, sto je inace malo teze nabaviti...E sad, ja sam nabavio jedan ali na njemu ne pise vrednosti, a mom multimetru je svejedno da li pokazuje 2-3 oma manje vise, tako da imam mali problem kako da saznam njegovu otpornost....Prilozicu i njegovu sliku pa ako nekome nesto padne na pamet ili eventualno prepozna tip otpornika, necu se ljutiti... Inace debljina otporne zice je 2mm na keramickom telu od 100mm duzine i 17mm precnika...


I da li mi je dovoljno sa ovom kombinacijom tranzistora

da na izlazu imam 4X2N6254 za 20 ampera ili mi treba vise tranzistora (nema ih nigde, a ovih 4 sam skinuo odnekud). U krajnjem slucaju cu da skinem izlaznu struju na 15 ampera...?

_{[Ovu poruku je menjao EvilMax dana 15.02.2012. u 15:18 GMT+1]}

Možda je bolje da probaš sa paralelnim vezivanjem već poznatih vrednosti recimo 1om/10w može da se nađe kod nas, 5kom paralelno daje 0.2/40w
Ako ne ispadne baš tačno ta vrednost zavisno od kvaliteta otpornika ali eksperimentisanjem možeš da dođeš na tu vrednost.
Snaga bi po logici iz same šeme bila dovoljna samo vrednost da pogodiš, mada meni ovaj ispravljač u 5A izvedbi radi super i sa 0.22.

Tranzistori su ti slabi i za 15 i za 20A

Uzmi jednu auto sijalicu 21W i vezi je u seriju sa tim velikim zicanim otpornikom i ampermetrom. Na krajeve te seriske veze dovedi sa svog ispravljaca nekih 10-11V i pazljivo povecavaj napon dok ti ampermetar ne pokaze TACNO 1Amper. Tada nekim digitalnim Voltmetrom izmeri koliki je napon na krajevima zicanog otpornika i koristeci Omov zakon izracunaj tacnu vrednost otpora.
Ta 4 komada 2N6254 bi trebalo da zajedno solidno rade do 15A ako su na dobrom hladnjaku. Vrlo je retko da nam tako velika struja treba duze vreme. U slucaju da u duzim intervalima treba veca struja, morali bi dosta bolji tranzistori ili vise ovih 2N.

UI metoda

Pa nema druge ako mu je instrument previse grub na omskom opsegu verovatno je ipak dovoljno tacan kao DC voltmetar.

Znaci, ne mogu da verujem koliko je ova metoda precizna...! Testirao sam cak i otpornik od 0.03125 oma i nisam mogao ocima da verujem... Znam omove zakone bolje no svoju adresu, ali tek sada kapiram njihovu prakticnu namenu...! Svaka vam cast gospodine 10XB...Zahvaljujuci ovome, prepravio sam onaj ogromni otpornik sa 1 om na 0.2...Greota da bacam pare na pregrst otpora, kad imam ovog snagasa...Inace tek sam sada poceo i da uvidjam sve te struje i snage na izlaznim tranzistorima...Napravio sam "na brzaka" jedan ispravljac (da bih mogao da testiram otpornik) sa jednim LM317 i 2N3055, da bih imao pri ruci nesto kvalitetnije od popularnog kineskog adaptera (3-4.5-6-9-12 volti) i uvideo da se 2N3055 na nekom manjem hladnjaku prosto usija na 10V 1A opterecenja (to jest od 20V na njemu je pad napona 10V i opterecenje 1A cine 10W)...! Mislim da sada shvatam i znacenje pojma "DOBAR" hladnjak...!

ja sam otvarao skoro svoje 30V 5A napajanje da zamenim neki debilni pot sa "mutiturn" (kak oli se zove na srpskom) pot-om i malo sam ga pogledao .. bilo mi je cudno kako sa JEDNIM tranzistorom po kanalu ne ne preterano velikim hladnjakom tuce 5A i onda sam bio prosvetljen :D .. on za svaki kanal ima jedan trafo sa gomilom izlaza (mislim da ih ima 10 nisam brojao) i svaki ide na rele, tako da ako ti vuces 0-3V on ga tuce sa jednog izlaza trafoa, 3-9V sa drugog .. tako da mu nikad tranzistor ne isijava vise od par 10W ... varijanta koju sam ja pre toga pravio (kombinacija borine seme i mojih "ideja" koja radi extra na stolu ali nikako da isprojektujem plocice i dovrsim taj projekat) kada vucem 5V 3A greje preko preko 100W .. tako da sada i ja hocu da ubacim taj deo sa releima kako ne bih imao grejalicu nego lab supply :D

EDIT: nije 100W .. vise .. (70*1.41-5)*3 = 280W :D nije ni cudo sto ga automatika odma ugasi (okacio ja neke termistore :D )

Nekada kad je nastajao taj stabilizator nije bilo ni malo jednostavno naci releje koji sve to mogu da izdrze a da mogu kod nas da se kupe, da nisu papreni i da nisu velicine pesnice! Danas stvari izgledaju mnogo bolje i lakse!!!

@bogdan.kecman
Ako si barem delic maznuo od ovog Rohde & Schwarz
http://www.elitesecurity.org/p2868156
onda mi je drago jer nisam uzalud skenirao :)

Sigurno nisi uzalud skenirao. To ce nekom jednog dana vrlo da koristi ili celo ili samo neka resenja jer to je strasno dobar uredjaj.

Ponekad se zapitam (ali zaista, bez namere da budem bezobrazan ili bilo šta slično) gde si završavao škole koje si završio, pošto često imaš dilemu kako se nešto kaže na srpskom?
Multiturn = višeobrtni.

Pozdrav.
Sinisha

Malo ga i razumem.
Ja polako zaboravljam nase izraze jer se svi frljalju nemackim ali takva je firma.
Radimo sa svabama pa nekad ni ne mogu da se setim srpskog izraza za neku rec,
vec se krene sa nemackim i tako i ostane.

Tako je i pre sto godina bilo.
Odatle i šrafciger, radapciger....

Bezveze ali...

Aufidezren
:)

@pedjaz, studirao sam ga .. sve sto sam radio sigurno koristi znanja koja sam skupio i odatle .. ja sam naravno u moj psu gurnuo mikrokontroler pa radi naravno sve to malo drugacije :D ... ma .. kada zavrsim napisacu o tome poveliki tekst sta, kako zasto ... do tada .. imam nekih malo precih stvari

@rsinisa, znas kako, ja sam skole zavrsio u srbiji ali to je bilo davno i skole nisu imale apsolutno nikakve veze sa ovim cime se bavim (niti na zalost ni dan dans ima skole u srbiji koja to pokriva)... znanje sam stekao sto radeci van juge sto radeci iz juge za firme od van juge a sve citajuci knjige iskljucivo na engleskom. Ja nemam nijednu knjigu iz elektronike, programiranja, baza na srpskohrvatskom jeziku, niti je istih bilo dostupno u vreme kada su mi trebale. Imam par na ruskom, par na nemackom i brdo na engleskom. Tako da - gde sam ja mogao da cujem izraz "viseobrtni potenciometar"? Nase firme ga uglavnom ne prodaju (a ako ga prodaju zovu ga multiturn u svom katalogu) te uglavnom moram da ga narucujem online.. Da ne spominjem da ako izuzmem ono sto napisem na ovom forumu i na mom blogu, manje od 1 promil moje komunikacije nedeljno je na srpskom tako da ne znam ni gde bih ja cuo za izraz "multiobrtni pot" osim ovde, a pitam cesto kako se sta kaze na srpskom sto me zanima a ne sto sam glup ili sto se "pede.isem".

@1OXB upravo razlog zasto sam ja uzeo da "budzim" :D .. posto se danas da naci poluprovodnika sa ispod miliom otpora za sitne pare, relea svakakve vrste koji trpe mnogo ampera na mnogo volti bez da se zalepe i tako stotine hiljada puta a da ne kostaju bubreg i levo plucno krilo i slicno .. imam neke relee od pre mnogo godina, jeste cudo tehnike i tehnologije ali su veliki ko decija pesnica i kostali su po 100 maraka komad .. sad za sto evrica moz kupis rele koji peva :D

Bogdane, sad je sve jasno. A nisam nikad mislio da se pe.....es, a još manje da si neuk, tvoj doprinos ovde je ogroman i nesumnjiv, samo me zanimalo to što sam pitao.
Otvoriću ja temu vezanu za strane reči (kasnije, sada nemam vremena) gde ću za početak da navedem nekoliko koje ovde često ostaju bez prevoda, pa će ljudi moći da pitaju i dobiju odgovore.

I da ne bude da "trujem" temu: video sam taj sistem sa relejima još pre 20 godina u nekom ispravljaču koji je drugar kupio u Nemačkoj (doduše, imao je samo 3 koraka i max. 3A) i još od tada imam ideju da napravim jedan na tom principu, mada još nije došlo do realizacije.
Pozdrav.
Sinisha

Kako bi izgledao borin ispravljac kome su pridodati navedeni releji. Da li se to moze rijesiti visepolozajnim preklopnikom sa izvodima na sekundaru trafoa na svakih recimo 5V (naravno preklopnik preklapamo rucno) i da li u tom slucaju ostatak sheme ostaje nepromijenjen ?

ja imam ovog kineza 30V 5 A i on bas tako radi ima trafo sa vise izvoda i kako menjam napon cuje se da skljocaju releji


snimak sa youtube http://youtu.be/bk4XQuZdGWU
evo ovde i rasklopljen http://bbs.mydigit.cn/read.php?tid=335007

ako bi ga preklapao rucno mogla bi sema da bude nepromenjena i uz dovoljno dobar preklopnik bi mogao i bez relea. Prva varijanta koju sam ja napravio je bila sa 10 komparatora za 10 napona, 10 komada 10k potenciometara koji setuju za svaki op amp prag kada pali rele .. ali iako stvar radi brzo sam odustao od nje (em izgleda gadno, em to sigurno moze bolje :D .. em postoji velika sansa da se nesto "slucajno" kratko spoji) te kako sam svejedno hteo mcu da mi prikazuje PUI onda sam prebacio na njega brigu o releima .. no .. nista to jos nije finalno .. mnogo sam ja tu stvari tek poceo da isprobavam ... posto je meni to projekat za ucenje i igranje sa tim (kupio gotovo napajanje za poentu napajanja, posto mi je trebalo napajanje "odma" a i jeftinije je to gotovo nego ovo sto pravim)

Kada se vec pokazujemo, da dodam i ja neke slike.
3 releja.
Sa bivseg posla...

Lepo dizajnirane stvarcice, a pretpostavljam da su i solidnog kvaliteta....Koliko sam samo puta pozeleo da imam alate za livenje plasticnih kutija...Ovako cekam dva meseca da mi neki pacijent posalje par kutija iz Nove Pazove...Beda....Nego, imam pitanje u vezi kompatibilnosti tranzistora....S'obzirom da sam bravar, mislim da sam dosta solidan sa znanjem iz ovih oblasti, ali nemam ga jos dovoljno pa moram na konsultacije... Posto inace sve narucujem iz "Kelco"-a, moram da se kompatibilizujem sa njihovim lagerom, imaju poprilican izbor ali opet, nemaju sve...Ja sam nasao zamene, samo da mi neko potvrdi da li je tako ok....Posto nije u pitanju ni radio stanica a ni hi-fi pojacalo, svestan sam da mogu postojati manja odstupanja u karakteristikama tranzistora, ali ne znam koliko...Uskladio sam se sa Q1-Q2 (X2kom) - 4X2N6254, Q3 - 2SC5200 i Q6-BC161-16. E sad za Q4 - BD139-16 nema ga u kelco-u a nemam ga ni u kuci, imam BD140 ali opet nije sa sufiksom 16 (sto se u ovom slucaju odnosi na pojacanje-hfe tranzistora) i iznosi BD139-16 hfe-100, a bez sufiksa je hfe-40 isto je i kod BD140....Da li bih ga mogao zamenuti sa recimo BD681...? Inace je darlington sa diodom, nadam se da ostalim komponentama ne smeta dioda...? Da se ne biste mucili, prilozicu i podatke...





Pregledao sam brdo tranzistora, ali je tesko naci neki sa slicnim karakteristikama a da bude pojacanje oko 100....I druga zamena mi je za Q5-2N3053, jer nema ni prilozeni BC302...Tu sam nasao zamenu 2SC2314, evo podataka....





Da li ovo ovako moze ili ne moze....
BD140 je u stvari PNP, gde li sam ja gledao....

_{[Ovu poruku je menjao EvilMax dana 20.02.2012. u 20:38 GMT+1]}

U svakom slucaju sledeci ispravljac (naravno po dizajnu 1OXB) cu da uradim sa vise izvoda na sekundaru i rucnim preklapanjem naponskog pdrucja...

A ja cekam bogdana da nadje malo slobodnog vremena :)
Samo da ne iskomplikuje :)

cekaces btw min par meseci, ja imam do leta par projekata koje prvo moram da zavrsim (tako sam planirao)

Hehe...Kazu, ko ceka taj i doceka..... Nego, ne znate da odgovorite na moje pitanje ili ste me samo umetnicki iskulirali....

ja se trudim da preskacem deo o kome malo znam .. meni deluje da su ok zamene ali .. moja se tu malo vazi :D

Ja sam lepo dao sta se moze koristiti: "mozda ovako: Q6=BC161-16 a onda Q5=2N3053(ili slicno) da pobudjuje Q4=BD139-16 koji bi pobudjivao Q3= 2SC5200 " i sad pogledah i sve to se recimo moze naci u M&G elektronik iz Nisa - http://www.mgelectronic.rs/
Pozeljno je da budu sa boljim pojacanjima zato sam stavio "-16" ali nije apsolutno da mora bas takav. Radice i sa obicnim BC161 ili BD139 osim ako su bas neka serija sa tuznim pojacanjem! Danas bre postoji takav izbor komponenata da se u ovakvim uredjajima na svaku poziciju moze staviti bar po 10 razlicitih tipova i da sve radi OK! Ako se neko veze samo za jednu prodavnicu (samo ne znam zasto?) ne moze ocekivati da ce uvek bas sve naci! Imate u forumu Elektronika TOP temu za snabdevace koji imaju i WEB sajtove i spiskove robe pa pronadjite i sve to lepo ide postom na vrata!

I dobro pazi sta radis..." E sad za Q4 - BD139-16 nema ga u kelco-u a nemam ga ni u kuci, imam BD140"...... ti bi ladno da menjas NPN tranzistor sa PNP???

Ne znam ni sam kako mi se potkrala ta greska za BD140 i sramota me je, ali tada sam uporedjivao desetine tranzistora, pa je moguce da sam pomesao dva datasheet-a....
Ma ja vec pomislio da je neka greska na sajtu i da mi se post ne vidi...? Inace, hvala za predloge, sad cu se baciti na opsirniju pretragu radnji, a sto se kelco-a tice, za sada su mi bili jedini koji su imali vecinu stvari koje su mi bile potrebne....A koliko mogu primetiti, ni ovaj M&G nije zajebancija.....Hvala vam najlepse za pomoc....Pozdrav....

