Ja sam se pošteno govoreći pogubio u delu posta o načinu realizacije korišćenjem dioda, ... Nemojte mi zameriti, ali nisam najbolje razumeo. Iz prvog dela teksta , shvatio sam da vam je potreban jednosmeran napon, ali nisam baš razumeo vrednost napona koji vam je potreban. koliko sam ja razumeo, Vama je potrebna neka max. vrednost napona (cca. 200VDC) i struja od 0.48mA. Moje je mišljenje, da nekako podelite proces proizvodnje, na više posuda, elektrode dovedete dovoljno blizu, da imate u bilo kom trenutku 0.48mA za max napon od 60V, jer viši napon je opasan po život.
A o ograničenju struje sa diodom, nema govora, jer ona ne služi toj nameni.
Najjednostavnije je korišćenjem pretrage ovog foruma, naći neku raniju temu o ovome i pogledati još i teme o "laboratorijskim" ispravljačima, tj. napajanjima, koja mogu ograničiti i struju i napon.

Mislim da komplikujes stvari jer si i u glavi sve zakomplikovao buduci da si se vezao za neke komponente koje dozivljavas kao jedino resenje i njihove osobine ti komanduju kako da mislis i resavas! To sigurno moze drugacije, ali nisi dovoljno jasno postavio zahteve.
Vazno je sta tacno treba da se dobije na izlazu sklopa - da li je to 200V jednosmernog stabilnog napona i 0,5mA konstantne struje? Da li se taj napon treba/sme da menja ili mora da bude super konstantan bez obzira na bilo sta? Isto vazi i za struju?

bruno, ukucaj u pretragu (ovog foruma) "koloid".
mogao bi prčitati ponešto korisno u rezultatima

Da, potreban mi je isključivo dc napon i to što je moguće veći. Da bi podijelio proces na nekoliko posuda potrebno mi je više elektroda a njih nemam nego dvije, uz to onda bi bio opet na početku priče jer sa malim ulaznim naponom proces bi trajao jaaaaaaaako dugo (sa 60V možda bi to bilo nešto kraće nego dosad ali opet predugo). A ograničenje struje JE moguće sa ovakvim tipom dioda jer sam ih već dosad koristio kako sam rekao i limitirale su mi jakost struje na 0.26mA(nikad nije predjena, ni nakon 30 sati procesa!) Nema ih kupit na Balkanu nigdje pa zato možda nisu toliko poznate.Što se opasnosti samog visokog napona (200 dc) tiče svjestan sam ali nemogu više čekat dan i po da napravim litru koloida. Što se tiče ograničavanja struje na drugi način, znam da se ona može i školski ograničiti sa jfet n tipom tranzistora gdje se baza ukratko spoji sa kolektorom a izmedju stavi odgovarajući otpor ali sam takav tranzistor je ograničen na rad sa nekih maximalnih 30V i onda sam opet na početku ove priče..

Dakle: imam dvije diode za limitaciju struje (tip 1n5283) i svaka može podnijeti 100 volti maximalno i pri tome propuštaju maximalnu struju od 0.24mA pojedinačno svaka. Trebam ih uparit i na izlazu sklopa prema elektrodama(ako je to moguće) dobit zbrojeni napon koji je prošao kroz jednu i drugu.

Taj napon se mjenja(točnije pada sa vremenom) jer je struja u procesu konstantna a otopr otopine pada. Da trebam na izlazu dobiti oko 200 DC volti uz jkost struje oko 0.5 mA(0.24mA*2) koliko obe diode zajedno propuštaju.

Gujo koliko sam nabrzinu mogao da pročitam uglavnom su pozitivna iskustva ali ako ti misliš na nešto suprotno reci točno na što misliš. Ono što ja znam je to da struja u procesu proizvodnje MORA biti manja od 0.15 mA po cm^2 anode i ako je doista manja od tih 0.15 mA po cm^2 anode čestice srebra u vodi su toliko male da nakon svog pozitivnog djelovanja se izlučuju iz organizma putem mokraće i znoja, dakle nema opasnosti od taloženja u organizmu. Ako ti znaš nešto što nije dobro molim te radi svih onih koji su zainteresirani za proizvodnju te vode kaži to ovdje.

puno pozdrava

ma ne to, mislio sam da na es-u ima neka tema o AC izvorima za to a ne DC.
opet, stvar tvog ubeđenja šta je bolje.

Ma ja sam te pitao da li napon treba da bude stalan bez obzira sta se dogadja u procesu i otporu rastvora? To sto je tebi opadao napon je zato sto nisi imao nikakvu regulaciju, ali je pitanje da li je to opadanje pozeljno ili ne? Da li je taj DC napon savrseno filtriran i "ravan" kao iz baterije ili je pulsirajuci... ili... (negde videh da pominju 20kHz?).

Pa dosta sam čitao po internetu o razlici kvalitete srebrene vode ako je radjena AC ili DC metodom. AC metodom se može vrlo brzo dobiti velik broj srebrenih ppm-ova u vodi ali to su komadići srebra i po većini oni su puno manje djelotvorni od iona srebra koji se dobiju DC metodom. Sami ioni svima je poznato su manji od ljudske stanice i kao takvi mogu ući u membranu stanice i bolesnu stanicu očistiti iznutra. Što se tiče AC metode mislim da ona radi na principu velikih frekvencija koje onda u ritmu frekvencije otkidaju komadiće srebrene elektrode. Brži je proces ali proizvod puno manje učinkovit.

