Lepa vest :)

Hmm 26 sati...

http://www.solarimpulse.com/nightFlights/charts.php

A sta je ono Altitude: -820m u 4:00 ujutru?

Greska u racunanju

35km/h mi deluje premalo da bi mogao leteti..

Edit: doduse, jeste tako, proverio sam, ali mi bas deluje malo.

Mozda se radi o 35mph (milja na sat?) - to je vec malo brze.

Jok, 35km/h:

Take-off speed: 35 kilometres per hour (22 mph)

http://en.wikipedia.org/wiki/Solar_Impulse_Project

Sta se dogadja kad, taj 35 km/h avion, upadne u neko nevreme? Valjda paniraju da vecno lete na 8000 m... ocigledno je da ta tehnologija jos uvek nije spremna za tu vrstu primene.

A gde se spominje bilo kakva vrsta primene? Ovo je samo bila prezentacija POTENCIJALNIH mogucnosti solarnog pogona u vazduhoplovstvu.

Ne treba avion, komercijalni da ide na solarnu energiju vec ona moze dobro da dodje kod smanjenja troskova letenja, potrosnje goriva i energije uopste.

Na ovom stadijumu misim da ne ilustruje nista upotrebljivo za avijaciju. Dok je ta tehnologija sasvim ok za recimo obezbedjivanje elektricne energije za kuce/zgrade itd. Mozda ceo stunt sa ovim avionom treba da promovishe solarnu energiju kao takvu, sto je ok, ali pricati o solarnoj energiji u avijaciji je druga prica, pre bih rekao bajka...

Ako je dovoljno dobra za upotrebu na svemirskim stanicama dobra je i za avione. Jedan prekookeanski avion tipa A380 ima sasvim lepu povrsinu na koju moze biti istaliran solarni panel. Sama tehnologija napreduje dosta dobro sto se tice iskoriscenja sunceve energije i samih celija tako da ne sumnjam da ce u skoroj buducnosti (cca 10-20 godina) biti sasvim normalno videti avione sa solarnim panelima.

Evo i tablice cisto da vidimo kako je padala cena po vatu i to najvise zahvaljujuci napretku tehnologije...




kao i tablica efikasnosti...

Kazem, za 10-20 godina ce biti sasvim upotrebljivo i pristojno.

Hm, rizikovacu da ispadnem glup, ali nesto mi nije jasno. :)

Znaci taj solarni avion za pogon koristi, jel', sunce, pa valjda krila moraju da budu osvjetljena sve vrijeme, tj. mora da se vozi po danu. E sad, ako je letio 26 sati bez prestanka, to znaci da je za sve to vrijeme morao da se nalazi sa osvjetljene strane zemlje, tj. sa one strane koja je okrenuta suncu. Kako se Zemlja okrene jedanput oko sebe za 24 sata, zar ne bi trebalo da je taj avion zapravo obisao oko Zemlje?

Preciznije, Zemlja je ispod njega napravila jedan krug dok je on letio iznad usmjeren ka suncu.

Mozda ne mora biti u pitanju pun krug, ali recimo da bi opet trebalo da je pravailio veci dio Zemlje (vise od pola obima). Medjutim tada bi brzina trebala da je dosta veca, jer je ako je brzina aviona 36km/h, za 26 sati ce da prevali 936km, a to nikako nije dovoljno za obilazak oko Zemlje.

Moze pojasnjenje? :)

Verovatno je u pitanju nesto kao jedrilica + akomulator koji je svu prikupljenu energiju skladistio negde.

Porediti svemirsku stanicu koja lebdi u bestezinskom stanju (a pomera se motorima koji koriste gorivo) nije bas primenjivo na avijaciju, gde postoji otpor vazduha, tezina aviona itd. A380 da je napravljen od solarnih celija nebi imao dovoljno snage da uzleti.

Mozda ako ta tehnologija napravi neki neverovatan bum u odnosu tezina/kolicina energije koju pravi u jedinici vremena ima smisla pricati o avijaciji. U medjuvremenu mislim da se treba fokusirati na ono gde je solarna energija isplativa, i gde zaista doprinosi, a to je obezbedjivanje struje domacinstvima itd.

Da li znas kako funkcionise jedrilica ? Kako bre to moze da leti a nema motor?

Same CdTe celije nisu velike tezine. Mogu se "nalepiti" na gornji trup aviona, kao sto vec postoji primena na automobilima nove generacije.



Niko nije rekao da ce avion da ide samo na solarnu energiju vec da ce ista smanjiti troskove jer ce se struja dobijena kroz CdTe celije koristiti recimo za struju u kabini, multimediju u avionu i slicno...

Moze da leti kad se gurne niz ledinu, ili kad je avion ili neko drugo sredstvo digne dovoljno visoko, da posle moze da hvata strujanje toplog vazduha i poveca visinu, do sledeceg "skoka" ka novom stubu toplog vazduha... to veze nema sa avionima i specifikacijama koje oni treba da ispune.

Potrazi na netu koliko konjskih snaga imaju zbirno motori A380 pa onda izracunaj koliko bi solarnih panela bilo potrebno za takav avion. Daleko je ta prica od izvodljive. Treba pomoci industriju tako sto ce se solarna energija koristiti tamo gde ima SMISLA, i gde provereno radi... pa kad se eventualno za 30-40 godina uznapreduje drasticno, onda treba pricati pricu o avio industriji...

EDIT:


Ok, za takvu primenu, to vec ima smisla...

Odakle ti ideja i koje uopste rekao da ce avioni ici na solarni pogon? Ja nisam. Vec 3. put ponavljam da ce solarni paneli na avionima smanjiti troskove i to je to.

Inace vec postoji produkcija aviona za koje kazes da nisu moguci :)

http://en.wikipedia.org/wiki/Electric_aircraft

Ma ja sam se zaneo sa ovom pricom o avionu koji autonomno leti iskljucivo na solarni pogon... jer vecina citalaca ce pomisliti kako su putnicki avioni odmah tu iza ugla, samo jos malo da se ulozi :)

Inace, sasvim ok je koristi solarnu energiju tamo gde moze da se koristi kao dopuna, i gde ima smisla. Recimo, citao sam o banderama koje imaju panel na vrhu i time pune batertiju preko dana, koju posle koriste nocu za osvetljenje (kod nas imaju neke primitivne verzije da se kupe kao svetlo za bastu), a takodje na njima je instaliran i wi-fi AP tako da obezbedjuju servise i komunikaciju (veza je od jedne do druge bandere)... to je bas cool primena. Tipa, odes bilo gde i imas signal, jer za istalaciju takve bandere nije potrbno skoro nista, osim lepo je ukopati :)

Takodje, google (ili microsoft) vec koristi solarne panele na parkinzima... solarni panel je ujedno i nadstresnica za kisu, hladovina leti itd...

Ovo veze nema jedno s' drugim.




Ima litijum-jonsku bateriju koja skladisti energiju koja se ne upotrebi za pogon. Kada nema sunca, koristi energiju iz baterije.
Nije mozda niko rekao, ali je ipak tema o avionu koji je koristio solarnu energiju za pogon pa je sasvim logicno diskutovati (i) o mogucnosti da se solarna energija koristi kao pogonska.

Koristi se kao pogonska, postoji i serijska proizvodnja aviona koji kao pogon koriste elektricnu energiju dobijenu preko solarnih celija. To su jos uvek mali avioni ali tako se pocinje...



Ima. Primenu na svemirskim stanicama sam naveo kao primer da se takav vid energije MOZE koristiti kao DODATNI izvor na komercijalnim avionima, kao sto je slucaj i na svemirskim stanicama....

Ljudi su i za "Wright Flyer I" davali slične komentare... Pa ipak, od toga je sve krenulo, i trenutno stiglo do A380...

Obratiti pažnju na malu težinu+ veliki raspon krila (velika sila uzgona) = mala potrošnja energije. Ono što bih ja uradio je da ugradim te panele na helijumski balon. E to bi bio pravi potez. Dobijaš veću nosivost, uzlećeš i slećeš odakle hoćeš jedioo što je sporiji :)

@stil: Mislis na solarni cepelin? :)

To onda vise nije avion, a cepelini imaju prilicno ogranicenu upotrebu, previse su krhki i veoma osjetljvi na vjetar ..

Leti kroz vazduh jel' , jedini problem ti je upravljanje. Može da nosi čudo jedno. Kako to mislis krhki ? :)

@Ventura: samo sto nisu poceli da prave i stigli do nivoa A380, F-22 Raptor i PAK FA T-50, a onda krenuli na avion brace Wright...

Nema nikakvih problema da kad tehnologija stigne do nivoa upotrebljivosti, da moze da bude glavni izvor napajanja za A380, da to i bude. Do tog momenta treba je razvijati i upotrebljavati tamo gde ima smisla... za avion koji jedva drzi sebe u vazduhu, koji leti 35 km/h i koji gotovo sigurno ne moze da podnese nikakvu oluju ili jaci vetar, i to se zna od pocetka projekta - mislim cemu, jedino kao propagandni stunt... odnosno kao dokaz da to moze da se uradi na jedan vrlo specifican nacin... bez neke realne upotrebne vrednosti. Super, svaka cast... ali mene ipak vishe zanima realno koriscenje solarnih celija i tehnologije.