Jos samo da pitam, da li je moguce da pojacanje izmedju dva tranzistora iste oznake varira vise od 50% (jedan ima pojacanje 12, drugi 22 a treci 27) ili da bacim instrument...?!

_{[Ovu poruku je menjao EvilMax dana 21.02.2012. u 16:42 GMT+1]}

Ne bacaj instrument, razlika u pojacanju moze da bude kud i kamo veca !

Ma baci ga !!!!
Sto je mnogo mnogo je

Sto se pojacanja tranzistora tice, setih se da imam u "stock"-u gomile tranzistora pa ih mogu proveriti....Imao sam i sta da vidim, pojacanja odstupaju "Boze me sacuvaj", al nikada se nisam do sada baktao sa time tako da nisam ni znao....Nego, imam jos jedno pitanjce i ne brigajte, nije tesko, bar se nadam... Da li 2SC5200 mora ici na hladnjak ili moze biti na plocici...? Moram da znam kako da konstruisem plocicu a i hladnjake...
Po nekoj mojoj racunici bi to izgledalo ovako nekako: 15 ampera izlaza / (6 X 2N6254) = 2.5 ampera / min. hFE (5) = 0.5 ampera na bazi svakog 2N6254 X 6 kom = 3 ampera na izlazu iz 2SC5200 pomnozeno sa padom napona na 2SC5200 i......dalje ne znam a nisam ni u ovo 100% siguran...
Boze zdravlja, jos malo pa zavrsio ispravljac...Ubih se od konstruisanja kutije i prednje maske, al ce se vala isplatiti...
Evo par slicica...

Gde ih nadje sa pojacanjem 5??? Zali boze materijala za njihovu izradu.
Treba i 2SC na hladnjak ali ne mora da bude narocito veliki. Taj hladnjak na slici mi deluje malo neubedljivo za 6 komada tranzistora. Uz ventilator mozda OK.

Slazem se za hladnjake. Ja sam stavio 6 komada 2n3771 i montirao ih na hladnjake procesora po 2 komada. Svaki hladnjak ima svoj fabricki 8cm ventilator i vec pri opterecenju od 13A pojavljuje se ozbiljno grejanje pri obaranju napona reda 5-8V. Primera radi, max napon mi je 19V, ciljano opterecenje je 7 sijalica od 21W 12V, nakon nekoliko minuta dolazi do osetne temperature na tranzistorima. Prava stvar bi bila kad bih stavio na svaki hladnjak po jedan tranzistor sa aktivnim hladjenjem. Ovako, 13A je maximum sa ovim padom napona za nesmetan rad od vise casova.

Vise sati vuces konstantno 13A? Za sta pobogu???

Bukvalno ste me shvatili. Kad nesto stvorim, pozeljno je da to moze odraditi posao i u teskim uslovima eksploatacije. Tako i ispravljac koji sam napravio po vasim savetima i shemi. Nije da mi treba 13+A, ali ako ga vec imam, zelim da sam siguran da to moze dati. Testirao sam ga na opisan nacin i ispunio je ocekivanja, i nije mi zao ulozenog truda i sredstava za jednu takvu spravicu. Vama veliko hvala na savetima i datim smernicama.
Celu masineriju sam smestio u staro kuciste kompjutera, sa 6 kodova 4700uF, trafoom koji jedva staje u unutrasnjost, otpornikom od 150W, grecom na hladnjaku sa ventilatorom, 3 hldnjaka od socketA procesora sa ventilatorima i jos jednim 120mm ventilatorom koji ubacuje svez vazduh unutra. Sve u svemu, mocna sprava u kucnoj radinosti.

Shvatam, a stekao sam utisak da ti to treba za tako neke zesce namene. To jeste dobar dizajn i vecinu situacija ce zadovoljiti bez "stenjanja" ako se dobro dimenzionise.

Ma tih 5 pojacanja sam stavio samo okvirno prepisujuci iz datasheet-a kao totalni minimum, kao najgora situacija sa kojom se mogu susresti.....Taj hladnjak se sastoji od 1.2 kilograma aluminijuma, mozda ne deluje tako na slici ali je pozamasan, medjutim zlu ne trebalo, montiracu i jedan veliki ventilator sa tempereturnom PWM regulacijom broja obrtaja ventilatora....
Nego, kako da iskalkulisem sent-otpornik od 0.005 oma za ampermetar do 20 ampera (ICL7107 i led displej)...? Jedino logicno sto mi palo na pamet je da ga sracunam "na srecu" to jest putem formule R = p x L/P i da se nadam da je hemijski sastav materijala "idealan" po toj tabeli....Ne znam kolika preciznost treba u ovom slucaju ali moram da se vodim logikom "najslozenijeg i najpreciznijeg" nacina i tako sam dosao do "odgovora" da parce celicne zice za argonsko varenje (celik ima 10 puta veci otpor od bakra) od 2mm debljine i 10cm duzine ima oko 0.005 oma iliti 5 milioma....Sto se tice snage koja se razvija na njemu, nije narocito velika zbog jako malog otpora i iznosila bi reda 1.2 wata sto za celicnu zicu od 2 mm nije mnogo....Ja se nadam da su ove racunice sent-otpora dovoljno precizno za uredjaj.....Ako negde gresim, ispravite me....Pozdrav i zahvaljujem se na pomoci...

Napravih jedan od ovih ispravljača i radio je super, međutim sad kod drugog koji sam uradio imam problem sa regulacijom napona

Napon na izlazu se pomera u granici od 32,8 do 34v i ništa drugo.
Isproveravao sam sve elemente, ispravni su i sa pravilnim rasporedom.

Primetio sam da se otpornik od 330oma iznad zenerice od 3,9v greje do pregorevanja, zamenio jačim da bih mogao da obavim merenja ali se i taj bogami greje.

Prilikom merenja jedino na tački obeleženoj na slici koju sam priložio imam urednu regulaciju napona, dok na izlazu ništa.
Svaka pomoć dobrodošla

Kad su već pomenuti ispravljači, da li neko ima šemu regulisanog ispravljača sa 15-0-15V od 0 do 15v i od 0 do 2A. Unapred Zahvalan

Proveri ti izlazne tranzistore opet, mozda je neki u kratkom spoju i nemas regulaciju

Meni se slicno desavalo. Problem je bio u fabricki losem potenciometru za regulaciju napone

Mali off-topic (a mozda i nije), na audio sub forumu ima fina tema oko SMPS ispravljaca i ako nekoga interesuje (ima nekoliko odlicnih tekstova) moze to malo da pogleda i da se ukljuci. Trenutno razmatramo LLC ZVS tip ispravljaca.
http://www.elitesecurity.org/t446664-SMPS-za-pojacalo

Evo samo jedna slicica da vas "zagreje" :)


PS: Ovo je trafo za nekih 7600W :)

Proveriću šta je od navedenih, pa javljam čim se oporavim od današnje šetnje po ovoj vrućini

Hvala na savetu, jedan od izlaznih tranzistora je bio u defektu, kada sam prvi put merio u brzini nisam ni primetio da je otpor CE svega 30oma.
Sad sve šljaka kao podmazano.

ma daj, i ja sam tako prošao, zato sam ti i dao takvu preporuku. super što sad sve radi. i moja zver radi savršeno po borinim instrukcijama. pozz

Izvinite, ali tokom dizajniranja nisam predvideo da sklop radi i sa neispravnim komponentama.... ;)
Imacu to u vidu za ubuduce.... da mi se ne mucite!

Za ovo ČUDO od ispravljaca nebi me iznenadilo da radi i sa defektnim dijelovima !

Ma radio i ovaj ali delimično, dok nisam zamenio tranzistor, dimio tu i tamo poneki otpornik ali sve je to deo zabave dok ne proradi. To što liči na auto kasetofon je čista slučajnost.

Eto kao da ga urekoh.
Vec sam tri komada ovih ispravljaca napravio i svaki je "iz prve" proradio, i eto napravih i cetvrti, regulacija napona fino radi ali regulacija struje nece i bog.
Evo drugo jutro docekah trazeci gresku pri izradi ali - nista.
Molim pomoc i sugestije (prvenstveno 1OXB) kolega sa foruma.

Imenjace, nemoj da zameris ali ja stvarno nemam vremena da razmisljam o tome, a na mom sajtu imas taj dizajn i detaljno objasnjenje funkcionisanja pa polako procitaj i proprati gde ti se sta desava i naci ces problem.
Idi na odeljak RADIO > IZVORI NAPAJANJA > Ispravljac 0-30V/5A

Evo sta sam pokusao da uradim;
povecao sam vrijednost R16 na nekih 0.4E da bih dobio veci pad napona na njegovim krajevima (posto na borinom sajtu u objasnjenju strujnog ogranicenja stoji da kad struja potece kroz R16 na njegovim krajevima se javi pad napona i kad on bude veci od praga otvaranja Q9 a taj prag je koliko sam shvatio Ube, onda ce Q9 poceti da provodi .... Eh sad, posto mi je izmjereni Ube od Q9 (pri opterecenju cijelog ispravljaca od 2A) bio 0.63V a izmjereni pad napona na R16 je bio 0.49V uradio sam ono sto sam gore naveo i dobio pad napona od 0.89V. To bi po onome sto stoji u opisu rada strujnog ogranicenja trebalo da ima za posledicu otvaranje Q9 ... i onda ostalo kako slijedi, medjutim NISTA. Provjerio sam sve diode i tranzistore i sve je ispravno. Regulacija napona je odlicna ali struja ni makac (ne moze se regulisati ni pomocu R17 ni R19 ni R20, jednostavno instrument pokazuje koliko struje "vuce" potrosac i ne reaguje na promjenu stanja navedenih R-ova.
Ima li ko ideju sta mi je činiti (il' ne činiti) ?


<sub>[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 20.07.2012. u 14:43 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao boro62promaja dana 20.07.2012. u 14:44 GMT+1]</sub>

Proveri pločicu da nemaš u toj trasi mikroskopski kratak spoj i time gubiš regulaciju.

Provjerio buraz i to sa lupom !

Unimerom druze batali lupu , svaki vod ako treba jer i onako si izgubio dosta vremena oko nalazenja greske pa ti ni ovo nece tesko pasti !!!!

Dzaba i unimer, prekontrolisao i - nista. Ma lici mi na zonu sumraka jer sam vec napravio par komada i svi su bez problema proradili, promijenio sam i (ispravne) BC trandze i zener diode, pomislih da mozda neki od njih nije ostecen ili falsh, dzaba trud opet nista, ne reaguje ni na jednu promjenu vrijednosti navedeneh trimera (10K i 1K) i pot-a za regulisanje struje (10K).

Probaj izvaditi C4 i zvakati trimere bez njega...

Probao i - nista, ne reaguje.
Da vise ne trujem, ako ima neko predlog - tu sam.

kako se ponasa? daje uvek maximalnu struju (nema strujnog limita uopste) ili daje neki max koji ne mozes da promenis?

kako ti se menja napon (od do) na bazi Q9 za razlicitu izlaznu struju 0 do 1A ?, Isto pitanje za bazu Q8 i Q7

Daje struju onoliku koliko potrosac "vuce" - bez mogucnosti regulacije (strujnog limita). U mom slucaju (spojio sam na izlaz sijalicu iz auta 21W) daje oko 1.8A (bas koliko i treba) ali regulacije - nema.

jel moz da premeris napone na bazama ona 3 tranzistora pri razlicitim opterecenjima i pri razlicitim pozicijama pota za regulaciju struje

Jel u odnosu na masu ?

u odnosu na B

Pri opterecenju od 1.8A naponi baza su sledeci:
Q7=2.53V
Q8=0.15V
Q9=0.70V
Kod pomijeranja potenciometra za regulaciju struje naponi ostaju isti.
Sad nemam drugo opterecenje ali ako treba otici cu do prodavnice auto dijelova da kupim jos jednu sijalicu pa da je prikopcam paralelno ovoj prvoj (mislim da ce tada vući oko 3.6A)

Nesto ti onda ne valja u kombinaciji R16, R17, R18, R19, R20, C4 inace bi napon na bazi Q9 MORAO da se menja kada ti vrtis taj pot

Mozda glup predlog ali da li je taj pot ok i da li je isto tako zalemljen?

Pozdrav!

Evo sad sam ih sve vadio i mjerio i sve je u redu. Za svaki slucaj sam promijenio C4 (stavio wima). Napon na bazi Q9 se mijenja kod vrtenja pot-a ali samo u granicama 0.70-072V. Napon na zener diodi (+diode u odnosu na tacku B) se mijenja sa vrtenjem pot-a u granicama 12.8-14.3V (u slucaju da i to moze da utice na problem koji imam)

Kazes da si pravio nekoliko do sada, uporedi sa njima...

Pozdrav!

Nisu vise kod mene !

hm, ti si napravio biznis od ovih borinih napajanja :X ...

0.70-0.72 ne deluje ok

Da .. hm ... pravi biznis,
najvise me nervira to sto imam problem odmah iza GREC-a (R16, R17, R18, R19, R20, C4, Q9) i ne mogu to da rijesim, a u prethodna tri puta SVE iz prve.
Postajem sujeveran !

Proveri ti opet r16, ako je u kratkom spoju taj otpornik, ne pravi pad napona neophodan za pravilno funkcionisanje q9, a ostatak sklopa za reg struje gubi smisao. Možda da proveriš d3, da nije u prekidu
ubošćemo jednom pravu dijagnozu

<sub>[Ovu poruku je menjao cvejo dana 22.07.2012. u 07:13 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cvejo dana 22.07.2012. u 07:16 GMT+1]</sub>

I sa njim sam eksperimentisao, i to jos na pocetku problema. Sa vrijednoscu R16=0.22E napon na njegovim krajevima iznosi o.47V. Povecavao sam otpornost R16 i do 0.47E kad sam dobio pad napona od preko 1V i opet nista. Zamijenio sam Q9 i C4, trimere R17 i R20, provjerio R18 i R19 i vise ne znam sta da mu uradim. Odustacu najvjerovatnije.

Stvarno iritirajuće. Na tvom mestu bih, ako je sve tako više puta proveravano i sve kao ok, ja napravio novu pločicu. Pre početka montaže elemenata proverio bih je instrumentom na moguće kratke spojeve jer na par mesta vodovi su dosta blizu, i ako se radi transfer peglom zna biti nezgodno. Jesi li možda primetio da ti se jedan izlazni tranzistor greje više od ostalih. Meni se dešavalo, kao i još nekom ovde, da jedan probije i ostanem bez regulacije, ali napona, ne struje. Šta znaš, proveri ako imaš volje. Siguran sam da je greška banalna.

On druze radi normalno samo nema regulaciju struje, izlazni tranzistori se podjednako griju, sve je u normali regulacija napona 0-30V, trimer za ogranicavanje max napona radi ali.... ovo sto si rekao za novu PCB, da znas da nisam daleko od tvog predloga, ovu sam inace radio transfer toner postupkom.

Hvala na pomoci i dobrim savjetima - nasao sam gresku; naime na shemi na borinom sajtu je u seriju sa R17 (koji je u tom slucaju 500E) spojen otpornik od 470E. Eh na tom dijelu PCB-a, gdje se spaja 470E i R17 je bio mikroskopski prekid i normalno nisam mogao da trimujem bazu Q9.
Jos jednom pzdrav za sve, BP

Zato je najbolje kalaisati vodove, zastita i manje mogucnosti za takvim prekidima...

