R nudi više znanja u svakom pogledu, pa samim tim i veće mogućnosti zapošljavanja, ali je isto tako u svakom smislu teži.

Bez obzira šta bi MATF voleo da ljudi misle o njemu, na Matematičkom fakultetu se uči matematika, a ne računarstvo i ne informatika. To će ti pokazati prosto sabiranje poena sa ovih smerova. Na jednu gomilu staviš sve predmete koji imaju veze sa računarstvom i informatikom, a na drugu staviš matematike i sve ostalo, sabereš, uporediš i brojevi će ti sami reći sve.

I traje 3, R traje 4 godine. R ima mnogo, mnogo više matematike.

Praktično znanje tamo nećeš steći, za to ćeš morati sam dodatno da se potrudiš. Što se tiče zapošljavanja po diplomi, ranije si sa R mogao da predaješ i matematiku u osnovnim i srednjim školama, sada ne znam. Sa I sigurno ne možeš. Mislim da sa oba smera možeš da predaješ informatiku. Što se tiče zapošljavanja po znanju i visine zarade, to zavisi od toga koliko vremena potrošiš na svoje usavršavanje, i tu ti ne može pomoći nikakva diploma.

Programe imaš na njihovom sajtu.

http://www.matf.bg.ac.rs/m/94/osnovne-informatika/

http://www.matf.bg.ac.rs/cp/7/...dul-racunarstvo-i-informatika/

Prvo i osnovno pitanje.

Koliko ti dobro ide matematika ?

Da li razbijas , znas, ili se samo provlacis sa matematikom.

Ako razbijas matematiku, R smer ce ti biti boza. A u ova 2 ostala slucaja krv ces propisati dok ga ne zavrsis.

Drugo pitanje.

Koliko si vredan ?

Jako je tesko zavrsiti PMF i piti pivo na klupicama u studenjaku. Moguce, ali posle 9-10 godina studiranja.

Koliku ces platu imati to najvise zavisi od:

a) Kolicine iskustva
b) Koliko si licno u stanju da se cenkas i da prodas sebe

Fakultet ti tu moze pomoci u cenkanju ali koji konkretno to je manje presudno, daleko je bitnije relevantno iskustvo za vecu platu kao i karakter (neki ljudi jednostavno ne umeju da se cenkaju oko plate, a neki su prilicno uspesni o tome).

Kao sto ljudi rekose, MATF je izuzetno ozbiljan fakultet koji akcenat pre svega stavlja na matematiku, i to moras imati u vidu. R smer je znacajno tezi od I smera, i razlika u tezini je fokusirana na matematicku teoriju.

Sto se prakticnog znanja tice - o kakvom prakticnom znanju pricamo? Ako pricamo o prakticnom znanju programiranja, MATF je relativno OK - nista spektakularno ali nije ni losiji od drugih... Opet, kao sto rekoh, akcenat MAFT-a je na matematici, i to je ono sto ga razlikuje od nekih drugih fakulteta. Sa matematickim aparatom koji mozes nauciti na MATF-u mozes raditi kompleksne poslove koji ukljucuju resavanje matematickih problema.

Ako ti jako dobro ide matematika, onda je R smer OK - sa zavrsenim R smerom mozes imati obimno znanje iz matematike i konkurentno znanje iz programiranja za neku dobru pocetnicku poziciju u industriji... Medjutim, ako ti matematika NIJE jaca strana, zaboravi R smer - pa cak je i I smer tezak onda.

ROFLOLOL

Ja ločem, al' u bircuzu. (Zezam se, to je samo moj odgovor na pitanje „Lokacija?“. )

MATF je dobar, ali za ljude koji hoće da se bave matematikom (ajde!).

Ja htedoh da se bavim programiranjem, ali kada sam se ja upisivao nije bilo računarskih fakulteta, pa sam se upisao na MATF. I dan danas nema državnih računarskih fakulteta.

Al eto, još malo pa završavam.

Moj savet: ako imaš love, idi na RAF. Ako nemaš, zaobiđi MATF u širokom luku ako ti ne ide matematika.

I smer nudi dosta vise iz oblasti informatike, i prakticnog rada(mada je i to minumum) u odnosu na R smer, koji sa druge strane ima vise matematike.
Sada, sta ti mislis da ce ti vise trebati u zivotu, to je tvoja odluka.

Po meni, jedina konkretna prednost r smera je to sto sa ovim zavrsenim studijskim programom mozes biti profesor matematike i informatike.

Sto se tice zaposljavanja potpuno je nebitno da li si I,R ili neki drugi smer, ukoliko imas znanje iz oblasti kojom ces se baviti.
Za prakticno znanje nijedan fakultet NIJE dovoljan, moras se usavrsavati pored fakulteta konstantnim ucenjem(programiranjem ili cime vec),tj to prakticno znanje ces morati sam da stices. Naravno moci ces uvek u nekoj drzavnoj sluzbi da nadjes posao samo sa diplomom faxa, ali uglavnom posao i zarada zavisi iskljucivo od znanja i iskustva, a ne diplome.

Poz

Sad sam gledao program master studija iz informatike na sajtu. Da li mozda znas kakva je politika, da li primaju na master bachelore sa drugih fakulteta (RAF,FON...)?

Pod uslovom da ti dobro ide matematika (u meri da ne osećaš animozitet ili da ti nije problem da recimo 6 sati u cugu provedeš
družeći se sa njom) upiši R smer. Zašto? Ako ti se nekada smuči programiranje ili ako ga se zasitiš, ako taj zanat zapadne u krizu
ili ako ti jednostavno životni put bude krivudao, uvek ćeš moći da se zaposliš u školi i predaješ matematiku, sa I smerom to nećeš
moći, a za informatiku će ti trebati debela veza, naročito u poslednje vreme posle invazije sa zrenjaninskog "fakulteta". Lagan i
opuštajući rad profesora matematike posle napornog programerskog života za sasvim pristojnu platu od 40k dinara. Plus privatni
časovi i gomila slobodnog vremena za dodatni posao ili povremeni freelance-ing.

Ako se zahebeš, uvek možeš da se prebaciš na profesorski smer koji je mnogo lakši. A možeš da se prebaciš i na I smer, mada iskreno
ne znam koja je razlika u ispitima i šta se sve priznaje, neka ti to prenese kolega koji je tako nešto radio.

U svakom slučaju, dobrodošao na fakultet, kolega! :-)

Matematiku prilicno dobro znam i nije mi problem da dugo vezbam ali bih vise voleo da budem programer nego profesor i ne bih voleo da ucim mnogo matematike koja mi verovatno nece trebati. Imam fore do srede da se odlucim...

Mozda nema bas racunarskog fakulteta koji je osnovala drzava, ali na ETF-u na RTI smeru ces nauciti mnogo vise o racunarima i programiranju nego na bilo kom smeru/fakultetu drzavnom ili privatnom.
Mozda ne trenutne najaktuelnije tehnologije i framework-e, nego logiku i nacin razmisljanja. To po meni i jeste poenta, jer ce ti .NET-ovi i ostale stvari i onako da se izmene za par godina, pa ajd Jovo na novo.

Programiranje ti je najeksplicitniji primer posla gde moras da naucis da se prilagodjavas novim stvarima i da razumes sustinsko funkcionisanje nekih stvari. Naravno zavisi koliko hoces duboko da ides.
Spisak biblioteka ces procitati na netu.

Ja sam na RTI smeru, a poznajem preko 20 ljudi sa R smera na matf i preko 10 ljudi I smera, i svi su se isavijali od matematike.
Pogotov R smer, koji ima preko 70% ciste HC matematike!
I smer je i donekle je ok za racunare, ali je samo gradivo i dalje smesno u odnosu na RTI(cimer mi je I smer).

Moja preporuka je bezi od R smera, svakog koga poznajem da je upisao je zazalio. I to bas zato sto je hteo programiranje, a ucio je matematiku do besvesti.

Hoooo, boy.

Kada sam se ja upisivao, nije bilo prijemnog, pa su sa ETF-a otpadali i vukovci (što ja nisam bio), a standard je bio bar dve-tri osvojene medalje na takmičenjima, jer inače vukovac otpada.

Osim toga, mrzim fiziku i elektroniku. Mene interesuje programiranje.

Osim osim toga , kao što rekoh, završavam MATF.




Nemam pojma. Ja studiram po starom. Raspitaj se u sekretarijatu MATF-a, šaljni im „oj mile“.

Još bolje, svrni do nas.

Onda bezi od matematickog fakulteta sto dalje,ETF je mnogo bolji izbor.

... gde će učiti mnogo fizike i elektronike koja mu verovatno neće trebati.
Izbor se svodi da li će mu lakše pasti gomila matematike od gomile fizike/elektronike.
Moj izbor je bio prvi.