...
Cepelin + solarni paneli je ideja USA vojske. Tj. vishe bi licio na nekakav leteci tanjir/veliki disk, imao bi cvrsto telo, napunjeno helijumom... a na gornjoj strani bio bi poplocan solarniom celijama koje bi obezbedjivale napajanje za elektroniku i motore. Upotreba takvog cepelina je zaista extra pametna, jer bi to bio ustvari komunikacioni hub, i zamenjivao bi satelit, a imao mnogo bolji odziv i signal... leteo bi na 10 000 metara. Pricalo se da bi to moglo da se koristi i za mobilnu telefoniju, i sta-sve-ne u civilne svrhe. Sve u svemu jako pametna ideja. Mrzi me sad da trazim clanak, ali pisalo se o tome pre par godina.

_{[Ovu poruku je menjao a1200 dana 08.07.2010. u 19:37 GMT+1]}

Rusi su tu daleko dogurali, biće toga uskoro više jer je poenta u maloj potrošnji goriva velikoj nosivosti i velikim manevarskim sposobnostima.

Pa krhki u smislu da je za neku upotrebljivu kolicinu korisnog tereta njihova velicina prilicno velika, sto zahtjeva upotrebu lakih materijala. Ako ojacas konstrukciju, to povlaci za sobom jos vecu zapreminu gasa (helijuma) da bi se izaslo na kraj sa povecanom tezinom, a ova povecana zapremina trazi jos vecu konstrukciju i to onda ide u krug.

Prilikom sletanja cepelin je veoma problematican jer se njegova ogromna povrsina ponasa kao jedro, pa ga i najmanji povjetarac zanosi sa prilicno velikim momentom sile. Koliko znam, letovi cepelinom se provode samo u veoma mirnim vremenskim uslovima, kada je vjetar ispod odredjene nominalne vrijednosti.

Upotreba koju je a1200 spomenuo mi na prvi pogled ima smisla, jer ukoliko bi sluzio kao komunikacioni relej, cepelin ne bi morao cesto da slece, mozda samo prilikom servisiranja i nadopunjavanja gasom (jer cini mi se da sam procitao da helijum uvijek polako curi kroz vanjski plast, makar se provlacio kroz pore u materijalu, te ga vremenom treba dopunjavati). A solarni paneli bi mu sluzili za napajanje.

Jedino nisam siguran kakvi su vjetrovi na visinama iznad 10km, cak i ako nisu previse burni morali bi da postoje neki motori koji bi cepelinu omogucili da bude geostacionaran, jer se zbog trenja vazduh sporije krece na vecim visinama, pa cepelin ne moze jednostavno da pluta i da stoji iznad iste tacke, vec mora da ulaze energiju da bi isao u korak sa njom.

Ventura, efikasnost solarnih celija je apsolutno mizerna u odnosu na efikasnost turbofan motora i tako ce ostati jos dugo vremena, cak i uz najoptimisticnije procene razvoja te tehnologije.

Pricamo o bar nekoliko decenija razvoja. I na kraju krajeva, vrlo je moguce da elektrohemijski pogon uopste ne moze biti efikasniji od prostog sagorevanja nekog goriva - koje uopste ne mora biti fosilnog porekla.

Mislim, lepa je ovo demonstracija ali je svakom jasno da je ona prilicno daleko od bilo cega za komercijalnu upotrebu.

Ono sto moze biti korisno je koriscenje solarnih celija za umanjenje potrosnje nekih drugih sistema u avionu - elektricnih sistema npr... Tu svakako ima smisla razvijati neke kompozitne materijale za trupove aviona koji bi ukljucivali i solarne celije.

Ali da solarne celije zamene turbinske motore... taj film necemo skoro gledati, ako uopste... Pricamo o fundamentalno manje efikasnoj tehnologiji od sagorevanja - dok je za neke druge stvari ta manja efikasnost sasvim OK, za komercijalne avione koji moraju da oslobode ogromne kolicine energije je taj gubitak jednostavno nepraktican.

Neko je pomenuo svemirske stanice - ljudi, svemirske stanice su u hebenom vakuumu, i za njihove potrebe je potrebno daleko manje energije nego za savladavanje gravitacije zemlje i otpora vazduha... Ono sasvim razliciti redovi velicine, i tu razliku tesko da moze da nadomesti i najoptimisticniji R&D u efikasnosti elektrohemijskih procesa.

@Ivan Dimkovic:

Ja uopšte nisam ni spominjao da bi ovaj solarni avion trebao/mogao da zameni klasične turbofan avione, već da ne treba odmah na početku otpisivati bilo šta, jer je nešto tako jadno i bedno poput Wright Flyera čij se payload ogledao u jednom mršavijem pilotu, i dužna leta u sekundama, iznedrilo čitavu revoluciju gde njegovi naslednici transportuju stotine ljudi i tone tereta sa jednog kontinenta na drugi...

Solarni avion verovatno neće zameniti A380, ali će njegovi naslednici verovatno naći neku primenu... Ni braća Rajt nisu razmišljala o A380 kada su projektovali svoje avione, ali su pokrenuli revoluciju do koje se stiglo do toga..

Naravno - ali vidis, ovde se provlaci jedna stvar koja mene izuzetno nervira (i ne samo mene ;-)

Naime, sa ovakvim vestima gomila ljudi pogresno pretpostavlja neke vrlo vrlo netacne stvari - kao, eto - imamo avion na solarni pogon, malo razvoja i to je to... nemamo vise zavisnost od nafte.

Ljudi, da se ne lazemo - ako se na papir stavi koliko energije zahteva jedan najobicniji Boeing 737 i kada se uporedi efikasnost sagorevanja goriva vs. efikasnost elektrohemijskog procesa - dolazimo do vrlo jednostavnog zakljucka da je vrlo vrlo malo verovatno da ce u nekoj doglednoj buducnosti te stvari biti zamenjive jedna drugom sto se komercijalne avijacije tice. Mozda u nekim malim segmentima tipa letece meteoroloske stanice, nadgledanje u vojnoj i sigurnosnoj primeni... ali prenos ljudi i tereta? Teeesko.

Ja sam skroz za koriscenje obnovljivih izvora energije gde god je moguce i gde god ima smisla tj. gde sami obnovljivi izvori energije ne zagadjuju zemlju vise od onih drugih... ali neke stvari su jednostavno over-hypeovani PR firmi koje imaju investiran interes u dobijanju $$$-a za R&D i treba ih uzeti sa debelom dozom rezerve.

Solarna energija je UPRAVO jedan od tih domena gde je danas prisutna ogromna kolicina hype-a i gde je potreban jedan dobar reality check, cisto kako neki ne bi dobili potpuno pogresnu sliku o stvarima koje nas cekaju.

Bas kao sto sad nemamo letece automobile, a te stvari su "prognozirane" pre 30-40 godina.

Treba razmisljati u smeru masovnosti. Mozda nije moguce napraviti avion tipa A380 na solarnu energiju ali je moguce napraviti 150 aviona koji ce moci da prevezu 5 putnika. :)

To jednostavno nema nikakvog komercijalnog smisla (videti: leteci automobili).

Cak i kad nestanu fosilna goriva, verovatno ce biti efikasnije koristiti solarnu energiju za sintezu ugljovodonicnih jedinjenja koja ce biti koriscena u avionskim motorima.

Sagorevanje jednostavno oslobadja daleko vise energije i pogodnije je za generisanje potiska od elektricne energije.

Ja sam vishe za geneticare - ono, nadju gen rasta za golube, modifikuju ga, i na kraju dobiju pticu velicine A380 :)... za nju posle kace sta 'oce, nema piste :), jede prirodne stvari, ne zagadjuje vec djubri!

Ima cak i napredan AI, koji bezgresno procenjuje najbezbedniju putanju, izbegavanje objekata, i klimatske uslove, cak je moguce dresirati ga i opremiti fly-by-wire kontrolama (zabiti elektrode u mozak i kontrolisati kretanje). E to bi bila nova revolucija, na nivou brace Wright... :D

Gledah sad neki dan na TV-u neki prototip odobren za masovnu proizvodnju u USA: ne deluje nimalo bezbedno, ni stabilno. U stvari, olakšan je zbog letenja, ali na zemlji je posle slab. Videćemo kako će se pokazati u eksploataciji.

Kažu da je sreća koga zadesi ptičji drek: ne i u ovom slučaju extralarge pidgina :)

Hype postoji u bilo kom segmentu industrije, samo je pitanje količine hype-a i količine love koja se sliva zahvaljujući tom hypeu...