Pa kao što sam rekao na početku u elektronici sam neznalica pa tako ni ne znam na koji bi se način taj napon mogao držati konstantnim što je poželjno jer veći napon znači i brži proces. Da radi se isključivo o ispeglanoj dc struji bez ikakvih frekvencija.

ne, nije to u pitanju, napon je napon a kada je ac (obe su elektrode od istog materijala tj srebra) u pitanju, izdvajanje je bolje. ne krupnije, nego bolje.
ako pogledaš po netu, videćeš da je oko dc metde skoro sve rečeno a da se za ac hv metodu kriju podaci ili mistifikuje.
nema tu mnogo nauke, ac je bolji pa ispada i jednostavniji za realizaciju.

u nekoj mega produkciji se ide odnosom "na pola" kako raste koncentracija srebra. znači od inicijalnog hv od 1kV pa 500 pa 250 pa 100 volti sa kadama od po 20 litara .

Neznam podatak o veličini srebrenih čestica dobivenih AC metodom i što uopće u takvom procesu može utjecat na veličinu čestica.Viša frekvencija -manje čestice? Ali znam da je neki doktor liječio pacijente koji su imali otvorene rane na tijelu i nikakvim antibioticima nisu zarastale na način da im je direktno na ranu stavljao elektrode i kroz njih puštao dc struju i rane su zarastale nakon par tjedana potpuno. Druga stvar u AC metodi je po meni prevelika koncentracija srebra u vodi i ne znam kako bi organizam reagirao da odjednom dobije toliku količinu srebra.. Ono što sigurno znam je da je meni otopina od nekih desetak ppm-ova srebra efikasno pomogla samo kako sam i prije naveo proces za dobit jednu litru toga trajao je dan i po, jednostavno predugo.

abitno da li taj rastvor radi ili ne, ima dovoljno drugih delova foruma za diskusiju o tome, "particle size" (velicina cestica) je proporcionalna gustini struje. gustina struje ti je struja/povrsina_elektroda, dakle ako imas elektrode vece povrsine (babina srebrna tacna?), mozes da koristis mnogo vecu struju a da i dalje imas jako male cestice. Ako si ti izracunao da ti je 0.5A dovoljna struja, to mozes da napravis sa malim trafoom, 4 diode, par elektrolita i lm317 .. 0.5A je dovoljno mala struja da nemas neke velike probleme da je odrzavas ... posebno ako ti se provodnost te "vode" ne menja previse tokom procesa ... ako se menja mnogo onda treba "malo" kompleksniji regulator ali nista "padanje u nesvest"

frekvencija i ac vs dc sa tim nema veze, ako imas obe elektrode od srebra mozes da koristis ac i neces imati nikakav problem, jedino je AC constant current generator teze napraviti nego DC constant current generator.

Nije u pitanju struja od 0.5A nego 0.5mA i kako sam naveo treba mi da dobijem što veći napon a taj napon može podnijeti vrlo malo elektroničkih komponenti. Moje jedino pitanje je bilo dali se može zenericama dobiti dvije grane sa po 100V od jednog izvora od 200 volti i ako može kako bi izgledala shema. mislim da se zenerice trebaju vezati na neki paralelan otpor koji prije treba proračunati ali kako sam i rekao nisam stručnjak u ovom području pa bi mi trebala pomoč. Molim te nemoj ovdje ljude savjetovati da to rade sa žlicama i tacnama jer u njima je srebro "zagadjeno" drugim metalima ko meksički zaljev naftom. Srebro mora biti 99.9999 čistoće.

pre ovakvih izjava, progluvari malo po netu. prebrza ti je ova ispala.

izvini, prevideo sam "mili" deo :( ..

ne savetujem te kako da pravis taj rastvor (niti znam sta je nit me nesto zanima), nego sam spomenuo da ce velicina cestice (particle size) biti proporcionalna gustini struje, a da je gustina struje jednaka struja / povrsina elektrode te ako koristis veliku elektrodu (tacna == velika povrsina, ne tacna==idealni materijal) mozes da koristis mnogo vecu struju a da zadrzis malu velicinu cestice. Ista prica je i sa AC, smer / frekvencija nemaju nikakve veze sa velicinom cestice. Jedini uticaj na velicinu cestice ima gustina struje.

zener dioda ne sluzi za regulaciju struje nego napona a tebi treba izvor stalne struje, ne izvor stalnog napona. Mozes da je stavis u bazu tranzistora i tako napravis generator struje.

da li znas koliki je otpor tog rastvora na pocetku procesa ("cista" voda) i na kraju procesa (rastvor za trazenih Xppm)? 100V i 0.0005A kaze da je otpor pocetnog rastvora (cista voda?) 200K? Da li ti rastvor startuje kao destilovana voda ili? (sad sam izmerio pola metra cesmovace na 40K i pola metra neke flasirane vode na 50K). Ta informacija je bitna za napone potrebne na elektrodama da bi se odrzalo tih 0.5mA (kapiram da sto se povecava koncentracija srebra u toj vodi voda postaje provodnija - kao i sve ostale "necistoce")

ja bi to uradio sa nekim high voltage op-amp-om .. svaki ce moci da pusti 0.5mA tako da ne treba osim op-a i par otpornika + jedna zenerka nista vise .. na primer opa454 bi mozda mogao da uradi posao (nisam siguran da moze da ide tako nisko poput 0.5mA ja sam ga koristio za neku 10-50mA regulaciju pre par godina

gujo .. koji deo :) .. posto koliko se ja secam (a relativno je skoro bilo) - pravac i frekvencija ne utice na velicinu particla ... e sad, sto se tice sta je teze napraviti - taj deo je subjektivan