Imas smer SI na ETF, to ti je za programera, nema mnogo fizike/elektronike/matematike

Ne znam o kojoj gomili fizickih odnosno elektronskih predmeta na rti-ju vi pricate?
pogledajte program studija. ima samo jedna fizika (sto je stvarno sramota ne znati, prosto neko opste znanje)
dva obavezna i stvarno teska predmeta od elektronskih oet1,2.
i ostalo je 1,2 elektronskih predmeta koji su stvarno prelaki.
ostale su jos 2 matematike i jedna verovatnoca(koju ne ubrajam u prethodne dve),
i mozete misliti sve ostalo su programerski predmeti. a inace imamo po semestru
5-7 predmeta, pa vi vidite koji je to tu odnos. inace mislim da je etf bolji izbor za programiranje,
posto ga smatram inzenjerskom naukom (prakticnom), posto se ipak programiranje u srzi oslanja na elektroniku,
dok cini mi se da se na matrematickom oslanja na cistu suvu teoriju.

Na kraju imate softversko inzenjerstvo, koje poseduje samo 3 neprogramerska predmeta, koje je po meni nesto
najbolje od programiranja.

a sto se teme tice,moj ti je savet da upises I ako vec ne mozes da konkurises na etf-u. Teorija je jedno, a praksa nesto
sasvim drugacije, mislis da cete neko na poslu pitati da resavas diferencijalnu jednacinu 15-og reda sa funkcionalnim
koeficijentima, niko nikad. Gotivno je po meni to znati, samo iz razloga da se stekne neki poseban nacin razmisljanja,
koji prihvata samo argumentovane stvari i jos nesto tome slicnom. Mada se to ipak moze steci i na drugim fakultetima.

Sve ukupno, razmisli od cega ces hraniti decu ili kupiti sebi auto kada se osamostalis.

Zelim ti puno srece, i izaberi ono sto mislis da treba ili osecas da treba.

Programiranje sa elektronikom nema nikakve veze, a sa matematikom može da ima, mada najčešće nema.



Koliko je meni poznato, na I smeru se uči manje svega, nego na R smeru, pa i praktičnog programiranja.

Nemoj da pricas tako nesto, posto programiranje sa elektronikom svakako ima veze,
to ne mozes nikako poreci, a sa matematikom mozda ima ali na nekom teorijskom nivou.

Digitalna elektronika ti se bavi tranzistorima na visem nivou,u smislu ne fizikom tranzistora,
vec kako da napravis logicka kola koja ce obavljati nekakvu funkciju. Programerski zadatak ti moze
biti da projektujes logicko kolo (sinteticki problem) koje ce obavljati zadatu funkciju
i tu boga mi ima oslanjanja na elektroniku, sa druge strane ovi svi programski jezici tipa jave ili C#,
koliko ja znam imaju da ih tako nazovem prevodioce koji to moraju da prikazu kompjuteru, gde ponovo dolazis
do elektronike. Jesu oni podignuti na visi nivi apstrakcije, ali ti ponovo koristis elektroniku za programiranje.
Shvatam da ti to nije prihvatljivo, i znam da se programiranje moze nauciti bez trunke poznavanja elektronike,
ali isto tako mozes nauciti da resavas zadatke iz fizike a da uopste nisi naucio potrebnu teoriju.

I na kraju secam se uvodnog predavanja iz programiranja 1, gde nam je profesor rekao da je
programiranje inzenjerska nauka.

Inace ja studiram fizicku elektroniku, a ne softversko inzenjerstvo ili racunarsku tehniku i informatiku,
tako da bih u ovom drugom slucaju sigurno napisao jos jedno 10 strana o vezi elektronike i informatike,
ali to ces morati da pitas nekoga ko je zavrsio rti ili si.

a sto se tice toga r ili i, ako bih se bavio programiranjem nekako mi je prirodno da
ucim programerske predmete a ne neke nevezane za isto.

U psihologiji nam je recen razlog ucenja latinskog jezika do dan danas, a to je
sto cemo ucenjem latinskog razviti neke sposobnosti sto se memorije ucenja ili
tako neceg tice. Ali sto bi smo ucili latinski, koji je kao koren svih zapadnih jezika,
kada bi smo mogli da naucimo spanski ili francuski i ponovo stekli iste sposobnosti,
a onda ga jos i prakticno primenili.

Iskreno nisam gledao sta se uci na r ili i, ali sam ubedjen da se na i vise uci informatike,
nego na r. koliko znam i skoro potpuno odsecen od ostatka matematickog, da su cak u
potpuno drugoj zgradi.

Programiranje sa elektronikom nema direktne veze vec je primenjena matematika.

Teorija algoritama, grafovi, bulova logika - to su same osnove programiranja, i sve one predstavljaju MATEMATIKU.

Programiranje sa elektronikom ima veze iskljucivo kada programiras mikrokontrolere i sl... ali to je samo veza u smislu oblasti primene, bas kao sto bi mogli reci i da programiranje ima veze sa biologijom kada modeliras programerski neke proteine i sl...



Taj profesor je rekao jednu vrlo netacnu informaciju - ali i to govori dosta o kvalitetu domaceg skolovanja. Kao prvo, ne postoji nikakva nauka koja se zove "programiranje", vec je ono sto kod nas ljudi zovu "programiranje" skup teorija od kojih ogromna vecina spada u primenjenu matematiku.

Postoji softversko inzenjerstvo, koje gore navedenim disciplinama dodaje jos znanja koje spada u domen inzenjerstva - ali te discipline (koncepti softverskog testiranja, baze podataka, tehnike optimizacije...) su superset i ne spadaju u osnove programiranja.

A neko ko je profesor u akademskoj instituciji bi svakako trebao da se drzi zvanicne semantike.

OK, za koje oblasti programiranja je potrebno nekakvo znanje elektronike, osim za elektroničarske CAD programe? Matematika i osnove fizike se koriste u video igrama npr. Matematika ti treba takođe za kodeke i sijaset drugih stvari, a elektronika ti ne treba čak ni za pisanje drajvera.

Nemanjiću, sine... O čemu ti pričaš? Evo ima više od deset godina kako se bavim programiranjem i do sada ne videh tu vezu programiranja sa elektronikom.

Sa jedne strane - tranzistori, kondenzatori, otpornici, kola...
Sa druge strane - programski jezici, kontrola toka, strukture podataka, biblioteke...

Hajde što ti poveza ova dva, ali što kažeš "programiranje sa elektronikom svakako ima veze, to ne mozes nikako poreci, a sa matematikom mozda ima ali na nekom teorijskom nivou". Pa da je tako, ljudi bi na CS kursevima i na na fakultetima učili elektrotehniku i elektroniku, a ne matematiku. Izvalio si glupost.

"ali i to govori dosta o kvalitetu domaceg skolovanja"

ETF ti je najbolja obrazovna institucija u drzavi, ide u korak sa MIT-om sto se fizicke elektronike tice.
Studenti etf-a su osvajali nagrade na medjunarodnim takmicenjima, koliko se secam osvojili su i
prvo mesto pre par godina na svetskom nivou. Proces pirvikavanja na bolonju nije ni postojao,
iz razloga sto drzava nije morala da tera taj fax bolonju, posto je slican sistem vec postojao
(ne zelim nista lose ovim da kazem, ali matematicari su uvek bili najslabija karika u tom
sistemu, npr na ispitu ti ne daju dovoljno papira
da radis vec tri povrsine A4 formata, i ne smes nigde da pogresis jer neces imati mesta,
i to bi bilo uredu, da su samo to rekli, pa da ponesemo grafitnu i gumicu, pa da podebljavamo hemijskom,
nego ni to nisu, pa onda eliminacioni test itd, itd, to sam samo doziveo na mati 1,2 dok na ostalim istinski tezim predmetima nisam.
znam da je ovo nije bila tema, pa necu ni nastavljati u tom pravcu)
Tako da ti ta misao uopste nije na mestu, posto mi se cini da si hteo da je kazes na racun etf-a.

A iskreno sada stvarno imam zelju da zavrsim i rti da bih odgovorio na ovu temu u potpunosti, ali to
verovatno necu uraditi, pa bih zamolio nekoga ko je zavrsio pomenuti rti, da doda nesto, na ovu temu,
koja ponovo nije prava tema ovog podforuma.

Slažem se, ali bih da pojasnim ovaj stav.



Nauka koja ima veze sa programiranjem je deo matematike. Sa druge strane, softversko inženjerstvo jeste inženjerstvo, ali nije nauka.

Ide, ide, ali u ustima naduvenih profesora. Ne kažem da je ETF loš, ali porediti ga sa MIT-jem je smešno.

Daleko da sam izjavio glupost, daleko od toga, pod broj jedan, treba ostati neiskompleksiran,
i reci to sto si rekao nije tacno, a ne glupost, a to sa sine, to ponovo nije lepo reci, ni u lice, a komoli
preko tastature i ekrana.

I stekao sam utisak da ovde ima matematicara, koji nekako jedva cekaju da izbockaju, nekog nematematicara.
Sve se moze reci mirno i polako, bez omalovazavanja, to je jako lepa osobina coveka.

@Nemanjich,

Profesor koji je izjavio ono sto si ti citirao (da je programiranje "inzenjerska nauka") je rekao skandalozno netacnu informaciju. Ovo vrlo lako mozes da proveris uz pomoc bilo koje kvalitetne literature.