Ja pozdravljam ovakva istraživanja, ne zato da bi jednog dana solarni avioni zamenili A380 (mada možda budu mogli ko zna šta će biti za 100 godina), već zato što će verovatno iz toga izniknuti sijaset korisnih tehnologija... Za početak možda čak i razviju bolju iskoristivost solarnih ćelija recimo... Ili uspeju da izrade solarne ćelije u obliku avionskog krila, ili tako nešto... Pa mic po mic, možda i nastane nešto korisno iz toga...

Ni od CERNA danas nema neke opipljive koristi, ali se uprkos tome pumpaju milijarde u ta istraživanja... I ko zna, možda će nešto da nastane iz toga, a možda i neće... Ko je pretpostavljao 30-tih godina prošlog veka da će neka tamo nuklearna kontrolisana lančana reakcija na kojoj radi neki nebitni Fermi da stvori totalno novi izvor energije, na koji će se čovečanstvo faktički prešaltati jednog dana... Ne kažem da i ovaj avion ima takav potencijal (sasvim sigurno da nema), ali od desetina hiljada ovakvih projekata, pa možda se i nađe neki koji će ubosti pravu stvar...

Ja solarnu energiju na avionima vidim pre svega kao dobro bezbednosno unapređenje, kao dodatak na mini-turbinu koja obezbeđuje napajanje u slučaju iznenadne smrti generatora. Na taj način bi redudantnost napojnih sistema bila povećana, a time i bezbednost, barem u nekoj meri.

Pozdrav

Hype u "alternativnim izvorima energije" je jedan od onih koji su vrlo dobro povezani sa novcem poreskih obveznika.

Nemam ja nista protiv kada neki glupi investitori ulazu novac u, recimo, dotcom gluposti... Njihova lova, njihova stvar.

Medjutim, kada se radi o alternativnim izvorima energije, tu se radi o jednoj sasvim drugoj vrsti hype-a sa posledicama koje su sire od losih privatnih investicija ;-)

E kada se o TOME radi, ipak bih vrlo zeleo da javnost bude obavestena o realnoj upotrebljivosti ovako necega (vrlo maloj, danas) nego da im hype-ovanje ovako necega anestezira mozak i olaksa prihvatanje ideje da im oporezuju "matoru prljavu energiju" jos vise - jer, zaboga, vidite da i avioni mogu da lete na solarnu energiju...

@ peromalosutra

U pitanju je novi koncept koji se naziva The Hybrid Airship

The future of the airship looks to be likely to come in the form of the hybrid airship, so called due to its mix of aerodynamic lift and traditional helium lift gas that will allow them to carry significantly larger payloads than conventional airships.

Helium lift gas provides anywhere from 30% to 80% of the aircrafts lift with the remaining lift being provided by wings or an aerodynamic body shape, like conventional aircraft. The hybrid airship will have to use a short runway (unlike conventional airships) but will offer huge savings in fuel compared to jet powered transport and passenger aircraft.

An Atlantic crossing in an airship would most likely take about two days, but the cost savings present an attractive alternative to cargo transportation companies. With the passenger travel opportunities, environmental benefits and increased onboard space make luxury airship cruises a serious venture. With more travel providers promoting 'green' alternatives, there is more reason for aerospace manufacturers (especially airship builders) to look at alternative modes of transport.

Hybrid airships are 'heavier than air' unlike traditional blimps or zeppelins which are 'lighter than air' due to the lift provided by helium or, in the past, Hydrogen. The advantage of this is that the hybrid can be landed and left grounded, while 'lighter than air' airships need several ground handlers and mooring points to prevent the craft for floating back into the air. An airship heavier than air will also provide much safer ground handling in high winds.

Future airships may be different to what we know today but they will offer many superior operational and environmental benefits over current alternatives.

link

Takođe i :

http://www.aviationtoday.ru/news8410.html
http://www.rosaerosystems.pbo.ru/russian/products/pd_300.html

i naravno

Sargo-carrying and cargo-and-passenger aerostatic flight vehicles
Vehicles with load-carrying capacity 40, 60, 120, 240, 600 tons helps to solve the transportation issues of large oversized loads in remote and inaccessible areas. Flying vehicles do not require ground-based organization. They are capable of landing on open ground without masts and winches, as well as take and give loads without landing, using a special lifting and transportation mechanisms. Various types of freight containers will make it to possible to carry out transhipment from air vehicles on railway platforms, road trailers, bulk carriers, lighter-aboard ship.

Locomoskayners can carry modular design (e.g., rotational, household and production modules, drilling rigs, excavating machinery, etc.), as well as dry and liquid products after processing (coal, synthetic oil, methanol, etc.) using standard methods of packaging and rigging. One lokomoskayner-600 is able to replace the whole train. But in contrast to the train, locomoskayner able to carry outsized cargo. Locomoskayner can be converted to cargo-and-passenger, which will transport (including the evacuation from disaster areas), large groups of people - from 270 to 11000 people at any one time.

http://www.locomosky.ru/en/projects/gruz/

Koji oblikom podsećaju na :)))





Termoplan

Alternativni izvori energije, tj. obnovljivi izvori energije nemaju mnogo veze sa ovom pričom o avionu...

Razvoj obnovljivih izvora energije se finansira direktno od novca poreskih obveznika, i u to se ulaže jako mnogo novca... Ali šta ćeš kad narod to voli... Prosečan evropljanin više voli da da 500 evra za solarnu elektranu i da mu je toplo oko srca, nego da da 20 evra za nuklearku i dobije 100 puta više struje, kad su nuklearke 'loše' i 'prljave'...

Dakle, ako nećete nuklearke, onda su obnovljivi izvori jedina druga alternativa, i lova se ulaže u poboljšanje efikasnosti istih...

Eh sad. Solarna energija je čistija nema nikakvih rizika itd. Nisam ja protiv nuklearne energije kao takve ali je solarna čistija i ima je koliko hoćeš za razliku od rude iz koje se dobija gorivo za nuklearke koje ipak ima u nekakvim ograničenim količinama. Dakle i taj resurs može da presuši. Treba je još razviti. Mislim da EU planira da postavi solarne elektrane u Africi.

Osim naravno djubreta koje nastaje prilikom proizvodnje panela :)

Nijedna tehnologija nije 100% cista, solarna je najcistija do sada (uz wind power) :)

Pa dobro, jeste solarni avion mali, slab, spor, ali setite se samo kako je izgledao prvi PC :-) Da li je onda neko verovao koliko ce se ta stvar razviti za relativno kratko vreme? Sumnjam.

Ovo je korak u tom pravcu - istrazivanje, probanje, eksperiment, dobro - i reklama, sto se videlo na samom avionu, valjda su navedeni sponzori tamo itd., ali ipak se krece napred.

Da li vidjas negde supersonicne avione u svakodnevnoj primeni?

Da li idemo na mesec za vikend?

Da li imamo letece automobile?

Hmmm... nope... A pre 30-tak godina bi sigurno "futuristi" rekli da bi danas to bilo norma, osim mozda ovog za mesec.

Radi se o nekim fundamentalnim problemima tu - nije samo pitanje koliko ce neko da ulozi u R&D - imas neke nezgodne fizicke stvari koje ti smetaju i za koje nema nade da ce biti resene u bilo koje skorije vreme.

Postoji nešto što se zove referentna tačka.

Ono što je ovde sporno je upravo (vremenska) referentna tačka. Svi se nešto frljaju nekim primerima o začecima neke tehnologije iz doba samog Zevsa, ne uzimajući u obzir da je tada bilo mnogo lakše (uslovno rečeno, u smislu prostora za inovacije) smisliti nešto novo, jer je malo čega bilo. A danas je dosta proizvodnih tehnologija dovedeno skoro do savršenstva, odnosno do nekog zenita za određenu oblast. Pomenuta braća su natucala aeronautiku empirijski, metodom proba/greška. Od nauke tu skoro da nije bilo ni "N". Uspeli su i na tome im svaka čast. A danas... danas je sve mnogo lakše. Inženjeri ne moraju da naprave ni drveni prototip nekog aviona, da bi znali da li on može da leti. Isto je i sa svim ostalim domenima nauke.

Situacija sa solarnom energijom se ne može porediti sa... ne znam... braćom Rajt, jer (HEBOTE!) oni tada nisu imali NIŠTA od tehnologije, a današnja polazna osnova, za manje/više sve naučno-tehničke oblasti, je izuzetno napredna i ne ostavlja previše prostora za eksperimentisanje.

Ne može se ovaj konkretan primer porediti sa inovacijom točka bre!
Čovek, kao biće, sada raspolaže bitno moćnijom tehnologijom, koja omogućava predikciju ishoda nekog izuma praktično i pre prvih prototipova.

To neizvesnost uspeha nekog koncepta čini znatno manjom i zbog toga poslednjih decenija češće gledamo u očigledne tehnološke promašaje, nego u uspešne koncepte budućnosti.