Koloidno srebro se radi isključivo u destiliranoj vodi i sa elektrodama od čistog srebra.Točan otpor destilirane vode ne znam ali mislim da se ne radi o kiloohmima nego o meagaohmima.Za regulaciju struje imam current limitation diode tip 1n5283 i znam da zenerice ne reguliraju struju nego napon, zar je moj post tako nejasan? Zelio bi (ponavljam ako je to moguće) dobiti dvije grane dc struje a u svakoj po nekih 95 volti napona od jednog izvora od 200 volti(ili još bolje ako može direktno sa mreže, dakle 220 AC graetzom pretvorit u DC) i onda taj dobiveni napon podijelit na dvije paralelne grane i u svakoj grani ga spustit na 95 volti. Nakon što tih 95 volti prodje kroz 1n5293 diode u svakoj grani, zbrojiti ta dva napona u jedan i dobiti 190 Volti na izlazu. Vjerovatno bi bio neki mali pad napona na diodama i ne bi dobio svih 190 volti ali to je mislim zanemariv pad napona.

0.5mA transformator je super jeftin, sto ne namotas 220 na 90+90 i stavis dva greca i eto ti po 90 volti ... mozes da cimas pola periode sa svake strane 220ac-a ali ti to ne savetujem posto kondenzator koji to moze da ispegla na 220v ce da kosta mnoogo vise nego onaj trafo ...

nadjoh zanimljiv link .. http://www.silver-colloids.com/Pubs/AboutIonic.html .. no verovatno si to video ..

taj link je jedan od mnoogih..
evo parče mitologije:
Commercial producers do not use a nine volt battery, but use a high voltage AC source because it makes a more stable ionic solution. The high voltage AC product is just as simple to make, but takes a little more equipment.

sve rečeno i ništa objašnjeno.

Nema uopće govora da AC metoda nije bolja od proizvodnje koloidne vode pomoću baterija. Baterije nemaju limitaciju struje pa se nakon kratkog vremena u vodi počinju pojavljivati velike čestice srebra i nastaje aglomeracija (zato i kažu ovdje da takva otopina nije zasićena stabilnim ionima). Pa upravo zato ja i želim da se ovdje postavi šema dc sklopa koji limitira struju i relativno brzo daje bar 10 ppm srebra u litri destilirane vode pa da svi oni koje zanima proizvodnja srebro koloida to rade kući na pravilan način. Ima dosta onih koji još uvijek to rade sa baterijama i neznajući se izlažu agririji(plavilu kože zbog nakupljanja srebra u organizmu).Nitko mi nije odgovorio dali se može napraviti sklop ovako kako sam ja to zamislio ili ne. Bilo bi idealno da se neupotrebljava trafo jer to onda znatno pojeftinjuje taj sklop. U tom slučaju trebalo bi imati : jedan graetz, par zener dioda, par otpornika i ove dvije 1n5283 diode koje sam ja platio 2$ komad. A struja na elektrodama bi bila UVIJEK ispod 0.5mA što garantira veoma kvalitetno koloidno srebro.Dakle ako je ovo što sam ja zamislio moguće, cijeli trošak bi bio ispod 10€. Pa može li jeftinije????

ako ne motas trafo nego kupujes neki 2x90V bi bio oko 20E .. 8 dioda oko 2E, te dve diode za limitiranje struje vec imas .. bilo bi zgodno i neki kondenzator da se stavi posle greca (ma koliki da malo to ispegla) ali ce 100V kondenzator iole kapaciteta da "kosta" - jedino ako moz da drpis iz neke stare masine / tv-a (u starim tv-ima imas 300V kondenzatore - par komada - koje bi mogao da iskoristis - ako se dobro secam ima jedan i u pc napajanju)

gujo ne rece mi koji deo one recenice sam lupio :) (ne bezim ja od toga da tu i tamo nesto odvalim, al reko aj da bar naucim sta sam pogresio :) )

Ja bih hteo da pomognem pojasnjavajuci pitanja - sta je to coveku potrebno, posto kontam da sam ga shvatio a vi koji odgovarate niste (ili samo bespotrebno komplikujete), ali resenje ja ne znam ali bih voleo da ga znam i to cisto da resim neke misterije u glavi (navescu ih posle).

Dakle, coveku treba izvor napajanja koji bi se ponasao ujedno i kao idealni strujni generati i kao idealni naponski generator.
Dakle, potrebno je i da napon bude konstantan svo vreme (i sto veci moze to bolje), znaci ako je na pocetku procesa bio 100V da i na sredini i na kraju procesa bude 100V.
A ujedno je potrebno i da max struja koju taj izvor moze da da bude 0.5mA.