Tako da, to sto sam ja rekao je vezano za to da je na nekoj "renomiranoj" instituciji (kakvom profesori sa doticnog fakulteta zele svoju instituciju da predstave) moguce da profesor izjavi ovako nesto netacno. I to je to - ni vise ni manje. Dobar skolski sistem bi trebao da spreci ovo na neki nacin kroz neku vrstu aktivnog dijaloga i korekcije.

Ovo su neke elementarne stvari, i tu nema oprecnih definicija. Osnove programiranja su apsolutno i neosporivo deo primenjene matematike, a inzenjerstvo je nesto sasvim drugo. Osnove programiranja i dodatne inzenjerske discipline zajedno cine nesto sto se zove softversko inzenjerstvo i osoba koja poseduje znanje iz svih tih disciplina se naziva softverskim inzenjerom.

Baviti se naukom pa i inzenjeringom takodje ukljucuje i jasno baratanje definicijama. Pausalno davanje nakaradnih definicija nije pomoglo nikom, i predastavlja samo prenosenje netacnih informacija - koje ce, kao sto vidimo ovde, neko da usvoji i da ih se drzi.

To je lose - izuzetno lose.

Ok, Nedeljko,idi molim te na sajt MIT-a i sajt fizicke elektronike, pa molim te uporedi stvari koje
se tamo uce, i koje ovde. Stoji to da oni imaju daleko bolje lab vezbe i sllicne stvari,
ali sto se tehnickih mogucnosti tice, ljudi sa katedre stvarno daju sve od sebe da nam to priblize,
a na teorijskom nivou, mislim da uopste ne zaostajemo. Kako je to moderna nauka,
profesori su u obavezi da svake godine prave izmene u sadrzaju predmeta, kako bi ostali
u koraku sa svetom, a ne kaskali 10-15 godina.

Strani profesor koji je primio nase studente na njegov univerzitet, cudio se
kako nasi studenti, jako mladi znaju da resavaju npr spreguntu Sredingerovu jednacinu,
(sto sam ja nucio u ovom semestru), dok kaze da su dolazili drugi, koji bi filozofirali
o problemu, ali ga ne bi resili, na sta je nas profesor odgovorio da mi (on, oni) skoluju
studente da resavaju probleme, a ne filozofiraju o njima. Tako da veruj mi idemo u korak
sa svetom sto se toga tice.

i pozadrav!!! (ovo nije ironican detalj)

Pogledaj Crvenu Zvezdu, kako treniraju, kakav program imaju, sve je skoro identično kao i Real Madrid, ali postignuti rezultati se nešto malo razlikuju...

Presmešno je kad neko stvarno veruje da je bilo koji naš fakultet kvalitetan, a apsurdno je kad neki naš fakultet uporedi sa bilo kojim iz USA.

Ne treba uopšte zalaziti u detalje i širiti diskusiju. Jedna jedina stvar je dovoljna da neukom objasni zašto naši fakulteti nisu u stanju da obrazuju nikoga:
Kod nas je svrha profesora da dođe i održi predavanje pred par stotina ljudi (ako ga mrzi, može to i asistent da odradi), da se pojavi na ispitu i izobara XZ% studenata kako bi pokazao da je ozbiljan profesor i to je to. On kad to odradi, ništa drugo ga ne zanima. Na fakultetima u USA profesor je službenik studenta, i tako se i ponaša. Svaki profesor zna po imenu svakog svog učenika, i ne samo to već zna za svakog pojedinačne vrline i slabosti i shodno tome ga usmerava i obrazuje kako bi do izražaja došle vrline, a mane ispravio. Profesor je uvek dostupan studentu, ne samo za pitanja vezano za predmet koji predaje, nego generalno i za neki prijateljski savet, mentorstvo, kako god da se nazove... Zato je MIT Real Madrid u obrazovnom smislu, a ETF Crvena Zvezda... Nekad možda i bilo nešto od njega, ali vremenom totalno degradirana institucija..

Joj nemoj molim te da banalizujes stvari na tako neki nacin.
To tvoje je koliko se secam induktivni pristup, ako zelis da napravis analogiju sa MIT-ETF,
A indukcija nije uvek tacna.

I jesi li video drugi deo moje prethodne poruke, to mislim da brise znacajan deo
zabune, koje se nadam da je bilo, a ne neceg drugog

Upravo tako. To što su programi slični ne znači da je kvalitet studija sličan.

Znam čoveka koji je završio matematiku u Prištini, pa doktorirao na Lomonosovu (najelitnijem Ruskom univerzitetu). Šta to govori? Ništa. Moj kolega sa studija matematike je posle studija otišao na MIT, gde se i zaposlio u nastavi (kako oni zpovu asistente, nemam pojma), ali, šta to znači - ništa. Kvalitet studija se meri ukupnim, a ne sporadičnim rezultatima, a ne meri se ni onim što piše na papiru.

Nemanjich-u, svuda na svetu na iole ozbiljnim studijama računarstva se uče linearna algebra, analitička geometrija i osnove matematičke analize. Sa druge strane, to ne možeš reći za elektroniku.

I gde se ta jednačina primenjuje u programiranju?

Da i to sto je prva vestacka saka u svetu napravljena upravo na etf-u, a ne u USA ili Japanu, nista ne govori.
Ime profesora Surutke takodje nista ne govori, ni to da katedra za mikrotalasnu tehniku pravi jedan od najboljih softvera
za "obradjivanje" EM polja isto nista ne govori (ne bi oni radili samo softver, vec i druge stvari, ali nema se para za to),
ni te nagrade studenata nista ne govore, cak ni to da skoro nema ne zaposlenih inzenjera elektrotehnike u zemlji,
konkretno moja sestra je zavrsila etf i apsolutno bez problema se zaposlila u inostranstvu u obalsti elektrotehnike,
a ni to cini mi se nista ne govori, al dobro sta da se radi.

Sada stvarno moram spavati, ali cu sutra dati odgovor na nesto, ako treba.

Pa dobro, mislio sam da nema potrebe da pisem, ali to nije bilo vezano za programiranje,
sto sam u par navrata i napomenuo, sve procitaj, a nemoj da izvlacis stvari iz konteksta.

Slobodno mi se obracaj sa Nemanja, a ne Nemanjich, posto je taj nadimak vec bio zauzet.
Nekako mi je "ljudskije" imenom zvati, nego ovime. Nista lose nisam ovime hteo da kazem.
Mada ipak ima prednosti taj nadimak, posto nema drugog sa istim.

Mogao bi da pocnes sa tim sa kojom granom elektronike programiranje tacno ima veze?

Pravi odgovor je: ni sa jednom.

Ako ti je neko na tvom fakultetu rekao drugacije, bilo bi pametno da mu ukazes na krupnu gresku.

Elem:

- Teorija algoritama: matematika
- Bulova logika: matematika
- Matematicka logika (teorija rekurzije): matematika
- Linearna algebra: matematika
- Teorija grafova: matematika

^ Ovo su discipline koje cine same osnove programiranja

Racunarski program mozes napisati na najobicnijem parcetu papira - ne treba ti apsolutno nista sto ima veze sa elektronikom.

Ovim u zagradi si rekao sve. Da je taj softver toliko dobar, komercijalizovali bi ga, pa bi bilo para i za te druge stvari. To su te priče naduvenih profesora.

Čovek, koji je meni držao vežbe iz kompleksne analize je u ovoj godini objavio blizu sto naučnih radova, od kojih neke u časopisima koji se boduju sa maksimalnih 8 bodova, pa šta.

Pa, ima preko spregnute Šredingerove jednačine.

Ivane odgovoricu ti sutra, evo delic: uradi ti bilo sta sa tim papirom, bez poznavanja elektronike. (znam da je hardver posao za drugog radnika, ali ako ne znas to, slicno ti je da znas da pricas neki jezik, a ne znas da ga citas, programiranje bez elektronike nije celina). A sta vi mislite da se na etf-u ne uce matematicke analize, grafovi, analiticka geometrija i algebra. Iz toga se imaju osnove, a onda uzmes pa Bulovu algebru prakticno iskoristis korz projektovanje logickih kola.


@ventura

Pa sta ti mislis da ja pricam napamet stvari vezane za etf?
Nas je na odseku efektivno 15 po godini, zvanicno 36 cini mi se. Studenta svaki profesor zna, mozda ne tacno ime, ali svakako zna sposobnosti svakog pojedinacno. Konkretno, ja mogu da posaljem mail tom profesoru ako me nesto interesuje ili mi je nejasno, bez pomisli da ce on o meni nesto lose pomisliti, vec ce mi u toku dana i odgovoriti. Mi imamo projekte u toku studija u 3, 4 ,5 godini, koje radimo sa profesorima i asistentima. I evo dva moja drugara su radila projekat u ovoj(2) godini i zaradili po 15000dinara, oni su to radili sve ukupno sa ministarstvom za prosvetu. Profesor nam je iz kvantne(kretanje cestice u em polju, za koj nam je rekao da moze da stane i na dvadesetak strana kucanih) dao neobavezan domaci koji mi mozemo ili ne moramo da uradimo, i ja u svakom trenutku mogu da odem kod njega na konsultacije ili da mu posaljem mail u vezi necega sto mi je nejasno. Seticu se jos nekih stvari nadam se.

