Pitao sam svojevremeno tadašnju asistentkinju simboličke logike na Filozofskom fakultetu u beogradu, na odseku za filozofiju šta ima u logici van matematičke logike (ona je završila filozofiju na istom fakultetu). Ona je odgovorila: "Ma, ništa" sa stavom da jedino matematička logika ima ozbiljne rezultate, a da je sve ostalo uopšteno i prevaziđeno trućanje.

Nakon toga sam isto to pitao Kostu Došena, koji je diplomirao filozofiju na istom fakultetu i doktorirao logiku na Oksfordu. Odgovorio je da su logika i matematička logika sinonimi.

Ovde (http://www.britannica.com/EBchecked/topic/346177/logic) možete pročitati nešto na tu temu. Videćete da se logika može posmatrati sa više aspekata od kojih je formalna logika tek jedan segment čiji je jedan segment simbolička logika čiji je jedan segment matematička logika.

OK, navedi bar jedan konkretan primer nečega netrivijalnog što pripada logici, a ne pripada matematičkoj logici. U protivnom je Kosta Došen u pravu.

Nisam dužan ništa da ti navodim. Tim pre jer tvoji komentari nisu u skladu sa temom.

Matematička logika se zasniva na formalnim operacijama nad simbolima.
Filozofska logika se zasniva na prirodnim jezicima. To nije logika u matematičkom smislu iako se nekad koristi matematičkom logikom. Filozofska logika nije vezana samo na proučavanje logike.

Matematička logika se ne bavi sadržajem već samo striktnim formama rezonovanja.
Filozofsku logiku, pored pravilnog rezonovanja, itekako interesuje sadržaj.

Zato matematička logika i filozofska logika nisu isto iako imaju dodirnih tačaka.

Logika je dugo bila deo filozofije i negde do 19. veka matematičari se koliko je meni poznato nisu bavili njome, izuzev Lajbnica. Aristotel je tu bio glavni sa svojom teorijom silogizma i srednjevekovni logičari su se manje više bavili komentarisanjem Aristotelove logike, i do 19. veka nije se preterano odmaklo od njegov silogistike. U 19. veku na scenu stupaju matematičari i tada logike počinje naglo da se razvija i prelazeći gotovo potpuno u domen matematike. Gotovo svi logičari od 19. pa naovamo veka su bili matematičari, ne svi, ali 99% da. Što se tiče današnjih filozofa ( govorim o analitičkoj filozofiji ne o kontinentalnoj ) oni vrlo često upotrebljavaju logiku u svom radu konkretno u filozofiji jezika. Neki od danas najznačajnijih filozofa su dali doprinose logici recimo Saul Kripke. Na univerzitetima širom svetu postoje kombinovane studije matematike i filozofije sa akcentom na matematičku logiku. Što se tiče filozofske logike složio bih se sa Nedeljkom da su danas logika i matematička logika sinonimi i da je u formalnoj logici filozofija rekla svoje.

Filozofska logika obuhvata pored formalne logike i ostale grane filozofije. Iako se koristi formalnom logikom, filozofska logike ima druge ciljeve od formalne logike. Filozofka logike ima za cilj da utvrdi šta čini sastavne komponente formalnih sistema. Formalna logika evaluira istinitost tih komponenti.
Filozofska logika rasvetljava i ponekad dovodi u pitanje formalizaciju argumenata unutar sistema aksioma koji se koriste.

Tipično pitanje na koje treba da odgovori filozofska logika bi bilo "da li zaista postoje samo dve istinitosne vrednosti tačno i netačno?".
U formalnoj logici cilj je odredjivanje vrednosti valuacije iskaza i uopšte se ne dovodi u sumnju da su tačno i netačno jedine dve moguće istinitosne vrednosti.

Ako bi postojale tri istinitosne vrednosti {T, F, U} tada za a = 'p je tačno' i b = 'p je netačno'

p a b pU
--------
T T F F
F F T F
U F F T

Poincaré disliked Peano's work on a formal language for mathematics, then called "logistic." He wrote of Russell's paradox, with evident satisfaction:

"Logistic has finally proved that it is not sterile. At last it has given birth - to a contradiction."

from R.Hersh, What is Mathematics, Really?
Oxford University Press, 1997

Pa, to zavisi od toga šta se opisuje.