E sad, ja postavljam pitanje da li ovakav neki izvor napajanja uopste moguc? Koliko sam ja (cisto teorijski, iz knjiga - iz skole) naucio, idealni naponski generator se ponasa tako sto mu je napon uvek konstantan ali struja varira sa variranjem snage koju potrosac "trosi" ili "vuce". A idealni strujni generator je takav da uvek ima konstantnu struju, znaci bez obzira koliku snagu "trazi" ("vuce", "trosi", ne znam kako da se izrazim) potrosac ona je konstantna a da bi se postigla ta snaga onda se napon povecava. Svi mi znamo da je snaga = naponx struja (P = U x I)

@bruno_hr
Kada imas dve, tacnije tri zice (od kojih je jedna zajednicki minus ili nula) i napon izmedju minusa i svake te dve zice je 90v, kada te dve zice spojis zajedno u jednu napon ce opet biti 90v, jedino ce struja koju ta zica mocu da provede veca (ako izvor napajanja moze da je pruzi). Ovo vazi za jednosmerne struje. A ako je u pitanju naizmenicna a pri tom su u pitanju dve razlicite faze, e onda mozes da dobijes neke cudne rezultate, znaci dobijes neku vatricu i eksploziju ili samo iskakanje osiguraca ako te dve zice spojis u jednu a kao drugu zicu koristis nulu. Jedino ako ne koristis nulu nego koristis napon izmedju te dve faze onda ces dobiti nesto veci napon (mislim da je napon prve zivce + napon druge / koren iz 2 ili tako nesto).

I jos jednom da se obratim onima koji ce odgovoriti na temu, nemojte se kaciti za primenu uredjaja vec iskljucivo na zahteve i da li su oni realni i izvodljivi i ako jesu kako da se takav uredjaj izradi.
Hvala

ksrele, napon struja i otpor opterecenja su u vezi .. struja = napon / otpor (I = U / R) dakle nemoguce je imati i struju i napon konstantne ako se otpor menja .. cak je nemoguce za jedan otpor imati struju i napon po zelji .. te tri vrednosti su uvek vezane na isti nacin. Ono sto je kod njega situacija je da se otpor opterecenja (provodivost te "vode") menja kako se kolicina "cega god" u vodi povecava.... te kako otpor pada ako bi imao naponski regulator (konstantnih 90V) struja bi pocela da raste. Ono sto njemu treba je strujni generator koji ce struju drzati na 0.5mA bez obzira na provodnost opterecenja (to on zeli da radi sa diodom koja ce menjati pad napona na sebi tako da struja kroz nju uvek bude 0.5mA - tj mislim da je dioda koju spominje 0.63mA ali nije bitno).

ono sto je sporno je sto ta dioda ne moze da radi sa naponom preko 100V te on ne zeli da uzme trafo i spusti 220V AC na 100VAC pa ga ispravi na DC nego posto ima 2 te diode on hoce da nekako od 220VAC napravi 2 puta 100V DC ali da ne koristi trafo nego ako moze samo sa diodama .. (pokusava da preskoci 20E vredan trafo da bi ceo sklop bio jeftiniji).

ksrele, kačenje za primenu uređaja je ovde primarna stvar a ako misliš da nije, da te upotrebimo za zamorče za rešenje koje nudiš?
lako je kuckati koješta. ugasiš komp, i baš te briga šta će neko da uradi po tvom (biločijem , svejedno) predlogu?
net je prepun kojekavog pisanja po pitanju koloida ali nigde (otvoreno) ne piše kako meriti to što si dobio.
ppm čega? veličina partikla? čistoća vode?
to se ne radi tako da zbembaš nešto za par dolara/evra. ako čisto srebro ima "neku" cenu, onda i ono što ganja sistem ima neku ozbiljnost.
makar zarad onog koji to pije.
imam na polici 2 flajke koloida kao gift onog kome sam pravio drajv i iskreno rečeno i pored hvac nešto mi se ne mili da konzumiram.
ukolko je bruno napravio set koji daje rezultate ali malu količinu, nek napravi nekoliko sistema i imaće i količinu i kvalitet.

Aha, pa tako sam i ja mislio.
Ako imas izvor sa konstantnim naponom i podesenom nekom strujom ako se promeni otpor potrosaca onda ce i struja da se poveca.
Ali, sada mi jos nesto nije jasno. Ako postavim diodu redno sa potrosacem i on krene da vuce vecu struju onda ce na diodi da se stvori sve veci pad napona, recimo izvor napajanja 100V, pad na diodi 1V znaci da potrosac dobija 99v. Ako se jos smanji otpor potrosaca tada ce pad napona na diodi biti jos veci, recimo da je odnos 100V:10V onda potrosac ima 90V (a na po cetku je imao 100V) sto ce reci da napon nije konstantan na potrosacu...
No, sta se desava ako se napon namerno poveca kada se poveca i pad napona na diodi tako da potrosac uvek ima 100V?

Upsi, ja pricam o toj ogranicavajucoj diodi kao da je otpornik... garant je tu greska mog razmisljanja...

Ne kontam zasto mi je toliko tesko da skontam to ogranicenje struje?!?! Zar sam toliko glup? :) Salim se...
Jedan primer (izvinjavam se na OffTopic-u): kada spajam LED diodu ja samo brinem o velicini napona na koji je spajam a tu velicinu napona procitam negde ili zadam odprikle (recimo 2V) i onda na osnovu podatka koliko ta dioda ima snage racunam kolio struje vuce, ili vec pise koliko struje vuce (20mA recimo) ja racunam koliki mi je otpornik potreban da "smanjim napon". Nikad ne razmisljam o ogranicenju struje... ne mogu to da provalim.

