Mislim da ne postoji nikakva druga razlika do te da je ova prva skraćenica reči iz latinskog jezika (const.),
a ova druga iz srpskog jezika (konst.). Pretpostavljam da je obe podjednako tačno koristiti.
Smatram da sve ovo i nije toliko bitno.
Ništa od ovoga navedenog ne čini fiziku naukom, već su sve ove skraćenice puki dogovor među naučnicima.

_{[Ovu poruku je menjao Mago7 dana 23.09.2010. u 19:14 GMT+1]}

Ali i oznaka kao je izvedena iz latinske riječi za brzinu. No dobro...

Bilo bi dobro da postoji neki standard u ovim pisanjima, makar djelomični.

Zapravo, veliki broj oznaka za merene jedinice koje se koriste u fizici izvedene su od reči iz engleskog jezika.
Naša država je usvojila i prihvatila Međunarodni sistem jedinica (SI-Sistem International).
Rusi to nisu učinili, pa su njihove oznake dosta drugačije od ovih pomenutih.

Oznaka za brzinu (v) izvedena je od početnog slova reči velocitas koja označava brzinu u engleskom jeziku.
Moguće je da ova reč vuče poreklo iz latinskog jezika.

Ne treba se opterećivati ovim sitnicama.
Nije to najbitnije.

Mislim da su ipak izvedene iz latinskog jezika. Newtonova Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica je napisana na latinskom i najvjerovatnije je do 19-og vijeka latinski jezik ostao glavni jezik nauke. Već do tada je glavnina klasične fizike bila postavljena, pa su i oznake iz latinskog.

Riječ velocitas je latinska. Engleska riječ za brzinu u fizici koja (najvjerovatnije) vodi porijeklo od velocitas je velocity.

Rusi jesu usvojili SI-sistem. Jedine tri države koje nisu su SAD, Burma i Liberija. Pretpostavljam da je za prvu razlog to što je njena ekonomija toliko jaka i sama sebi dovoljna da i nemaju potrebe i(li) bi im to kreiralo dosta problema pri prelazu. Za ovu drugu možda je razlog to da je politički zatvorena.

---

Primjer jednog problematičnog pisanja po mom mišljenju je označavanje frekvencije koja se u mnogim knjigama označava grčkim slovom "nu" (). Ne samo da je u pisanju rukom skoro nemoguće razlikovati ovo slovo od uobičajene oznake za brzinu, nego je to teško čak i u štampanim oblicima. Najvjerovatnije je neki prilično utjecajan rad iz fizike koji je koristio frekvenciju u izlaganju koristio slovo "nu" kao njenu oznaku i to se tako prenijelo u ostale radove. Šta nedostaje korištenju slova ?

Onda drugi primjer bi bio pisanje vektora u obliku nasuprot . Po meni je drugi način bolji.

Treći slučaj je pisanje izvoda po vremenu: i . Dok postoje slučajevi gdje je ovakvo pisanje pogodno zbog jasnoće, po mom mišljenju treba prakticirati i radi sažetosti i urednosti.

Eto toliko za sad... bilo bi dobro da ljudi koji pišu tekstove usvoje neke od ovih preporuka. Sjetiću se još.

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 24.09.2010. u 13:21 GMT+1]}

U zapisu ako razmatramo i mozemo reci da je kao kad vetar duva! Nemam nista protiv da se pise i , ali prosto ovo je cesce i ne vidim problem u tome.

Sto se tice masnih slova tesko ih je napisati na tabli, pa i na papirima

Istina, promače mi taj detalj, ali što se tiče papira i elektronskog dokumenta, podebljana slova imaju prednost.

Još uvijek nisam se opredijelio koje oznake koristiti ( a naišao na "teškoće"). Iz praktičnih razloga je korisno unificirati i tu oblast. Sve sam uvjereniji da na našem govornom području trebamo koristiti (f) za frekvenciju. Pa, dogovorimo se ("ta, ljudi smo").

Eh, ta notacija. Piše se kako kome padne napamet. Potpuna standardizacija sigurno nije moguća, a ni poželjna, ali trenutno je takvo rasulo da bi nešto stvarno trebalo da se uradi.

Evo trenutno pišem neki kod za optimizaciju kristalnih struktura pod pritiskom, koji je baziran na radu koji je objavljen pre par godina. Trebalo mi je da razmenim par podužih mailova sa autorom rada dok sam razjasnio sve nejasnoće koje su se pojavile samo zato što je autor koristio jako čudnu notaciju.

Najkontraverznije bi bilo jer označava i energiju i električno polje, dvije veličine u fizici sa kojima se dosta operiše. Onda koje označava i zapreminu i električni potencijal. Ali ja bi dao prednost i energiji i zapremini, jer pretpostavljam da su u razvoju fizike prije korišteni i za te dvije veličine.

Ima problema sa oznakama. Ako radite mehaniku npr. vi cete iskoristiti za mehanicki moment, ako pak radite elektrodinamiku je oznaka za magnetnu polarizaciju - magnetizaciju, pa je mehanicki moment pozeljno oznacavati drugacije. Pa npr. impuls i elektricni dipolni moment. Ali sve je to ok ako autor u knjizi naglasi sta je sta.

Problem je veci sa matematickim stvarima i nekim konvencijama. Sta ko podrazumeva pod nekim oznakama!

Ali evo i primera u fizickoj literaturi!

Npr. u knjizi Djordja Musickog Elektrodinamika III/2 on koristi za poprecni presek i to bas ume da nervira. Jer ako uzmete neku drugu knjigu iz elektrodinamike, elektronike, elektromagnetizma ce naravno biti oznaka za kolicinu naelektrisanja. Ali pomenuti autor je konzistentan i ne moze mu se zameriti da radi nesto pogresno! On kolicinu naelektrisanja svuda oznacava sa . I sta sad. Druga je prica dal je ovo pedagoski ispravno?

Npr. on napise



Ja mislim da ovo nije pedagoski i covek ne treba da se trudi da bude originalan koristeci neke oznake koje se ne koriste tako cesto u literaturi. Nije problem u celoj ovoj jednakosti, vec ako vi vidite izraz sa desne strane jednakost u knjizi na nekom drugom mestu moze vas zbuniti i moze izazvati da ne prepoznate odmah da je u pitanju otpor.

Slicno on napise



Moze malo da zbuni na prvu loptu! :)

Naravno ovo je moje misljenje. Ja smatram da poprecni presek treba da oznaci sa jer je to standardno u literaturi i da pise








<sub>[Ovu poruku je menjao petarm dana 01.10.2010. u 11:30 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao petarm dana 01.10.2010. u 11:39 GMT+1]</sub>