E zato je Kosta Došen (koji je inače svetsko ime) u pravu.

U bazama podataka se npr. koristi trovalentna logika sa istinitosnim vrednostima TRUE, FALSE i NULL, pri čemu je rezultat poređenja NULL = NULL zapravo NULL (osim u MS SQL Serveru, gde je TRUE). U matematičkoj logici postoji gomila tzv. neklasičnih logika, pri čemu kod nekih ima a kod nekih nema smisla govoriti o pojmu istinitosne vrednosti. Drugim rečima, neke se ne mogu zadati ni konačnim ni beskonačnim istinitosnim tablicama.

Slazem se sa Nedeljkom.

Lol. Obrisane su sve poruke osim onih u kojima se neko slaze sa Nedeljkom. Eksperiment je uspeo. Fantasticno. Mozda ipak ima malo sujete i autizma na forumu nauke. Malo samo.

Ovi se ne slažu da su "prevazidjeno trućali":

Peter Abelard
Theodor Adorno
Thomas Aquinas
Hannah Arendt
Aristotle
Augustine
Francis Bacon
Roland Barthes
Georges Bataille
Jean Baudrillard
Simone de Beauvoir
Walter Benjamin
George Berkeley
Judith Butler
Albert Camus
Noam Chomsky
Hélène Cixous
Gilles Deleuze
Jacques Derrida
Rene Descartes
John Dewey
Michel Foucault
Hans-Georg Gadamer
Jürgen Habermas
Donna Haraway
Wilhelm Friedrich Hegel
Martin Heidegger
Thomas Hobbes
David Hume
Edmund Husserl
Luce Irigaray
William James
Kant Immanuel
Julia Kristeva
Lao Tzu
Emmanuel Levinas
John Locke
Jean-François Lyotard
Maurice Merleau-Ponty
John Stewart Mill
G.E. Moore
Friedrich Nietzsche
Plato
W. V. Quine
Ayn Rand
Jean Jacques Rousseau
Jean-Paul Sartre
Arthur Schopenhauer
Benedict de Spinoza
Ludwig Wittgenstein

Tu na spisku ima onih čija se razmišljanja pamte hiljadama godina. I ne samo da se pamte već su predstavljali putokaz mnogima. Reći da su ti ljud "prevazidjeno trućali" je veoma prepotentno i naduveno.

Ja nemam nikakvog uticaja na brisanje poruka sa ove teme, osim mojih, koje nisu starije od 6h. Lepo bi bilo da moderator bar objasni zašto ih briše.

Tačno je da se diskutovalo o stvarima koje izlaze van okvira teme iz naslova, ali, bar ja mislim, na uljudan način, tako da ne smatram da je bilo nekog jakog razloga za brisanje. Biće da je ipak nam je moderator "lake ruke" na brisanju poruka.

Pst...holononi...nisam siguran, ali sve mi se cini da oni uopste ne zele da mi pisemo ovde. Oni mogu matematickom logikom da opisu i objasne radjanje i smrt. Tako da je tu filozofska logika u hendikepu, zato sto je naisla na zatvorena vrata.

p.s. Onda ti dugujem izvinjenje Nedeljko. Mislio sam da ih ti brises.

Posto mislim da sam ja uzrok brisanju poruka, uzdrzacu se od daljeg pisanja na forumu nauke. Mislim da bi clanovima kao sto sam ja, bilo korisno da se direktno kroz privatnu poruku ili nekako drugacije, kaze da jednostavno ne pisem na odredjenim forumima. Racunam sebe u slabo-kapirajuceg lika. Jer, steta je obrisati poruke i drugim clanovima zbog mene, za koje mislim da su bile kvalitetne. Po mom misljenju bilo je kvalitetnog razgovora ovde.

Ne misle ništa - mrtvi su! Pogotovu nisi ti pozvan da govoriš u njihovo ime, pa još kada su mrtvi i ne mogu da odgovore. To je kao kad bi ja sad "ubeđivao" Njutna da on zapravo prihvata relativnost.

