Ako se dobro sjecam, formula koja opisuje kolicinu naelektrisanja na kondenzatoru (Q), kapacitivnost (C) i napon (V) glasi:

Q[C] = C[F] U[V]

Kolicina naelektrisanja je sa svoje strane odredjenja proizvodom jacine struje I[A] i vremena t[s]:

Q = I t

Sto ce reci:

I t = C U

tj. ako stavis da je I = 1ma, onda je t:

t = C V / I = 0.16F * 25V / 0.001A = 400s

To znaci da ako taj kondenzator napunis na 25V i onda vuces struju od 1mA iz njega, ispraznices ga za 400 sekundi.
Valjda... ako se nisam negdje za..khmkhm u racunu...

No, u praksi tesko da mozes da vuces struju iz njega sve dok ga ne ispraznis, jer kako ga praznis tako i napon na njemu pada, tako da to utice na ostatak kola.

Nego, naletih danas u jednom casopisu na neki chip od Ti koji je kao pravljen za potrebe podizanja napona sa solarnih celija na 5V i navodno to radi cak i kad ga napajas samo sa 0.5V !?
Mogao bi tako nesto da prikacis na kondenzator pa da ga tako "muzes".
Samo treba da obratis paznju koju struju je najbolje iz njega da vuces, posto kod tih boostera i slicnih kola obicno ima neki opseg u kojima im je stepen iskoriscenja optimalan, a van toga vise struje trose na sebe nego sto isporucuju potrosacu...

Ako se sjetim gdje sam procitao i kako se chip zove postovacu ovdje...

EDIT: Male popravke u gornjoj racunici i mali dodatak:
Mada moze, cini mi se i ovako:
1 Amper-sat je ustvari 3600 Amper-sekundi, a amper sekunda je Kolumb (C).
1 mili-Amper-sat je onda 3.6 Amper-sekundi, tj. 3.6 Kolumba
Koliko tvoj kondenzator ima Kolumba dobijes kada pomnozis njegovu kapacitivnost[F] sa naponom na njemu[V]
npr.
0.16F * 25V = 4C

Znaci, ako je 3.6C = 1mAh onda je 4C = 1.11mAh

Tako da tvoj kondenzator napunjen na 25V ima 1.11mAh.
Napunjen na neki drugi napon imace vise ili manje mAh, zavisi na kol'ko ga nasisas.

Evo opsta formula:

x[mAh] = C[F] * U[V] / 3.6


_{[Ovu poruku je menjao Odin D. dana 29.06.2010. u 01:15 GMT+1]}

hvala puno na odgovoru, hteo sam da izracunam koliko se isplati stavljati super kondenzatore umesto baterija , vidim da ih ima po 16 F kapaciteta samo su skupi ko djavo i po ali opet, vek trajanja u odnosu na bateriju im je ne merljivo duzi...

Ima njih i po 100F, no obicno ne mogu na neki veci napon da se nasisaju - svega do par volti.

Nego meni je, otkad sam prvi put cuo za njih, padalo na pamet da se nekako iskoriste za punjenje statickim elektricitetom - ono vidis da ti se uredjas poceo prazniti pa ga protrljas malo o kosu, vuneni dzemper i tako to i napunis ga.

No, nikako da nadjem vremena da se pozabavim tim konceptom. Mislim da se u vreme danasnjih mikrokontrolera sa vrlo malom potrosnjom mnogo toga moze realizovati na tom principu.

Xe xe, da ga maziš, paziš i zoveš Đorđe

pa taj od 100 F bi komotno mogao da zameni bateriju na mobilnom plus duzi vek trajanja i puni se za pola sekunde :) sad sve zavisi koliki je maksimalni napon kojim moze da se napuni, mada nista sto jedan step-up ne moze da resi ...

i gde mogu da se kupe ovakvi kond-ovi , kolike su cene ?

_{[Ovu poruku je menjao shadow88 dana 29.06.2010. u 14:16 GMT+1]}

Zar nisu bolje litijumjonske baterije ?

pozdrav

Kako za sta.
Litijumjonske gube na karakteristikama sa vremenom.
Superkondenzator mozes puniti milion puta i uvijek je isti, plus sto ga mozes napuniti za par sekundi.