Pozdrav!

Odlično...jedan savet, menjaj lupu
Šalim se, bitno da se rešilo

Provera vodova na PCB je vlo bitna stvar ... Recimo kod izrade profi plocica moze opciono da se uzme i elektronska provera vodova i ta usluga kosta 10-20% od ukupne cene plocice ali ste onda 100% sigurni da je PCB ispravna. Ajd kod jednoslojne i dvoslojne to moze i rucno da se radi i sa lupom, al sta raditi kod viseslojne plocice :)

Dodatno razlog zasto uvek proveravati unimerom je taj da prekid moze biti negde ispod postavljene komponente i tu nema sanse sem unimerom da se nadje prekid.

U svakom slucaju bitno da je resen problem i nauk za sledeci put ;)

Ovo je bio klasicni slucaj lateralnog nagrizanja bakarnog sloja na pertinax-u.

Mozes li da uslikas necim tu zonu sa prekidom?

Bas me interesuje...

Vec sam montirao PCB u kutiju a taj prekid sam odmah prekalaisao tako da je vec pokriven !

Kako se racuna vrijednost i snaga emiterskog otpornika tj kako znati koja je snaga emiterskog otpornika ako ne pise i ono sto me najvise interesuje kako se racuna struja baze (pretpostavljam da se Hfe dijeli sa maksimalnom strujom tranzistora) ako je Hfe recimo kod TIP 3055 od 55 do 150 koju onda vrijednost uzeti u obzir.Pozdrav i hvala

Snaga koja se disipira na otporniku je R*I^2. Uzmes otpornik duplo ili tri puta vece snage i radice.
Ako zelis tranzistor u zasicenju onda je najmanja struja u bazi jednaka struji kolektora/ Hfe.
I onda si na granici. Uzima se najveca struja koja ce teci i najmanji Hfe.
Opet to pomnozis sa 2( ili 3) zbog sigurnosti.
I zbog brzeg uvodjenja tranzistora u zasicenje paralelno otporniku baze postavis kondenzator.

Vec sam napravio par ovih borinih ispravljaca i svi rade pouzdano i stabilno. Juce sam napravio jos jedan i tranzistore iz originalne sheme sam zamijenio sa jacim da bi u konacnici imao struju od 15A. Evo koje sam tranzistore stavio umjesto originalnih:
-prva tri nisam dirao, ostavio sam BC547C
-umjesto BC639/640 stavio sam BD139/140
-umjesto 2N3053 stavio sam BD233C
-umjesto BD441 stavio sam2N3055
i umjesto 3komada MJ8022 stavio sam 6 komada 2N6254

Maximalna struja kratkog spoja iznosi 8.5A.
Sta da uradim da bi dobio vrsnu vrijednost od 15A ?

Prvo trebas imati trafro koj moze lagano dati 15A i da nije maksimalno opterecen sa tih 15A vec da je recimo to njegovih 2/3 mogucnosti .
Nisam detaljno pogledao semu ispravljaca ali tu je takodje glavna stavka i strujni limiter u samom ispravljacu pa se i to treba prilagoditi ,a sigurno je u obliku nekog santa - otpornika ili kako vec .
Pozdrav

Pre jedno dvije godine sam jednom prijatelju starstvenom radioamateru pomogao oko konsktrukcije kao sa slike
http://www.google.ba/imgres?q=...,s:0,i:84&tx=110&ty=41
S tim da smo ugradili 6 ovih P-MOFET-a u paralelnoj vezi. Swither koristili adj verziju.
Malo prilagodili tranzistore i otpornike koji drajvaju fetove i napravili induktivitet sa 16 upredenih zica na nekoj feritnoj jezgri koja je mogla prenijeti preko 1kW.
Ulazni napon nemam bas tacno osjecaj ali koliko se sjecam nesto preko 24 volta a izlaz postiman na 13,8V zbog nekog lineara za 2m.
Pri opterecenju od 30 A izlazni napon padao na 13,7V.(i to bi se dalo popraviti utjecajem na FB)
Sada bi molio macolu da se malo zagleda u ovu shemu te da doda ogranicenje ili regulaciju struje koja bi upravljala sa on/off na switceru.
Misljenja sam da bi s euz malo preinaka moglo napraviti solidno napajanje 1,3-35 V i struja boli glava.
Macola kazi nesto..


_{[Ovu poruku je menjao zica49 dana 05.01.2013. u 19:22 GMT+1]}

Snage trafoa mi sigurno ne fali (pokusat cu okaciti fotke-jos ne znam kako da smanjim rezoluciju)

Kako da smanjim rezoliciju pa da mogu okaciti fotke? Moje su velicine 1.25 Mb.

1. Da li imaš Photoshop?

Ako imaš, kad otvoriš fotografiju klik na: Image, pa Image size.

Zatim možeš da smanjiš Resolution na 72 pixels/inch.

2. Drugo rešenje (možda lakše):

je da kad otvoriš fotografiju ideš na: File, Save As, pa će se pojaviti dijalog...pomeranjem slajdera od High ka Medium ili Low...primetićeš da se sa desne strane pojavljuju buduća/nova veličina fotografije.

Kad odrediš veličinu fajla, klik na Ok i sačuvaj na nekom određenom mestu HDD-a.

3. Što se tiče Paint-a (koji mi je nepoznat), dolazi sa Windows XP-om koji imaš:

kad otvoriš program: Start / All Programs / Accessories/ Paint i otvoriš Fotografiju (drag and drop u program),

klikni na Image, pa na Strech/ Skew i smanji Visinu i Širinu sa 100% na 50% ili 35 ili sl


_{[Ovu poruku je menjao valerijan dana 06.01.2013. u 09:39 GMT+1]}

Nije stvar u tome da smanji rezoluciju već broj pixela. Moj predlog je da instalira FASTSTONE koji je besplatan i to uradi iz njega. Mislim da je 800 X 600 sasvim prigodno za forum i dovoljno veliko da se dobro vidi.

Pozdrav.
Sinisha

Evo sad cu okaciti fotke pa da se vratim vec izlozenom problemu, dakle sta da uradim da bi dobio vrsnu struju od 15A (uz vec uradjene izmjene koje sam naveo). Sto se tice trafoa, mislim da je stvar jasna da on toliku struju daje bez znojenja.
Mir Boziji Hristos se rodi !

^ na tom fotoaparatu Olympus FE310:

možeš direktno da podesiš (prilikom fotografisanja) Image Quality izborom VGA opcije
(koja je za prikazivanje na WEB-u, dakle 640x480 / 72dpi),

a mislim da na FE310 (na mom Olympus-u je tako) možeš da:

1. kad gledaš fotografiju u aparatu,
2. pa klikneš na Menu,
3. pa Edit
4. (pa ikona sa manjim pravougaonikom unutar većeg)
5. možeš smanjiti (već postojeću Veliku fotografiju) na VGA (koju će ti sam aparat sačuvati kao kopiju originalne fotografije). ;)

Skinuo sam FASTSTONE i sada nema frke, nego ima li ko kakav savjet za mene u vezi vrsne struje borinog ispravljaca ?

Pomoć ???!!!

Trebas sigurno obezbediti dovoljno jaku pobudu za izlazne tranzistore kao i da odradis stepen koji je zadruzen za strujno ogranicenje ako je potrebno .

Da probaš da promeniš onaj 2n3055 sa recimo 2SC5200. Prvi ima Ib=7A, a ovaj drugi Ib=1.5A.Oba su Ic=15A. BD233 ima Ic=2A tako da ja mislim da ti je ovde problem.

Pokusao sam sa izmjenom pobudnih i izlaznih tranzistora. Umjesto 2N3055 u pobudu sam stavio 2SC3855 (Sanken) a izlazne sam mijenjao sa 2N3773, 2N3055, MJ... i opet struja 8.5A i ni makac dalje. Sta jos mogu uciniti ?

Evo da postavim shemu sa prve stranice i ponovim pitanje; sta da uradim da bih dobio vecu struju (15A umjesto postignutih 8.5A) uz izmjene tranzistora koje sam gore naveo ?

Smanji vrednost šenta sa .2 na .1 om.
Trebalo bi da radi.
Pozdrav Nikola

Nidzo, hvala na savjetu. Na PP sam od Macole dobio slican savjet s tim da mi je predlozio sledecu korekciju elemenata:
- Q4=BDX33C
- D2=6v8
- R16=0.1Ohm/10W
Poslusao sam tebe i Macolu i rezultat je odlican.
Jos jednom hvala na savjetima pa ako neko bude pravio ovaj ispravljac neka ima i ove izmjene na umu (naravno, vazi za one koji zele struju iznad 5A)
BP

to znaci da imas
Q6=BD140, Q5=BD139, Q4=BDX33C, Q3=2SC3855 i izlazni tranzistori su 6x2N3055 ???



kolko struje daje max na izlaz... ima 15A ?
onaj R16 mislim da bi trebalo da bude vise od 10W da ti ne pregreje posto ukoliko imas 15A disipacija bi bila 22,5W sa 10A disipacija je 10W zar ne

Za R16 stavio sam 3 komada 0.33 Ohm/10W u paralelu pa sam dobio 0.103 Ohm/30W. Za D2 nisam imao 6V8 nego 6V2.
Struju kratkog spoja sam dobio tacno 15A.
Eh sad kad je covjek proklet ali zelim da eksperimentisem i da vidim da li moze da se dobije 20A.
Pitanje za Macolu:
Da li bi to postigao ako bi na mjesto Q5 takodje stavio darlington (BDX...) i da li bi trebao da jos povecam vrijednost D2 i gdje je na kraju granica preko koje nebi trebalo cackati mecku ?

Za R16 stavio sam 3 komada 0.33 Ohm/10W u paralelu pa sam dobio 0.103 Ohm/30W. Za D2 nisam imao 6V8 nego 6V2.
Struju kratkog spoja sam dobio tacno 15A.
Eh sad kad je covjek proklet ali zelim da eksperimentisem i da vidim da li moze da se dobije 20A.
Pitanje za Macolu:
Da li bi to postigao ako bi na mjesto Q5 takodje stavio darlington (BDX...) i da li bi trebao da jos povecam vrijednost D2 i gdje je na kraju granica preko koje nebi trebalo cackati mecku ?

Cestitam na uspehu

E sad mozda sam dosadan moguce da si to naveo ali ja nisam shvatio pa moram da pitam. A ko pita ne skita ;)
Koja ti je konfiguracija pobudnih i izlaznih tranzistora ???

Q5=BD139
Q4=BDX53C
Q3=2SC3855
Izlazni=2N3055 sest komada
Pokusacu da umjesto 2SC stavim darlington TIP142 da dobijem jos vecu struju jer imam trafo 24V/25A

Jedan vic na tu temu:

Dosao na pecanje pecaros, sav modar koliko je pretucen. Pita ga kolega: "Ko te je tako prebio"?
-Ma... duga je to prica... rece prebijeni.
-Ispricaj mi molim te.

-Cuo sam da kada gurnes zice od baterije u zemlju, izadju gliste. Probam ja, izadje par komada. Nije mi to bilo dovoljno, uzeh akumulator od auta, gurnem zice, izadjose desetak glista... Ni to mi ne bi dovoljno, zakacim ti ja zice za banderu, gurnem, izadje citava kanta glista... Ma ni to mi ne bi dovoljno, zakacim ti ja zice od dalekovoda, gurnem u zemlju, kad ono izadjose rudari iz Trepce i prebise me kao sliku. :-)




Nema granice.

10XB je D2 stavio kao preventivnu meru (kao i svaki stari vuk), u slucaju da otkazu ostale opcije strujnog limita.

U sustini ispravljac ce raditi i bez nje.

Nju mozes dimenzionisati eksperimentom.

Uklonis je, pri maksimalnoj struji ispravljaca izmeris napon na krajevima gde bi ona trebalo da stoji, i stavis zenericu malo vece vrednosti (pola volta do volt vecu).

Ako ti otkaze strujni limit iz nekog razloga, ili probije Q6, izlazna grupa ce ti koliko-toliko biti zasticena novim, nesto vecim strujnim limitom, kog ce odrediti upravo D2.

Zenerica se moze "trimovati" dodavanjem na red sa njom: sotki diode (0,3-0,4V), Si diode (0,6), LED (1,1-2V).

Tako joj mozes malo povecati napon za neki manji iznos.
--------------------------------------------------------
Koliko darlingtona ces staviti, zavisi samo od potrebnog pojacanja izlazne grupe tranzistora.

Ukupno strujno pojacanje grupe bi trebalo biti bar dva do tri puta vece od potrebnog, a potrebno pojacanje je: hfe = max. izlazna struja / struja kroz Q6.
Kako saznati struju Q6? Jednostavno, izmeri se pad napona na R7 pri maksimalnoj struji ispravljaca.

Svakako da ti treba sve vece strujno pojacanje izlazne grupe, sa porastom potrebne izlazne struje.

Moze se prevazici i taj problem stavljanjem snaznijeg (i dobro hladjenog) N mosfeta (nesto kao IRF250), umesto Q3, Q4 i Q5, gde bi njegov gejt bio zakacen tamo gde je sada baza Q5, a drejn i sors gde su sada C i E od Q3.
Otpornici R4 i R5 bi bili izbaceni.

U tom slucaju ce D2 morati da ima za 3-4V vecu vrednost, ali ce i strujno, kao i naponsko pojacanje biti zadovoljeni.

Takvim kombinacijama (hibridnim spojevima) se mogu dobiti vece struje, jer je mosfetu strujno pojacanje beskonacno veliko.
--------------------------------------------------------------------
Takodje, umesto kompletne izlazne grupe (Q1, Q2...Q3, Q4, Q5) mozes staviti nekoliko jacih IGBT, gde se emiterski otpornici mogu izostaviti (ako u datasheet od IGBT pise da ima pozitivan temperaturni koeficijent, dakle postoje i oni kod kojih je negativan, a oni bi morali imati emiterske otpornike).

U svakom slucaju, svaki pojedinacni gejt mora imati svoj otpornik reda 100-330 ohm, moraju biti na istom komadu hladnjaka jer ih zajednicka temperatura uparuje. Svi otpornici gejtova bi se vezali tamo gde je sada baza Q5, a C i E IGBT-a na mesta gde su C i E paralelovane grupacije Q1, Q2, Qn...

Granicna struja bi mogla biti bilo kolika posto je strujno pojacanje beskonacno, i bila bi odredjena iskljucivo sklopom za strujni limit (pripadajuce komponente uz Q9), i sposobnoscu IGBT.

Mogu se upotrebiti razni IGBT (samo je bitno da su svi isti), i svaki pojedinacno bi smeo discipirati oko sigurnih 100-150W (ako je u TO-247), i naravno jednako dobro hladjen kao i bilo koji bipolarni tranzistor, sto znaci da bi to bio umnozak napona na njegovim krajevima * struja kroz pojedinacni komad.