Hm, da. Naponi iz paralelnog spoja se ne zbrajaju, nego samo struje a u seriju se nemogu spojit jer bi diode izgorile. A ništa, morat ću se zadovoljit sa sklopom od 100 volta i jednom 1n5283 diodom, ne znam dali ću dobit proporcionalno ubrzanje procesa u odnosu na ovaj sklop koji već imam a radi na 33 volta, ako da onda bih u tom slučaju nekih 10 ppm-ova dobio tri puta brže, za nekih desetak sati. Ksrele mislim da si i pravu kad kažeš da se napon ne može održavati konstantnim a da pritom i struja bude konstantna .U svakom slučaju bit će brže nego sad. Dakle bit će potreban jedan trafo sa sekundarnim naponom od nekih 70V jer DC napon nakon graetza je veći za otprilike 1,4 puta od AC napona sekundara, jedan graetz, kondenzator i dioda koju već imam.Nije preskupo sve skupa, jednostavno za izradu a dobije se sigurno veoma kvalitetan koloid.Dakle pitanje je ipak bilo glupavo

@guja011
Pa slazem se sa tobom uglavnom, sada kada si to tako rekao. Kada se projektuje neki elektronski uredjaj (ili bilo koji drugi) koji ce kasnije biti upotrebljen tako da ako nije dobar moze da UBIJE ili OZLEDI coveka, slazem se da treba napomenuti na forumu kao odgovor na temu.
Ali, cesto postavljac teme zna sta radi a samo mu treba tehnicko resenje neke osnove (naponski izvor) a moze se desiti da neko na forumu kaze da je to nesto opasno i pocne prepirka oko toga da li je to opasno ili nije dok covek ceka neki koristan odgovor pa se iznervira.
Jedan primer kojeg se secam je bilo nesto oko nekog grejaca velike kolicine vode sa nekim elektricnim viljuskama (ne razumem se u ovo) gde se napon mreze direktno trebao spajati na ta klesta koja su u vodi. Iako je covek tvrdio da zna da je to opasno i da ce zastiti da niko ne pridje i da on nedje da dira vodu, svi, ali SVI su mu skakali na temi da je to opasno i da bolje to ne pravi a retko ko je rekao kako to da resi i spoji.

[quote]guja011: ksrele, kačenje za primenu uređaja je ovde primarna stvar a ako misliš da nije, da te upotrebimo za zamorče za rešenje koje nudiš?
lako je kuckati koješta. ugasiš komp, i baš te briga šta će neko da uradi po tvom (biločijem , svejedno) predlogu?
net je prepun kojekavog pisanja po pitanju koloida ali nigde (otvoreno) ne piše kako meriti to što si dobio.
ppm čega? veličina partikla? čistoća vode?



Gujo, imam mjerač ppm-ova a taj mjerač u stvari mjeri krutine i milionu čestica vode. Dakle kad stavim čistu destiliranu vodu u teglu taj mjerač mi pokaže 0 ppm a nakon određenog vremena procesa počinju se pojavljivati ppm-ovi srebra u vodi. ppm na engleskom znači particles per milion, dakle sada imam nakon 30 sati procesa nekih 10 iona srebra na milion čestica vode što je zadovoljavajuća količina ali je proces predug, ništa više. Ova dioda 1n5283 pušta prosječnu struju od 0.22 mA a maximalnu od 0.24 mA. Pogledaj njen datasheet na netu. Ja imam elektrode 3mm promjera i 13 cm duge i struja od 0.24 mA u otopini garantira nano veličinu srebrenih čestica u vodi što znači da je koloid veoma kvalitetan. Ostavio sam pola litre u jednoj posudi u ormaru jedno pola godine i još uvijek je kristalno bistra što pokazuje njenu kvalitetu.

Ag zica od 3mm je ok ali posto je u pitanju korisna povrsina, obicno se iste (tamo gde nabavljas) spljeskaju u listice pa je korisna povrsina veca a time i produkcija.

Hvala na savjetu, nadam se da će veća korisna površina anode uz tri puta veći napon nego dosad znatno ubrzat proces u odnosu na prije.

pozdrav svima

bruno, prvo P u Ppm moze da bude "particles", "parts" i jos svasta nesto .. zavisno gde se upotrebljava

sto se tice trafo-a ako imas 2 diode, ko god mota trafo moze da ti namota trafo sa 2 sekundara tako da imas 2x70-80V na sekundaru (na 0.5mA ce ti pad napona na sekundaru biti nikakav kao i pad napona na grecu, problem ce ti biti samo kondenzator koji tera 200V)

obzirom da ti preciznost nije preterano znacajna (dal ce da bude 90 ili 70V nije mnogo velika razlika za tebe), mozes sam da namotas trafo i ustedis tih 20e .. imas temu za motanje trafoa ovde na forumu