Pozdrav

@StORM48

Zavisi od koje tacke posmatras. Tada, za doticnu bracu je to sto su pravili bila tehnologija. Mogli su i oni da kazu da je lako izmisliti tocak, sta bre, fotoaparat. Da ste u srednjem veku rekli da ima neki uredjaj koji moze da snimi?! dogadjaje ili za plazma televizor rekli bi da ste djavo :) kakav bre TELEVIZOR?!?, nemamo mi tu tehnologiju, CRKVA?! (nauka sada) kaze da to nije moguce, to je jeres :P

Budite malo otvorenijeg uma... ;)


Sta mislite da je plazma televizor bio moguc pre 40 godina? Jes, ali malo sutra... Nije ni tehnologija za njega bila dostupna...

Ima mali milion primera, od atomske centrale do svemirkse stanice. Ljudi se razvijaju, razvija se tehnologija i nauka...

Ne pričam ja o tome. Napravio si opet poređenje o kojem sam pisao u prethodnom postu.

Ja kažem da koraci tehnološkog napretka više nikad ne mogu biti tako veliki. U istom vremenskom periodu, broj "mega-inovacija" je daleko manji, ako ih uopšte i ima. Čovek više ni u glavi nema maštarije poput letenja, komunikacije sa rođacima na drugoj strani planete itd.

Da, tako je - "ko je razmišljao o televiziji pre jednog veka"... ali, danas više ne govorimo o inovacijama potpuno novih proizvoda, već o unapređenju postojećih.

Što se plazme tiče, inovacije su počele upravo pre 40 i kusur godina.

Pozdrav

Ne treba da "mi" budemo malo otvorenijeg uma, nego bi "vi" malo trebali da se spustite na zemlju.

Fotohemijski proces NE MOZE biti zamena za propulziju u aplikacijama gde je neophodno ili imati veliku brzinu ili prenositi znacajni teret.

To je jednostavno fizicko ogranicenje nametnuto nekim fundamentalnim osobinama sagorevanja i fotohemijskih procesa, i cak i najoptimistickije procene kuda ce fotohemijska tehnologija da ide jednostavno ne nude bilo sta sto nagovestava da ce se ta zamena ikad ostvariti.

Dakle, komercijalna avijacija ce ostati sa propulzijom u nekoj doglednoj buducnosti.

Ova tehnologija moze biti zanimljiva za neke druge aplikacije, gde nije potrebna brzina, niti se prenosi enorman teret - kao npr. meteoroloske stanice ili letilice za nadgledanje terena - za ovakve primene je ova tehnologija odlicna jer je:

a) Tiha
b) Omogucava totalnu autonomiju bez potrebe za sletanjem / punjenjem goriva

I vrlo verovatno ce biti vrlo prihvacena u tim segmentima.

Nešto slično na tu temu je rečene pre otprilike 110 godina:

"Everything that can be invented has been invented."
--Charles H. Duell, Commissioner, U.S. Office of Patents, 1899.

Kad se staviš u poziciju nekoga ko živi u 1899 pa gledaš parnu mašinu, pa SUS motor, pa dostignuća sa strujom stvarno ti ne pada na pamet šta tu može da se usavrši...

S obzirom da u posljenjih 100 godina skoro svake decenije imamo neko empirijsko otkriće u nauci, reći da je sve dovedeno do savršenstva, i da nema više poente truditi se je veoma smela izjava.


Inovacija je sve. Nije inovacija samo kad neko izmisli točak, ili kad izmisli elektromotor... Inovacija je sve ono što je dovelo do toga... Jer tom elektromotoru je prethodila gomila malih, neprimetnih inovacija u tehnologiji da bi on mogao da se desi.

I o čemu mi ovde diskutujemo? Da ne treba ulagati novac u ovakve glupave projekte jer nisu superiorni... Pa i braći Rajt je trebalo više od pola veka da dođu do mlaznog aviona, da je neko tako posmatrao njih rekao bi ma koj q da ulažem u ove šarlatane, i to u ove njihove igračke kad ništa korisno ne mogu da naprave u narednih 10 godina... Da je situacija takva da gledamo u koje inovacije se isplati ulagati a u koje ne, onda dolaze tužni dani za čovečanstvo...

@Storm48

Cinjenica jeste da je nauka, a prije svega tehnologija dozivjela eksploziju u proteklih 100-ak godina, ali ipak se ne bih slozio da nas ne cekaju neka nova kolosalna otkrica.

Mislim da je i u nauci sa kraja 19-og, pocetka 20-og vijeka vladalo misljenje da je nauka toliko napredna da gotovo da nema vise sta da se otkriva. A onda je uslijedio Ajnstajn i ostala ekipa koji su kompletno tadasnje shvatanje nauke okrenuli naopacke i pokazali nam koliko malo zapravo znamo.

Postoji beskonacno problema, teorija koje tek cekaju da budu otkrivene i dokazane, a zatim i primjenjene u praksi. Neke od njih su male, djeluju beznacajno, ali niko ne moze da tvrdi da se neka sledeca revolucija ne skriva iza.

Od nekih vecih mi za sad pada na pamet fuzija, koja je teoretski sasvim moguca, medjutim tehnologija jos kaska kod korisnih primjena (ne racunam termonuklearne bombe). U sledecih 50-ak godina, trebali bi biti u mogucnosti da pravimo fuzione elektrane, a zamisli koliki to potencijal za razvoj ima. Dugorocno bi dobili prakticno neogranicene kolicine energije, ne znam sta moze biti vaznije od toga u ovom trenutku.

edit:

"Everything that can be invented has been invented."
--Charles H. Duell, Commissioner, U.S. Office of Patents, 1899.

Da, upravo sam na to mislio, Ventura me pretece.

Aman, pa ko to još tvrdi... Braća Rajt nisu ni u najliđim snovima razmišljali o A380 kad su pravili svoje aviončiće, ali opet mic po mic došlo se do toga...

Ja ne kažem da ćemo doći do solarnog A380, verovatno nećemo, ali mic po mic, stvorićemo neku tehnologiju koju ćemo možda moći iskoristiti za neku primenu koju u ovom trenutku ne možemo ni da zamislimo... Kao što ni 40-tih godina nisu mogli da zamisle neke tamo satelite, 50-tih godina su lansirali prve satelite da bipću oko zemlje bez neke naročite pametne svrhe da bi 20 godina kasnije se neko setio da sa tim beskorisnim satelitima napravi GPS sistem koga svi mi danas koristimo gotovo na svakodnevnoj bazi.

Možemo baš i da sprovedemo tu računicu.

Erbas 380 krstari brzinom oko 900 km/h, odnosno 250 m/s. Statički (najveći) potisak svakog od četiri motora mu je 360 kN; potisak pri krstarenju kod putničkih aviona je oko 20% od statičkog. To znači da je potrebna snaga na krstarenju negde:


Na ekvatoru u podne bistrog letnjeg dana, sunčevo zračenje je oko 1000 W/m². Okvašena površina erbasa 380 je oko 4200 m²; pretpostavimo da je čak pola od toga obasjano u istom trenutku, i sve pokriveno solarnim ćelijama. Pretpostavimo da je efikasnost pretvaranja sunčeve u pogonsku energiju 100%. To znači da je maksimalna snaga koju bi solarne ćelije mogle da ponude:

odnosno, oko 3% od potrebne snage na krstarenju.

Ovo je dakle fundamentalno ograničenje, koje se ne može prevazići tehnologijom. Ako se uvrste još neki fundamentalni faktori, kao srednje geografske širine i različita doba dana (manje sunčevo zračenje, dnevni prosek je 150–250 W/m²) i praktična nemogućnost 100% efikasnosti kod reaktivnog pogona (avion koji beskonačno sporo ubrzava), solarna snaga komotno pada ispod 0,5% potrebne. To nije dovoljno da pokrije ni povećanje težine aviona usled dodavanja solarnog podsistema, tako da nema govora o bilo kakvoj upotrebi integralnog solarnog napajanja na ovakvim letelicama.

Kao što drugi rekoše, danas se solarni pogoni merkaju najpre za istraživačke, komunikacione i izviđačke besposadne letelice (avione i dirižable), koje bi praktično sletale samo radi održavanja.

U nedostatku nafte, kao što Ivan reče, solarna energija (i bilo koja druga električna) u avijaciji bi se najpre koristila za proizvodnju goriva, npr. tečnog vodonika.

@ventura & peromalosutra
Uboli ste poentu... to je tačno.

Ali ipak morate priznati da s lakoćom možemo da konstatujemo da su prilike danas IPAK daleko lakše za analizu.
To što je čuveni gospodin odalamio je tada, u tim okolnostima, bilo glupo, jer ljudi nisu imali (skoro) ništa.

Danas je PRE SVEGA eksperimentalna nauka na jako visokom nivou i, kao što rekoh, mnogo toga znamo i bez da moramo da probamo, što je značajan faktor kontrolisanog razvoja. Znači, naučni potencijal je takav, da će avion, daleko superiorniji od onog koji su braća napravila, danas moći da napravi svaki srednjoškolac, metodom proba/greška, a vodeći se postojećim primerima na tom polju. Takvo okruženje nije postojalo u doba o kojem vi pričate.