A kako ih opisuje i objašnjava filozofska logika? Baš bih vodeo da pročitam bilo šta umno što pripada logici, ali ne matematičkoj. Da se razumemo, ja ne tvrdim da toga nema. Samo tvrdim da meni takve stvari nisu poznate, a preneo sam i mišljenja ljudi koji su kompetentniji od mene da daju sud o tome.

Ti si izgovorio stvari koje imaju dubinu. Dakle izuzetno je vazan odgovor Koste Dosena. Ne dosegnuti te dubine je isto kao i izgovoriti laz. Ustezem se da pisem ovde. Ipak odustajem na neko vreme.

@Nedeljko
Taj primer sa Njutnom mi pripisuješ izišljanjem. Napisao sam da ljudi navedeni u listi netrućaju već da ima smisla u tome šta su pisali i govorili. Siguran sam da isto i oni misle o svojim radovima. To mi kaže zdrav razum protiv koga je logika nemoćna. Osim toga, na primer ovaj (http://en.wikipedia.org/wiki/Noam_Chomsky) je još dživ-džav.

@boxxter
Ne popuštaj pod pritiscima. Neko bi hteo da se matematički dokaže tvrdjenje koje se ne može opisati jezikom matematike. Naravno da je to formalno logički apsurd ali može imati svoje mesto u filozofiji.

Nedeljko je ranije napisao "Prirodan jezik dopušta i besmislene konstrukcije". Neko je to brzopleto obrisao jer se očigledno ne razume u materiju. U matematici je iskaz ona rečenica koja ima smisla. Medjutim kako postoje i besmislene konstrukcije potrebna je nauka koja će se baviti i takvim konstrukcijama. Pa to je upravo prilika za filozofsku logiku.

Znači, što bi neki rekli, samo tlapnja i šupljak (šuplja priča). Ništa konkretno.

Ovo se odnosilo na boxxter-ov poslednji post.

Napisi matematicku formulaciju paradoksa.

Čim mi navedeš primer paradoksa.

Ne mogu oni ništa da misle, jer su mrtvi, a nije ni tvoje da im prišivaš mišljenja.

Naravno da to o čemu su veliki mislioci pisali ima smisla (mada se ne slažem sa celim spiskom), jer su sastavni deo istorije razvoja ljudske misli. Ali to ne znači da antičke teorije nisu danas prevaziđene savršenijim. Niko ne spori da se do tih savršenijih moralo doći postepeno preko starih.

@Nedeljko: "Baš bih vodeo da pročitam bilo šta umno što pripada logici, ali ne matematičkoj."

Dao si sam sebi odgovor. Sve što pripada logici a bezumno je nije matematička logika.

Upravo tako. Napisi matematicku formulaciju paradoksa kao opšteg pojma a ne pojedinačnog. Tu je matematička logika nemoćna.

Curryev paradoks.


Ako je ova recenica istinita, sve recenice su istinite

Ajde, daj neko resenje koje nije trivijalno. ;)

Obzirom da nisu sve rečenice istinite, navedena rečenica se svodi na "Ja sam neistinita", a to nije iskaz jer nema tačno jednu od dve istinitosne vrednosti - tačno ili netačno. Opet nema nikakvog paradoksa. To je samo primer rečenice koja nije iskaz.

Lol. Ajde onda ovako.


Ako je ova recenica istinita, ja mogu Nedeljka da pretvorim u pitu od visanja.

Ni ta recenica nije iskaz

Nije valjda da se jos uvek ljutis zbog pite od visanja. Ili moras jos da razmislis. Ajde onda ova:


Ako je ova recenica istinita, ja i Nedeljko sad pijemo kafu u Monte Carlu.

Curryev paradoks? Imate resenje? Nema vise nedoumica? Pa ovo je fantasticno. Napisite ga molim vas, jedva cekam da cujem.


p.s. Cini mi se da sad dolazi na red brisanje postova. :D

Rečenica oblika "Ako je ova rečenica istinita, onda A", gde je A neki netačan iskaz, nije iskaz, jer pod pretpostavkom da jeste, ekvivalentna je sa "Ja sam netačna", a ta svakako nema tačno jednu od dve istinitosne vrednosti - tačno, netačno. Dakle, to je sve. Nema nikakvog paradoksa.