Pretpostavljam da bi za mnoge portabilne aplikacije mogao covjek da ga "napumpava" onim generatorom "na verglanje" koji se srece u onim rucnim led lampama sto rade na verglanje (bez baterije). Ako nekog ne bi mrzilo da nosi takav "punjac" sa sobom.
Meni bi bilo npr. ok da punim mp3 player tako. Ne bi mi smetalo da nosim to u torbi i dopunjavam player, pa makar i na svakih pola sata - sat, umjesto sto moram da punim punjive baterije 12 sati na punjacu, ili litijum-jonsku na usb-u.

proveri data sheet za super kondenzator koji bi koristio, sve koje sam ja kupovao (1F i 5F - 2V i 2.5V) su imali max struju punjenja ispod 200mA i max struju praznjenja isto toliko, ako ga napunis i onda ga kratko spojis pukne ko onaj kineski praskavac ... isto tako, zabodes ga na D bateriju od 1.5V i on prsne... cuo sam da postoje ti koje mozes da punis vecom strujom al nisam imao prilike da vidim (ni uredjaj ni cenu) ... speko sam 2 komada tako sto sam ih slucajno kratkospojio (zvuk uopste nije zanemarljiv oba puta sam skocio od stola)

e j*bes kond kad ima tako ogranicenu struju punjenja i praznjenja , pa Litijumske baterije imaju te karakteristike...

zavisi od kondenzatora do kondenzatora ... ja sam cuo za te koje mozes da napunis u trenutku (nisam ih doduse nikad video) ... ovaj jedan na primer od 5F drzi RTC preko 6 meseci ... kada dodje struja on se napuni za par sati .. ja sam ih za to koristio na primer .. i meni nije trebalo mnogo struje .. onda, jedan sam koristio za neki msp430 projekat za neki loger, bila su 2x5F kondenzatora (2V) koji su se punili sa nekoliko foto celija i terali loger koji je cele godine skupljao info o temperaturi i pritisku .. (tj skuplja vec nekih 8 meseci bez problema i bez baterija)

Kondenzator od 5F ce se pri struji od 200mA napuniti na 2.5V za 62.5 sekundi, i isprazniti pri toj struji za isto toliko vremena, a onaj od 1F za pet puta manje vremena, dakle za 12.5 sekundi.
Sta bi ti radio sa vecom strujom za tako malo vremena?

Medjutim, sve i da ti treba veca struja, imas CAP-XX kondenzatore (prave ih Australijanci), znam da imaju neke koji idu i preko 1-2A, nisu zapaljivi i ne eksplodiravaju, a prave ih u vidu tankih pravougaonika ne debljih od novcica. Vrlo zgodno za razno-razne handheld zafrkancije.


Elem, sto se tice onog DC/DC boost konvertora, evo isceprkao sam ga, i ne radi na 0.5V kako sam mislio nego na 0.3!
http://focus.ti.com/docs/prod/folders/print/tps61200.html

Da se vratimo na pocetak teme.
Napon na kondenzatoru je eksponencijalna funkcija i mozda je malko komplikovana za racunanje.
Laksi metod je preko energije.
Energija kondenzatora je
E= 1/2 CU^2
Dakle ako imas kond od 10F napunjen na 10V, a praznis ga do 3V daje


E=248J
A
***** 1W=1Js ***** ovo je greska
Ispravno je 1J=1Ws

ako trosis 5V, 10 mA to je 50 mW, ili ovaj kond ce to gurati skoro sat i po. Teoretski.
Ako se uzmu gubici u trensformaciji 1 sat je sigurno.

_{[Ovu poruku je menjao veselinovic dana 01.07.2010. u 15:52 GMT+1]}

pa onda je resenje struje vezivanje kondova u paralelu :) zamislio sam da napravim neki kondenzatorski akumulator ozbiljnijeg kapaciteta , koji bih koristio u solarnoj tehnologiji, tj u green energy projektima , ali nikako da resim problem punjenja tih akumulatora , jer svi se oni pune na do 2,5V a ne mogu bas da ih vezujem na red da ih punim sa oko 14 V jer svi znamo koji je tu problem, pa sam mislio neki svicerski pretvarac da napravim koji bi 14V prebacio u nekoliko puta 2,5 , i podelio struju na sve kondove , a praznjenje bi islo redovno - iz redne veze kondova, ili ne ?

nisam bas u tim vodama sa punjenjenjem i praznjenjem kondenzatora koji su vezani na red ,( spavao sam na tim casovima, ili me nije preterano zanimalo :)) koliko znam da je problem puniti ih tako jer im onda kapacitet nije isti vec drasticno manji , ali ako su svi puni pa ih vezem na red, onda ne bi trebalo da bude problem izvuci tu snagu, zar ne ?