Ipak, mi ovde pričamo o tehnologiji koja, čak ni uz ovakve "mega-projekte" zapravo nije napredovala ni milimetar. Korišćeni solarni paneli su isti oni koji su prvi put upotrebljeni pre 30 godina, uz nešto lakšu konstrukciju. Ne znam za vas, ali ja vidim da su se, 30 nakon invencije prvog SUS motora, izdešavale razne stvari u auto industriji, dok je ovo, i pored raznih pokušaja, nekako ostalo na istom nivou. Očigledno da su milimetri napretka u ovoj oblasti produkt vrlo ograničenih mogućnosti upotrebe, jer je energija koja se dobija na ovaj način izuzetno mala.

Mi možemo pričati o automobilima sa mini-nuklearnim reaktorima, koji takođe deluju ludo, ali prilično verovatnije od ove solarne bajke.



Svaka čast za post. Ne znam šta bih drugo mogao da kažem.

Znači, jedan kW po m² je maksimum u idealnim uslovima. Što znači da se dalje ne može, a o "laboratorijski vs realni uslovi" već znamo štošta. Prema tome - dabome.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao StORM48 dana 09.07.2010. u 11:21 GMT+1]}

Ovo nije tacno.

http://en.wikipedia.org/wiki/C...elluride_photovoltaics#History

Nisi u pravu. Razvoj photovoltaic ćelija je relativno usporediv sa razvojem SUS motora. Moglo bi se reći da istorijski razvoj PV ćelija napreduje mnogo brže nego razvoj SUS motora za isti vremenski period.

Pre 30 godina su PV ćelije imale maksimalno iskorišćenje oko 20% ... U odnosu na to, iskorišćenje je poraslo za 100% i danas je oko 40%. A za SUS motore se ne može reći da su u prvih 30 godina imali 100% uvećanje u efikasnosti/iskoristivosti/snazi...

Well, I stand corrected.

Ali, 'ajmo sad na onu formulu koju je Časlav ostavio iznad i hipotetičko povećanje efikasnosti na maksimalnih 100% i u idealnim uslovima (takoreći - nemogućim)... šta dobijamo?

Solarni balon koji može da leti 80 umesto 36km/h? Može li efikasnost da bude veća od 100%?
Dakle, nadzire li se poenta?

Pozdrav

Bazicni princip SUS motora je ostao isti od kad su izmisljeni.Cetiri (ili dva,ko voli Varburg limuzinu) takta,klip,cilindar i to je to. Sva poboljsanja su dosla promenom materijala od kojih su izradjeni,novim nacinima ubrizgavanja goriva itd. Ali osnovna postavka se nije izmenila ni za dlaku.
Revoluciju je trebao da predstavlja Wankelov motor,ali se iz ko zna kojih (verovatno ne samo tehnickih) razloga nije ucvstio u masovnoj upotrebi. Ako pricamo o skoku tehnologije,Wankelov motor je model za to. A nesto slicno treba ocekivati i kod solarnih celija ako se bude nastavilo sa istrazivanjima. Svi su danas svesni da je sa postojecom tehnologijom ovo maksimum i nikom ne pada na pamet da pravi nosace aviona na solarni pogon. To nije razlog da se odustaje od istrazivanja i pokusaja.

Odakle Caslavu taj broj?

Mnogo je komplikovana materija, u najnovijem broju Science Review-a ima dosta opsiran clanak o tome....

Takodje, pojavile su se paneli sa 85% efinaskoscu...doduse u eksperimentalnoj fazi ali postoje..

http://media.caltech.edu/press_releases/13325



Dakle tehnologija ide napred i zato kazem da je 20 godina sasvim realan period za veliki proboj u istrazivanju, uostalom videcemo :)

Naravno, ali je ovde mogući maksimum unapred poznat, zahvaljujući poznatim konstantama. Neka je časlav pogrešio i za 95%, opet pričamo o SMEŠNOJ cifri za neki ozbiljniji rad, koji je potrebno ostvariti pod iole merljivim opterećenjem.

Svetlosno zračenje sunca nikakav napredak ne može da pojača. Ili postoji neka dilema po ovom pitanju?

Pozdrav

Naravno da se svetlosna snaga sunca ne moze povecati ali se mogu koristiti drugi tipovi celija. Postoje neke studije koje predlazu cak i bioloski inzenjering tako sto bi se ugradjivali celije koje se razmnozavaju u toku procesa stvaranja energije, jes da je dosta daleko i nestvarno ali postoje i takve studije...

Interesantna tema, ali vidim da su vam se u jeku rasprave potkrale neke greške



Nijedna stanica ne lebdi , sve padaju jer su sve u niskoj orbiti. Sve ispod Lagranžove tačke će pre ili kasnije pasti na zemlju. Skylab je pao jer su amerikanci čekali da se razvije šatl umesto da su upotrebili poslednji saturn 5 koji su imali da je gurnu u višu orbitu. Svaki progres koji pristane uz iss najpre istovari gorivo, hranu, vodu i ostale potrepštine a zatim pomeri stanicu nazad u njenu željenu orbitu.



Da ne nabrajam sve, bez cerna ne bi bilo ni www-a.




Fuzija će itekako biti konkurentna alternativa.



Za fuzione reaktore će se koristiti neradioaktivni deuterijum i radioaktivni tricijum, oba su izotopi vodonika koji se može dobiti elektrolizom vode


Solarni paneli mogu imati veću, hmm "virtuelnu" površinu nego stvarnu fizičku korišćenjem kristala koji nisu ravni već rapavi, nepravilnog oblika.

Sama solarna energija neće moći da zameni motore sa unutrašnjim sagorevanjem, ali ako u pomoć dovede jonske motore,baterije i nuklearne reaktore onda je to druga priča.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih i rusi i amerikanci su imali dovoljno male nuklearne reaktore koje su instalirali ali ne i uključili na pojedinačnim primercima svojih bombardera. Rusi su takođe tokom šezdesetih i sedamdesetih testirali i orbitalne reaktore, u sklopu priprema za let na mars (tri astronauta su čak godinu dana, 1967-1968 proveli u maketi broda za let na mars).

Sledeće godine, na ISS-u će biti instaliran VASIMR jonski motor (http://en.wikipedia.org/wiki/Vasimr)


Kada fuzioni reaktori budu bili mali kao današnji avionski fisioni, onda možemo govoriti o kraju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Inače i jonskim motorima, pored struje je potebno i "gorivo", tj. reaktivna masa koju će izbacivati.

btw. što se tiče cepelina, i mi imamo jednog od pionira u toj oblasti, Ognjeslava Kostovića
http://sr.wikipedia.org/sr/Ognjeslav_Kostović_Stepanović

A što se tiče krhkosti dirižabla, samo ću reći da od 2007 na visini od 525km kruži orbitalna stanica na naduvavanje Bigelow Genesis 2 http://en.wikipedia.org/wiki/Genesis_II

A ako želite u orbitu za 1$ po toni, onda pratite razvoj događaja o ovome:

"MSNBC reports a California company with an alternate launch site in Texas, JP Aerospace, is on their third test of a blimp system specifically designed to fly to space. Blimps. To Space. At payload costs around a dollar a ton to LEO. Their concept, first unveiled at the Space Access '04 conference in Phoenix last month (with a blog report here, include the Ascender, a ground-to-near-space blimp, which docks to a helium-inflated two-mile-long station at the edge of space, over 20 miles up. Another ship, also a blimp but specifically designed to reach orbit, takes the payload from there to LEO, using well-proven electric propulsion (AKA 'ion drive'). That trip to LEO would take up to nine days, but that's a good thing; for, what goes up fast, must come down fast, and speed is energy which must be bled off by either massive amounts of expensive and explosive rocket fuel, or through ablative heat transfer which has its own problems (as we have seen before). JP Aerospace has flown many PongSats -- micropayloads the size of a ping-pong ball -- for balloon or rocket-launch. Over 1,500 PongSats have flown to date, which demonstrates a track record in near-space few of the X-Prize contenders can approach. Oh, yes, the Air Force is interested."

http://www.msnbc.msn.com/id/5025388/

članak na vikipediji:
http://en.wikipedia.org/wiki/Orbital_airship

Kupite svoj satelit veličine loptice za golf i reklamirajte se u svemiru


Jednog lepog dana za desetak godina, odvezete se taksijem do aerodroma i ukrcate u ogroman cepelin koji će vas povesti na dvonedeljno krstarenje po niskoj orbiti. I to jeftinije od Šarm el Šeika jer put košta manje

Mislim da se tebi ovdje potkrala greska, jer za iskoristivost energije sunca je bitan samo fluks, ajde da ga definisemo kao kolicinu energije koja padne na jedan metar kvadratnih (nekih 1000W na ekvatoru koje je neko ranije pomenuo). Tako da sam oblik ploce nema mnogo uticaja, ne mozes dobiti vise od tih 1000W ni sa jednim oblikom.