Da se razumemo, 10XB vam je vise puta ponovio, a i ja cu za svaki slucaj, da ce toplota proizvedena na takvom ispravljacu biti ISKLJUCIVO odredjena razlikom ulaznog i izlaznog napona * struja izlaza.
To nikako ne zavisi od modela i osobina tranzistora snage.

Tranzistori snage samo moraju biti duzni podneti te osobine.
-------------------------------------------------------------
Kako bi se dimenzionisali IGBT?

Sa naponom nema problema, ne prave se za ispod 600V (osim onih za audio, koje u ispravljacu ne treba koristiti jer su skupi i prilicno "nezni").
Sto se struje tice, svaki IGBT ima (naglaseno) napisanu strujnu sposobnost za @25^C i za neku znatno visu temperaturu, obicno za 90 ili 100^C.
Interesuje nas ona struja pri visoj temperaturi.

Mozemo bez problema dozvoliti tu struju po pojedinacnom komadu, pod uslovom da nam: umnozak izmedju napona i struje kroz pojedinacni IGBT ne predje 150W koji se realno mogu odvesti iz TO-247 pri 100^C (moze se odvesti i znatno veca snaga, cak i 500W, ali ne sa konstrukcijom hladnjaka kakva se najcesce srece u home-made, vec sa posebno dimenzionisanim rashladnim telom za ultrabrzo odvodjenje tolote, i nekom metodom forsiranog hladjenja).

Dakle, trebalo bi da se potrudimo da nam bude najvise 150W po komadu IGBT, i da su dobro hladjeni.
Bez obzira na nesto vecu njihovu cenu, ukupni broj komponenti se smanjuje, a izdrzljivost naprave raste, jer je vecina IGBT dimenzionisana za dugotrajan rad pri 90-100^C.

Pozdrav!

P.S.

U vreme kada je Bora 10XB pravio ovu konstrukciju, IGBT nisu postojali, a Mosfeti su kostali kao pola ispravljaca i imali prilicno slabe mogucnosti u odnosu na ove danasnje.

U to vreme su bipolarni tranzistori definitivno bili najekonomicniji i najbolji izbor.

P.S. (2)

U sustini, ono sto se moze dobiti pomocu IGBT u analognom rezimu (kao za ovaj stabilisani ispravljac), ponajvise zavisi od njegovog kucista.

Ako je u TO-220, tesko da mozemo odvesti vise od 50W sa tog kucista uz najbolje preduzete mere.
Ako je u TO-247, oko 150W.
Ako je u bloku (modulu), ima ih i takvih koji dozvoljavaju po 1,25KW po tranzistoru, a najcesce ih ima dva unutra :-).
Dakle, nesto priblizno velikoj ringli na elektricnom sporetu (stednjaku).
Moduli imaju ogromnu povrsinu kojom se sprezu na hladnjak, pa se velika kolicina toplote moze odvesti.

Ovim "normalnim" kucistima poput TO-220 i TO-247, mozemo znatno poboljsati termicku razmenu, stavljajuci ih u "sendvic" izmedju dva hladnjaka, tj. da im i prednja strana bude hladjena sa sto vecom dodirnom povrsinom. Onda se razmena moze povecati cak i za 50% iznad one gde je samo jedna strana (uobicajena) hladjena.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 11.01.2013. u 17:15 GMT+1]}

Macola, kao i obicno - objasnjenje je konkretno i detaljno. Pokusao sam da stavim darlington TIP142 umjesto 2SC i dobio sam manju struju (12A), vraticu 2SC na pocetni polozaj jer sam sa njim imao nepunih 15A.
Predlozi neki IGBT sa temp. karakteristikom pa da netrebaju source otpornici pa sledeci ispravljac radim sa njima. Zaci umjesto Q1, Q2, Q3, Q4, Q5, ide pet komada IGBT-ova (jesul svi isti) spojenih onako kako si napisao ?

Evo primera kako se "izvlaci" apsolutni maksimum snage iz odredjenog kucista (vidi jpg).

Ho hooo ovo se zove stiskavac.
Sta mislis da li mogu ovde da upotrijebim EVM31-050 (dupli darlingtoni u jednom kucistu), imam dva komada. Oni se vjerovatno koriste kao regulacija za snazne motore. Evo okacicu sliku.

@boro62promaja

http://www.datasheetarchive.com/EVM31-050*-datasheet.html

To je bas snazan tranzistor. Ima hfe 75@150A, racunaj na sigurnih hfe=50.

Treba ti dakle pobuda koja moze dati struje za: izlazna struja / 50.

Ako ce ti izlazna struja npr. biti 50A po tranzistoru, trebace ti za svaku bazu po 1A.

Njih dva, i ako su u istom modulu, moraju imati emiterske otpornike za medjusobno uparivanje, mada je samo jedan od njih pravi mali "djerdap", pa se sa istim blokom da napraviti split "tracking" stabilizator za "masne" ampere :-).

Svakako da hladnjak mora odvesti tih 2 x 600W toplote, a to je bas ozbiljan hladnjak (velicine pola gajbe piva), ili pak nesto bakarno velicine paklice cigareta, kroz sta cirkulise sveza voda kroz tri-cetiri prolazna kanala od fi 8mm.

Pozz

@boro62promaja

Otkud bih mogao znati kakav IGBT ti je dostupan.

Moze se upotrebiti bilo koji.

Max 50W po komadu za TO-220, max. 150W po komadu za TO-247.

Kako da znas da li imaju pozitivan temperaturni koeficijent?

Ili negde u vrhu datasheet pise "easy paralleling" ili pogledas Uce vs Ic dijagram pri razlicitim temperaturama, pa ako je Uce_sat vece pri vecoj temperaturi, onda je to taj (a vecina ih je bas sa pozitivnim temp. koeficijentom).

Bez problema moze neki od ovakvih (prednost dajem kucistu TO-247):

http://www.retam.co.rs/#QWt0aXZh:VHJhbnppc3Rvcg==:SUdCVA==

Pozz

@boro62promaja
ako nije problem jel mozes da izmeris pad napona na R7 pri maksimalnoj struji ispravljaca (kod tebe 15A) Jako me zanima kolika je struja kroz Q6.

Evo malo drugacije seme sa lm317 i 2n3055 . http://electronics-diy.com/pow...ly-lm317-2n3055-0-28v-6-8a.php . Pise da moze do 20 amp sa hladjenjem. Jel valja ovo ili ipak Borin praviti? :)

_{[Ovu poruku je menjao wity dana 11.01.2013. u 21:48 GMT+1]}

sve zavisi sta ti treba, borin ima neke mnogo dobre osobine (tipa trandze bodes na ladnjak BEZ izolacije sto na velikoj snazi ume mnogo da znaci) e sad borin opet koristi BJT na izlazu sto je ok ako ih imas viska, ali ako dizajniras lab napajanje "from scratch" onda u zavisnosti od potrebnih karakteristika mozes da biras i neku drugu tehnologiju (fet, igbt .. spominjao je macola vec) ... mozes da pravis tracking dcdc + linear te da smanjis grejanje, mozes da pravis sa releima na ulazu ako imas trafo sa dosta izvoda ... mozda su i u sumi .. ja recimo za sve sto radim ne vidim razlog zasto bih imao preko 10A linearni lab supply, i ovaj kinez sto sam kupio sto je 2x0-30V 5A te moze ili 2 zasebna 30V 5A ili jedan 30V 10A ili jedan 60V 5A ni radi posao potpuno za 99% stvari, onih 1% ce da mi odradi SMPS od 40A (koji je 4x manji od ovog 5A linearca) ... 20A linearac, pa ne znam sta bi sa tim radio, gde bi to drzao, kako bi to pomerao kad mi treba na drugom mestu ... cime bi to ladio ...

Pod punim opterecenjem (kratak spoj na izlazu) napon na R7 iznosi U=13.47V sto znaci da struja kroz njega u tom slucaju tece I=0.0415A (otpornik od 330 Ohm-a sam zamijenio sa dva i to 360 Ohm-a+3K3 sto u konacnici iznosi 324.59016 Ohm-a).

Eh sad; po mom proracunu ipadne da mi potrebno pojacanje iznosi hfe=481.92 (za potrebnu max. izlaznu struju od 20A). Nadam se da je to potrebno pojacanje grupe izlaznih tranzistora, kojih ja imam 6 komada, pa stoga pretpostavljam da je pojedinacno pojacanje svakog tranzistora u grupi potrebno da bude hfe=80.32.
Da li negdje grijesim ?

@boro62promaja

Pa... gresis oko pojacanja. Hfe se mnoze: hfe Q5 x hfe Q4 x hfe Q3 x hfe Q1-Qn = hfe grupe.

Prvo da razjasnimo kako posmatras pojacanje onih koji su u paralelnoj vezi:

Emiterske struje Q1-Qn se sabiraju i njihov zbir daje najveci deo ukupne struje (deo struje potekne kroz R3, R4 R5 i R6).
Takodje se sabiraju i bazne struje i pri tom ostanu u istom medjusobnom odnosu prema Ic.
Dakle, paralelovanu grupu Q1-Qn mozemo posmatrati kao jedan snazniji tranzistor, cije je strujno pojacanje jednako osrednjenoj vrednosti pojedinacnih.

No, nije sve bas tako jednostavno:

Pri ukupnoj struji od 20A, sa 6 paralelovanih 2N3055 cemo imati oko 3,33A po tranzistoru.
Kada se pogleda neki od ozbiljnijih datasheet:

http://www.google.rs/url?sa=t&...wA&bvm=bv.1357700187,d.Yms

videcemo na dijagramu Fig. 3. da hfe veoma zavisi od kolektorske struje i temperature spoja.

Na oko 3,5A je hfe slican na svim temperaturama, a mi se na srecu bas tu negde nalazimo.

Dijagram kaze da ce hfe biti oko 35 (odokativno), a praksa kaze da ne smemo racunati ni sa polovinom od toga, jer je 2N3055 proizvodila gomila proizvodjaca, a hfe se znacajno razlikuje od firme do firme (tvrdim), pa cemo mi uzeti sigurnih hfe=10, i ni malo nas nece boleti glava oko toga...

Sada se dogadjaju sledece stvari:
Posto imamo emiterske otpornike koji teze da ostvare simetricnost izmedju pojedinacnih struja Q1-Qn (u nasem slucaju 6 komada), pretpostavimo da ce biti podjednake za svaki komad tranzistora, u razumnim tolerancijama (10-tak%).
10XB je izuzetno lepo objasnio kako to funkcionise, pa se necu baviti tim.

Pad napona na emiterskom otporniku ce pri 3,33A biti 0,333V + Ube_on citavih!!! 1,5V@4A Ic (vidi datasheet), mozemo racunati sa naponom baza grupe Q1-Qn od oko 1,8V.
Za hfe grupe smo "usvojili" 10. dakle za baze ce nam biti potrebno 20A/10=2A + 1,8V/R3=18mA "oticanja" kroz R3(ovo je veoma malo u odnosu na Ib, da ga na ovom mestu mozemo zanemariti).
Sledeci nam je 2SC3855, cije hfe pri 1A iznosi oko 50. Pri onih nama potrebnih 2A nece biti vece od 20, a usvojicemo 15.
2A/15=oko 0,13A.
Na bazi 2SC3855 cemo imati oko 1,8V+ oko 0,9V Ube 2SC3855 (procena)= 2,7V.
Njegovoj bazi je potrebno 0,13A, a kroz R4 ce nam "oticati" (sada je uticaj tog R znacajniji, i njegova vrednost je odlicna na ovom mestu) 2,7V/R4=27mA.
Dakle, BDX33C (Q4) mora isporuciti 0,13A + 0,027A= 0,157A.
Njegov hfe (posto je darlington) je pri toj struji oko 1000, racunajmo sa sigurnih 500. 0,157/500=314uA.
Veoma malo struje zar ne? Ali, sada nam je potreban napon baze od 2,7V+ oko 2V Ube na BDX33= 4,7V (vec nece moci D2 od 4V7 !!!). I pri tom nam je struja kroz R5 biti 4,7V/R5 (330R)= citavih 14,2mA, tj. 45 puta !!! veca od potrebne bazne struje za BDX33C (odmah zakljucujemo da je taj otpornik premali, i da njegovu vrednost treba povecati, jer dovoljno je da kroz njega "otice" 10-20% od bazne struje). Njegova nova vrednost bi trebalo da bude: 4,7V/(314uA/5)=74Kohm, usvojicemo prvi nizi standard 68K.
Sada nam Q5 umesto skoro 15mA mora isporuciti svega 383uA, i napon baze Q5 ce biti: prethodnih 4,7V+ oko 0,7V Ube Q5= 5,4V. Struja baze za Q5 ce biti (mozemo komotno racunati da ce Q5 imati makar hfe 50) 383uA/50= svega 7,66uA.

Da vidimo sta nam se sada dogadja na R6: 5,4V/R6(510R)=10,5mA.
Dakle, sada nam kroz R6 uzalud otice 1370 puta veca struja od potrebne za bazu Q5!!!
Naravno da ponovo izvlacimo zakljucak da je njegova vrednost (R6) premala.
Necemo biti skrti, mozemo dozvoliti i dvostruku struju kroz R6 (sada imamo viska :-), pa cemo staviti za R6 5,4V/20uA=270Kohm.
Dakle, konacni bilans nam je da nam treba NAPON baze za Q5 od oko 5,4V, jer ce biti potrebno svega 30-tak uA za tu tacku.
Automatski i D2 treba da bude nesto veca od toga (treba za pojedinacni komad D2 utvrditi koji je zenerov napon za struje reda 30uA, jer onaj koji je napisan vazi za odredjenu struju, videti u datasheet).
Impendansa (otpornost) koju ce videti ono sto dolazi kroz R7 ce biti 5,4V/ oko 30uA, tj. 180Kohm, a voltmetar sa kazaljkom ce na opsegu od 10V imati vec 200Kohm (20K/V), sto vec znaci da se moramo posluziti sa DVM da ne bi uticali na napon u toj tacki :-).

Razmotrimo promenu u odnosu na prethodno stanje: 41,5mA je dolazilo kroz R7, a sada ce nam biti potrebno svega 30uA.
Dakle, sada za pobudu izlazne grupe imamo obilatu rezervu, sa kojom se moze ostvariti nekoliko puta veca struja izlazne grupe od one koju zelimo (teoretski), i ako ce hfe opasti 3-4 puta pri puno vecim strujama.

R5 i R6 su bili kljucni limitirajuci faktori, sa ucescem napona D2, koji su ogranicavali mogucu struju izlaza.

Kod originalne postavke tranzistora je verovatno to bilo sve na svom mestu (i svakako za one struje od 5A za koje je inicijalno dimenzionisan stabilizator), ali ako cemo se vec baviti "budzenjem", tj. prepravkom nekog sklopa za neke druge osobine, onda bi ovaj tekst trebalo da pomogne oko toga.

Konacni hfe cele izlazne grupa ce nam biti 20A/30uA=667000, sto je sasvim logicno jer, 10 (Q1-Qn) x 15 (Q3) x 500 (Q4) x 50 (Q5) = 3.750.000, a na 667.000 su ga sveli otpornici baza i nase sigurnosno preterivanje.