Dakle, Curryev paradoks, verifikovan od strane formalne nauke, ustvari ne postoji?

Bilo sta tipa
p:"Ako je ova recenica istinita onda q"
nije iskaz osim ako je q tautologija pri cemu je i p tautologija
Ako ne razumes zbog cega vrati se u 1. godinu srednje i nauci sta je to implikacija.


U matematici ne postoje paradoxi,nijedan pa ni Curryev.

Lol. Nismo pricali o paradoksu u matematici, nego sam trazio da Nedeljko napise matematicku formulaciju paradoksa.


Pa dobro. Nadam se da ovi postovi nece biti izbrisani, tako da mozete da citate sta se napisali, kad budete malo proucili Curryev paradoks. Da mozete da crvenite.

Ali cini mi se da ce ipak pre doci do brisanja postova, i sredjivanja teme xD.

Da napise matematicku formulaciju necega sto ne postoji?

Curryev paradoks ne postoji? Ovo je nesto novo za mene, lol. Izgleda da ce mnogi udzebenici i knjige morati ponovo da se napisu xD.

Dobio si racionalno objašnjenje tog "paradoksa".

Znam ja za mnogo tzv. prividnih paradoksa, ali ni za jedan pravi.

A, jesi li čuo možda za Nedeljkov paradoks? On zahteva malo više znanja da bi se razumeo.

Dobro. Pokazao si hrabrost. Postujem to sto si imao hrabrosti da izadjes iz okova formalnog obrazovanja, i da kazes svoje misljenje. Ok.

Matematicka formulacija paradoxa kao pojma: Ø

I tebi se divim kao i Nedeljku. Vi nemate nedoumica u vezi dualnosti ili ne-dualnosti istine, i Curryevog paradoksa. Vi ste nacisto s tim, i znate konacno razresenje. Moram da priznam da ste me zbunili. I zadivili.

Definicija paradoksa u opštem slučaju kao praznog skupa znači samo da formalni sistem nije dao odgovor u konačnom vremenu a ne znači konačno rešenje.

Konstruisati formalni sistem koji daje odgovor na pitanje da li je data rečenica iskaz.

Pa, ako misliš na rečenicu prirodnog jezika, rekao bih da je to nemoguće.

Naravno da mislim na rečenice prirodnog jezike i da je nemoguće konstruisati formalni sistem koji će utvrditi da li je data rečenica iskaz ili ne.

Posmatrajmo sledeće: Ako u godini ima 12 meseci onda su slonovi veći od miševa je formalno matematički ispravna ali u prirodnom jeziku je besmislena.

Ne vidim razlog zašto je besmislena.

Naprotiv. Da si se obrazovao, znao bi da tu nema nikakvog paradoksa.

Šta je po vama definicija paradoksa?

Ok. Izgleda da si samo ti obrazovan. A svi ovi ljudi izgleda da nisu obrazovani, i da su pisali o necemu sto ne postoji. Ma nema sujete i autizma ovde na forumu nauke. Lol.