U pravu si, meni se potkrala greška,mislio sam na ovo:
http://gtresearchnews.gatech.edu/newsrelease/3d-solar.htm

3D solarne ćelije mogu samo da pomognu da uhvatimo što više energije (u proseku 150-300 W/m2)

Naravno da ne lebdi, to poredjenje je napravljeno kao iliustracija u odnosu na komercijalni avion :). Dakle u odnosu na komercijalni avion stanica gotovo da "lebdi", zato sam i naveo da za pomeranje (tj. vracanje na predvidjenu orbitu) koristi motore na gorivo, a ne solarnu energiju...

Lepo ste se razmahali na ovoj temi, nemam vremena da se ozbiljnije ukljucujem sada (a i vecinu onoga sto ja mislim su vec rekli neki ucesnici npr. slobodan miskovic, ventura ili peromalosutra - ako sam dobro video prelecuci txt), ali evo jedan klip za one koji kazu da nema sta vise da se otkrije (?!):

http://www.youtube.com/watch?v=M2nxCp9Hwxs&feature=related (1:10)

Solarni paneli imaju vrlo svetlu buducnost... kao i mnoge druge tehnologije.

<sub>[Ovu poruku je menjao mr. ako dana 09.07.2010. u 16:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao mr. ako dana 09.07.2010. u 16:16 GMT+1]</sub>

Naravno da solarni paneli imaju svetlu buducnost. Energija sunca je svuda oko nas, i naravno da ce biti sve vise i vise iskoriscavana kako bude rasla efikasnost panela i padala njihova cena.

Ali ta svetla buducnost definitivno nije u civilnoj avijaciji :)

zanimljiva vest o ovom avioncicu, a zbog cega je morao i posle 26 sati da sleti?
(i kakav je ono kvar kada je bio na "-820"m nadmorske visine??)

sto se tice razvoja tehnologije
jeste danas lakse u odnosu na pre 100 godina ispitati neke stvari

ali ni danas nesto revolucionarno nema bez eksperimentisanja
uzmimo npr ponovo punjive baterije, nekad je nicd bio vrhunac, posle su izmislili i nimh a danas su najrasprostranjenije liionske baterije
to ne mozes na kompjuteru simulacijom isprobati, za to moras "uprljati ruke i probati" (da malo banalizujem)

ako se (kad se) pojave 3d pokretne slike (dakle da vidis sliku kao sto vidis sto na kojem ti stoji monitor, kako se pomeris, drugacije izgleda) moze se to nazvati inovacijom ili cisto unapredjenje danasnjeg televizora, ali i dalje je napredak, a ni do njega ne mozes cisto proracunima doci, vec opet eksperimentisanjem

kako se razvijaju fotoosetljivi senzori za fotoaparate?
kako su od 640mb diskovi iste velicine porasli na nekoliko stotina gb?(dobro, nekoliko desetina u slobodnoj upotrebi)


nisu ljudi do sada otkrili i usavrsili sve sto se moglo


tako i ovo oko razvoja aviona, odnosno izvora energije za pogon aviona, ovaj avioncic verovatno nece imati neku veliku primenu (nece biti uvec x puta i prevoziti putnike umesto airbus-a), ali mozda ce na bazi njega nesto uznapredovati, mozda ce biti pokretna tacka za nekad u buducnosti (5 godina,10,30,100...ko zna)

uvek se raznezim kad cujem za dokone imbecila tipa Pikara koji se igraju Proke Pronalazaca u XXI veku.

Gde ima da se kupi ta maketa, hocu da je ofarbam Hellerovom bojom ?

Jean-luc Pickard mu treba nadenuti nadimak!!!

Ako se vec govori o pogonskim tehnologijama,efikasnosti i sl. evo da se i ja ukljucim,mozda je malo OT:
Predator MQ-1,bespilotna letelica za izvidjanje (UAV) http://en.wikipedia.org/wiki/General_Atomics_MQ-1_Predator.
Sad mene bune sledeci podaci:dolet 740km, trajanje leta 14h(?).Mislim ima turboelisni motor na obicno gorivo
(dizel),kako sad toliki dolet i duzina leta.

Ne znam odakle Ti ovi podaci?

Motor je obični (za laku avijaciju i motorne zmajeve) klipni, benzinski Rotax od 115ks (znači - nije turbo-elisni), a osnovne specifikacije su:

-Maximum speed: 135 mph (117 knots, 217 km/h)
-Cruise speed: 81–103 mph (70–90 knots, 130–165 km/h)
-Stall speed: 62 mph (54 knots (dependent on weight of aircraft), 100 km/h)
-Range: >2,000 nm (3,704 km, 2,302 miles)
-Endurance: 24 hours
-Service ceiling: 25,000 ft (7,620 m)

Znači, ako krstari nekom optimalnom brzinom od oko 150km/h, u vazduhu će ostati ~24 sata i preći naznačenih ~3700km.

Pozdrav

^Sa wiki su podaci,stavio sam link.

Otkud znam to mi se u cinilo mnogo da se letelica od preko tone odrzava u vazduhu
24h i ima toliki dolet sa klipnim dizel motorom od stotinak KS i jos napaja opremu strujom itd.,
nisam uspeo da nadjem koliko goriva nosi.Mislio sam na to da to moze da bude primer za licno
prevozno sredstvo dakle moze da nosi i coveka i jos ponesto,cudno je kako se taj koncept UAV
ne koristi u civilstvu.
Imam pojma sa tehnologijom ali ne razumem se u aerodinamiku i ostalo jedino mi te brojke bile cudne.
Nebitno.Ono sto htedoh da kazem u vezi s tim je da sam nedavno gledao neke patente i tu naidjoh
na ovaj iz 1980: US4428193,citajuci to setio sam se Predatora i toga da ostaje po 24h u vazduhu,
mozda koristeci neke cudne tehnologije nalik na ovu opisanu u patentu.

Ukratko:klipni motor koji koristi mesavinu plemenitih gasova kao gorivo(!)/radni fluid (slicno Stirlingovom
motoru sa 'spoljnim' sagorevanjem) koja se pobudjuje kombinacijom magnetnog polja/VF el.
praznjenja/jonizujuceg zracenja,radi u zatvorenom sistemu-nema izduvne gasove (kao Stirling),cilindri (mo-
difikovani,od obicnog motora,takodje su i klipovi prilagodjeni) se pune sa stotinak ccm mesavine na 1 atm
koja se pri radu na neki nacin 'trosi' a posle se zameni svezom,ciklus motora pocinje ekspanzijom gasa na
neki nacin koji nije dovoljno razjasnjen.Stavljam ovde link: http://www.freepatentsonline.com/4428193.html,
pa mozda neko ko radi sa motorima moze da stavi neki komentar na sve ovo voleo bih da cujem.

Ne znam... pobrkao si nešto.

Podatke u mom postu prepisao sam iz linka koji si Ti ostavio u svom prethodnom postu, sa Wikija

Zašto to ne može bilo koji civilni avion?
Zato što se takva autonomija postiže na visinama od oko 5000-6000 metara, gde je vazduh ređi i gde je potrebna kiseonička oprema da pilot ne bi počeo malo da se guši

Drugo, Predator je podređen tom jednom cilju i nema potrebu da udovoljava i ostalim pilotovim potrebama (hlađenje/grejanje, osvetljenje, gomila elektronike itd), a skoro sav koristan prostor se može iskoristiti za gorivo. S druge strane, potreba za takvom lakom letelicom baš i ne postoji u civilnoj avijaciji. Ko bi hteo da leti sam i to 24 časa i gde bi trebao da stigne u tom periodu, a da ne poludi od klaustrofobije?

Motor koji je opisan gore je najobičniji Rotax kojeg posebno vole zmajari, jer je izuzetno snažan, lak i elastičan, a o ovom konceptu koji si pomenuo, iskreno ništa ne znam.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao StORM48 dana 11.07.2010. u 20:21 GMT+1]}

Sta sam tacno pobrkao?To stoji blizu pocetka teksta,mozda nisi video.

Moze doci do mete koja je udaljena 400 milja, špijunirati je 14 sati i vratiti se u bazu.

Eto, napisao Almedin.
Piše inače na kraju Wiki članka kolika je autonomija, krstareća brzina, motor itd. A osim toga, u pasusu koji si citirao se govori o ofanzivnoj upotrebi, što će reći, lansiranju raketa sa samog Predatora i samim tim, nošenju znatno većeg tereta, što (razumljivo) smanjuje i autonomiju.