Zakljucak: otpornike baza je dovoljno dimenzionisati na takav nacin da "odsisavaju" oko 20% potrebne struje baze.
To ce obezbediti dovoljnu termicku stabilnost tranzistora iza, odvesti potencijalne struje "curenja" prethodnog tranzistora pri visim temperaturama, i dati maksimum upotrebljivog hfe.

Sada ce maksimalna struja iskljucivo zavisiti od sklopa za strujni limit, sto nam u stvari i treba.

Pozdrav!

Sta drugo reci nego veliko TNX. Ovo predavanje mi je dosta toga priblizilo pred oci. Daleko sam ja od redizajniranja elektronskih sklopova ali sad mi je to mnogo blize, bar mi se tako cini. Macoline izmjene cu vec veceras da primjenim (samo malo pitanjce; Da li R7 ostaje nepromijenjen tj. 330 Ohm-a, jer gore je receno "Impedansa koju ce videti ono sto dolazi kroz R7 iznosi 180KOhm-a....") i za D2 cu ostaviti vrijednost 6V2.

Ne vidim sta bi ovde moglo biti nejasno. R6=270K

Pozz

To je jasno, naravno, pitao sam za R7, da li on ostaje 330 Ohm-a ?

@boro62promaja

Ah da. Permutovao sam.

Njegova uloga je da zastiti Q6 od prevelike struje.

Ne moze se tek tako lako na brzinu proceniti kakav ce efekat imati neki nov odnos R7 i C3.

Za pocetak ga ostavi istim, pa kada dobijes uredan strujni limit, onda ga mozes povecati, a mozda ce biti potrebno i smanjiti vrednost C3 (najverovatnije do oko 1nF), ali pri tom treba kontrolisati stabilnost kompletnog stabilizatora.
Ako R7 budes povecavao, nema potrebe preko 1k5.

Stabilnost mozes proveravati bez osciloskopa. jednostavno kroz blok kondenzator od par uF meris izlazni napon osetljivim AC voltmetrom, pa ako se pojavi neka vrednost veca od par desetina mV onda je ugrozena stabilnost pa C3 treba vracati ka vecoj vrednosti.

Sada ce hfe cele grupe biti znacajno vece nego ranije (zbog BDX33), pa bi sa postojecim C3 stabilizator mogao imati malo "lenj" odziv.
Smanjenjem C3, odziv cemo ubrzati, i smemo ga smanjivati sve do malo iznad granice u kojoj jos uvek nema nikakvih oscilacija.

Pozz

Izmjene sam primijenio i - elem, ne radi mi regulacija napona (sa max vrijednosti smanjim ga samo za 4-5V) a takodje ni strujni limiter ne radi. U kratkom spoju (spojim ga samo nakratko) vuce skoro 30A !

@boro62promaja

Sada cu pogledati ponovo, mozda sam nesto prevideo...

Javljam za 5 min.

@boro62promaja

Strpi se jedno pola sata, resicemo. Dosao mi je komsija na kafu.

Izmeri mi samo napon na R6, sa potenciometrom na minimalnom naponu i bez opterecenja, pa napisi.

Ubrzo se vracam.

Pozzz

Nema napona na R6, dok sam prebacio na 2V-no mjerno podrucje - R9 poceo da se dimi (malo). Sve to uz polozaj pota za reg napona na min.
Pozdrav za komsiju !

Dok je pot za reg napona na maximumu, napon na R6 je 2.71V cim ga malo pomjerim ka smanjenju, napon na R6 padne na nulu

@boro62promaja

Evo vratih se.

Boro, ako imas skype, najbrze cemo to poraviti tako, a posle cemo napisati sta je bilo u pitanju.

Saljem ti ime na PP.

Nemam druze to cudo, nemam ni kameru ni ostalo sto ide uz to. Izvini sto te smaram. Natovarih ti moj problem na ledja sto inace nevolim da radim. Ne sekiraj se, ako budes imao vremena i skontas nesto - javi na ovu temu, bice korisno i drugima. Ako nista vraticu konfiguraciju na staro stanje, svejedno sam i ja nocobdija (ostalo mi iz radio-amaterskih dana).

@boro62promaja

Nemam ni ja kameru i ne pada mi na pamet da je instaliram.

Ako ti je racunar blizu radnog stola, mozemo skype koristiti kao odlican besplatni telefon.

Besplatan je, skini ga sa neta i instaliraj, a mogu te pozvati i na fiksni tel. ako te mrzi da instaliras skype.

Kada pricamo, to ide veoma brzo. Ja ti kazem ti izmeris, i napravimo dijagnozu za 5 min.

Ako hoces tel. posalji mi broj na PP.

Pozdrav Kolegama.

Liči na proboj Q6 i/ili Q7
Boro, isključi mrežu, isprazni pažljivo sve elektrolite, proveri te a po potrebi i ostale tranzistora.
Milan

Sad cu to da odradim.

Moze biti i Q5. Ako bilo koji od njih probije, napon na izlazu ce biti maksimalan, pa kada se pot. okrene na minimum zapusice R9.

@boro62promaja

Boro,

Za pocetak smanji R6 na 10-20K otprilike, moguce da na tako visokoj impendansi struja curenja bude dovoljna da drzi izlazne tr. provodnim (mada sumnjam da je to).

Prikaci neki instrument na izlaz, da vidis sta se dogadja.

Treba ti neko opterecenje na izlazu oko 0,5-1A pri tom punom naponu (neki zicani otpornik ili grejac, ili sta slicno), da nas ne bi lagao moguc prolazak struje kroz upravljacke delove.

Onda ces okrenuti potenciometar na maksimum, da ti se ne greje R9, ukljucices spravu i uraditi sledece postupke:

-Kratkospojis R6 pincetom, u trajanju od nekoliko sekundi (da bi stigao da ti se prazni 470u na izlazu), posmatras izlaz.
Ako ne padne napon, onda ti je probio neki tranzistor iz izlazne grupe.
Ako napon znacajno padne, onda ti nije probio ni jedan iz izlazne grupe, ides na sledeci test.

-krakospojis baza emiter od Q6, i gledas izlazni napon. ako padne Q6 je ispravan, onda ides dalje...

-kratkospojis kolektor emiter Q8, ako napon padne ispravan ti je Q7.

Kada isprobas ovo, javi. Onda cemo videti sta dalje.

Q6 sam vadio sa PCB-a i nije probio, Q7 sam ispitao na PCB-u i ni on nije probio

Izgleda da nista nije gorjelo, vratio sam R5 i R6 na originalne vrijednosti i evo ga - radi regulacija i napona i struje.

@boro62promaja

E tu tek sad nesto nije na mestu.

Hajde, ako ti nije tesko, probaj oba otpornika oko 10K (R5 i R6).

Mozda ti je strujni izvor Q7 podesen na preveliku struju?

Koliki ti je napon na R8?

@boro62promaja

Izgleda da je preveliko pojacanje (istovremeno i impendansa izlazne grupe) krivac.

Kada je potenciometar okrenut na minimalni napon, Q6 bi se morao ponasati kao da ne postoji.

Moguce je da je sa tolikom impendansom izlazna grupa pokupila "buku" iz mreznih vodova, sto je dovoljno da proradi i bez Q6.

U tom slucaju treba smanjiti bas R6 (R5 ne mora), a povecanjem R6 na znatno visu vrednost od 510R dobices vecu granicu moguce struje.
Vredi probati sa nekoliko K.

Bice da smo malo preterali sa 270K, jer onda je bas ogromno strujno pojacanje pa "hvata" brum poput nekog pojacala.

Pozz

Uradjeno. R5 i R6 stavio po 12K. Napon na R8 iznosi 2.36V (pot za reg napona na maximum). Sada kad okrecem pot za reg napona nanize, izlazni napon pada sa 30V na nekih 20-tak i onda se vrati na 23-24V.

Pozdrav Kolegama.
Miler-C3 bi "gasio" smetnje zbog visokog pojačanja.
Ima neke nelogičnosti u kolu, Boro proveri veze, lemove i ispravnost šeme.
R6 ve previsok.
Milan.

Milane, provjerio sam to i sve je ok. U originalnoj postavci on radi besprijekorno ali sam zamolio Macolu da ga malo rekonstruise da bih dobio vecu izlaznu struju pa je o tome rijec.

@boro62promaja

Zanimljivo...

Kada potenciometar okrenes na minimum (prakticno kratak spoj), to bi u svim slucajevima moralo potpuno iskljuciti Q6.

Bice da ti taj potenciometar nije ok, ili je pak brum kroz C3 dovoljan da pokrene izlaznu grupu.

Posto si raspolozen za probe, ako ti nije tesko, proveri da li potenciometar predstavlja pravi kratak spoj ili bar svega nekoliko ohm koliko bi trebalo da bude kada se okrene na minimum.

Bice dovoljno samo da meris napon na njegovim krajevima, na kratko ga okreni na minimum da ti se ne greje R9, i na njegovim krajevima napon teba da bude manji od 0,1V.

Ako nije taj napon manji od 0,1V, onda nije dobar potenciometar, a ako napon bude manji od 0,1V, onda kroz C3 radi izlazna grupa, pa treba probati nesto izmedju 100pF i 1nF.

Kroz potenciometar ti moze teci max. tih 7,15mA iz strujnog izvora (kada je regulacija ispravna).

Ako je lose filtriran ulazni napon, testera od 100Hz ce biti dovoljna da kroz C3 pokrene tako osetljivu izlaznu grupu.

Pot je ispravan, provjerio sam, u polozaju "min." pokazuje cist kratak spoj. Ostaje mi da experimentisem sa C3 (R5 i R6 cu ostaviti na po 12K).

U filtraciji imam 12000uF, mislim da je to dovoljno za dobru filtraciju ulaznog napona

@boro62promaja

Za pocetak mozes izvaditi C3. kada je potenciometar na minimumu ne bi smela da radi izlazna grupa.

Pogledaj da na pcb nemas nekih nedovoljno nagrizenih mesta ili ostataka neke paste kroz koju bi mogao ka bazi Q5 biti "poslat" neki uA.

Vise nego dovoljna, 1000uF/A je otprilike 5% bruma, a to je pre stabilizatora "sica".

Odlemio sam C3 i opet isto. Sad sam ponovo vratio R5 i R6 na originalne vrijednosti i ispravljac radi odlicno. Nesto sa ovim otpornicima nije kako treba (nesumnjam Macola u tvoje izracunavanje). Volio bih da jednom nekad (kad budes dokon) napravis ovaj ispravljac jer sam ubijedjen da bi ga ti "dotjerao u suru". On u originalnoj postavci elemenata radi fantasticno. Eto uspio sam da iz njega izvucem nepunih 15A sto nije uopste malo a za ostalo postovane kolege kako nam Bog da.

@boro62promaja

Dobro je da radi fino.

Moguce je da ti kroz neku neprdvidjenu putanju ulazi koji uA ka bazi onog Q5.

Kada stavis 510R on to glatko pojede, jer njemu treba citavih 10,5 mA za onih 5,4V, pa ako mu nekoliko uA upada kroz npr. ostatak neneagrizene Pcb ili neku drugu alternativnu putanju (a video sam ih svakakvih), tih nekoliko uA su kap u moru koja ne napravi nikakvu promenu.

Sa onom mojom postavkom otpornika, dovoljno je da blago prislonis suv prst izmedju baze i kolektora Q5 i izazvaces punu struju izlaza, tj. takva opcija zahteva dobre izolacione osobine PCB tranzistore sa malim strujama Iceo.

Kada budes nekad radio sa mosfetom ili IGBT, to je jos nezgodniji slucaj. Izolacije moraju biti jos bolje.

Uverices se sa potpunom sigurnoscu da li je neka alternativna struja baze (kroz nerdvidjenu putanju), ako sa onim velikim otpornicima R5 i R6, otkacis jedan kraj R7. Kompletna grupa mora da prestane da radi ako nema alternativnih puteva struja baze.
Ako i tada provodi, onda dobro pogledaj povrsinu pcb, ili promeni tinol zicu (ima ih takvih da pasta u njima provodi struju).
Posle upotrebe takvih, jedini spas je oprati plocicu acetonom ili nitrorazredjivacem.

Inace, kod onog BC639 struja curenja Iceo je tipicnih 20-tak nA, tako da on ne sme provesti ni sa otvorenom bazom, a takodje nece pokrenuti ni BDX33C koji vec ima integrisane BE otpornike, i to na oba tranzistora unutra.

Definitivno se desava nesto sto se kosi sa uobicajenim pojavama, a odavde to ne mogu da skontam.

Mozes recimo da povecas samo R6, to ce takodje dovesti do povecanja moguce struje naprave, a ako nema nus-pojava, napravi tako.

Pozdrav drugar!

Novi dan - nova nafaka.
Probacu da umjesto R6 postavim promjenjivi otpor pa da ga trimujem.
U svakom slucaju Macola, hvala na savjetima i ugodnom nocnom druzenju,
BP

@boro62promaja
Koji je napon pod punim opterecenjem preko R6 i R7 u normalnoj konfiguraciji 510 i 330oma (tacka B na shemi i kolektor Q6) ???
@macolakg
R6 i R7 zar nisu naponski delitelj koji daje Vb za Q5 ???

<sub>[Ovu poruku je menjao xantoniox dana 13.01.2013. u 20:20 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao xantoniox dana 13.01.2013. u 20:53 GMT+1]</sub>

Jesu, pa sta s' tim?

R6 ce odlucivati iskljucivo o open-loop pojacanju sklopa.

Kompletna regulacija se vrsi na sledeci nacin:

Q7 sve vreme radi kao strujni ponor, sa konstantnom strujom koja je U (na R8)/R8.

Posto je to strujni ponor, njegov kolektor ima veoma visoku impendansu, ali sve vreme mora "odsisavati" struju koja je podesena trimerom R15.
Da li ce on tu struju "uzeti" kroz R11 ili kroz R9, njemu je sve jedno.

Ako je izlazni napon manji od potrebnog, struja kroz R11 je MANJA od (konstantne) struje Q7, i ostatak mora nadoknaditi kroz R9, cim istovremeno "poziva" baznu struju Q6, posledicno tome na Q6 se pojavljuje kolektorska struja pojacana onoliko puta koliki je hfe Q6.

Ako je izlazni napon dovoljno veliki da razvije kroz R11 struju koja je JEDNAKA struji Q7, za R9 nece preostati nista, pa ce Q6 izgubiti baznu struju, tj. prestace da provodi, ili prostim recima, ponasace se kao da je izvadjen Q6. (e sad mi reci kakve veze ima sto su R6 i R7 naponski delitelj ?)

Ako je izlazni napon iz nekog razloga cak veci od podesenog sa R11 (sto je tesko moguce kada regulacija radi, ali je moguce na kratko kod naglog rasterecenja), kroz R11 ce poteci VECA struja od konstantne kroz Q7, pa ce se taj "visak" morati da ode kroz R9, samo sada u suprotnom smeru, zavrsice na - polu izlaza ispravljaca kroz D1 (koja ne mora uopste biti zener), polarisuci pri tom zaporno bazu Q6 na Ueb 0.7V (ili -Ube 0,7V, sve jedno), i stavljajuci ga tim u veoma zakoceno stanje. (sto i ovog puta mozemo posmatrati kao izvadjen Q6, samo sada sa jos manjom parazitnom strujom curenja Iceo, jer je ona najmanja kada je baza zaporno polarisana)

Dakle, Q6 ce generisati struju ka bazama izlazne grupe, cija vrednost ce zavisiti od izlaznog napona i trenutne velicine R11 (koju smo podesili).