http://plato.stanford.edu/entries/curry-paradox/


* Barwise, J., and Etchemendy, J., 1984. The Liar, New York:Oxford University Press.
* Beall, JC, forthcoming. Spandrels of Truth, Oxford:Oxford University Press.
* Beall, JC, and Brady, R. T., and Hazen, A. P., and Priest, G., and Restall, G., 2006. “Relevant Restricted Quantification”, Journal of Philosophical Logic, 35:587-598.
* Boolos, G., and Jeffrey, R., 1989. Computability and Logic, 3rd edition, New York: Cambridge University Press.
* Burge, T., 1979. “Semantical Paradox”, Journal of Philosophy 76:169-198.
* Brady, R. T., 1989. “The non-triviality of dialectical set theory”, in G. Priest and R. Routley and J. Norman (eds), Paraconsistent Logic: Essays on the Inconsistent Philosophia Verlag, pp. 437-470.
* Curry, H., 1942, “The inconsistency of certain formal logics”, Journal of Symbolic Logic 7, pp. 115-117.
* Field, H., 2008. Saving Truth from Paradox, Oxford: Oxford University Press.
* Frederickson, G., 1997, Dissections: Plane and Fancy, Cambridge: CUP.
* Gardner, M., 1956. Mathematics, Magic and Mystery, New York, Dover Publ.
* Gaifman, H., 1988. “Operational pointer semantics: Solution to self-referential puzzles I”, in Vardi, M., ed, Proceedings of the Second Conference on Theoretical Aspects of Reasoning about Knowledge, Morgan Kaufmann, pp.43-59.
* Glanzberg, M., 2001. “The liar in context”, Philosophical Studies 103:217-251.
* Goldstein, L. 1986. “Epimenides and Curry”. Analysis 463:117-121.
* Gupta, A. and Belnap, N., 1993. The Revision Theory of Truth, Cambridge, MA: MIT Press.
* Hajek, P. and Paris, J. and Shepherdson, J., 2000. “The liar paradox and fuzzy logic”, Journal of Symbolic Logic 65:339-346.
* Kripke, S., 1975. “Outline of a theory of truth”, Journal of Philosophy 72:690-716.
* Martin, R., 1984. Recent Essays on Truth and the Liar Paradox, Oxford:Oxford University Press.
* Meyer, R. K., Routley, R. and Dunn, J.M., 1979, “Curry's paradox”, Analysis 39, pp. 124- 128.
* Myhill, J., 1975. “Levels of Implication”. In A. R. Anderson, R. C. Barcan-Marcus, annd R. M. Martin, editors, The Logical Enterprise, pp. 179-185. Yale Univ. Press.
* Myhill, J., 1984. “Paradoxes”. Synthese, 60:129-143.
* Parsons, C., 1974. “The Liar Paradox”, Journal of Philosophical Logic 3:381-412. Reprinted with new Postscript in Parsons 1983, pp. 221-67, and in Martin 1984, pp. 9-45.
* Parsons, C., 1983. Mathematics in Philosophy, Cornell University Press.
* Priest, G., 1992. “What is a non-normal world?”, Logique & Analyse 139-40:291-302.
* Priest, G. and Sylvan, R., 1992. “Simplified semantics for basic relevant logics”, Journal of Philosophical Logic 21:217-232.
* Priest, G., 2006. In Contradiction (2nd ed.), Oxford:Oxford University Press.
* Prior, A. N., 1955. “Curry's Paradox and 3-Valued Logic”, Australasian Journal of Philosophy 33:177-82.
* Read, S., 2001, “Self-Reference and Validity Revisited”, in Medieval Formal Logic, M. Yrjonsuuri (ed.), Kluwer 2001, pp. 183-96.
* Restall, G., 1992. “Arithmetic and truth in Lukasiewicz's infinitely valued logic”, Logique et Analyse 139-140:303-312.
* Restall, G., 2000, An Introduction to Substructural Logics, Routledge.
* Restall, G. 2007. “Curry's Revenge: the costs of non-classical solutions to the paradoxes of self-reference”, in JC Beall (ed.), Revenge of the Liar: New Essays on the Paradox, Oxford: Oxford University Press, pp. 262-271.
* Restall, G. and Rogerson, S., 2004. “Routes to Triviality”, Journal of Philosophical Logic 33:421-436.
* Restall, G., 1993. “Simplified Semantics for Relevant Logics (and some of their rivals)”, Journal of Philosophical Logic 22:481-511.
* Routley, R. and Loparic, A., 1978. “Semantical analyses of Arruda-daCosta P-systems and adjacent non-replacement systems”, Studia Logica 37:301-320.
* Routley, R. and Meyer, R. K., 1973. “Semantics of entailment”, in H. Leblanc (ed), Truth, Syntax, and Modality North Holland, 194-243.
* Simmons, K., 1993. Universaliity and the Liar, New York: Cambridge University Press.
* Moh Shaw-Kwei. “Logical Paradoxes for Many-Valued Systems”. Journal of Symbolic Logic, 19 (1954), pp. 37-39.
* Slaney, John. 1989. “RWX is not Curry Paraconsistent”, in G. Priest, R. Routley, and J. Norman (eds.), Paraconsistent Logic: Essays on the Inconsistent, Philosophia Verlag, 472-480.
* Weir, A., 2005. “Naive truth and sophisticated logic”, in JC Beall and B. Armour-Garb (eds), Deflationism and Paradox Oxford:Oxford University Press, pp. 218-249.