A to sa obaranjem studenata, sam samo video kod katedre za matematiku iz mate 1,2. gde je u januaru prosle godine polozilo samo 7 posto od hiljadu i sto ljudi, tako da su oni problem.

Pa Nedeljko


"Pa dobro, mislio sam da nema potrebe da pisem, ali to nije bilo vezano za programiranje,
sto sam u par navrata i napomenuo, sve procitaj, a nemoj da izvlacis stvari iz konteksta".

Verujem da ti ni ovo nista ne znaci, ali nema veze

Zapravo, program ne mozes napisati ni bez ruku i angazovanja centralnog nervnog sistema Homo Sapiens-a - pa programiranje nema veze sa fiziologijom i biologijom.

To su sasvim odvojene naucne discipline, bas kao sto je programiranje odvojeno od elektronike isto tako.

Da ne pricamo o tome da programer pa ni softverski inzenjer nema apsolutno nikakve potrebe da "poznaje elektroniku", osim ako ne pise drajvere za elektronski uredjaj. Pa i tada je to daleko od "poznavanja elektronike" u smislu elektronike koja se izucava na fakultetima. Poznavanje I/O portova i adresnih opsega je prilicno daleko od onoga cime se elektronika bavi.

Na ETF-u ucis elektroniku jer te ETF osposobljava i da budes hardverski inzenjer - dakle, da projektujes hardverske uredjaje raznih nivoa kompleksnosti - od mikrokontolerskih uredjaja pa do integralnih kola. ZA TO ti je neophodno znanje iz elektronike. U softverskom inzenjeringu ti elektronika apsolutno ne treba.

Ne, programeri i softverski inzenjeri se ne bave pravljenjem ili popravljanjem elektronskih kola. Ako ti je neko to rekao, lagao te je - bez obzira na to koju formalnu akademsku titulu ta osoba ima.

Primeti da hardverski inzenjer cesto mora znati da programira, jer:

a) Cesto hw. inzenjer mora pisati softverski kod za svoj uredjaj ako je projekat mali
i/ili
b) Nacin dizajniranja modernih integrisanih kola danas zahteva poznavanje jezika koji jesu programski

Obrati paznju na redosled - OBRNUTO ne vazi!



Ja zaista ne znam ko ovde tvrdi da se na ETF-u ne uce matematicke analize itd... Jedino sto je sporno ovde je tvrdnja da programiranje obuhvata elektroniku ili da je programiranje "inzenjerska nauka".

To nije tacno - i to je sve.

O ostalim pricama primarno vezanim za ETF zaista nemam sta da kazem osim da ces svoje misljenje vrlo verovatno promeniti kasnije u toku svog profesionalnog zivota, ako on bude bio medjunarodnog karaktera i vezan za struku o kojoj pricas.

Evo, umem i da pišem i da koristim programe i ne treba mi nikakvo znanje elektronike za to.

Svoje misljenje sam siguran da necu promeniti, a da sam morao da odgovorim u vezi etf-a morao sam, zbog poredjenja crvene zvezde i etf-a.
Nema razloga da ga promenim, jer nece biti ni potrebe za tim, jer etf odsace od ostalih fakulteta jako puno, stvarno ne zelim da dajem jos i
poredjenja sa nekim drugim fakultetima, pa da stvarno budete svega potpuno svesni, sto se toga tice.

A da stekao sam takav utisak za te analize i sve to, tako da sam zbog toga to sve napisao, mada nemam potrebe da se pravdam, to se jako lako moze samostalno zakljuciti.

Nedeljko, stekao sam utisak sa drugih tema da imas pameti u glavi, pa pretpostavaljam da ne zelis da me poslusas: nemoj izvlaciti stvari iz konteksta!
Mozes poloziti i OET 1,2 bez ucenja teorije, pa ipak ga neces znati!

Znas kako se kaze - nikad ne reci nikad.

Ne radi se o tome da li je ETF kvaliteniji od drugih fakulteta u Srbiji - verovatno jeste od vecine.

Ne radi se cak ni o tim "opstim mestima" i postapalicama tj. pricanju o nekakvim davno proslim vremenima i projektima. To je apsolutno irelevantno danas sa stanovista toga sta ces ti da naucis, i porediti ETF i MIT je u najmanju ruku besmisleno. Ne znam kako bih ti to drugacije predstavio - zelim ti da vidis malo vise sveta u struci pa ces ukapirati koliko je Srbija sitna i irelevantna u ICT industriji, i koliko mnogo toga vise trebas i mozes da naucis van nje i onoga sto ti njene obrazovne institucije mogu pruziti danas.

Niko ovde ne pokusava da omalovazava taj konkretan fakultet koji JESTE jako dobar za nivo Srbije, vec samo da ti ukaze na to da pravis ogromne semanticke greske u vezi stvari koje tvrdis - ne o ovim ETF pricicama, to je najobicnije mrsomudjenje kao i prica o fudbalu - vec o tome sta programiranje i softverski inzenjering jesu, a sta nisu.

Elektronika nema veze sa programiranjem NITI sa softverskim inzenjerstvom (kao supersetom prakticnih inzenjerskih disciplina u odnosu na programiranje kao primenjenu matematiku). Medjutim, tacno je da sa ETF-om i tom elektronikom mozes pucati na mnogo vise poslova - medjutim, ti poslovi u kojima je elektronika jeste bitna NISU i ne mogu da budu softverski inzenjering / programiranje itd...

Nemanjiću, ventura te ispresavijao...

Možda ne bi bilo loše da zaista vidiš kako izgleda neko predavanje na MIT-u ili neke njihove materijale?

http://ocw.mit.edu/courses/

MIT je jedan od najboljih na svetu. ETF nema ni svoju zgradu, već deli prostorije sa drugim fakultetima. Toliko...

I da se razumemo, nemam nameru da omalovažavam naše fakultete, ali ne treba im davati značaj koji nemaju.

Kvalitet tehničkih fakulteta se meri i prihodima od saradnje sa privredom. Ovamo je ETF svetska zver, a ovamo nema para za ne znam kakve projekte.

Ovim ne želim da kažem da je ETF loš, ali da poređenje sa MIT-jem dolazi iz naduvenih glava, a ne iz realnosti.

Ne znam zbog cega je onda Softverski inzenjering na ETF-u, a ne na MATF-u. Na njemu dobijes solidno hardversko znanje koje kombinujes i dobijes neku vecu sliku, bolje shvatanje.

A ono nije bilo nikakvo bezrazlozno hvalisanje, vec proste cinjenice, koje se vama izgleda uopste ne svidjaju, pa zelite da pomislite da su ne tacne. Na svako moje poredjenje sa mit-om vi ste imali zamerke
koje sam dalje ja potkrepio, a posle toga na to sve sto kazete je u smisli "haha vidi ti sta ovaj mali misli o boze moj". Ko hoce shvatice, ko nece nije obavezno.

Vi ste ljudi sa teorijskog fakulteta, vama iz nekog razloga nije jasno da treba proci kroz praksu, a odavno se kod nas zna da praksa i teorija nisu nimalo slicne.

A sada odoh da spavam.

A vidim kod nekih krecu da rade kompleksi, to je osobina jako malih ljudi, al dooobro ipak SVAKA Ti cast!!!


Joj ljudi, ETF nama daje znanje, sa kojim mi kada odemo u inostranstvo zauzmemo jako dobar polozaj. Druga je stvar to sto je ETF u Srbiji, da je isti kadar van zemlje u nekoj zgradi gde se postuje ono sto se radi, stvari bi bile jako drugacije.

A koliko ti te, khm..., prakse u industriji imas, ako smemo da znamo kada nam delis ovako autoritativne savete? :)

Koliko si puta zapravo imao prilike da vidis predavanja sa MIT-a? Koliko ljudi sa MIT-a znas sa kojima si razgovarao o programu i mogao da ih uporedis?

Da ne pricamo o komercijalnim projektima koje si radio na fakultetu i koji se to projekti na ETF-u mogu uporediti sa MIT-ovim?

O kom saradjivanju sa industrijom pricamo? Sa kakvom tacno industrijom to ETF saradjuje i o kakvim se projektima radi? Da li uopste mozes da pretpostavis sa kim MIT saradjuje, a sa kim saradjuje ETF? Praksa kazes? :)

Mislim da bi ipak mogao malo da sidjes sa te virtuelne planine na kojoj mislis da se nalazis i da ipak malo koracas zemljom. ETF je OK fakultet, cak i vrlo vrlo dobar za Srbiju i uslove u njoj - ali poredjenje ETF-a sa MIT-om moze da radi samo neko ko je ili totalno neobavesten ili ima investirani interes u tome, recimo kao profesor ETF-a.

Pa, obrazloženo ti je i zašto MIT i ETF nisu za poređenje.

Alo, da su uporedivi, a ETF kudikamo jeftiniji, znaš koja bi navala stranih studenata bila ovamo. Ne kažem da ih ETF nema, ali poređenje sa MIT-jem.