Posto je jedna vrsta strujnog ogledala u pitanju, kolektorska impendansa Q6 ce biti velika (kao i kod bilo kog drugog strujnog izvora), a konacno naponsko pojacanje ce biti odredjeno velicinom sume otpornosti koja je umetnuta u kolektorsko kolo Q6, a ta suma je zbir R7 i paralelne vrednosti R6 sa prividnom otpornoscu baze Q5.



Od velicine R6, R7, njihovog medjusobnog odnosa, i prividne otpornosti baze ce zavisiti SAMO UKUPNO POJACANJE SKLOPA.

Ako bi npr. struja Q6, negde ispred (npr. u emiteru) bila ogranicena, R7 ne bi morao ni da postoji, vec bi kolektor Q6 mogao biti direktno prikljucen na bazu Q5, pri cemu ne mora da postoji ni R6 (pod uslovom da nema parazitnih struja Icb).

To je tako.

Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 14.01.2013. u 14:09 GMT+1]}

@macolakg
Hvala puno na iscrpnom odgovoru
Bilo kako bilo, sad vidim da mi bas i nije sve jasno u vezi ove sheme. A ja mislio da mi je manje vise jasno :) Nemoj me pogresno shvatiti, kod mene je problem ;)
E sad ako moze da mi pojasnis i ovo sledece :

Sta ce da se desi ako se medjusobni odnos R6 i R7 promeni ???

Ponekad sam samim sobom zadovoljan kad citam i gledam kako su ljudi shvatili nacin rada ovog stabilizatora. Ipak je i danas vrlo duhovito resenje a bilo je prava zagonetka tada kada je nastalo (oko 1974-5) jer se tada nekako nije "na takav nacin razmisljalo".

Da. Resenje je veoma specificno i veoma duhovito.

U ta srecna vremena se koristio mozak, a danas se sklapaju "Lego" kockice. :-)

Veliki pozdrav!

Nema na cemu.

Kao sto rekoh, prvenstvena uloga R7 je da ogranici maksimalnu struju kroz Q6.

To isto se moze izvesti stavljanjem otpornika (manje vrednosti) u emiterski vod Q6. Tada R7 ne bi postojao na sadasnjem mestu.

Odnos R6 i R7 ce svakako uticati uticati na naponsko pojacanje sklopa.

Koliko treba da bude naponsko pojacanje sklopa? Ako moze beskonacno, a povratna veza bi odredila konacno.

Ukupna njihova otpornost ce odrediti maksimalnu (narodski) "porciju" struje koja ce teci kroz njih, a ostatak u bazu Q5.

Kada se ukaze potreba kao kod @boro62promaja za znacajno vecom strujom izlazne grupe, svakako da ce biti potrebno vise struje za pobudu izlazne grupe, pa stoga treba povecati R6, jer na takav nacin ce ostati vise struje za pobudu izlazne grupe.

Nisam se dugo bavio analizom ovog sklopa.
Mozda oko pola sata.
Jednostavno, zanimao me je samo deo oko Q7 i Q6.
Videvsi ovu sjajnu "foricu" sa Q6 i Q7, vec sam zadovoljio radoznalost i bacio se na pomaganje @boro62promaja da "nabilduje" struju.

Mnogo vise vremena sam potrosio pisuci tih nekoliko postova za @boro62promaja.

Bez neke posebno dublje analize sam mu dao slikovite primere u kom pravcu treba da deluje, i to sto sam napisao o strujnom pojacanju izlazne grupe i dalje vazi.

Naravno da je veoma nezahvalno na daljinu intervenisati na nekom sklopu (verujem da ce se 10XB od srca sloziti sa ovim sto kazem, jer ne sumnjam da je i on to radio dok mu se nije "smucilo"), jer eto, moze samo koriscenje pogresnog tinola da dovede do neocekivanih provodnih puteva na PCB, sa propratnim "cudnim" efektima, a o ostalom da ne pricam...

Prakticno, pored sheme, slike pcb, slike celog sklopa, i gomile na forumu postavljenih izmerenih vrednosti, moze se u svemu tome kriti neki beznacajan a kljucni propust, za kakav ja npr. podrazumevam da nije napravljen, a onaj sa druge strane nije svestan da tako nesto uopste i moze postojati...

Na licu mesta bi mi bilo dovoljno pola sata da "nabildujem" napravu i dovedem joj tranzijentni odziv na < 05mS, pogotovo zato sto naprava radi sa strujnim izvorima na kljucnim mestima, pa je divna masina za veliku brzinu odziva i bas visoku preciznost rada.

Ali, na zalost nisam na licu mesta, a teleportacija jos nije pronadjena, pa dovodim sebe u rizik da ovako "daljinski" napravim sebi indirektan problem :-).
No, hrabrost ponekad bude i dobra stvar...

Sve u svemu, open-loop pojacanje celog sklopa treba da bude sto vece (teoretski beskonacno), sto daje inzvarednu preciznost cele naprave (strujni izvori veoma pomazu u tome), ali to povlaci naknadne mere frekventne kompenzacije i potencijalne opasnosti previsoke osetljivosti na parazitne struje.

Realnost je da treba naci zdrav kompromis izmedju tih velicina.

Moze se i izracunati, ali to konzumira jedan radni dan, i ne pada mi na pamet da to radim pored posla od kog zivim.

Tesko je to izvodljivo na daljinu...

Za tebe @xantoniox: Nadji literaturu o strujnim izvorima i (ili) pojacavacima u A klasi, pa ce ti se potpuno razjasniti uloga opteretnog otpora u funkciji naponskog pojacanja.

Mi matoriji, koji smo radili sa cevima, morali smo to inicijalno da znamo jos tada, a znanje o strujnim izvorima i njihovim mogucnostima ne moze naskoditi ni mladjoj generaciji.
Strujne izvore srecemo skoro u svakom ozbiljnijem sklopu upravo zbog nekih veoma dobrih osobina (vec sam njihove osobine opisivao na drugim temama).

Pozdrav!

P.S.

Ispravicu i sopstveni propust u onoj izjavi da od kolektorske otpornosti za Q6 zavisi samo ukupno pojacanje sklopa.

Tacno tako, ali prvenstveno NAPONSKO pojacanje, a posledicno strujno pojacanje zbog velicine bazne struje Q5.

Zaboravio sam jednu sitnicu:

Verujem cak i da je D1 "pretekla" iz prethodne verzije, gde je postojao emiterski otpor na Q6, pa je 10XB, nezadovoljan pojacanjem, emiterski otpor zamenio kratkim spojem, a dodao R7, pri cemu je zenerica jednostavno ostala tu (posto inace nimalo ne smeta to sto je zenerica u pitanju).

Na to razmisljanje me i dodatno upucuje njena vrednost od 3V9.

Pozdrav!

Pozdrav

Vec neko vreme trazim shemu za ispravljac, pa sam usput gledao i ovu. Medjutim, meni nije bio jasan deo oko strujnog limita. Zbunila me je polarizacija Q9!?
Opis Dr. Bore:

"Posto je emiter Q8 direktno na potencijalu tacke B, kada napon na kolektoru Q9 bude za napon VbeQ8+napon D3 visi od tacke B, naglo ce da provede Q8 spajajuci bazu Q7 na tacku B i time blokira njegov rad a to znaci da prestaje da tece kolektorska struja Q7 pa napon na njegovom kolektoru "pada na masu" a time i napon baze Q6 - a time i izlani napon pada na nulu!"

Nesto tu nije drzalo vodu pa sam precrtao shemu da mi bude "citkija", kako je vecina od nas navikla, minus dole-plus gore. Po ovome- Q9 se nalazi u rezimu provodjenja, povlaci bazu Q8 na masu i drzi ga blokiranog! Pri proticanju struje javi se pad napona na R16, i kada predje zadatu vrednost napon na emiteru ce porasti, napon Ube pada ispod praga vodjenja pa se Q9 blokira, provede Q8 i referentni napon povuce na masu...

Uvazeni Dr. Bora je u stvari malo modifikovao "Widlarovo strujno ogledalo" tako sto je Q1 zamenio trimerom... :)))

-Mislim da bi bilo dobro nekako "negde" na shemi dodati crvenu LEDicu za overcurrent, (dodati sklop Q8+), ili mozda nesto oko baze Q7, neka ideja?

Poz

Macola:)
Da li umjesto D1 (vec si to pomenuo) moze da se stavi jedna ili dvije na red vezane 1N4148, i kako bi se ponasao onaj darlington za koji sam te vec pitao (EVM31-050A) umjesto izlazne grupe tranzistora ili bolje receno (posto su dva komada u jednom kucistu) da li ih mogu spojiti paralelno oba umjesto Q1, Q2... ?
Za R6 i R7 cu malo da eksperimentisem (trimovacu ih oba) kao i sa C3 (krenucu od 0.5nF pa navise). Plocicu sam za svaki slucaj ocistio acetonom sa obe strane da ne razmisljam o tome.

Dr. Bora je preopterecen covek, kome stotina njih dnevno postavlja neka pitanja.

Iz njegovih sklopova se vidi perfekcija njegovog razmisljanja, pa mu zasigurno ne treba zameriti neku gresku u kucanju.

Da bi se nekom opisao rad sklopa, a pogotovo nekom ko ne zeli da se potrudi da sam prokljuvi stvar, treba snazna koncentracija, sve vreme prisutna shema da se ne bi pogresila brojna oznaka komponente, i poprilicno vremena.
To se shvati tek kada se pocnu raditi takve stvari.
Razumeces koliko je to odgovoran zadatak, i koliko je lako propustiti ili zameniti nesto sa necim, tek kada prvi put budes pokusao laiku da na pravi nacin objasnis princip rada neceg, pri cemu moras da iskljucis sve svoje podsvesne nivoe znanja, koje mozes ne napisati zato sto se odavno razvio automatizam podrazumevanja (poput ne razmisljanja o rucici menjaca i pedalama kod iskusnog vozaca).
Svaki put, kada objasnjavam nesto, prinudjen sam da se svesno "resetujem" koliko god to mogu, na nivo pocetnika,
ne bih li mu sto jednostavnije, blisko i lako, objasnio ono sto je kod mene vec na podsvesnom nivou shvatanja.
Probaj pa sudi.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Posto sam nesto mladji od Dr. Bore, i jos uvek imam zivaca za objasnjavanje, dacu kratak i jednostavan opis rada strujnog limita u njegovom ispravljacu. (Verujem da je on vec preumoran od hiljade objasnjavanja bezbroj sklopova koje je napravio, a verovatno ga i najvise (kao i mene svakako) frustrira kada jednu istu stvar objasnjava po stoti put)

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Rad strujnog limita:

Osnovna prednost ovakvog sklopa je u tome sto se ponistava mrtva zona u velicini barijere Ube koja postoji kod uobicajenih verzija, kod kojih tranzistor bude postavljen u provodno stanje kada se prekoraci struja.

Naime, razdelnik napona formiran od R19, R20 i R17, posto je napajan stabilisanim naponom (sa D5), kod nepostojanja bazne struje imace teoretski tacnu vrednost napona zato sto je rasterecen (kod opterecenog razdelnika izlazna vrednost zavisi upravo od opterecenja njegovog izlaznog kraja).

Tu je poenta kvaliteta ovog sklopa.

Dok je pad napona na R16 manji od teoretske vrednosti neopterecenog razdelnika + Ube Q9 (Ube sa strujom koja tezi nultoj), tece bazna struja Q9 i on "drzi" svoj kolektor na nizem naponu od barijere D3 + Ube Q8.
Za to vreme Q8 ne provodi i strujni izvor sa Q7 obavlja svoju funkciju (koju sam opisao u nekom od prethodnih postova), kao da Q8 nije prisutan.
Kada na R16 velicina struje kroz njega izazove dovoljan pad napona, prestace da tece bazna struja upravo tada kada je i razdelnik R19, R20 i R17 postigao precizan napon rasterecenog stanja, Q9 ce prestati da provodi, pojavice se bazna struja kroz D3 u bazu Q8 (prethodno je tekla iskljucivo kroz Q9), i strujni izvor sa Q7 ce prestati sa radom.

Zbog tog tog sto se komparacija vrsi sa rasterecenim razdelnikom napona, ovaj sklop se odlikuje visokom preciznoscu i ponovljivoscu.
Veoma je kvalitetan.
Jedino sto bi moglo jos da se ucini u smislu poboljsanja istog je da mu se doda i temperaturna kompenzacija, inace ima sve dobre odlike merenja nultom metodom.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nigde ovde nema modifikacije Widlarovog strujnog ogledala, primedba je bespredmetna.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sklop koji si postavio na:
https://static.elitesecurity.o.../Dr.Bora%2030V_5A_Over%20I.JPG

nece pouzdano raditi, jer ce svu baznu struju preuzeti ona dva elementa koji imaju tog trenutka vecu temperaturu (D3,Q8 ili D6 i crveni Q8).

---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Indikaciju OC je krajnje jednostavno izvesti: samo se umesto D3 stavi crvena LED i to je to.

Pozdrav!

Umesto D1 mozes staviti jednu 1N4148 (dovoljna je, a dve gube smisao, bacas uludo jednu diodu).

Darlington, koji ti imas, ima dozvoljenu discipaciju od 600W po tranzistoru, To je ono sto ne smes prekoraciti (kao ni njegovu temperaturu). Discipacija je umnozak napona izmedju njegovog kolektora i emitera i struje kroz njega.
Prevelikom strujom ga tesko mozes "overiti" jer je deklarisan za 150A.
Kao i na svim komponentama za industrijsku namenu, podaci koji su navedeni u datasheet su garantovani za navedene uslove rada (temperatura... bla bla...).

Ako stavljas oba paralelno, oni moraju imati (svaki) emiterske otpore, na kojima ce pri maksimalnoj struji biti pad napona od najmanje 0,2-0,3V, da bi se ostvarila njihova temperaturna i strujna simetrija.

Inace, mozes ih vec sada, na postojecem sklopu staviti umesto Q1-Qn.

Pozdrav!

Dragoljube, stvarno ti HVALA za "odmenu" jer ja sve cesce nemam ni snage ni zivaca. Ne radi se o opadanju moje posvecenosti mladjima ili opadanju volje da se pomogne, ali nekako vremenom pocnes da se zasicujes. Uz to imam i nekih manjih zdravstvenih problemcica pa kad se sve sabere...
Inace, verovatno je da na kratko "gostujem" u Subotu 19 i Nedelju 20.Jan. na koronarnom odeljenju vaseg Klinickog Centra u KG!

@1OXB

Nema na cemu.

U istom sam stanju, samo je nivo zasicenja verovatno manji (manja kilometraza zbog godista :-)

:-(

Zao mi je sto je iz tog razloga poseta Kragujevcu.

Ako se zateknem u Kragujevcu (ako ne budem na terenu), imas poziv na druzenje u kafani (samo moram imati nacin da te kontaktiram, neki kontakt na PP).

