Pa sve zavisi odakle si otisao i kako je tamo.

Ja sam licno otisao iz Sarajeva i nemam neke velike nostalgije. Svi moji drugovi su i onako otisli pa nemam za cime zaliti. Roditelje naravno obilazim svake godine i tih sedam dana provedenih u Sarajevu su mi dosta.

Covjek se na zapadu navikne na visoke kriterijume i vrlo bi se tesko bilo prilagoditi pri povratku kuci.

Ko ima lijep zivot u inostranstvu, najcesce ne razmislja o povratku. Takav je moj slucaj.

Otisao sam u Sloveniju valjda 1971. Tad to jos nije bila dijaspora. Bilo mi je i dobro i lose, pa sam se 1977 vratio, spreman da radim i za manje para ali da me ne zezaju "tamo neki Slovenci". Onda tu trazio posao, trazio, zezali me i "ovde neki Srbi" i ja ponovo potrazim posao u Sloveniji i tamo sam ziveo i radio do 1993, kad sam se vratio iskljucivo zbog teske bolesti a tamo nisam osnovao porodicu i nisam imao nikog toliko bliskog da bi o meni brinuo. I sad mi je zao sto sam se vratio, bolje da sam ostao tamo i mirno umro. Ovde je toliko stvari suludo, da se ne moze opisati. Cesto ne funkcionisu ni najobicnije stvari, ono sto je svuda samo po sebi jasno, da ne govorimo o nekim finesama.

Poznajem jos nekoliko primera ljudi koji su se vratili.

Neki moj bratanac po bratu od strica iso u SAD. Tamo ima ujaka, coveka u godinama, lekara, dobro stojeceg i ozbiljnog. Doticni ima porodicu, jednu cerku. Znaci, ovaj moj bratanac je tamo imao dobar oslonac za pocetak i - nije uspeo nista da nadje da ga zainteresuje i vratio se nazad ocu i majci na grbacu.

Poznanik se vracao iz SAD pre par godina, sa zenom i detetom. Oni su i ovde dobro stojeci, stan u centru Beograda, ugledna porodica, majka dobra penzija, otac umro a ostavio im neka autorska prava na nesto. Znaci i oni su ovde imali solidnu osnovu da pocnu zivot pa su ipak pobegli nazad u SAD. Da ne bude zabune - ideja da se vrate je bila zenina - kao tamo joj dosadno, nema sa kim da se druzi i slicne fore i opet je zena odlucila da se vrate u SAD. Dzabe druzenje i drustvo kad ostale stvari ne funkcionisu. Prirodno je, da ne mogu izricito da kazem o kome se radi, ali je bas dobar primer za pokrenutu temu. Znaci, oni su hteli bas to, da budu medju svojima, nije im bilo do para jer su ih imali i ovako i onako, ali je i tom poznaniku bilo neprihvatljivo da nema posla i jos mnogo cega.

Drugi poznanik se vratio sa zenom i rodili dete ovde. I oni su dobro stojeci, on je nekakav bankar, ona ne znam sta, roditelji dobro stojeci itd., i oni ostadose ovde. "Skoknu" po nekad do Majamija, da obidju prijatelje iz dijaspore i malo u soping i tako to. E kad je to njihovo dete odraslo, 6 - 7 (?) godina, pa opet "skoknuli" i svratili tamo do mog brata, dete iznenada pita tatu "Tata, a zasto mi ne zivimo ovde?" na sta je on snizenim glasom rekao "Pa, pitaj mamu!" A mama je mamina i tatina mezimica i njoj je kod mame kao bubreg u loju. Brat ove sto se vratila se ne vraca. Ostao tamo i lepo mu.

Odgovor na pitanje iz naslova:

Nije.

Ja nisam otišao, a blizu sam, ali radim u "inostranstvu". Žao mi je što sam otišao, ali kada dođem na granicu i vidim srpskog policjalca ili carinika, žao mi je što trošim pare na odlaske kući, a ne na neka putovanja.

Ni malo mi nije zao sto sam otisao.

Nostalgija me ne hvata upravo zato sto pratim desavanja u zemlji i u kontaktu sam sa prijateljima.

Vratio bih se u slucaju da mogu da dobijem iste uslove zivota kao i ovde gde sam sad.

Tacno to. Svojevremeno sam subotom odlazio carter-atobusom iz Ljubljane u Celovec / Klagenfurt, u "shoping" i onda po povratku pricao sa kolegama na poslu cega sve ima u Austriji a kod nas nema. Posto smo tada jos bili u SFRJ i komunizmu, neki su bili prilicno ostri i prema Austriji i prema takvima kao ja: "Ti ih bas mnogo hvalis!" nasta sam mu ja odgovorio "Nije ovo zavist sto oni imaju a mi nemamo, nego tuga sto i mi nemamo ono sto oni vec imaju." I jos uvek je tako. Ovde je to izrazeno vise, u sadasnjoj Sloveniji verovatno daleko manje ali to je to.

To stoji, neki se ponasaju tako da zazalis sto si uopste i krenuo kuci.

Doduse, one tete na prvoj pumpi cim predjes horgos su bas fine, a i uvek vruc burek :)

Ali kad mi vozaci traze po 1e kao za carinike da prodje lakse.

PA NE SVERCUJEM JA NISTA I NECU DA PLACAM I KARTU I PRTLJAG JOS I CARINIKE!!!

Bas ovih dana razmisljam o tome. Dve godiine nisam bila kuci a mogla sam. Jednom sam otisla na 5 dana i toliko depresivna se vratila kuci, da nemam reci. Nisam ni postala svesna koliko sam se navikla na zivot ovde, sve dok nisam otisla dole. Posle toga mi se i nije islo. Bili moji i to mi je dovoljno.
Sada sam bas u tripu da mi nedostaje sve pa cemo ici na tri nedelje ali poznajem ljude koji malo malo pa idu. Ne znaju ni oni gde su i gde zele da budu. Stalno pricaju o tome kako im je lose ovde- ne znam samo zasto ne idu u SR ako im je lose?
Sto se standarda tice, meni je sasvim dovoljan pokazatelj da za sve sto zelim da kupim ne moram da se prebrojavam i cimam. O vracanju nema govora za sada. Nisam ni dosla ovde da bih se vratila. Gradim svoj zivot sa porodicom ovde i bas bas uzivam.

nije rasejanje najveci problem naseg naroda. Puno gore je sto se Srbija ne pomera napred vec stavise i nazaduje. To izbija iz glave svaku ideju o povratku.

Nije miz ao sto sam otisao, ali mi je zao sto je Srbija propala.

Apsolutno saglasan. Zao mi je, mnogo mi je zao zato sto nemam nijedan valjan razlog da se vratim.... Naprotiv...

Evo me bas u Srbiji trenutno, gde svaki put kad dodjem skontam da sam doneo dobru odluku i otisao - posebno zbog dece.