Bogdane hvala ti na odgovoru.Neće mi bit potrebna dva sekundara jer napone koje bi dobio na oba nemogu zbrojit. Dva ispravljača koja bi dobio iz dva sekundara bi mi dala dupli napon jedino kad bi ih spojio u seriju a to onda znači da bi taj dupli napon morao proći kroz diode a one ga nemogu podnijeti jer su limitirane na 100V.Naručio sam srebrene limove debljine 0.5mm, širine 2cm i dužine 15 cm tako da će mi sada efektivna površina elektroda biti znatno veća u odnosu dosad i sa ovim izvorom od 100 volti baš me zanima koliko će mi trebati vremena za dobit nekih 10 ppm-ova koloida. Kad sve napravim i provjerim napisat ću ovdje rezultate, za one koji su zainteresirani raditi koloid za sebe. Napisat ću i ukupne troškove svega koji mislim nisu preveliki sa obzirom da se za rezultat dobije vrhunska kvaliteta koloida. Ako netko ima namjeru raditi koloid neka onda obavezno nabavi mali eketromotor kojim bi miješao otopinu za vrijeme procesa tako da se čestice srebra ne nakupljaju u samo jednom dijelu otopine nego se ravnomjerno disperziraju po cijeloj otopini.

sa dva sekundara mozes paralelno u dve kade da radis elektrolizu (ili kako se vec traj proces zove).. sa jednom kadom ti nece biti velika korist od 2 sekundara (nego spomenuo si da imas 2 diode za limitiranje struje pa ...). 2 kade = duplo vise proizvoda za isto vreme :)

imas sigurno na netu formule za gustinu struje potrebnu za odredjenu velicinu cestica tako da pogledaj za tu povrsinu koju imas na diodama sada kolika ti struja tacno treba posto ces mozda morati da juris neke druge limit diode...

Teško da sa na ikoji način može dobiti manja konstantna struja od ove 0.24mA uz napon do 100V. Moje mišljenje je da bez obzira što imam elektrode koje mogu podnijeti i dosta veću struju od ove 0.24 mA koju propušta 1n5283 dioda ja neću koristiti veće struje. Manja struja-manje čestice, manje čestice-puuuno učinkovitija otopina. Kako sam već naveo naručio sam diode iz kine za 2$ po komadu i mislim da je jednostavno nemoguće proći jeftinije od toga a da se dobije toliko mala konstantna struja na izlazu. Nebih htio kontrirati guji jer je on maher u području elektronike i zagovara AC metodu ali mislim(nisam siguran) da se AC metodom dobijaju sitni komadići srebra a ne ioni a po mišljenju dosta onih koji su po raznim laboratorijma testirali koloidne otopine ioni su mnogo učinkovitiji od sitnih komadića elektrode koji se dobiju AC metodom.Kažem opet, možda griješim ali ioni se mogu dobiti jedino procesom galvanizacije a to je moguće samo DC strujom.A ono što je pored sigurne kvalitete koloida dobivenog DC metodom uz vrlo malu struju pomoću ovih dioda ovdje bitno to je vrlo mali trošak za sve što je potrebno da se koloid radi kako treba. Oni koji uoptrebljavaju baterije neka ih upotrebljavaju za nešto drugo.

ne bi da se bacam u pricu sta je "bolje" posto se stvarno ne razumem, onih par linkova sto pogledah da vidim o cemu se uopste radi kazu da ti bas "trebaju" sitni komadici srebra posto samo sa sitnim komadicima imas "particles" != ions i da to "radi" mnogo bolje od jona srebra, i da je taj koloidni rastvor bas taj sa komadicima dok je taj sa jonima isto "cool" ali nije koloidan.... i kaze ako rastvor "izgleda kao voda" onda nije koloidan. e sad, da ne idemo u detalje, nemam pojma sta covek prica to je samo prevod, bukvalan, sa onog sajta "istina o koloidnom srebru" .. nikad nisam probo ni jedno ni drugo niti imam nameru.

no, ono sto ti je vec guja spomenuo, pa posle toga jos neki i na kraju ja u proslom postu - vecu kolicinu ces dobiti paralelizacijom - tj. stavis 5 elektroda u 5 kadica i istovremeno pravis 5 rastvora istovremeno ... (ili 2 ili 20 ..) .. jedan vrlo jeftin transformator ce ti dati nekoliko izvoda od po 70-80V ...

Ako te je zadovoljio trafo od printera, kako pravi 1 lit tako moze i 100
lit. Znaci nije problem u elektronici vec u novcu. Inace to su pitanja za
strucnjake iz elektrohemije. Ako imas trziste za vise litara vode, moj
predlog je da das da ti drugi prave vodu a ti da je prodajes (imas uredjaj
za merenje-kontrolu) ili da das nekome da ti napravi liniju za proizvodnju.
Kako je tek nama pacijentima kad ne znamo ni kakva je voda, kolike su
cestice, kolika je cistoca elektrode itd itd.
pozdrav
;;
;;

>
> __________ Information from ESET NOD32 Antivirus, version of virus
> signature database 5175 (20100605) __________
>
> The message was checked by ESET NOD32 Antivirus.
>
> http://www.eset.com
>
>
>

izgleda da ne shvatas, tj previdjas neke stvari:
mala struja kolika god da je je vezana za uronjenu povrsinu elektroda i za srebrne zice je jedna , za listice je veca.
strujno ogranicenje vazi samo kada se postigne provodnost i tada ima funkciju da proces ogranicava da ne bi dobio
ono sto ti ne treba.
cista voda (koja?) ne provodi i samo zahvaljujuci malim primesama moze da zapocne proces -a trazi se koloid bez "dodataka". malko uvrnuto zar ne?

ac metoda ima mnoge prednosti nad dc i to ne niskom frekvencijom vec oko par-20kHz.

ono sto je najosnovnje i to ces morati da prodjes je da naucis da pravis razliku izmedju prepucavackih i komercijalnih sajtova u odnosu na bas korisne informacije (ko sto rekoh , takvih je jako malo) .

koloid je samo proizvod, jako lepo se prodaje i onda je jasno zasto nalazis kojesta po sajtovima.
isto se odnosi na merace cestica, hvac izvore, pa cak i elektrode i posude. sve je samo najobicniji biznis.