Nadam se da ce sve biti OK.

Pozdrav!

@10XB

A ako budes u nedelju imao malo viska vremena, mozemo otici da cujemo jedan zanimljiv audiosistem, koji je lepo doteran do bas dobrog rada.

Dobar gramofon, dobre ploce, dobar pojacavac i dobri zvucnici, i sve to lepo uklopljeno.

Posle toga u neki dobar restoran :-)

Pozz

Već duže pratim temu i konačno ću da počnem sa gradnjom "Borinog" ispravljača jer mi nedostaje takva spravica u alatu. Pošto je bilo dosta govora o amperima ja bi postavo jedno pitanje koje se tiče ulznog napona a zbog disipacije snage na tranzistorima. Bilo je pomena sklopki i relea koji bi preklapali izlaze sekundara da bi se smanjila snaga na tranzistorima ( koji se daju realizoviati sa malo komponenti ) ali nigdje nije bila pomenuta donja granica napona koji se mora dovesti na kondezatore tj ispravljač da bi ispravljač korektno radio ( ovo pišem zbog one ZY15 ili ... ) tako da je moje pitanje koji je to napon?

Boogi

PS : sve pohvale za temu

Macola, hvala na pozivu, ali ja necu biti u mogucnosti da napustim bolnicki krevet a kamoli da sedim u kafani ili negde slusam dobar sistem. To moramo ostaviti za neki drugi dolazak pa cak i Mikija ukljuciti!

1OXB & macolakg, kad kod budete mogli i imali vremena samo se javite, zadovoljstvo ce mi biti druziti se sa vama ;) Mozemo da skoknemo i na probu kod drugara da se potsetite kako par Marsall-a i Peavey znaju da zazuje u usima :)

Hvala na pozivu. Pasce jednom dogovor!

@10XB @mikikg

Drzim vas za rec :-)

Dr. Bora je preopterecen covek, kome stotina njih dnevno postavlja neka pitanja.

Iz njegovih sklopova se vidi perfekcija njegovog razmisljanja, pa mu zasigurno ne treba zameriti neku gresku u kucanju.

Da bi se nekom opisao rad sklopa, a pogotovo nekom ko ne zeli da se potrudi da sam prokljuvi stvar, treba snazna koncentracija, sve vreme prisutna shema da se ne bi pogresila brojna oznaka komponente, i poprilicno vremena.
To se shvati tek kada se pocnu raditi takve stvari.
Razumeces koliko je to odgovoran zadatak, i koliko je lako propustiti ili zameniti nesto sa necim, tek kada prvi put budes pokusao laiku da na pravi nacin objasnis princip rada neceg, pri cemu moras da iskljucis sve svoje podsvesne nivoe znanja, koje mozes ne napisati zato sto se odavno razvio automatizam podrazumevanja (poput ne razmisljanja o rucici menjaca i pedalama kod iskusnog vozaca).
Svaki put, kada objasnjavam nesto, prinudjen sam da se svesno "resetujem" koliko god to mogu, na nivo pocetnika,
ne bih li mu sto jednostavnije, blisko i lako, objasnio ono sto je kod mene vec na podsvesnom nivou shvatanja.
Probaj pa sudi.


Vise puta sam procitao sta sam napisao, mozda? nekome zvuci cinicno ili sa omalozavanjem, ali mi to nije bilo ni na kraj pameti! Pogotovo ne prema Dr. Bori, (koga licno i ne poznajem), a cije su se kreacije nebrojeni put pokazale u dugogodisnjoj praksi...
Dokaz je i shema koju sam postavio u prethodnom postu, od 2 egzistirajuce nacrtao sam trecu sa oznakama ali i vrednostima elemenata, samo zato da bih lakse ispratio opis koji je Dr. Bora postavio kako na svom sajtu, ovde na elite, a takodje i na makedonskom forumu za elektroniku. (Vredi pogledati kakve je ispravljace napravio LorDzi po ovoj shemi...) Tako sam i primetio gresku. Kako se ovde povela zanimljiva diskusija, izgleda sam pogresno zakljucio da treba da izlozim svoja zapazanja...

Dr Boro, zao mi je zbog Vaseg zdravstvenog stanja, a svakako Vam se izvinjavam. Zaista nisam imao lose namere, i uzdrzacu se daljih komentara...

Pozdrav

Bozidare samo opusteno! Niti si me uvredio niti ista zameram! Bicu ja OK vrlo brzo pa cemo nastaviti dalje sa dizajnima.

@miksat

Nemoj mi zameriti.

Znam koliko je naporno nekom objasnjavati (jer to non-stop radim), pa sam mislio malo sire objasniti koliko je to nezahvalno.

Svaku sitnicu koju napises, ljudi (posto ih je puno) profiltriraju na sopstveni nacin, i onda se pocetna informacija moze pretvoriti i u nesto sasvim drugacije, i lako se dogodi da budes "prozvan"...

Svakako da je veoma tesko preneti spostvene misli u obliku teksta.

I dalje kazem da covek to ne shvata potpuno dok ne proba sam, sto vazi i za bilo koji drugi posao kada se posmatra sa strane.

Hemingvej je uspevao da smesti jedan dan radnje na 200 strana, i opet znao da ostane nedorecen :-)

Nista licno, samo sam malo stao u odbranu nas koji objasnjavamo, jer to nije jednostavno...

Veliki pozdrav!

@boro62promaja
Kako si prosao sa eksperimentom. Da li si povecao struju preko 15A ???

Ovaj sam ispravljac ugradio u kutiju pa mi se neda povovo ga vaditi napolje, ali evo danas sam uradio jos jedan PCB pa cu s njim da eksperimentisem. Rezultate cu svakako okaciti na temu.
BP

@boro62promaja

Boro, ako nje tajna , od kakve žice ste pravili otpornike od 0,2R ? Griju li se mnogo na velikim strujama?
https://static.elitesecurity.org/uploads/3/0/3053372/PA260279.JPG

boogi

Otpornici se griju (normalno na strujama preko par ampera) ali u granicama normale. Ja sam stavio kobinaciju fabrickih otpornika 0.33E/10W koje sam paralelno vezao i na kraju sam dobio oko 0.09E/50W (osim navedenih kombinovao sam i sa otpornicima 2.2E/10W....)
Ovo na slici koju si pronasao su originalni otpornici 0.22E/25W. Njih dva sam paralelno vezao.

Mozda grijesim ali to se radilo od nekog konstantana ono priblizno zadrzi specificnu otpornost ili provodnost kako ko posmatra bez obzira na temperaturu..

Upravo tako, pored toga jos moze da se lemi !

Upravo sam zavrsio ovaj ispravljac i radi perfektno. Ostalo mi je da ga sa radnog stola ubacim u kutiju pa bih imao jedno pitanje.
Posto su mi kolektori na kucistu, da li mogu na kuciste spojiti i uzemljenje iz kabla za napajanje?

Pozdrav.

Vidi, ovako,
u principu to mozes uraditi ali nevidim razlog zasto bi to radio, Dr Bora je to lijepo objasnio "kolektori izlaznih tranzistora su spojeni i montiraju se na hladnjak bez liskunskih podmetaca ALI samo uz uslov da taj spoj "PLIVA" u odnosu na ostatak konstrukcije".
Drugim rijecima - nema potrebe da kolektore spajas na zastitni kontakt od suko uticnice.

boro62promaja,

Hvala na odgovoru, nisam spajao uzemljenje sa kolektorima, i sad mi je lakse posle Vaseg odgovora. Sad razumem sta je dr Bora mislio pod "plivanjem".

Trafo mi je 500w sa 28v u sekundaru;
Tranzistori su 2N5302 x 6 komada, BDW12, BD533, 2SD1207, BC287 i 3xBC547C;
Elektrolit 40.000uF/40V
Ogranicen na 0-30V i 0-10A;
Drzao sam ga 5 minuta u kratkom spoju na 10A bez posledica.

Prezadovoljan sam, zahvaljujuci dr Bori.
Evo i nekoliko slika.

@villenjak Lepo odrađeno svaka čast.

Evo mene kao jos jednog padobranca. Bas sam se zinteresovao za projekat. Dali je boro62promaja uspeo da postigne 20A izlazne struje.
Pozdrav!

15.5A

Hvala na odgovoru. Jos kad bi mi neko rekao gde da nadjem PCB da ne moram u paint-u da uklanjam raspored elemenata sa prikazane plocice, pa da krenem sa radom.

Na borinom sajtu (BAS - borina amaterska svastara)

Skinuo. Hvala.

Ako budes "ganjao" vece struje obavezno procitaj moju prepisku sa Macola-om u vezi ovog ispravljaca !

Pozdrav svim clanovima foruma! Pravio sam ispravljac sa Borinog sajta,medjutim kada prikljucim neki potrosac ne mogu povecavati voltazu bez povecanja struje.Predpostavljam da nesto nije u redu i da ne treba tako da radi.S obzirom da nisam neki stucnjak u elektronici, molio bi Vas za pomoc ako neko zna ili predpostavlja da sta moze biti problem.Unapred se zahvaljujem na pomoci.

A da se malo podsjetis Omovog zakona:
I (struja) jednako U (napon)/R (otpor) pa kod stalnog potrosaca povecanjem napona, za isti potrosac i struja se m o r a
povecati.-

Moze biti da se ne razumemo @emiSAr.To mi je sve jasno.Nego da li ispravljac moze tako da radi da podesim voltazu na zeljenu pa polako dodajem struju ili jedno bez drugog ne ide ,kako sada zapravo kod mene radi.Znaci voltazu ne mogu povecati dok ne povecam struju.

zavisi kakav ti je potrosac, ako je potrosac obican resistivni ne mozes da povecavas jedno nezavisno od drugog, uvek su u vezi I = U / R dakle ne mozes 2 da drzis zamrznuta a da povecavas treci. Ako ti je aktivan a ne resistivni potrosac onda svasta moze

Hvala na odgovoru tj. na pomoci @bogdan.kecman sada mi je jasno.Za pocetak sam probao sa dve halogene sijalice za kola. Znaci da je sve u redu?

Sa ispravljacem ti je sve u redu !

U startu da se izvinim za off-topic, ali trazim pomoc od prisutnih i vec dokazanih strucnjaka.

Imam veliki (ovo veliki shvatite ozbiljno, 26 kg) trofazni torusni trafo, koji na primarnoj strani ima ili dodatni ili dvostruki namotaj (ukupno 6 zica). Sekundar ima takodje dva namotaja, 4 zice velikog presjeka. Odnose jos uvijek ne znam, danas bih trebao ovo cudo istestirati i vidjeti koji napon daje na sekundaru. Navedeni trafo koristen sa napajanje TV predajnika emisione snage 10 kW, tako da bi on trebao biti oko 30 kVA.

Pomoc mi treba da napravim stabilisano 12V napajanje za razne komponente, od racunarskih pa nadalje. Jedna komponenta bi koristila 200-300W, i planiram napajanje vise ovakvih potrosaca.
Kako da to napravim, pazeci da navedeno napajanje treba da radi 24/7, a da komponente maksimalno obezbjedim? Nece uvijek biti maksimalno optereceno, ali racunajte da je tako.
Cim saznam navedene odnose javice vam radi tacnije racunice.
Molim vas da mi se javite sa prijedlozima sta i kako da uradim.

Ukoliko vec postoji tema slicna ovoj slobodno prebacite moj post, nisam nasao srodniju temu od ove.

Hvala unaprijed.

"torusni trofazni"????


Amerika u trofaznim sistemima koristi monofazne trafoe, pa veze u trokut ili zvijezdu i eto trofaznog

sistema.-

U Evropi se u trofaznim sistemima koriste trofazni trostubni trafoi.

Torusni trafo moze biti samo monofazni. Samo tri takva se mogu ukljuciti u trofazni sistem,
bilo u trokut bilo u zvijezdu.

Taj trafo odnesi nekom dobrom energeticaru da ga pregleda ili strucnjaka "privedi" trafou.-

Sa nalazima se oglasi da se vidi za sta se moze iskoristiti.-

pOz

Kako je ta mrcina od transformatora opisana mozda je lakse donijeti energeticara ili strucnjaka ka trafou nego nositi trafo tamo :)..

Dobar dan ponovo,
Ranije sam bio prisutan na ovoj temi 5 dio u prilogu evo nekoliko fotografija .
Molio bih kolege ko može da pomogne želim ispravljač 13.8 Volti i maksimalnom strujom koju može trafo da dadne uz ostale komponente po mogućstvu sa L200 CT.
Hvala za svaku pomoć.


Imam problema da ubacim ove slike










_{[Ovu poruku je menjao Jom dana 17.09.2013. u 19:39 GMT+1]}

Potrebna mala pomoc na glupo pitanje, ali reko bolje da pitam nego da zapalim,
poceo sam da pravim ovaj uredjaj: http://electronics-diy.com/30v...ariable-bench-power-supply.php
i imam sve elemente sem jednog, transformatora. Najverovatnije cu dobiti transformator za nekoliko nedelja,
pa ga ne bih kupovao sada, ali ako mogu zeleo bih da probam spravu pre toga, kod sebe imam ovo napjanje:
http://www.ebay.com/itm/New-36...pply-CNC-WITH-CE-/171119407033

da li bih smeo da vezem njega umesto trafoa privremeno?

LM723 prihvata ulaz do 40V tako da sa tim 36V ima da radi skroz ok,
mozes slobodno taj switcher od 36V da stavis na ulaz umesto trafo-a da
isprobas tu spravu

pu kakvi su ovi kinezi, ladno je ovo napajanje sto sam kupio 42-52v umesto 36 koliko su pisali, ko zna sta uopste stavljaju unutra, sad cu morati i to nekako da prepravljam

ne znam koje ti je napajanje, ja uglavnom kupujem preko neta meanwell
napajanja i odlicna su

Sinoc sam konacno imao vremena i sve komponente na jednom mestu, pa sam napravio ovaj ispravljac
testirao ga i radio je, kako sam obrtao potenciometar on je isao od ~2.5v do ~25v
danas sam prikljucio na njega 10w led, namestio voltazu na 11.9v i radilo je, doduse sa vecom strujom nego sto ledu treba, kad sam pokusao da namestim jacinu struje, kratkospojio sam + i - i posle par sekundi (nisam uspeo ni da vidim amperazu na unimeru) prestao je da radi, nemam nikakav napon na krajevima i sad pokusavam da nadjem kvar (i gresku posto mislim da ne bi trebalo tako da se ponasa) i ne uspeva mi, pa mi treba pomoc ako ima neko voljan da baci pogled i uputi me gde da gledam

moj transformator je 24v 8a, posle greca i kondenzatora imam 34.2v na pinu 5 imam 554mV kad mi je potenciometar na jednom kraju, a 7.04v kad mi je na drugom, na pinu 6 uvek imam 7.04v
na pinu 10 imam 33.5v a na emiteru od bd139 34.2v na 2n3055 imam na bazi 34.3va na emiteru nista. Imam samo jedan 3055 trenutno u kolu, nisam prikljucio sva cetiri dok ne isprobam ovako

Naravno tek kad sam ovo napisao palo mi je na pamet da je crko 2n3055 i sad kad sam ga zamenio radi (daje napon)

sad me naravno jos vise zanima sto je uopste crko, zar ne bi trebalo da moze da izdrzi kratak spoj na izlazu bez pregorevanja?

posle jos malo probavanja shvatio sam da mi 500r pot za regulaciju struje ustvari nista ne radi, ali to vec definitivno ne znam sam da namestim

Zameni integralac .
Koliko si komada 2n3055 stavio ??

jedan za sad

Nešto mi se ne sviđa ova "čista" šema. Komplikovaniju varijantu je još davno objavio Elektor, a bila je i ovde na forumu samo se ne sećam da li u ovoj ili nekoj drugoj temi. Poenta je da su za kontrolu struje i napona zadužena dva integralca tipa 741 i to funkcioniše savršeno. Još ako ispoštuješ sve do kraja to je odličan ispravljač tkzv. "laboratorijski". U tom slučaju veoma je dobro i preporučljivo imati poseban izvor napajanja samo za integralac 723, drugi za glavno napajanje. Na taj način napajanje nikako ne može da utiče na preciznost instrumenta. Da bi se donja granica napona približila nuli potrebno je birati integralce i korigovati otpornike, to nije mnogo komplikovano. Moj ispravljač ima tri trafoa, jedan glavni, drugi za napajanje 723 integralca i treći za napajanje elektronike instrumenata. Pri tom je dobro zaštićen od VF smetnji tako da bez problema na njega može da se priključi i radiostanica bez opasnosti od pregorevanja 723 i izbacivanja punog napona napolje. To je bio čest problem kod 723 i dosta stanica je spaljeno na taj način. Postoji jako debela knjiga samo o 723! Ja taj Elektor ispravljač koristim najmanje jedno dve decenije bez ikakvih problema. Ako se eventualno odlučiš za ovu doradu mislim da nije problem napraviti malu dodatnu pločicu za ta dva integralca i šaku elemenata pride.