shadow, vrati se na veselinovicev post i procitaj ga jos jednom (imas i koristan link ovde: http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/electric/capeng2.html ), tu ti je odgovor na tvoj post. Ti zelis da cuvas energiju u tim kondenzatorima (energiju koju uzmes fotocelijom od sunca). Kolicina energije koju mozes da sacuvas u 5F 2V kondenzatoru je E= 1/2 CUU = 0.5*5*2*2 J = 10J == prilicno pateticna kolicina energije .. fora i jeste sto postoje ovi "super kondenzatori" samo za male napone posto energija koju doticni cuva raste sa kvadratom napona... cuvanje energije na nacin na koji je kondenzator cuva nije prakticno zato sto bi kondenzator(i) zauzeli preveliki prostor ... (da ne spominjem da svi ti kondenzatori koriste vrlo skup dielektrik koji vrlo verovatno vremenom gubi svosjtvo kao i na obicnom elektrolitu tako da... bice da je mnoooogo isplativije cuvati energiju hemijskim putem)

_{[Ovu poruku je menjao bogdan.kecman dana 01.07.2010. u 21:27 GMT+1]}

Potpisujem.
Po meni opravdano ih je koristiti samo i samo za sat realnog vremena ukoliko su ispadi struje kratkotrajni, ili da procesor/kontroler zavrsi nesto kad nestane struje- najcesce da sacuva nesto u eeprom.
Ostale upotrebe su neekonomicne i cijenom i tezinom i prostorom.

PS Izvinjavam se J=Ws a ne W=Js

Fukcija za racunanje napona na kondenzatoru je
komplikovana samo ako koristite one skolske integralne
funkcije jer onda treba vrsiti na hiljade mnozenja,deljenja
itd. A takva se u skoli koristi da bi ucenici stekli znanje
kako se dolazi do toga.

Medjutim u stvarnosti se koristi druga formula koja je
vrlo jednostavna i tacna.

Pogledajte sliku jes malo neuredna ali mrzi me da instaliram
Office samo zbog ove formule.

A u međuvremenu...

cijene su pale, a kapacitivnosti porasle. 3000 Farada za 60 evrova :)



Cijene u žutom na dnu slike sam dopisao ja onako kako sam na brzinu bacio pogled na Mouser-u.

Sa ovakvim strujama i esr-ovima u nivou milioma moze covjek ladno staviti jedan ovakav u dzep od pantalona i zavariti ogradu na balkonu, bez da osjeti toplinu u gaćama...

Sem ovih gromada, i ovi manji su dogurali do nekoliko desetina ili stotina Farada u velicinama koje mogu biti zanimljive za handheld uredjaje, senzore i sl.
Koga zanima: http://www.maxwell.com/ultracapacitors/

Za nekoliko godina će potpuno zameniti baterije u elektroautomobilima.

nece, baterije u autu drze 200V i vise (400, cak 800 u nekim kolima) ... sa superkondove napon je ogromna prepreka a da bi povecao napon sa kvadratom raste velicina konda .. ili cak i gore od toga ... ovo sto je odin pokazao su sve 2V kondovi..

dosta je pala cena audio kondovima, ovi ludaci sto guraju megavate zvuka u kola njima trebaju kondovi, za njih se prave 12V i 24V superkondovi od par farada i cena im znacajno pada vec godinama .. daleko od toga da ce ikad moci da se vozi auto na njih ali su za mnoge svrhe (varenje na primer) vrlo korisni

a inace sto se trajnosti tice, superkondovi uopste nisu znacajno trajniji od lipo baterija!!!

^ Konkretno ovi sto sam linkovao se pune na 2.7 volti, zivotni vijek 10 godina na normalnoj temperaturi, milion ciklusa punjenja/praznjenja, sa 20% pada kapaciteta za tih 10 godina.

i onda izracunas koliko ti treba njih da doveeds na napon koji traze ovi motori na kolima ..

no milion punjenja koliko ovi kazu da mogu je super dosta .. samo jos kada bi gabariti bili ok ...