Other Internet Resources

* Restall, G., 1994, On Logics Without Contraction, (Ph.D. dissertation, University of Queensland)


http://plato.stanford.edu/entries/curry-paradox/

Pozivaš se na nešto što ne razumeš.

To što je "paradoks" berberina inspirisao Vjačislava Grišina za BCK logiku, apsolutno ne znači da tu ima ikakvog paradoksa, sem eventualno prividnog.

Pustimo sad mene, sta ja razumem, a sta ne. Nastavi da obrazlazes kako Curryev paradoks ne postoji, i kako se svi ovi ljudi zamlacuju sa glupostima. Ovo je prava slika trenutnog stanja na forumu nauke. A tako je vec godinama. Niko nista ne moze da progovori od bezgranicno sujetnih clanova forumskog lobija, i sve poruke se brisu. Osim naravno ako se ne slazete sa njima. Mislim da to nije korisno za ovaj forum.




* Barwise, J., and Etchemendy, J., 1984. The Liar, New York:Oxford University Press.
* Beall, JC, forthcoming. Spandrels of Truth, Oxford:Oxford University Press.
* Beall, JC, and Brady, R. T., and Hazen, A. P., and Priest, G., and Restall, G., 2006. “Relevant Restricted Quantification”, Journal of Philosophical Logic, 35:587-598.
* Boolos, G., and Jeffrey, R., 1989. Computability and Logic, 3rd edition, New York: Cambridge University Press.
* Burge, T., 1979. “Semantical Paradox”, Journal of Philosophy 76:169-198.
* Brady, R. T., 1989. “The non-triviality of dialectical set theory”, in G. Priest and R. Routley and J. Norman (eds), Paraconsistent Logic: Essays on the Inconsistent Philosophia Verlag, pp. 437-470.
* Curry, H., 1942, “The inconsistency of certain formal logics”, Journal of Symbolic Logic 7, pp. 115-117.
* Field, H., 2008. Saving Truth from Paradox, Oxford: Oxford University Press.
* Frederickson, G., 1997, Dissections: Plane and Fancy, Cambridge: CUP.
* Gardner, M., 1956. Mathematics, Magic and Mystery, New York, Dover Publ.
* Gaifman, H., 1988. “Operational pointer semantics: Solution to self-referential puzzles I”, in Vardi, M., ed, Proceedings of the Second Conference on Theoretical Aspects of Reasoning about Knowledge, Morgan Kaufmann, pp.43-59.
* Glanzberg, M., 2001. “The liar in context”, Philosophical Studies 103:217-251.
* Goldstein, L. 1986. “Epimenides and Curry”. Analysis 463:117-121.
* Gupta, A. and Belnap, N., 1993. The Revision Theory of Truth, Cambridge, MA: MIT Press.
* Hajek, P. and Paris, J. and Shepherdson, J., 2000. “The liar paradox and fuzzy logic”, Journal of Symbolic Logic 65:339-346.
* Kripke, S., 1975. “Outline of a theory of truth”, Journal of Philosophy 72:690-716.
* Martin, R., 1984. Recent Essays on Truth and the Liar Paradox, Oxford:Oxford University Press.
* Meyer, R. K., Routley, R. and Dunn, J.M., 1979, “Curry's paradox”, Analysis 39, pp. 124- 128.
* Myhill, J., 1975. “Levels of Implication”. In A. R. Anderson, R. C. Barcan-Marcus, annd R. M. Martin, editors, The Logical Enterprise, pp. 179-185. Yale Univ. Press.
* Myhill, J., 1984. “Paradoxes”. Synthese, 60:129-143.
* Parsons, C., 1974. “The Liar Paradox”, Journal of Philosophical Logic 3:381-412. Reprinted with new Postscript in Parsons 1983, pp. 221-67, and in Martin 1984, pp. 9-45.
* Parsons, C., 1983. Mathematics in Philosophy, Cornell University Press.
* Priest, G., 1992. “What is a non-normal world?”, Logique & Analyse 139-40:291-302.
* Priest, G. and Sylvan, R., 1992. “Simplified semantics for basic relevant logics”, Journal of Philosophical Logic 21:217-232.
* Priest, G., 2006. In Contradiction (2nd ed.), Oxford:Oxford University Press.
* Prior, A. N., 1955. “Curry's Paradox and 3-Valued Logic”, Australasian Journal of Philosophy 33:177-82.
* Read, S., 2001, “Self-Reference and Validity Revisited”, in Medieval Formal Logic, M. Yrjonsuuri (ed.), Kluwer 2001, pp. 183-96.
* Restall, G., 1992. “Arithmetic and truth in Lukasiewicz's infinitely valued logic”, Logique et Analyse 139-140:303-312.
* Restall, G., 2000, An Introduction to Substructural Logics, Routledge.
* Restall, G. 2007. “Curry's Revenge: the costs of non-classical solutions to the paradoxes of self-reference”, in JC Beall (ed.), Revenge of the Liar: New Essays on the Paradox, Oxford: Oxford University Press, pp. 262-271.
* Restall, G. and Rogerson, S., 2004. “Routes to Triviality”, Journal of Philosophical Logic 33:421-436.
* Restall, G., 1993. “Simplified Semantics for Relevant Logics (and some of their rivals)”, Journal of Philosophical Logic 22:481-511.
* Routley, R. and Loparic, A., 1978. “Semantical analyses of Arruda-daCosta P-systems and adjacent non-replacement systems”, Studia Logica 37:301-320.
* Routley, R. and Meyer, R. K., 1973. “Semantics of entailment”, in H. Leblanc (ed), Truth, Syntax, and Modality North Holland, 194-243.
* Simmons, K., 1993. Universaliity and the Liar, New York: Cambridge University Press.
* Moh Shaw-Kwei. “Logical Paradoxes for Many-Valued Systems”. Journal of Symbolic Logic, 19 (1954), pp. 37-39.
* Slaney, John. 1989. “RWX is not Curry Paraconsistent”, in G. Priest, R. Routley, and J. Norman (eds.), Paraconsistent Logic: Essays on the Inconsistent, Philosophia Verlag, 472-480.
* Weir, A., 2005. “Naive truth and sophisticated logic”, in JC Beall and B. Armour-Garb (eds), Deflationism and Paradox Oxford:Oxford University Press, pp. 218-249.