I ja se slazem da je mnogo bolje pogotovu za te napone iznad 30V.

Je l' ima neko ceo tekst? voleo bih da procitam celo objasnjenje

Evo: I jos nesto slicno pOz

@aleksejv

Eto, dao čovek kompletnu dokumentaciju. To je ispravljač o kojem sam govorio. Sada vidi dali ti je interesantno da doradiš taj tvoj. Postoji samo par detalja na koje treba obratiti pažnju koliko se sećam. Driver tranzistor mora biti neki sa što većim pojačanjem, ne znam da li je taj 139 sasvim dovoljan. Dodatni priključci su napravljeni da bi merili i uračunali pad napona na kablovima, ali se meni to nije pokazalo dobro pa sam jednostavno kratko spojio +U/*U i -U/*U. Toliko se prisećam.

P.S. Evo fotografije mog ispravljača.
Kada vratim film vidim da je prošlo minimum 25 godina od kada sam ga napravio !!!!



Obrati pažnju na dva detalja:

- kod Volt postoje dva potenciometra - drugi je ne sećam se precizno, ali recimo 1/10 vrednosti i služi za fino podešavanje napona - mogao sam da stavim onaj sa 10 okretaja, ali u to vreme su se teđko nalazili i bili izuzetno skupi, a i nepraktični jer ne bi mogao brzo da menjam napone, obvako je mnogo upotrebljivije.
- desno su dva prekidača - skroz desno standardni on/off prekidač, do njega jako kvalitetan prekidać izlaznog napona (kill switch) - izuzetno korisno kod popravki jer jednostavno prekinete napon, lemite ili šta već pa ponovo uključite i tako koliko god je potrebno.

Žuta LED pokazuje ograničenje struje, u konkretnom primeru na 130 mA.

_{[Ovu poruku je menjao Sava dana 08.01.2014. u 11:04 GMT+1]}

Evo kako izgleda moj uredjaj.

Ja procitao ovaj tekst i i dalje mi nisu najjasnije neke stvari:

1. da li kad je ovako razdvojeno mogu da imam vise od 40v na ulazu? konkretno me zanima 48v

2. da li je ovaj uredjaj ogranicen na 3A samo zbog trafoa koji daje svega 4A, ako stavim jaci hocu imati vise A sa istim komponentama?

3. ovo -U* i +U* mi uopste nisu jasni

-U* i +U* su priključci služe za kompenzaciju pada napona na kablovima koji idu od ispravljača do potrošača.

Urešaj nije ograničen na 3A, strujni limit zavisi od broja i tipa rednih tranzistora. Na slici koju je postavop @magnat se vidi koliki je bio trenutni izlazni napon (levi instrument) i struja (desni instrument), a poznavajući taj ispravljač, ta struja je "gurana" u potrošač nekoliko sati konstantno.

je l' postoji neki lak nacin da "izvucem" plocicu sa ove slike i posaljem je nekome na izradu?
Ili moram da je crtam sam u eagle-u?

Evo malo, pa doterajte još po potrebi u Paint.NET-u ili slično.

hvala, ali mislim da u formatu slike ne bih mogao da posaljem nekome da mi izradi, jedino da probam sam

Sagradio cika Borin ispravljac (0-30V 0-5A) i od pocetka samo problemi. Prvo sam na izlazu uvek imao max. napon uradio testove sto je macolakg preporucio (14 strana) skontao da mi je Q6 nekako probio iako unimer pokazuje kao da je ispravan... no njega sam sada zamenuo sa BD442, Nedelja je, to sam uspeo naci. Sta mi se sada desava je da imam regulaciju napona od 4.5V-30V (tako sam podesio sa R15), a nemam regulaciju struje. R11 u min. polozaju ima 1Ohm, u max.4k7 (nisam imao od 5k), cak sam probao i da ga prespojim min. napon je oko 4.5V. Napon na R6 mi varira od 1.4-1.7V u zavisnosti od polozaja R11. Kada merim struju kratkog spoja kada je strujni pot. na minimumu onda imam oko 20mA, cim malo pomerim R11(jeste naponski) odmah mi grune nekih 6A. Trimere i potenciometre sam pregledao izmerio, u redu su. Probacu kasnije da izmenjam BC547C mozda ima i tamo nekog koji je prosvirao, ali trenutno me brine napon, sto ne mogu da ga podesim na 0V ili barem priblizno. Da bih eliminisao probleme sa mikroprekidima, plocicu sam kalajisao, pregledao, nema kratkih spojeva. Jos mi ostaje da je operem sa nitro razredjivacem.

Ponovo sam uradio testove sto je macolakg rekao, na max. polozaju R11.
Kada kratkospojim R6 napon izlazni napon mi opadne za nekih cca. 1V, cim ga pustim skoci na nekih 37V i vraca se na ogranicenih 30V.
Kada kratkospojim B-E na Q6, izlazni napon padne za nekih cca. 3V.
Kada kratkospojim C-E na Q8, izlazni napon spadne na 0V. - Znaci Q7 je dobar.

Jos sam umesto 2N3053 stavio 2N3439 moguce da njegovo pojacanje zeza, probacu da ga zamenim sa 2N3055 pa cu da javim sta se desava. Da li je jos neko imao slicne probleme ?

Zaboravih jos da dodam, napon na D5 mi je pre bio 15V sada je 10V.

Jel ispravna 15V zenerka moze pokazivati 10V?- Ne moze. Tih 10V moze se pojaviti samo ako je R18 umjesto 3K3 33K pa to provjeri.-

pOz

Nabavio sam novu garnituru komponenti, prvenstveno tranzistora pa cu da ih izmenjam. Prosvirao mi izlazi tranzistor pa sam ga sada otkacio. Kada R19 odvrnem do maksimuma tek onda imam 14-15V na zenerici, kako smanjujem otpor R19 tako mi se smanjuje i napon na njoj.
R18 jeste 3K3.

Dobro prouci proceduru podesavanja minimalne i maksimalne struje. Izgleda da ti je R17 na maksimumu a R 20 kratko spojen i uz to provjeri i
ispravnost tranzistora Q9.-

pOz

Evo dokumentacije za Borin ispravljač, originalne.

http://www.scribd.com/doc/233881154/Baumappe-NSTK-241

Tu imate sve podatke i odličan opis sa uputstvom za sklapanje.
Mali problem je što je na nemačkom, ali ima ko zna nemački.

Objavljen je od strane Dipl. – Ing. H. R. Fredel, 1971 godine,
bivšeg vlasnika Radio Rima. On ga je i kostruisao !
Stariji se dobro sećaju Radio Rima u Minhenu!






Ovo je slika dvostrukog ispravljača objavljena u Radiomuseum-u.





_{[Ovu poruku je menjao brankotod dana 15.07.2014. u 00:21 GMT+1]}

Jos jedan iz plejade onih koji bi po svaku cenu da me oblate, svejedno imali od toga nesto ili ne. Dobrodosao u klub!
Zastrasujuce je koliko ja izgleda iritiram neke ljude. Porazavajuce, ali je jos gore sto nemaju pojma o mnogim cinjenicama, ali im to ne smeta da istrce na teren i odmah krenu djonom.
Ta sema je moj dizajn uradjen mislim negde oko '83-'84 godine u saradnji sa jednim starim drugarom Vladom Milanovicem i svakako nije rad tog Nemca koga navodis. Vlada je 7 godina stariji od mene, izuzetan tehnicar i "klikeras" i u to vreme je radio u RIM-ovoj razvojnoj laboratoriji. Stanovao u Pariserstr. 11 na Rosenheimu u Minhenu a to znam jer sam nekoliko puta boravio kod njega po nedelju-dve. Vlada je njima dao nekoliko izvrsnih dizajna ali ni jedan nikada nije potpisan njegovim imenom vec nekim od Nemaca inzenjera na tom odeljenju, jer je to kako su objasnjavali, davalo vecu tezinu i ozbiljnost njihovim proizvodima. Istina bio je lepo finansijski nagradjen za svaki takav rad ali nista vise, mada on i nije bas previse mario za slavu. I ta moja ideja stabilizatora je doradjena uz njegovu pomoc jer je tada i znao i mogao mnogo vise od mene, ali ju je verovatno potpisao drugi. Samnom je podelio sasvim lepu nadoknadu koju je za to dobio. Toliko da se zna... ISTINE RADI.

Koliko je ruzan osecaj da moras da se pravdas k'o na saslusanju samo zato sto se nekom nadiglo da te okalja jer misli da je u pravu i da zna neku istinu! Na zalost, ne mogu objasnjenje da izbegnem jer mnogi ovo citaju i ako ne bude glasa od mene ispasce da je istina. Nikada nikoga nizasta nisam prevario i niko od tih koji pokusavaju da me naruze nije stvarao moje mesto i ugled medju ljudima pa ga nece ni rusiti.

Boro,

Na tvoju žalost, sada si sam dokazao da sam u pravu izjavivši da si uređaj napravio 83.

Ako pogledaš datum videćeš da je 1971 godina osnovna u dokumentu. Pogledaj stranu 8. Prema tome nema nikakve veze sa 83. ili 84. godinom.
Dopuna dokumenta je iz 1984 god ! Te 1971 ti si imao 16 godina, a Vlada 23, sudeći po podatcima iz tvog profila. Jeste li bili 70 u Nemačkoj?

Ako je pravljen u junu 71., kao kit koji se prodaje, dizajniran je sigurno barem 6 meseci ranije. Znači 1970 godine.Ja se sećam kroz maglu tog ispravljača
u dvostrukoj izvedbi, u katalogu krajem sedamesetih. Na žalot katalog sam bacio.Nije mi ostao u sećanju iz Nemačke u kojoj sam prvi put bio 77. Tada
sam i doneo katalog. Zato mi je u podsvesti ostala slika jednog jednostrukog negde u Bgd. , kada sam bio klinac od dvadesetak godina.
Lako može biti da ga je imao servis Atom u Vojvode Stepe.

Ja ne želim da te oblatim, kako kažeš, već me čudi kako nisi napisao odakle je uzeta šema. Nije to strašno, osim ako ti sujeta to nedozvoljava.

Ti si doprineo u svakom slučaju popularizaciji tog sklopa objavljujući ga i samim tim pomogao si ljudima kojima je trebalo tako nešto.

Ali treba biti pošten. Svi objavljuju i prave Elektor ispravljač, ali niko ne kaže da je to njegova šema.

Niti te vređam niti psujem, za razliku od tebe :po svaku cenu da me oblate, svejedno imali od toga nesto ili ne. Dobrodosao u klub!,nekom nadiglo,

Niti sam ja u klubu, niti mi se nadiglo ( imam dosta godina ), već bi tebe molio da budeš, kako kažeš, kao i dosada pošten , ISTINE RADI.
Da znaš, ne poznajem nikog ko je i čuo za tebe. Slabo se družim sa amaterima.

PS. Kada budeš dolazio u BG, slobodno se javi i svrati na piće. Istine radi.

Razmisljam o situaciji celo vece i jutros celo jutro... sasvim si u pravu "visatix".
Od sada pa nadalje, nikome vise i ni iz kakvih razloga se necu pravdati i ista objasnjavati. Ko sta hoce da veruje, neka veruje, to je njegova stvar i njegovo pravo. Da li je to pravo stanje i da li je istina to je vec druga stvar ali do toga ce morati sam da dodje ako mu je uopste stalo.


Nadam se da se nece nastaviti u ovom stilu. Molim da se drzite teme u tehnickom smislu inace cu biti prinudjen da temu zakljucam ako se insinuacije i prepucavanje nastavi.

ovo boldovano treba ja da napišem a ne ti jer si "jedna od dve strane u sukobu" pa je tvoja najava pristrasna

Hvala Gujo, ali vec rekoh: NEKA MISLI KO STA HOCE!

Kao što sam već rekao, Borina je zasluga što je pusio u " promet" ovu šemu i što je omogućio desetinama ljudi da naprave ispravljač.

Ali istine radi, ovo je ispravljać koji je napravljen 1970 godine od strane Radio Rima. Nikakvo prepucavanje ovde ne postoji,
barem sa moje strane. U dokumentaciji postoji opis rada ispravljača, možda će nekom pomoći.
Moje mišljene je da ga je zgazilo vreme pa ću se potruditi da postavim nešto novije što radi dobro.

Što se pomoći tiče, moje znanje i iskustvo stoji na raspolaganju skoro svaki dan forumašima. Ja sam počeo da budem aktivan
na forumu od pre mesec dana i već sam dao par saveta sa kojim vidim da su ljudi bili zadovoljni. Tu sam i dalje za sve probleme
analogne , i donekle, digitalne tehnike.

Gledaću da prikažem i nešto mojih uređaja, možda će nekom trebati.

Boro, tebi i dalje stoji poziv na piće kada budeš u Beogradu.



_{[Ovu poruku je menjao brankotod dana 15.07.2014. u 12:29 GMT+1]}

Zamolih da se zavrsi sa OFFTOPIC-om i da se postovi nastave ako su vezani za tehniku. Sta ko misli i zasto tako misli neka ostane njegova stvar - ovo je tema o tehnickom uredjaju na tehnickom forumu.
Sve sledece postove koji nisu vezani za tehnicku stranu teme cu brisati. O netehnickoj strani teme se moze raspravljati ali ne ovde vec na mnogim drugim mestima kao Twitter, Facebook razni blogovi i slicno.