Postoje moduli za automobilsku industriju, kao i za jos neke masine poput lokomotiva, bagera, neka vojna vozila i sl., ali ne sluze kao glavni izvor struje vec kao pomocni u nekim momentima kada je potrebna dodatna snaga.
Imaju napon oko 140V, a pune se mahom u fazama kao sto su kocenje, spustanje tereta, voznja nizbrdo i sl. pa se koriste za ubrzanje, podizanje, voznju uzbrdo, startovanje velikih motora i tako to...
Sjecam se da sam prije nekoliko godina citao da su Kinezi eksperimentisali sa gradskim autobusima koji rade iskljucivo na super-kondenzatore, a koji su se punili na svakoj stanici, sto nije bio problem jer se pune ekstra brzo - dok putnici izadju i udju, oni se napune.
Sta je u medjuvremenu od toga bilo nemam pojma.
Mislim da se danas uglavnom koriste za 'regenerative braking', mada ima i svakakvih drugih primjera, mada u manjem obimu:



No, u svakom slucaju, ako rast kapacitivnosti jos malo nastavi ovim tempom kao sto je rastao do sada, dosta toga bi moglo da se promjeni u svijetu elektricnih masina.

Sa sadašnjom tehnologijom ne, ali za nekoliko godina kada zastari vojna tehnologija superkondenzatora (koja zvanično ne postoji) i postane dostupna za civilnu upotrebu (kada neki američki institut s ponosom objavi kako je "izmislio" tu tehnologiju), onda će moći da zamene.

Koliko ja znam prednosti su im: velike struje pražnjenja (naročito u "piku"), brzo punjenje, malo grejanje (mali ESR), veliki broj radnih ciklusa, rad na temperaturama ispod nule (do nekih -40, 50 stepeni C), bezbedniji od litijumskih baterija, ne zahtevaju skupu "battery managment" elektroniku, već samo neku jednostavnu i jeftinu za.ebanciju, ...
A mane: mali radni napon, cena,... A to će vremenom da raste/opada.

@odin, jesi video koliki su ti od 140V :)

@slobodan covek, nema tu mnogo filozofije, fraktalna sema za printanje se vec koristi na nekim keramickim, problem je fizika, da bi imao veliki napon moras da imas dovoljno rastojanje / dovoljno dobar izolator, da bi imao kapacitet moras da imas medijum izmedju ploca koji je u stanju da cuva mnogo gusto energiju .. sigurno jos nismo na maximumu ali ne verujem da ima nesto preterano daleko gde mozemo da odemo posto kako se povecava gustina tako pada struja i realno ti superkondenzatori pocinju da se ponasaju kao baterije .. a sto se supertajne vojne industrije tice, zato sto postoje te supertajne baterije zato svi darpini roboti imaju benzinski / dizel generator koji pravi struju na koju roboti (momocna vozila, letelice.. ) rade ..

Pitam se sta se koristi(lo) u vojnim (i ne samo vojnim) uredjajima za aktiviranje eksploziva...

Mi smo u vojsci imali gomilu njih na "navijanje". Vrti se rucka dok se ne upali lampica, i uredjaj je bio spreman da tokom valjda sekunde da struju dovoljnu za istovremeno aktiviranje veceg broja elektro-detonatorskih kapisli. Uredjaj je imao i voltmetar koji je pokazivao napon (napon cega, akumulatora, kondenzatora?!). Bila je jednom situacija da posle par sekundi "punjenja" nije bilo BUUUUM. I onda je neko vrteo skoro minut, te je reakcija bila kakva je i trebalo da bude.

Jednom drugom prilikom sam video mali uredjaj, na baterije. Kljuc i dva tastera. Jedan za punjenje, drugi sa aktiviranje, sto me navodi na zakljucak da je unutra bio punjen kondenzator velikog kapaciteta.

bez problema obicna 4.5V baterija... a moze i mali supercap 5V 1F ... nema potrebe tu da bude nista "specijalno fancy" ..



to su uljani kondovi, nista posebno i specijalno, vrlo skupo (i dan danas vrlo skupo) i vrlo veliko u odnosu na kapacitet i voltazu, nema tu nikakve "fancy" i "nepoznate/nove" tehnologije



"veliki" kapacitet je vrlo diskutablna stvar, sve su to vrlo mali kapaciteti u poredjenju sa danasnjim superkondovima .. ovi supercapovi koji se sada javljaju su ono sto se koristi u najmodernijim darpa experimentima sa coilgun-om tako da nema nekih supertajnik kondova u vojsci koji ce "da predju u nase ruke kada oni nadju nesto bolje" .. na zalost 99% delova za ultra turbo nadr*anu americku vojsku, nasu i ostalo se pravi u kini .. a znamo vrlo dobro koliko to dugo moze da ostane tajno kad ga kinez pravi ..

ono gde vojska mozda (vrlo verovatno) ima sledecu generaciju su baterije, ja sam siguran da Reaper ne radi na kondenzatore vec na gasni motor + mali generator + neke baterije :) te baterije bi ja voleo da vidim .. no ..