Ja bih dase vratim na sam početak -> izvor konstantne struje:
Prvo, ta "dioda" je u stvari JFET sa spojenim G i S koji se ponaša kao izvor konstantne struje. Ako se pogleda datasheet za 1n5283 sve će biti jasno.
Što znači može se koristiti i neki drugi izvor konstantne struje, za visoki napon najbolje sa nekim visokonaponskim tranzistorom.
Evi i linka pa izaberi neki kao alternativu: http://en.wikipedia.org/wiki/Current_source

Kao izvor relativno visokog napona bih uzeo dva ista transformatora manje snage koji bi bili spojeni sekundarima-> 230V -> Primar-TR1->Sekundar-TR1->Sekundar-TR2->Primar TR2.
Na sekundaru drugog transformatora bi imao opet 230V ili još bolje 2 x 115V i koje bi dale nekih 170VDC posle dioda i kondenzatora.
Ako bi napravio izvor konstantne struje kao na slici 3 iz gornjeg linka, mogao bi da umesto emitorskog otpornika staviš rednu vezu otpornik.potenciometar, i time dobio
izvor kontantne stuje koja se da podešavati.
Ako imaš problema sa dimenzionisanjem mogu ti nactrtati i šemu sa svim vrednostima, samo napiši koji opseg struje želiš.

Pozdrav.

Ja nemam nikakvo tržište i nemam namjeru prodavat koloidno srebro, naprotiv htio sam da se ovdje postavi shema sklopa što moguće jeftinijeg a djelotvornijeg radi svih onih koji koloid rade sa baterijama i radi onih koji ga tek imaju namjeru radit tako da taj koloid veoma dobre kvalitete bude lako dostupan svima! Užasavam se kad vidim za kolike novce to neki prodaju ljudima koji su bolesni i platili bi sve za ozdravljenje! Svijet bi bio puno ljepši kada bi ljudi nastojali jedni druge pomoć a ne iskoristit.






gujo tebi hvala za svaki savjet koji si dao.Malo sam danas gledao po netu i čini se da DC i AC metoda imaju svaka svoje prednosti. Za DC kažu da je bolja za vanjsku upotrebu a AC za oralnu primjenu. Nebi bilo loše ako bi ti imao volje postati shemu AC sklopa kojeg zagovaraš.






Branko, ono što je bitno kod DC metode je: što manja struja na elektrodama i što veći napon da bi sam proces trajao što kraće pa bi tako recimo konstantna struja od 0.1 mA bila primjerena i za one koji nemaju novca za debele elektrode i za one koji imaju elektrode veće površine.Ako ti možeš nacrtati shemu takvog sklopa bilo bi dobro da je postaš ovdje. Meni je želja ne samo radi mene nego radi svih onih koji imaju namjeru radit srebro koloid da kad ga ukucaju u pretraživač mogu naći barem jedan link kako ga što jednostavnije i jeftinije napravit a da bude vrhunske kvalitete. Bilo bi lijepo kad bi im bar elitesecurity mogao dati upravo ono što im treba jer kako je i sam guja rekao prave stvari se kriju od širokih masa.

pozdrav

Ako je tako, evo moga doprinosa; problem je u izvoru napona veceg od 20-tak
volti i u srebrnoj elektrodi (velika cistoca srebra).
1) Nije dobra ideja upotrebiti mrezni (220V) napon. Uvek sam bio da se
iskoriste stvari koje su za reciklazu ili sto jeftinije, a da budu u f-ciji.
Napon 220 V moze se dobiti sa 2 transformatora istih skundarnih napona (ima
kod Kineza za 1 oe jos bolje naci baceni kasetofon ili radio ili punjac za
mob.koji ima 110/220 te odmah imas dva napona od 110V. Takodje sa malo
jacim 220/6 transf mozes goniti i 3-4 220/8 (za zvonce)transf.
2) Elektrode od srebra velike cistoce, verovatno mozes napraviti ako
galvanskim putem naneses 10-tak mikrona cistog srebra na bakar ili mesing,
ustvari treba ti elektroliticko srebro, a to, verovatno znaju na nekom
drugom forumu, treba izracunati koliko srebra ode na litru vode i koliko
dugo traju elektrode. Ovo su ideje za razmisljanje razmisljanje.
pozdrav Lala 021
;;
;;
>
> __________ Information from ESET NOD32 Antivirus, version of virus
> signature database 5183 (20100608) __________
>
> The message was checked by ESET NOD32 Antivirus.
>
> http://www.eset.com
>
>
>