Pozdrav

dajte mi elektricnu semu tog aviona,malo idite i na wikiju,dajte slike postavite,nesto,pa nije to 1600 kg tesko,za 200kg teze od ferrarija,motori od po 10bhp,malo je to,da je uz solare koristio vodonik za uzletanje bar do visine gde je vazduh razredjen da bi tu rokao sa solarom,zatim da koristi baterije sa tecnim gelom,i po 20farada kondenzatore za akumulaciju energije,bar da ima balone u trupu napunjenim helijumom,nesto sto ce mu u odnosu na privlacnost zemljine teze oduzeti tezinu,da da bar malo podigne jedno 400kg od njegove mase,znaci ne moze da ga digne ali smanji mu tezinu na 1200kg,razumete,da ovamo se vodonik manje potrosi i ne zagadi atmosferu pri uzletanu,nesto sa helijumom kao bove,ma ima sve to samo treba da mucne glavom i da je uz duraluminijum pravio trub i uz karbon,nesto bi takvo postigao,evo ja radim sa pravim karbonom i kevlarom vudzim branike pa mi palo napamet da tako nesto ja napravim,cca. 10000jura za mlaznicu i solarne celije ali boost,ima jedna firma koja to u americi pravi,moze da da jedna celija jednog kvadratnog inca struju boost za 1sek cca.5ampera sto nije malo,pri oblacnom vremenu/
Ako hoce tip da uzleti mora avionce da digne bar na 15000 metara,jer gore lako ce da ide,struje vetra ce ga nose a sto je nize vise,pada treba vise snage.

Ograničenje, koje čeka apsolutno svaku tehnologiju solarnih ćelija, bez obzira na razvoj, je količina energije zračenja koje dopre do te ćelije u jedinici vremena. To je limit koji ne može da probije nikakva solarna ćelija. Razvojem se može samo približavati tom limitu.

Zanimljivo je da se prvi patent tog tipa odnosi na neku vrstu eksplozivnog punjenja koje se
aktivira pobudom mesavine plemenitih gasova unutar hermeticki zatvorenog kontejnera u kome moze
da se nalazi jos neka supstanca (npr. fosfor ili cezijum).Pri tome je nejasno sta vrsi taj rad ekspanzije.
Fosfor npr. ne gori u inertnim gasovima.U patentu izostaje karakterizacija eksplozivnih materija u smislu
brzine det.(m/s),trauzl test i ostalih parametara.
U istom patentu se opisuje neka vrsta projektivnog oruzja,u sustini cilindar otvoren na jednom kra-
ju,u kojem je projektil iza kojeg je ista mesavina koja se na pocetku jonizuje nekim izvorom beta
zracenja ili X-zraka.'Opaljenje' se vrsi propustanjem AC struje niskog napona (35V) i male jacine (1.5A).
Ovo me podseca na ona oruzja iz filma District 9

Slicne tehnologije su sinski top i elektro-termo-hemijska propulzija (zadnja koristi hemijski eksploziv).

Kasnije se naravno sve to prosiruje upotrebom u klipnom motoru.

Dakle radi se o mesavinama plemenitih gasova a ne cistim gasovima (kao sto su npr. Ar laser,ili xenon bljeska-
lica ili xenon lampa za kino projektore - u kojoj se xenon nalazi pod pritiskom od 10 atm(!)-te stvari nece
odleteti u paramparcad pri jonizaciji pomocu VF el. polja ili pustanjem jednog pulsa visokog napona kroz blic-
lampu).
Steta je sto neko ne napravi stoni model masine koja radi na ovom principu (ako bi uopste radila),kao
sto postoje oni modeli Stirlingovih motora (mogu se videti na youtube).Svi patenti se naravno mogu
naci na freepatentsonline.

Zainteresovala me je tema, pa rekoh da se vratim malo u proslost.
Daleke 1979. godine, pri kraju cetvrtog razreda gimnazije, trebalo je da pocnem pisanje diplomskog rada iz fizike. Tema je bila:"Fotoefekat".
Posto sam ziveo u "unutrasnjosti", jedina mogucnost da se rad napise je bila da odem u Narodnu biblioteku u Beograd. Muke su bile jos vece jer su mogle da se uzmu za citanje maksimalno tri knjige na dan.Normalno, da bih zavrsio rad, morao sam da dolazim nedelju dana u Beograd, a samim tim da uzmem i opravdanja od doktora za nedolazak u skolu, Naravno, sva opravdanja su uzeta "preko veze". Secam se da sam tada procitao u dnevnim novinama da je napravljen jedinstveni rekord u svetu. Naime, neko je uspeo da samo pomocu direktnog pretvaranja solarne energije u elektricnu ( bez akumulatora ) preleti avionom kanal La Manche. To je bilo pre otprilike 30. godina. Sta se promenilo od tada? Nista!
Solarna energija nije usla u masovnu upotrebu.
Zbog cega? Zbog novca.
Ne isplati se "nekom tamo" da ljudi koriste energiju besplatno. Sta bi se desilo da dok su muz i zena na poslu, a deca u skoli:
- kuca se besplatno zagreva pomocu staklenika;
- elektricni uredjaji koriste pesplatnu energiju iz fotocelija;
- ceka vas zagrejana voda iz panela;
- na parkingu se puni auto elektricnom energijom iz fotocelija sa krova ...
Znam, reci ce mnogi da se puno ovih stvari vec koriste. Jeste. U pravu ste, ali po kojoj ceni?
Donekle poznajem ovu tehnologiju, posto se i moja firma osim ostalih delatnosti bavi i prodajom i ugradnjom foto celija. Ovde ( Italija ) su uradili puno u vezi alternativne energije, ali mislim mnooogo manje od Danske i Nemacke
( gledajuci Evropu ).
Slicna stvar je i sa lekovima. Dokle god se zarade na lekovima za neizlecive bolesti izrazavaju u milijardama evra, dotle ce te bolesti ostati neizlecive.
Zaklucak: dokle god se zarade na nafti izrazavaju u milijardama evra, dotle ce alternativna energija (prevashodno energija Sunca ) stajati u zapecku i procenat njenog udela ce biti zanemarujuci.
Pozdrav,

Krajem šezdesetih su postojali ozbiljni planovi za slanje satelita, lendera i aviona na mars. Misija bi bila jako kratka, avion sa motorom na unutrašnje sagorevanje bi mogao da preleti nekih 3000 km i da ostane u vazduhu (mislim atmosferi) nešto malo preko 30 sati. Odustali su jer su zaključili da je to premalo.

Sa avionom na solarni pogon koji bi imao baterije, par digitalnih kamera, ssd diskova i link ka orbiteru i lenderu, imali bi non stop u atmosferi marsa letelicu koja bi polako sa visine od kilometar - dva mapirala celu površinu.

I na zemlji bi mogao da ima sličnu primenu. Dosta satelita se i bavi posmatranjem raznih aspekata zemlje (deforestacija, šumski požari, migracije životinja, zagađenost reka itd...). Imati flotu aviona na nekih 20-30km, tj. iznad komercijalnih letova je svakako jeftinije od jednog jedinog satelita. Bilo bi interesantno proučiti da li bi veća flota solarnih aviona mogla zameniti manji broj komunikacionih satelita - dakle nešto što se može graditi na kilo i koštati kao automobil više srednje klase.

Ako jedan iridijum satelit ima masu od 680kg, nalazi se na visini od 781km i može da opsluži 1100 poziva (ne kažu kolika je cena jednog satelita, ali se zna da su dali 2,9 milijarde dolara za nove satelite, plus još 492 miliona za lansiranje svega toga), onda je moguće da istu stvar može da uradi veći broj aviona na manjoj visini (i za manje pare). Plus što je mnogo lakše zameniti avion nego satelit.

Što se tiče putnika, nikada neće zameniti komercijalne putničke avione ali je sasvim realno da se pojavi neki električni ultralaki avion ili motorna jedrilica.

sto se tice solarnih celija za bezvazdusno stanje,gore je sve ekstremno,gore bi isle celije specijalno napravljene nesto kao razvijanje x86 pc procesora,znaci socivo kao kod lasera i usmerivac,zato sto se gore ne moze koristiti princip rasipanja solarne energije po panelu,jer gore postoji veliko uv zracenje i extreme-wave talasi nastali stalnim eksplozijama sunca,to su solarne oluje,ove nase solarne zemaljske celije imaju malo uvelicavajuce staklo,a dalje ne znam,dok za kosmos je potrebno specijalan tehnologija koja uv talase pretvara u elektricnu energiju.
znaci uv talasi stvaraju opekotine i prze,pa i same solarne celije u kosmosu pretvaraju toplotu u energiju,zasto sam napomenuo socivo lasera,zato sto je teperatura kosmosa -300 stepeni,zatim rade se kucista panela od materijala koji izdrzavaju 300 do 500 atmosfera,odnosno 300 do 500 bara.
tako drugari i drugarice,ako ima zenska celjad na ovu temu,da se pozabavimo iskoriscenja solarnog zraka za nase zemaljske domace panele,za gore trebaju specijalne polaroid folije za usmeravanje cisto svetlosnih fotona od laserskog sociva do baze povrsine koja se osvetljava,na silicijumsku povrsinu.
probajte nekad napraviti foto tranzistor,nadjite neki germanijumski stari metalnog kucista i onda turpijom skinite kapicu odozgo,zatim kad ga otvorite zapusite to providnim lepkom ili malim socivom i lepkom,ne sme da dodje do oksidacije,dolazi za 4sata.
nozica baze se sece,a kolektor i emiter se postavljaju u strujno kolo,baza je sada u kucistu tranzistora,na nju padaju fotoni,jos nesto,emiter je uvek minus pol,kod npn tranzistora,a od pnp tranzistora se prave fototranzistori,sa ovom metodom sam se zezao sa dvanaest godina,probajte takvim eksperimentima nesto postici.