Other Internet Resources

* Restall, G., 1994, On Logics Without Contraction, (Ph.D. dissertation, University of Queensland)

http://plato.stanford.edu/entries/curry-paradox/

http://www.skrtic.net/paradoksi/index.html


_{[Ovu poruku je menjao Sini82 dana 10.09.2010. u 13:10 GMT+1]}

Na ovaj način, bilo koja tvrdnja, bez obzira je li točna ili ne, može biti dokazana. Rješenje Curryevog paradoksa je trajni problem jer su rješenja (osim onih trivijalnih koja direktno ne dozvoljavaju X) komplicirana i neintuitivna. Logičari nisu odlučni oko toga jesu li takve rečenice nedozvoljive (i ako da, kako ih zabraniti), ili su beznačajne, ili su točne i otkrivaju probleme u samom konceptu istine (i ako da, treba li koncept istine odbaciti ili promijeniti).


http://www.skrtic.net/paradoksi/curry.html

Ti ne razumeš čime se ti ljudi bave.

Substrukturalne i ostale neklasične logike nisu izmišljene da bi se izvuklo iz paradoksalnog škripca, već imaju savim drugu motivaciju.

Pa naravno da ne razumem, zato sto je to iskljucivo tvoja privilegija, da razumes. Dakle nije bitno sto ti nisi u pravu, nego sto ja ne razumem to. Hajde da skrenemo temu na mene.