Možda je prva mehanička ruka napravljena na ETF-u, ali šta misliš, šta je sve prvi put razvijeno na MIT-ju? Da spisak nije možda bar 1000x duži?

Samo da vas vratim na pocetak, a to je bilo

STVARI KOJE SE UCE NA MIT-U I ETF-U.

da naglasim UCE!!!!!

Imam poznanike koji su na MIT-u ako te to stvarno interesuje.

MATF daje znanje sa kojim su se neki zaposlili, ne bilo gde u inostranstvu u struci, nego na MIT-ju, a nekima je u Šveskoj na doktorskim studijama diploma sa MATF-a priznata kao diploma + tri (od ukupno šest) doktorskih ispita, ako je nekome do kurčenja. Ponavljam, ETF nije loš, ali porediti ga sa MIT-jem je smešno.

Ostavimo se "mehanicke ruke" i necega sto su sada vec ribolovacke price od pre 30 godina - sta je to ETF sa ovom postavkom profesora u poslednjih 10-15 godina razvio da je bitno na nekom globalnom nivou?

A sta se razvija u MIT-u svaki dan...

Sa kojim to industrijskim liderima saradjuje ETF? A sa kojim MIT??

Mislim porediti to je toliko besmisleno da se postavlja pitanje zasto bi bilo ko osim profesora sa ETF-a radi reklame uopste i pokusavao da pravi to poredjenje.

Jbt na MIT-u ti predaje jedan Donald Knuth - ej bre Donald Knuth... koja to "velicina" sa ETF-a moze da se poredi samo sa jednim Donaldom Knuth-om ???

Svasta.

Te "stvari" su klasican kurs elektrotehnike na SVAKOM elektrotehnickom fakultetu na ovom svetu. Jasno, u Srbiji nema vise takvih institucija pa ljudi misle da je ETF unikatan. Naravno da nije tako, ETF je jedan od boga pitaj koliko stotina takvih fakulteta samo u Evropi, a kamo li na svetu.

Iznenadilo bi te - ali svaki iole normalni fakultet koji osposobljava elektro-inzenjere i daje MSc. / master zvanja u elektrotehnici i telekomunikacijama uci skoro identicne stvari sto se kurikuluma tice.

Medjutim, ono sto jedan MIT izdvaja nije lista kurikuluma koja je manje-vise slicna kod svih srodnih fakulteta vec:

a) Ko ti to predaje (pomenuh Donalda Knuth-a... )
b) Kvalitet tih predavanja (opet, mislim Knuth?)
c) Praksa i saradjivanje sa industrijom na projektima... da li to uopste moze da se poredi? Ne, ne moze.
d) Kompleksnost i relevantnost studentskih projekata i direktna povezanost sa c)

Ventura je to zapravo jako lepo i opisao - koliko god banalno zvucalo. Zapravo jedina slicnost ETF-a i MIT-a jeste u do nekih naslova u kurikulumu, tj. onome sto navodno "uce" sto se moze naslutiti iz tih naslova - a na dalje, svaka veza prestaje.

Ti ces na jednom MIT-u raditi konkretne projekte sa Google-om, Microsoftom, Texas Instrumentsom, IBM-om - bas kao sto ces na TU Munchen-u raditi projekte sa Bosch-om, Siemensom itd...

TO je ono sto ih cini bitnim i kvalitetnim - a ne kako se zovu kursevi i naslovi na skriptama. Jasno je i da su fundamentalni principi inzenjeringa svuda isti - i da ce deo nastave biti slican - ali to nije celina kakvu ti jedan fakultet daje. Postoji jos mnogo toga, i tu svaka slicnost prestaje.

Da se razumemo - ETF se jako trudi da pruzi maksimalno sto moze u okvirima koji su moguci unutar zemlje kakva je Srbija. Ali da se ne zahebavamo mi ovde, to je prilicno daleko od onoga sto jedan MIT moze da pruzi.

Ja imam prijatelja, koji je držao vežbe iz matematike na MIT-ju.

Ovo me je podsetilo na priču jednog drugara o intervjuu u jednoj ovdašnjoj softverskoj firmi.

- Koga znaš u Majkrosoftu?
- Nikoga.
- Pa kakav si ti programer kad ne znaš nikoga iz Majkrosofta?

Mislim da je stefanb, koji je postavio pitanje, dobio vise nego sto je zeleo. Predlazem da se rasprava MIT vs ETF prebaci negde drugde, a da se ostavi ono sto je znacajno za temu.

Moja poenta, sto sam u opste i spominjao ETF, je da ako neces da radis matematiku(a stefanb je rekao da nece), na ETF-u ces steci vise znanja o malo nizem funkcionisanju racunara, tipa komunikacija sa periferijom, operativni sistemi i tako nesto. Pa sad sta vise volis, na koju stranu vuces. Retko koga zanima i teorija algoritama i sprega softvera i hardvera(u logickom smislu, ne elektronika).

Mada sad sam skontao da sam ispao glup, jer je stefanb vec upisao MATF (ili MATH, kako im sad glasi sajt ), tako da prica o ETF nema vajde.

Moj glas za I smer. (mesam ih, ali mislim na onaj novi koji je 3+2) (vec sam napisao zasto I )

:D ETF se posebno trudi samo da digne neki keš od studenata ... Evo jednog primera ... Na masteru ETFa postoji kurs Teorija algoritama, koji navodno prati kormenovu knjigu ... Kada profesor kaže "držaću taj predmet samo ako me puškom nateraju" mislim da je sve rečeno što se tiče zainteresovanosti profesora oko studenata.
Ova sadašnja garnitura profesora je upropastila taj fakultet. Na pomenutom RTI i SI ... postoji možda 3 ili 4 nešto veća projekta(broj radnih dana do 15) ... i to je to. U principu od 19te do neke 24te 25te godine umesto da ti napune mozak korisnim informacijama ... oni te uglavnom maltretiraju glupostima i nekim stvarima koje su tu eto tako ... čisto da bi popunile kvotu.

Saradnja fakulteta i industrije ne postoji. Postoje samo privatni poslovi određenih profesora koji angažuju najbolje studenate.

Što se tiče i fizičke elektronike ... Tu su stvari zaista nešto drugačije.
Znam da su na svetskom nivou otkrili nešto oko udara groma ... i nekog problema sa gromobranima ... zaista ne znam kako funkcioniše mogu da se raspitam
Uglavnom uključuju studente u sve to i objavljuju radove u američkim relevantnim časopisima.

p.s
Ima naravno i profesora, asistenata koji se trude ... ali njihov broj je jako mali.

Ja dok sam studirao na MATF imao sam prijatelje koji su bili na ETF-u,i cesto sam uporedjivao koliko oni uce prakticno programiranje a koliko ja.To je bila drasticna razlika u njihovu korist,tako je nekad bilo,ne znam kako je sad na MATF,mozda se nesto i promenilo.A to da se uvek nesto jos vuce sa strane,bilo to fizika,elektronika ili matematika,to je normalno za nase skolstvo i toga svugde ima,samo treba videti sta ti vise odgovara,i na sta ces manje vremena potrositi.Inace u danasnje vreme(vreme informatickih nauka) je zalosno sto ne postoji u nasoj drzavi nijedan drzavni fakultet koji je usko vezan samo za programiranje.

Meni nije jasno kako to ljudi zamišljaju fakultet usko vezan za programiranje.

Pa recimo,nekoliko opstih predmeta,par iz matematike i par iz logike programiranja,a sve drugo kursevi iz savremenih jezika i tehnika programiranja,a ne da bude 20 predmeta vezanih za matematiku itd.
Pogledaj neke privatne i bice ti jasnije.

Ne znam, meni bi vrlo tesko bilo da ucim 20 predmeta iz 5 razlicitih programskih jezika tokom skolovanja. Ono sto je svakako neophodno je da te neko nauci programerskoj logici, ako u glavi (ili na papiru) znas kako da resis problem ili da zadovoljis neki zahtev - sintaksicki ces da ga uvalis koristeci dokumentaciju, naravno kvalitet koda i optimizacija istog dolazi vremenom sa iskustvom.

Jbg, radio sam sa jos dva ortaka program u Visual Basic-u za proracune radnih sila transportera - ja sam cist C-ovac inace ali smo se odlucili za Visual Basic jer smo hteli da isprobamo nesto novo - i nesto da naucimo u samom procesu izrade programa. Nisam osetio uopste tokom rada razliku, problem kada resimo logicki - samo cukanje koda i sintaksa pa i zezancije sa formama su bili - walk in the park. Da li je Dim x As Integer ili int x - pfff, boli me uvo.

Tako da treba obratiti paznju na Bulovu algebru, logicka kola, razvijanje programerske logike tokom studija i inace u svemu sto ima veze sa programiranjem - primeniti realni sistem na program - shvatiti gde se u svemu tome nalaze klase, ili entiteti pri ucenju baza podataka - kada ti razvijes skelet - ostalo je peace of cake.