Kad smo vec zasli toliko duboko u offtopic, 300 stepeni, ali u kojoj skali?



http://en.wikipedia.org/wiki/Absolute_zero

Airbus Solar

Solar power
Solar power is the epitome of renewable energy.

Just recently, The Solar Impulse aircraft, powered only by solar energy, triumphantly completed its first
night and day flight. The ultra light aircraft was airborne for a total of 26 hours, fueled entirely by solar
energy.

But there is a limit to solar energy. And the question that leaves
engineers scratching their heads now, is how to make that leap from
the light aircraft we've seen make a major technological breakthrough
today, to fueling the passenger airliners of tomorrow?

If an entire aircraft were to be covered with 100 percent efficient solar
panels, it would still not be enough to sufficiently propel a large
aircraft. Even greatly increasing the output of photo voltaic cells
wouldn't make an airliner fly. In the more immediate future solar
power could provide electricity on board the aircraft once it has
reached altitude.


But who knows what the future will bring!


Izvor: The Future by Airbus - Consumer report
http://www.airbus.com/fileadmi..._by_Airbus_consumer_report.pdf

Cessna Engineering a 100% Electric Aircraft
by Brit Liggett, 07/29/10 filed under: Green Transportation, Renewable Energy



Cessna is flying into the future of aviation ahead of their competitors with plans to build and release a 100% electric aircraft. They’ve coupled with Bye Energy, Inc., a company that specializes in all-electric planes, to build an engine for their proof-of-concept 172 Skyhawk. The company hopes to take off in their first electric model by year end.



The classic Cessna 172 is the quintessential lightweight aircraft — as well as the highest sold plane ever. Cessna has delivered more than 43,000 172 Skyhawk planes in their history, which makes it a perfect place to start for the first commercial all-electric airplane. The Skyhawk is a four-seat, single engine aircraft that was first built in 1956. Only minor changes have been made in its light-weight construction since then and Cessna hopes just to insert an electric propulsion system — where there now is a gas powered one — in their new version.

The companies hope that their joint venture will be in the air by year end and are hopeful that the transition will be quick and easy. With the weight of most aircrafts being a major obstacle in making them run on electric engines, the Cessna Skyhawk seems to be the perfect choice for going green. As the most popular single model in aviation history, Cessna’s move to electricity is a big step for the aviation world. “Cessna’s support of the electric and electric-hybrid program is vital to moving general aviation into the future,” noted George Bye, CEO of Bye Energy. We’re looking forward to these zippy green flyers and hope when they come on board they’ll take a big chunk out of the oil-eating aviation pie.

Izvor: Inhabitat
http://inhabitat.com/2010/07/2...electric-aircraft/#more-143834

Ako ovo bude koštalo ispod $60.000, biće to fina mašina.

Da li je ikad napravljena Cessna koja je koštala toliko? Teško.

U svakom slučaju, ako i bude napravljena, koštaće daleko više nego konvencionalni modeli iste klase. Daj Bože da grešim.

Pozdrav

All-electric propulsion technology goes airborne
The innovation is being tested on a Cri-Cri ultra-light aircraft

September 3, 2010

A unique four-engine aircraft has begun flight testing of technologies that could be used in future application of electrical propulsion systems on helicopters, drones and other platforms.

This low-cost testbed is a French Cri-Cri ultra-light aircraft that has been modified for all-electric propulsion – with its two piston engines (typically rated at 9-15 horsepower) replaced by four brushless electrical motors, each powered by a high energy-density Lithium polymer battery.


The all-electric Cri-Cri is fitted with four electric motors, each powered by a high energy-density Lithium Polymer battery, and will be performing aerobatic manoeuvres as part of its flight test programme.

The electric-powered Cri-Cri made its maiden flight late last month in the French city of Royan, and was brought to Le Bourget Airport near Paris this week for its first public demonstration. Its development is the result of a collaboration involving EADS Innovation Works, Aero Composites Saintonge and the Green Cri-Cri Association.

“With the Cri-Cri testbed, we now have a highly innovative system for in-flight evaluations of electric propulsion system components, including batteries, power management controllers and sensors,” explained Emmanuel Joubert, the head of propulsion systems at EADS Innovation Works.


This photo shows the all-electric Cri-Cri following its first public demonstration flight at Le Bourget Airport on 2 September. The propellers on its four electric motors are clearly visible as pilot Didier Esteyne taxis after landing on Runway 03.

In addition, EADS Innovation Works has developed new simulation modelling that will be compared with data gathered during the Cri-Cri flights. This will enable the simulation models to be calibrated against actual flight test results – providing an excellent baseline for EADS Innovation Works’ future design of propulsion systems, he added.

The four Lithium Polymer batteries currently installed on the Cri-Cri testbed provide a combined power total of 22 kW., which is sufficient for takeoff, climb and normal flight, as well as for the planned aerobatic manoeuvres that will be performed later in the test programme.

Developed in a collaboration effort involving EADS Innovation Works, Aero Composites Saintonge and the Green Cri-Cri Association, the all-electric Cri-Cri currently has a flight autonomy of about 20-30 minutes – which is the limit based on currently-available battery technology.

“We hope to extend this flight time with better energy management, along with aerodynamic improvements – but there always will be limitations with today’s electric technology,” Joubert said. “Even in the future, we don’t expect large aircraft such as the A380 to use electric propulsion, but there are logical applications such as the hybrid propulsion concept that EADS has been evaluating for helicopters.”

The Cri-Cri is one of the world’s smallest piloted aircraft, with a wingspan of 4.9 metres and a fuselage length of 3.9 metres. As part of the Cri-Cri testbed’s modification for its all-electric propulsion, lightweight composite structures were introduced to reduce the airframe’s weight in compensation for the Lithium Polymer batteries’ additional weight.

http://www.eads.com/eads/int/e...ws/Electric-Cri-Airbourne.html

Ona električna cesna sada uopšte ne izgleda nemoguće - veći avion, jači motor i baterije većeg kapaciteta.

Bilo bi lepo da se nesto od ovih elektricnih a/c (aviona) napravi za putnicki (komercijalni) saobracaj!

Ipak je kerozin ubica atmosfere, medjutim postavlja se pitanje i bezbednosti, zbog razlicitih faza leta! Zatim tezina baterija koja utice na ukupnu tezinu a/c i na potrosnju, itd...

The solar-powered spy plane that will be able to fly non-stop for FIVE years

By Niall Firth
Last updated at 8:53 AM on 20th September 2010


Boeing is developing a solar-powered unmanned aircraft that will be able to fly non-stop for more than five years.

The SolarEagle is designed to soar in the upper atmosphere for years on end, constantly sending surveillance and intelligence information back to the ground.

Darpa, the US military’s has given Boeing an $89 million contract to develop a Solar Eagle demonstaror vehicle which will make its first flight in 2014.


An artist's impression of the SolarEagle in flight in clouds. The plane will be able to stay aloft for years

During testing, the SolarEagle demonstrator will remain in the upper atmosphere for 30 days, harvesting solar energy during the day that will be stored in fuel cells and used to provide power through the night.

The aircraft will have highly efficient electric motors and propellers and a 400-foot wing for increased solar power and aerodynamic performance.

‘SolarEagle is a uniquely configured, large unmanned aircraft designed to eventually remain on station at stratospheric altitudes for at least five years,’ said Pat O'Neil, Boeing Phantom Works program manager for Vulture II.

‘That's a daunting task, but Boeing has a highly reliable solar-electric design that will meet the challenge in order to perform persistent communications, intelligence, surveillance and reconnaissance missions from altitudes above 60,000 feet.’

SolarEagle is being developed by Phantom Works, Boeing’s research and development arm.

Phantom Works is also working on a fighter-sized, unmanned, advanced technology demonstrator called Phantom Ray, scheduled to make its first flight in early 2011.

And it is working on a hydrogen-powered demonstrator called Phantom Eye, a High Altitude Long Endurance aircraft designed to stay aloft for up to four days, also scheduled to make its first flight in 2011.

In July a British-designed, solar-powered aircraft to managed to shatter the endurance record for an unmanned plane.

The Zephyr, designed by British defence firm QinetiQ, completed two weeks of non-stop flight above a US Army range in Arizona before finally coming in to land.

http://www.dailymail.co.uk/sci...e-fly-non-stop-FIVE-years.html

heh, a pre par meseci sam pominjao mogućnost da flota ovakvih stvari zameni LEO telekomunikacione satelite.

Naravno, imaju baterije! Inače albedo Meseca je jako mali da bi se napajao avion, a solarne ćelije ne mogu da apsorbuju kosmičko zračenje. Inače, planiraju da prelete Planetu u 2011 god. Videti opširnije na http://www.solarnipaneli.org/2...solarni-avion-nad-svajcarskom/ .