@boxxter

Najljubaznije te molim da svoju potrebu za privlačenjem pažnje zadovoljiš na neki drugi način a ne trolovanjem na ovoj temi koja zahvaljujući tebi postaje besmislena.



Znam da bi ti to voleo.



Više o tvom obrazovanju u temi "Kako izgleda učenje matematike čitanjem Vikipedije u slobodno vreme":

www.elitesecurity.org/t405228-...njem-Vikipedije-slobodno-vreme

Evo ovako je tekao razgovor, i evo u cemu je stvar. Raspravljali smo o razlici izmedju matematicke i filozofske logike. Onda je Nedeljko rekao da je to isto. Pa sam mu ja rekao da napise matematicku formulaciju paradoksa.

Nedeljko je trazio da navedem kog paradoksa. Ja sam rekao Curryevog. Onda su on i jos neki rekli da taj paradoks ne postoji, i da je to cista glupost i budalastina. Onda sam mu ja naveo naucnu literaturu koja govori drugacije.

Kada nije znao kako da mi odgovori, rekao je da sam ja glup, i da ja to ne razumem. I onda si se pojavio ti, koga je potreslo sto sam ja u pravu, verovatno ti je pritisak 300, i na svaki nacin pokusavas da me diskreditujes.

Ali ne govoris o naslovu teme, i ne pokusavas argumentima da pokazes da nije tacno ono sto govorim, nego govoris o meni, potpuno van teme i onoga o cemu govorimo i raspravljamo sad. Eto o tome se radi. U tome je stvar. To je istina.

Ne, već sam naveo mišljenja kredibilnijih od sebe.



Ne, već sam rekao da tu nema nikakvog paradoksa, osim prividnog. Ostalo je tvoj rečnik.



Opet izmišljaš. Gde sam napisao da si glup?

No, pošto pretpostavljam da si prikupio i pročitao literaturu na koju se pozivaš, molim te da mi citiraš relevantne pasuse iz tih publikacija. Bez toga se ne može argumentovano tvrditi šta u toj literaturi piše, a šta ne.

@boxter

Za svaki paradox koji si naveo ti je lepo objasnjeno zbog cega je prividan i u stvari ne postoji,ako to objasnjenje ne razumes to je vec druga stvar.

Ova tema je više puta prečišćavana zbog poruka članova holononi i boxxter u kojima oni uporno pokušavaju da s visine diskutuju o pojmovima koje su našli na brzinu pretražujući Internet, koje ni najmanje ne razumeju (što je jasno svakome ko ima iole dodirnih tačaka s matematikom), ali ih to ne sprečava da se nadmeno postavljaju prema drugim diskutantima, samouvereno ih „ispravljajući“ citatima s Interneta koje, kao što rekoh, sami ni najmanje ne razumeju, i navođenjem literature za koju sami ne znaju šta u njoj piše. Ovakve poruke protivne su članovima 4 i 12 Pravilnika za korisnike. Navedenim korisnicima ovo nije prvi put da se tako postavljaju — čak naprotiv, to je upravo stalni obrazac njihovog ponašanja (izuzetno ilustrativan primer je boxxterova izjava o „Carpet-ovoj teoremi“). Ponekad se ne pozivaju ni na šta, već samo iznesu neku tvrdnju, eksplicitno odbijajući da tu tvrdnju obrazlože. Primer (poruke s ove teme koje su obrisane):




U jednom momentu sam odlučio da njihove poruke izdvojim u posebnu temu i da ih neko vreme pustim da tamo diskutuju, kako bih video šta će se od toga izroditi. Epilog navedene teme bio je opomena pred banovanje.

Kako prečišćavanje ove teme (u više navrata) nije dalo rezultata, temu zatvaram. Kako se holononi i boxxter, i pored izrečene opomene, i dalje ponašaju po starom (čak bi se reklo da su sve gori i gori), prezentovaću njihov slučaj administraciji.

---

Odluka administracije:

(holononi) korisnik na crnoj listi, blacklist level 3.
(boxxter) korisnik na crnoj listi, blacklist level 3.

<sub>[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 10.09.2010. u 17:39 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 10.09.2010. u 17:40 GMT+1]</sub>