But make no mistake, krcanje pet razlicitih programskih jezika strebajuci sintaksu - po meni nije potrebno i cak sta vise kontraproduktivno a sto je najgore vecina buducih IT-evaca upravo ovako posmatra buduci idealni fakultet - neka mene oni nauce C/C++, VB, PHP, Python, Javu - to meni treba a ne tamo neka matematika, elektrotehnika, dza bu. Istina uvek ima predmeta koji nisu primereni smeru koji se izucava - ali to je sastavni deo skolovanja i to ce tako i ostati...

@combuster

objasnio si neke stvari sa postom.

Nije ponta da naucis C/C++/C#/Java/PHP/Pascal nesto, nesto... poenta je da pocnes programerski da razmisljas, jezik je nebitan.
Tako je meni milion puta drugar rekao za neke programe koje napise "sve ja ovo kontam sto si ti napisao, ali kad bi meni dao taj zadatak, ja ne znam odakle bi krenuo"

Ja bih samo dodao da je prilicno dobro(po meni) da programer zna kako se to prevodi u masinski kod, sta je to asembler, koliko vremena treba da se izvrsi neka operacija, zasto neke instrukcije vise uzimaju taktova od nekih drugih, zasto se isti program kompajliran za specificnije odredjen procesor(ne samo i386) radi i po nekoliko puta brze, kako operativni sistem komunicira sa periferijama, kako funkcionisu fajlsistemi.

Mislim, ja podrazumam da diplomirani racunarac zna, ili kako god da cemo da se zovemo.

Smatram da ako vec zavrsavas neki fakultet, moras da imas neku odredjenu sirinu iz te oblasti, kao i razumevanje kako sta funkcionise.

Programiranje u C/Java/PHP se uci u srednjoj skoli.

@dany12: Pa meni se cini da SI na ETFu ima sasvim korektan program. Ne znam sta si mislio pod "sve drugo kursevi iz savremenih jezika" ali ja ne bih zeleo da ucim sintaksu iz brdo razlicitih jezika ako je to u pitanju.
Sto se tice elektronike, mislim da bi svako ko zeli da se bavi racunarima trebao da poznaje bar malo osnove elektronike i naravno arhitekturu racunara.

Mislim da to stičeš na R smeru, ali ne na I.

Ne znam koji je koji, ali onaj koji je u sklopu matematike (4osnovne+1master) je automatski izbacen zbog:
4 semestra ogromne analize gde svaka nosi 9(devet) bodova
3 semestra geometrija
2 semestra verovatnoce i statistike
diferencijalne jednacine
uvod u diferencijalnu analizu
uvod u realnu i funkcionalnu analizu
istorija i filozofija matematike

da bi tak u 4 godini imali
Uvod u operativne sisteme i računarske mreže

A o predmetu "Uvod u organizaciju računara" necemo ni da pricamo
Ceo ispit se sastoji od toga sto dva 16bit-na binarna broja pomnozis na 5 razlicite metode.

Moj drugar ima prosek preko 9.5 na tom smeru i naravno ima 6 iz toga. Sta dalje da ti pricam.

Ja sam ljubomoran na onaj program predmeta koji je pajaja linkovao. :D Jbt, da budes srecan sto si uzeo knjigu u sape :)

Da, taj smer je dobar za buduceg softverskog inzinjera koji ce raditi na velikim projektima,ali realno kolika je potraznja i ponuda za takvim kadrom na trzistu rada.Vecinom se trazi nesto malo web i java programera,a onda je to bespotrebno lupanje glave i trosenje vremena.Neko ce reci,pa to mozes i sa sestomesecnim kursom nauciti,ali ipak neko zeli da ima i fakultet,a ne samo neki tamo kurs.
Pa kad vec ides na taj fakultet onda bar nauci sintaksu,a ne da posle kad ti zatreba trosis vreme na to.

ETF nisam hteo da upisem jer fiziku nemam pojma (u osnovnoj sam cak isao i na takmicenja iz fizike i solidno prolazio ali je profesor iz srednje skole fiziku zavrsio u Leposavicu i to dovoljno govori). Mislim da cu ipak upisati I smer jer mislim da cu sa manje rada dobiti prilicno dobro znanje koje cu kasnije moci da iskoristim, ispravite me ako gresim. Inace veoma malo znam o programiranju ali bih voleo da naucim i pouzdano sam obavesten da se na matf sve uci od pocetka tako da se nadam da nece biti vecih problema...

Izvinjavam ste sto spamujem, koji je I, a koji je R smer?

jedan je 3+2, drugi 4+1, samo mi to recite. Ne vidim ta slova na sajtu.

I je 3+2, R je 4+1

Joooooj što je zabavno čitati ova prepucavanja ETF-ovaca, MATF-ovaca i fizičara.

Ne vredi nijedan domaći faks tri lule duvana.

Mada, čini mi se da se novosadski univerzitet donekle izdvaja iz sveopšte žabokrečine.

A evo šta je Computer Science: http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_science

Inače, svi smerovi na MATF-u su drastično lakši po Bolonji, nivo znanja je totalno srozan. I smer je smejurija, sa tim se ne dobija diploma matematičara, tako da „završiš matematički fakultet“ a nemaš zvanje matematičara (i to s pravom — na njemu se ne radi skoro ništa). Imam utisak da je dodat samo da bi se utišala rulja (čiji sam i ja deo ) koja zahteva državni Computer Science fakultet.

A na kom si ti stranom faksu bio pa znas da su ovi nasi smesni?

Ja recimo to ne mogu tek tako da kazem, ja sam na mom naucio tonu stvari o kojima nisam ni sanjao pre upisa.

Na domaćim fakultetima se dobro nauči isključivo jedna od tri stvari:

1) Fotografsko bubačenje,

2) Varanje na ispitu,

ili

3) Potplaćivanje profesora.

Ostali uglavnom tavore.

Što se tiče zamerke o „stranskim“ fakultetima, ovo je vreme Interneta. Gugluj malo i videćeš i sam.

Od tvoje 3 stavke, ja ni jednu nisam primenjivao, a koji je taj tvoj fakultet, ja ne znam.

EDIT:
slazem se da toga ima dosta, ali za to su kriv studenti, oni koji hoce da nauce mogu.
A zasto to profesori dozvoljavaju? Jer drugacije nebi imali prolaznost koja im je neophodna zbog drzavnog finansiranja.
Za skolstvo generalno, krivca treba traziti u Ministarstvu prosvete, sto je i normalno. Inace, profesora ima losih, ali je vecina prilicno dobrih i poznavalaca struke i predavaca. To je moje iskustvo.

Najzanimljivije mi je da pratim broj pregleda ove teme, koji samo raste li raste.

Neki izgleda spamuju F5 (ili Ctrl+R).

Ne treba ni da budeš. Dovoljno je da vidiš koliko koja zemlja ima nobelovaca, koliko patenata u upotrebi, koliko proizvoda znanja izvozi itd.

Lepa tema, moram samo jedno da dodam. Prosle godine kada sam bio u Srbiji, video sam mog rodjaka kako uci 2 debele knjige o temi SOCIOLOGIJE, a decko ide za smer veb dizajna. Zasto se to uopste uci, nema logike nikakve, umesto da su studentima veb dizajna dali jedan semestar lake teorije oko komunikacije sa ljudima u poslovnom svetu i tako nesto slicno, oni im stavili pola godine sociologije u program. Mene samo zanima gde je tu logika, to nije smer psihologa ili nekog socijalnog radnika, vec VEB DIZAJN....Skolski sistem u Srbiji je takav da se u skolama i fakultetima uci 70% onoga sto nece student nikada koristiti u svojoj buducoj karijeri. Studenti iz Srbije mozda imaju vecu prednost od studenata sto studiraju u inostranstvu po tome sto imaju vece opste znanje, ali to je totalno nebitno. Skolstvo u Srbiji mora da se menja. Mora da se prilagodi danasnjem vremenu. Sve mi se cini kao da su metode ucenja, i ceo taj neki mentalitet ostali zamrznuti u 1970....

Usporedite ovaj smer Softver Inzenjera sa onim iz ETF-a sto je neko postavio ranije

http://handbook.curtin.edu.au/courses/14/143110.html

Prva godina je ista za sve inzinjere na faksu... tu se oci malo matematike i fizike,

Sledece 3 godine su vezane za sam software, znace sve sto relevantno samoj softverskoj industriji, i sto ce biti relevantno jednom studentu koji ce se danas-sutra zaposliti u jednoj ozbiljnoj firmi.

Nažalost, studenti se "uklope" u šablon učenja bez povezanosti teorije i prakse (inače, vitalnog didaktičkog principa), pa kada iz nekog predmeta treba da nešto praktično pokažu, oni budu zbunjeni i pokušavaju da se vrate onome što su naučili napamet.

Nemanjich, evo ja sam zavrsio RTI na ETF, plus sam imao prilike da obidjem MIT, odslusam neka predavanja i promuvam se po njihovim laboratorijama. Venturino poredjenje je sasvim na mestu, ETF samo na papiru deluje uporediv sa MIT.

U teorijskom znanju smo mozda i tu negde, ali u prakticnom... To nisu ni Real i Zvezda, vec Real i treceligas iz nekog sela. Dok su na MIT u trecoj godini za ispit pravili robote (licno video), nama je vrhunac prakicne nastave bilo osnovno koriscenje mernih instrumenata iz ere Staljina.