Lala hvala na informacijama gdje bi se mogli nabaviti jeftino transformatori. Što se tiče samih elektroda one MORAJU biti isključivo od srebra 99.9999 čistoće i nikome ne preporučam da upotrebljavaju posrebrenjene predmete za izradu koloida,radi se o zdravlju pa ušteda od par € za ovu svrhu ne dolazi u obzir. Što se same destilirane vode tiče nekako sam skeptičan u vezi destilata koji se prodaje za akomulatore i koji se može naći u gotovo u svakoj prodavaonici. Ja vodu nabavljam u jednoj apoteci gdje je imaju na litre i na kante od 12 litara(12 litara me dođe 6.5€ i traje mi oko pola godine jer ja vodu koristim i za umivanje i oralno). Voda koja se koristi za izradu lijekova u apoteci je sigurno pouzdanija od one koju prodaju pod destilat u prodavaonicama. Neznam gdje se kod vas mogu nabaviti elektrode od čistog srebra i koliko vam zaračunavaju po gramu, cijana za koju sam ja naručio prije par dana dva lima od čistog srebra(jer je guja rekao da su elektrode u takvom obliku puno učinkovitije), širine 2 cm duljine 15 cm i debljine 0.5mm će me izaći sa poštarinom oko 35€, elektrode u obliku žice promjera 3mm koje sam dosad koristio došle su me 20€ sa poštarinom. Ako sam dobro zapamtio oba lima imaju zajedno nekih 32 grama srebra pa samim time gram ovdje dođe oko 1€ a vjerovatno i kod vas cijena nebi bila puno drugačija.Elektrode se ne troše tako brzo, meni ove dosadašnje traju skoro godinu dana a na njima ne mogu vidjeti neku promjenu(da su se istanjile).

pozdrav

Meni i dalje nije jasno zašto se insisitra na viskom naponu kada je bitno da je struja konstantna, i to veoma mala. Jedino logično objašnjenje je da je u početku otpornost vode veoma velika jer, kako je neko već rekao, omov zakon tu radi svoje.
Elem, nebitno, ionako to nije pravi razlog mog pisanja, ono zbog čega se javljam je da vam prenesem iskustva iz prve ruke - evo čoveka koji je koristio koloidnu vodu spolja i iznutra:

http://www.youtube.com/watch?v=qpP-0okXm4o&feature=related

ima jos puno llinkova, npr:

http://www.youtube.com/watch?v=wgrV21o6_DQ&feature=related


Pozdrav.
Sinisha


_{[Ovu poruku je menjao rsinisa dana 10.06.2010. u 11:30 GMT+1]}

U svijetu tko zna koliko ljudi koristi srebro koloid i naravno uvijek će se nać netko tko koristi loše napravljen i koristi ga u neumjerenim količinama. Ovaj tip je rekao da je prvo koristio koloid spolja pa nakon dugo vremena počeo je koristit koloid oralno. Očito dok ga je koristio površinski nije bio plav jer ga nebi počeo uzimati oralno. Rekao je da je koristio silver generator i destiliranu vodu ali nije naveo koji generator(njegov garantirano nije imao strujnu limitaciju) a kakvu destiliranu vodu je koristio i to je veliko pitanje. Kada se koloid radi DC metodom POTREBNO je imati konstantnu struju MANJU od dopuštene po površini elektrode i POTREBNO je otopinu za vrijeme procesa stalno miješati elektromotorom da se ioni srebra ne nakupljaju na jednom mjestu(u vodi između elektroda a ostali dio vode ostane bez čestica) jer inače stvaraju grupu iona koja je veća od nano veličine.Pored svega u emisiji nije naveo koliko je tog koloida(loše napravljenog) uzimao dnevno. Koloid je oralno jedino preporučljivo uzimati PRAVILNO NAPRAVLJEN a u tolikoj količini da stane pod jezik i to maximalno par puta dnevno, dakle puno manje od jedne čaše dnevo a ovaj tip je oralno uzimao nekoliko godina svaki dan veliku količinu loše napravljenog koloida koji se taložio u organizmu.Pomoglo mu je da sanira neke bolesti kako je naveo koje antibioticima nije mogao riješiti.
Moja je pretpostavka da je zbog loše napravljenog koloida koji je puno neučinkovitiji od kvalitetnog on uzimao neumjerene količine i poplavio je nakon par godina. Ti si dao dva linka koja su protiv koloida ali nisi pročitao milion ostalih koji su za i u kojima se navodi kako koloid praviti i izimati da se ne dobije agririja(plavilo kože).

A sad da ti odgovorim na pitanje zašto je potreban veliki napon u procesu. Veći napon BRŽE gura ione srebra u otopinu pa se onda brže i dobije zadovoljavajuća koncentracija otopine. Dakle, što veći napon pri konstantnoj struji brže napravi više PPM-ova srebra u vodi koji su svi jednake veličine jer konstantna struja otkida sa elektrode uvijek konstantnu veličinu čestice. Ako je struja manja od dozvoljenih 0.15 mA po cm kvadratnom elektrode i ako se otopina prilikom procesa konstantno miješa onda su te čestice nano veličine i ne talože se u organizmu nego se izlučuju mokraćom i znojem. DAKLE: da je ovaj tip iz tvoje priče uzimao kvalitetno napravljen koloid u primjerenim dozama prije bi riješio svoje zdravstvene probleme i nebi poplavio.

Nije mi namera bila da kažem bilo šta protiv (ili za) koloidne vode, samo sam hteo da upozorim one koji imaju nameru da je koriste da budu oprezni. Da je to toliko opasno (kao što si ti pomislio da ja hoću da kažem) sigurno bi svet bio prepun štrumpfova. I na kraju krajeva, poznate su pozitivne osobine srebra, a sve može da bude lek ili otrov - količina je ta koja to odredjuje.

Pozdrav.
Sinisha

P.S. Priča nije moja. ;)