Sto je najtuznije, MIT je lakse zavrsiti nego ETF, a na njemu se mnogo vise nauci. To pokazuje da je sadrzaj nastave (koji ti potenciras) manje bitan od kvaliteta, koji je na ETF kriminalan (uz retke izuzetke).


stefanb,
ako ti oba smera daju isto zvanje kad zavrsis, bolje idi na I - nema potrebe da gubis vreme sa matematickom teorijom sa R smera. Meni je na ETF upravo teorija matematike bila najbeskorisnija oblast koju smo radili; mogu misliti koliko je MATF gori u pogledu toga.

Iskoristi slobodno vreme tokom studija da sa strane sam naucis nesto iz prakse. Npr. nauci C# i pocni da pravis sitne programe, tipa digitron, Notepad i sl. Kada budes konkurisao za posao, bices u prilicnoj prednosti u odnosu na onoga ko ima samo diplomu i nista vise. Takodje, niko normalan te nece pitati za prosek ili smer koji si zavrsio.

Ne znam za "Uvod u organizaciju računara" to je novo, mislim da je nedavno opet nešto menjano u programu tog kursa. Ja sam polagao "Osnove računarskih sistema" kada je još uvek C++ na vežbama bio osnova tog kursa, dok je cilj predavanja bio da informativno upozna studente sa Fon Nojmanovom arhitekturom i digitalnom elektronikom. Kasnije se to širilo "Mikroračunarima sa primenama u obrazovanju", gde se na vežbama radio x86 (+MMX/SSE2 i 3) i ARM asm (za moj ukus poprilično detaljno, ali se nisam bunio), dok su predavanja pratila Computer Organization, Hamacher et al. Verujem da je sadržaj ta dva kursa sasvim dovoljan za jednog programera, a to se i ne može nazvati elektronikom. E sada ako neko želi da se bavi projektovanjem hardvera, za to postoji drugi fakultet.

Mislim da i profesori drugačije gledaju na I smer, više znanja ćeš dobiti na R smeru.

Malopre sam razgovarao sa jednim drugarom, koji kaže da je I smer uveden za školovanje profesora informatike, a ne programera. Ima i takvih mišljenja.

Sa "I" smerom ne može da se predaje informatika. A lično ne znam nikoga sa "I" smera ko je izrazio želju da predaje u školi, niti je "I" smer upisao sa tom namerom.
"I" smer je uveden da bi se navuklo što više ljudi plus da se smanji odliv R-ovaca kojima je pukao film. Nije teško, ali zato ne dobijaš diplomu matematičara. Mala šteta sa stanovišta fakulteta, a velika dobit dobijena popularizacijom fakulteta plus nemali izvor prihoda od solidnog broja samofinansirajućih studenata tog smera. Ako posle i poželiš diplomu matematičara, dobiješ je posle dodatne dve godine mastera, na kome te stigne ono što si izbegao ne upisavši "R" smer. Uglavnom.
Slična priča sa smerom "aktuarska i finansijska matematika". Presvučena "verovatnoća i statistika". A i hvataju decu na klasičnu foru, treba im objasniti da ne mora da znači da ćeš imati para ako budeš radio sa parama i ciframa.
A posebno je smešan pokušaj preoblačenja smera "numerička matematika i optimizacija" u "primenjena matematika". Lepše zvuči, a isto s..... Samo ako to ne spasi katedru. Jer ako Desa bude krenula da cima studente tog smera kao što je ranije cimala R-ovce (a Numeričke metode su bolonjezima na R-u sada izborni predmet, pa ako neki ludak izabere...) onda im ni to neće pomoći.

Edit: typo.

_{[Ovu poruku je menjao mokelet dana 05.07.2010. u 09:52 GMT+1]}

Ha ha ha,sve si ovo tacno napisao,niko vise nece da se cima 4 godine sa visokom matematikom samo da bi bio profesor matematike ili informatike.

A ti si totalno pogrešno shvatio.
Verovao ili ne, ima ljudi koji su oduvek želeli da predaju matematiku (uglavnom devojke). Koji skoro pa od osnovne škole sebe vide u nastavi matematike i nikako drugačije. Zahvaljujući tome još uvek postoje ljudi koji VOLE matematiku i koji su tu ljubav delom stekli zbog svojih nastavnika i profesora koji VOLE matematiku. A danas je retkost voleti nešto i baviti se time a da primarni motiv nije novac. A to je možda i jedini pravi razlog zašto treba upisivati matematiku. U današnje vreme je, veruj mi, PRIVILEGIJA imati posao u prosveti. Ako ne veruješ, raspitaj se naokolo. Pusti ti mambo-džambo-avijoni-kamijoni priče i puste snove u zarađivanju ogromne love. Ne mogu svi da zarađuju veliku lovu, a sa takvim stavom ti sigurno nećeš završiti među njima već eventualno kao propali programerčić/koder. Nagledao sam se takvih dosta, zato brzo menjaj stav. I dajem ti domaći zadatak da mi pronađeš nekog matematičara koji je nezadovoljan svojim poslom (kakav god da je) ili ga uopšte nema.

Osim toga, matematika o kojoj pričaš nije toliko "visoka", gomila ljudi je to završila i ne vidim da se neko razboleo ili da je nezadovoljan.
Btw, ljudi zaboravljaju jednu stvar: studirati matematiku znači studirati JEDNU disciplinu. Ima tu dosta predmeta, ali sve je manje više slično, bar na nivou logike i zaključivanja.

Drugar nema dve blage veze. I smer nema metodike.

To je smer za prodavanje magle. Kao što rekoh, pokrenut je samo da smiri masu ljudi koji su tražili, i još traže, državni čisto programerski fakultet. Problem je u sedokosim profesorima, koji, kao što reče jedan od učesnika, tvrdoglavo još uvek žive u vremenu pre ENIAC-a i smatraju da su „kompijuteri“ aždahe koje bljuju X i srodne im zrake na nejač.

Problem je u katedri za analizu, koja pošto-poto mora da bude najvažnija.

Razumem ja da nije loše da na univerzitetu negde postoji mogućnost da se postane "diplomirani matematičar za računarstvo i informatiku", ali se matematičar ne mora postati preko teorije realnih i kompleksnih funkcija, već može i preko diskretne matematike, ili neke koja je primenljivija u računarstvu (geometrijski algoritmi ili ne znam šta). Ali, ne, mora da se radi analiza i to je to.

Znači sa I smerom ne možeš ni da predaješ informatiku u školi, jer nemaš metodiku. Divno!

I smer se dosta promenio u poslednje vreme. Evo nama je ove godine analizu 1 drzao Kadelburg i pustio je da polozimo bez teorije, mogao si samo na zadatke i 7 da uzmes.

A to da sedi profesori drze, apsolutno se ne slazem zato sto nama drze Sasa Malkov i Filip Maric koji vaze za jedne od boljih programera, dok R smeru programiranje drze Vitas i Lazeticka (za nih se moze kazati da zive u eri Eniaca).

To samo potvrđuje ono što ja govorim. Niti dobrog matematičara, niti (boljeg od stanja pre upisa I smera) programera od I-ovca. Sve ono što se radi na I smeru iz računarstva može se i samostalno savladati, i ozbiljni programeri to i urade pre studija.



You're missing the point, kid.

Programiranje ima dosta veze sa matematikom, ali isto tako ima npr. i hemija pa oni ne rade sve što i mi. Na (hipotetičkom) RF-u bi postojala, recimo, Matematika 1 i eventualno 2 (obe „Matematike za nematematičare“), a ne Algebra 1, Analiza 1 i 2, Osnove geometrije, Diferencijalne i integralne jednačine, Realne i kompleksne funkcije, itd itd.

Ali ne, „informatika se ne može proučavati samostalno“. To je ta teza iz vremena samoupravljanja koja koči promene.

Da ja vama nešto objasnim :).

Član sam voljene mi katedre za RTI na još voljenijem mi ETFu. Porediti MIT i ETF je, u krajnju ruku, smešno. To može da izjavi samo neki (znamo i koji) prodekan za nastavu. Čovek može dosta, ali dosta da nauči, ali sa druge strane - ne mora ništa i da nauči - uvek može da nađe nekog ortaka da za sat vremena iznese ispit, dvojicu da isti odere za pola sata, i još jednog da mu izdiktira isti - lepota pismenih ispita.

Od elektronike se na ovom smeru ne uči - gotovo ništa. Uče se dva OET-a, koja su veoma šablonski ispiti, srednjoškolsko gradivo elektrotehnike, samo malo teže, ali primenom matematike se svodi na isto. U drugoj godini imate izbor između teorije električnih kola i osnova analogne elektronike. Oba predmeta su - g****. Teorija električnih kola je teorija električnih kola, dok OAE predaje Željko Aleksić, čovek koji i ne vidi dobro, pa ne uspeva ni da pogodi laserom ono što priča, a pokušava da svari celu analognu u sedam nedelja. Genijalno. Ako ovo drugo izaberete, imaćete prilike da se družite sa laboratorijom u vajnim terminima kao što su 30.12. u 18:00.

Ono ostalo je, po meni, sasvim OK gradivo - tri do pet laboratorisjkih vežbi po predmetu, na kojima se nauči dosta (i za koje se nauči dosta spremajući ih), (zahtevni) projekti iz ostalih predmeta, ODLIČNA organizacija ispita. Ali opet, ako čovek neće da radi, veoma lako se može proći.

Nikakve veze to sa elektronikom nema, a mislim da je SI samo jedno pomodarstvo (ko ne može da položi tri predmeta koja se razlukuju na ova dva odseka, jbg) koje previše košta.

Druga stvar je - katedra za elektroniku. Poznajem nekoliko masterovaca i oni su - blago rečeno - nezadovoljni. Sve ono što su uspeli da nauče, a da misle da će im koristiti (ili im koristi na masteru) je - programiranje (za razne platforme). Tri godine zlopaćenja po laboratorijama, učenja raznih elektronika, polaganja kod raznih Prokina, polaganje najtežih ispita sa ostalih smerova, i na kraju - DSP programiranje.

Ko neće mnogo da se muči, može veoma lako da upiše ETF, i isto tako da ga završi, bez mnogo rada. Mislim da su uslovi studiranja loši, ali za sebe nisam video (niti danas vidim) bolju alternativu. Ne kažem ništa protiv FON-a, MATF-a (i o njima mislim sve loše, kao i o ETFu), te onda ako možete da birate između tri zla - odaberite ono koje će vas najmanje namučiti. Koje je to zlo - zavisi samo od vas.

Ni RAF nema metodiku, a mi možemo da predajemo informatiku.

http://www.raf.edu.rs/index.ph...iew&id=1444&Itemid=254

Na osnovu Pravilnika o vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u gimnaziji informatičkog smera („Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik“, br. 4/2006 i 2/2008.) diplomirani studenti Računarskog fakulteta Univerziteta Union mogu izvoditi nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u gimnazijama informatičkog smera.

Koliko ima gimnazija informatičkog smera u Srbiji?

Kad mogu dopisni vikendaši koji su završili u Zrenjaninu da predaju informatiku, zašto ne bi i RAF-ovci? A "I" smer ne može da predaje informatiku jer je trogodišnji smer.

Nisam ni sumnjao da će se pojaviti neko ko će pokušati da omalovaži celu stvar i kome treba crtati:
http://www.elitesecurity.org/t...rema-za-nastavnika-informatike
I rest my case.

Nečiji ujak je poslanik.

Zasto su oba predmeta g****?

A propo raznih "Aleksica". Uvijek ce biti onih profesora koji "ne vide","ne cuju","nisu na raspolaganju" itd. Medjutim,profesori nisu neki bijeli magovi koji sluze kao medijatori izmedju nekakvih tajanstvenih naucnih saznanja i "obicnih smrtnika", vec jednostavno prezentuju predmetnu materiju. Ukoliko kvalitet predavanja nije zadovoljavajuci, onda postoji gomila literature koju student moze samostalno da konsultuje i stekne znanja koje profesor nije umio da prenese. Student treba da ostvari licni kontakt sa materijom koju treba da savlada, a ne da u slucaju nerazumijevanja materije prstom pokazuje na profesora i krivicu svaljuje na "okolnosti".


Niko ih nije tjerao da upisuju elektroniku. Sto se tice "raznih Prokina", vremena Caje Marjanovica davna su proslost i prolaznost na ispitima kao i prosjecna ocjena su visoki. Poslije mastera svako sebi krci put i u mogucnosti je da iskoristi to znanje steceno zlopacenjem u laboratoriji itd, tako da je tesko tako rano donijeti sud o tome, sta ce jednom master-studentu biti potrebno nakon studija, a sta ne. Zavisi od toga cime ce se poslije baviti.

Ispade da je svejedno kakav je profesor.

Upisao sam R smer, nadam se da nisam pogresio, hvala svima na pomoci!

Ja sam isao na tu analognu i eto predmet je shiiiit jer nema materjala. Materjali su se sveli na nerazumljive slajdove. Mozes da uzmes i knjigu za elektroniku koje je preopsirna i pisana za nekog ko hoce time da se bavi. Mozes da uzmes i Sedra Smith ali postoji samo losh sken na netu pa ti coravi pred monitorom.
Za racunarce kojima to nije primarno zanimanje oae i tek treba da budu na nivou praktikuma, da ja naucim kada i kako to meni moze da zatreba, i da naucim nesto korisno. A ne da mi taj predmet bude najtezi u trecem semestru.

Nije to bila poenta mog posta, no necu da ulazim u beskonacnu i bespredmetnu raspravu kakvih cesto ima na ES.


Za neke su preopsirna i knjige od Stroustrupa, Kernigena i Ricija, Miliceva, Krausa, Reljina, ovog, onog... Sto studenata - dvjesta misljenja. Ako nisi u prilici da nabavis original knjigu Sedre i Smita (recimo da je skupa i ne treba ti za kasnije) sken o kome pricas nije toliko los. Daleko od toga da je to jedina knjiga koja vam pokriva gradivo. Ako jos nisi polagao predmet, javi mi se na PP pa cu da ti preporucim dovoljno kvalitetnih knjiga, u zavisnosti od toga koje oblasti radite. Treba se samo raspitati i angazovati.

A coravices pred monitorom svakako, pogotovo ako si racunarac. To nije argument. Mene niko nije pitao da li cu ocoraviti kada sam dobio zadatak da osmislim primitivan softver za kontrolu lifta na ARM platformi na bazi CAN field area network-a u svrhu simulacije. Niti kad sam radio high-level sintezu digitalnog filtra u SystemC-u.
Kada sam osmisljavao sistem za kontrolu jednosmjernog motora (upravljanje momenta) trebalo mi je znanje iz opste elektrotehnike, elektricnih masina, elektronike i programiranja. Kad sam pravio mikrokontroler u VHDL-u, trebalo mi je znanje iz arhitekture racunara i poznavanje VHDL-a i elektronike. Tu me takodje niko nije pitao ko mi je predavao niti kako sam naucio znanje koje mi je bilo potrebno za to.

Da zakljucim. Ja sam siguran da ima dosta velikog prostora za popravku, sto po pitanju izbora predmeta koji se predaju na ETF-u u BG, sto po pitanju sadrzaja predmeta i samih profesora koji ih predaju. I to ce se vremenom i iterativnim postupkom koliko - toliko dovesti u red, treba samo vremena (aktivni student-prodekan,ucesce na anketama, razgovori i saradnja izmedju katedri, a ne njihovo medjusobno klanje (da citiram jednog prof. sa ETF: "mi se izmedju sebe koljemo za svakog studenta") itd.). U medjuvremenu student moze da kuka, ili da ucini koliko je u njegovoj moci da sebi olaksa studiranje. Toplo bih preporucio sto manje nerviranja oko "nejasnih slajdova", "profesora koji kasne", "profesora koji ne vide dobro" itd. i sto vise angazmana (preusmjeravanja te energije) kako bi se ostvario licni kontakt sa materijom koja se predaje i njeno stvarno razumijevanje (potraga za alternativnom literaturom, razmjena iskustva forumima, diskusija sa kolegama itd.). Predmete kojima bas ne vidis nikakvu svrhu (to ti recimo kazes za OAE) odradi "profesionalno" sa minimumom utroska energije. Ovo ti govorim iz najbolje namjere.

Da dodam jos samo, sjecam se jednog drugara koji je (inace dobar student,sada je u Svajcarskoj) odbijao da uci dijelove teorije kola, jer je smatrao da su to budalastine - konkretno je govorio: "zirator - koji ce to meni k**** u zivotu?". Zatim se sjecam nekolicine studenata koji su se "smarali" nepotrebnom materijom kod pomenutog Zeljka Aleksica i "davljenjem" raznim aktivnim i pasivnim integrisanim realizacijama filtara i cega sve ne. A meni recimo, zapadne da dobijem seminar na temu "Zirator - realizacije u integrisnoj tehnologiji" na jednom ino fakultetu. Drugi od te nekolicine studenata se sada "smara" na doktoratu u Becu. Dakle, analognu ne cine samo Aleksic&Sedra&Smith, tako da, ako si motivisan, nacices nacina da savladas tu materiju (ako ti treba, i ja cu pomoci savjetima), a ako nisi, savjetujem ti da sto prije "otkacis" taj predmet (ako vec nisi) i posvetis se onome sto te zanima.

Kako rekoh, savjeti su u najboljoj namjeri (ova nit je offtopic u temi, tako da vise necu nista dodavati).

Pazi ne kazem ja ni da je to nepotrebno ni da je to glupo, samo kazem da je glupo realizovano.
Ja cu izgubiti vise vremena na to sto mi realno nije primarna stvar nego na programiranja i ostalo.
Zasto lepo to ne bi bio praktikum sa 5,6 lab vezbi na kojima bih ja razumeo sta radim, i jos malo teorije i zadataka u nekoj knjizici pisanoj bas za nas.

Ja mislim da bi generalno bilo dobro ugledati se na univerzitete koji su nešto bolji od nas. Ali, ne, mi smo najpametniji.