SBB ne filtrira nista sve radi dobro samo kod mene usluga je losa ...

... May the force be with you starkg Skywalker, that is your destiny!

Filtriranja nema, a SBB je nekom majka, a nekom maćeha, sve
zavisi od kvaliteta K2K (krov to krov) tehnologije.


... Pazite, taj je kliconoša boljih dana.

radi p2p? znaci samo da molim boga da li cu imati srece da nema problema?

Paket koji pominješ kod SBB-a je postpejd bez obaveze, možeš da probaš pa ako ti ne odgovara, lako odustaneš. Ako budeš zadovoljan, onda sklopiš ugovor na 12 meseci i po toj ceni dobiješ 4Mbps. Ja koristim SBB možda 5 godina i nikad nije bilo problema a k2k je nasleđen od prethodnog kabl operatera i nisam siguran da je u dobrom stanju. Možda samo imam sreće pa nemam u komšiluku mnogo onih koji preterano cuclaju. Inače ne filtriraju ništa, sve radi bez greške mada ja baš i ne merim 7/24 kao što neki rade. Trenutno koristim paket 8Mbps i ne žalim se.

Selili smo lokal, i mada smo godinama koristili SBB internet, neko iz Telekoma je ubedio odgovorne da prilikom preseljenja tel. broja uzmemo i ADSL.
SpeedTest.net pokazuje čak veće brzine od deklarisanih za paket (negde 5000/300kb/s), ping je dobar, ali realna brzina skidanja fajlova je prilično manja, a i surf je (subjektivno) nekako usporeniji...
Da ne budem nepravedan, prošlo je tek 10 dana, možda provalim neku foru da se to poboljša, a i nije sve to tako strašno, ali imam osećaj sličan onome kada posle par godina vožnje u nekom solidnom automobilu sednemo u neki krš - i jedan i drugi te prevezu iz tačke A u tačku B, po gradu sve jedno ne može da se vozi brže od 50km/h i tu brzinu mogu oba da postignu, ali...

Zaboravi Telekom. Uzmi SBB.

Ja vec 3 godine koristim telekomov ADSL. Sto se tice stabilnosti, zadovoljan sam mada ipak odnos cena/kvalitet nije povoljan.
SBB 4Mb/s (4096/256) - 1.390,00 din
Telekom ADSL 1Mb/s (1024/128) - 1.425,00 din

Ipak je SBB dosta povoljniji.
Samo mi je problem sto kod sbb-a moras da uvedes i kablovsku televiziju da bi mogao da uvedes Internet.
Meni je kablovska televizija suvisna zato sto imam zajednicku antenu na zgradi koja obuhvata oko 30 domacih i stranih kanala (titlovanih). Takodje mislim da je cena kablovske televizije preskupa ako uzmemo
u obzir da se placa i RTS pretplata posebno.

Kad bi uveli mogucnost uvodjenja kablovskog interneta bez televizije, to bi zaista bilo ubedljivo najpovoljnije ali...
Ipak cu jos uvek morati da koristim usluge telekoma...

U Novom Sadu kablovski operateri sve teze dolaze do korisnika jer Telekom ima kvalitetniju i uslugu i podrsku. Sada vec mozete da dobijete besplatan prikljucak i tri meseca besplatne kablovske zajedno sa besplatnim internetom.

SBB internet u Novom Sadu moze da ocekuje sudbinu polupropalih wi fi operatera.

Kada obican korisnik treba da bira izmedju gotovog resenja za kucu sa bezicnim umrezavanjem i primitivnog kablovskog modema na koji mozete povezati jedan jedini racunar, pogodite sta ce izabrati. U delovima grada gde su kuce kablovski internet nije uobicajeno resenje a i u zgradama se sve manje koristi. U mojoj zgradi imali smo jednog korisnika bezicnog interneta i ostali su bili na SBB-u. Sada su svi na ADSL-u osim jednog komsije koji uplacuje paket od 800 MB i mislim da ne uspe da ga potrosi za dva meseca.

Ja sam koristio sbb internet i mogu reci da sam bio PREZADOVOLJAN!!!
I to bas dok sam bio u NSu.

Sada sam na adslu, i to ne moze uopste da se poredi, prvo sto sto je brzina DUPLO manja i to se bas oseti, plus sto je cena za adsl i sbb internet za neznatnu razliku u ceni!

Ne bih rekao, pre bih izabrao SBB paket, nego telekom adsl i tv. Pre ove akcije po ceni 4 za 1 + iptv..., otisao sam u SBB da se raspitam kada ce preci u moje naselje.
Rekli su mi da ne planiraju, da se sire u tom pravcu, iako zadnji SBB stub stoji od moje kuce na 100m vazdusne linije. Tako da ako oni nece da ulazu u pokupe korisnike, ima ko hoce.
Posto mi je istekao prethodni ugovor za adsl na telekomu, uzeo sam sada ovo na dve godine. Nadam se samo da ce telekom da popravi IPTV ponudu.

Sto se tice rutera, svako moze da kupi ruter kakav pozeli i po svojim potrebama i da ga spoji na SBB modem.

Mogu samo da kazem sta ja podrazumevam pod obicnim korisnikom. To je neko ko zna da koristi
racunar da bi obavio neki posao koji je za njega vazan ali ga uopste ne interesuje sta je to ADSL,
sta je ruter, ne interesuje ga kakav je nivo signala na 192.168.100.1, niti ista drugo.

Kada neko ima Telelokom ruter to se jednom namesti, ostavi se upustvo korisniku kako da poveze
recimo novi laptop na ruter i korisnik ce to uraditi bez problema. Ako slucajno nesto ne radi, upali
i ugasi ruter i racunar i opet sve radi.

Ako nesto ne radi tehnicka podrska pomogne.

U slucaju SBB-a prvo stavimo modem, pa wireless ruter.

Tehnicku podrsku SBB ne interesuje nista posle modema a korisniku treba pomoc. Tako da ako nesto
ne radi a on ne zna da popravi i postaje nezadovoljan. Drugo kada se na racunar zakaci modem prosecan korisnik
veoma brzo dobije viruse (probajte da im objasnite kada da puste pristup internetu a kada da ne puste).
ADSL ruter obicno radi kao NAT i pruza poprilicnu zastitu. Vidjao sam korisnike SBB interneta kome se svakih
5-10 minuta resetovao racunar dok nisu instalirali firewall.

Da ne duzim, moje iskustvo govori da su ADSL korisnici obicno mnogo zadovoljniji. Naravno ako ima i onih
koji su zadovoljni SBB-om zelim im da i dalje uzivaju :).

... I am Locutus of Borg, mmns21... Resistance is futile...

Hahaha, e, dobro me nasmeja. :)

> Kada neko ima Telelokom ruter to se jednom namesti, ostavi se upustvo
> korisniku kako da poveze recimo novi laptop na ruter i korisnik ce to
> uraditi bez problema. Ako slucajno nesto ne radi, upali i ugasi ruter
> i racunar i opet sve radi.

A kada korisnik hoće da promeni ruter pošto postojeći nema
dovoljno jak domet, a pritom ne može da se namontira externa antena, šta
onda? Shvati da nema parametre za pppoe konekciju, shvati da nema admin
pass da makar napravi bridge ka novom ruteru... Nije samo upali i ugasi
ruter i sve opet radi...

> Ako nesto ne radi tehnicka podrska pomogne.

Koju je, po mom iskustvu, skoro pa nemoguće dobiti bez nn minuta
čekanja.

> U slucaju SBB-a prvo stavimo modem, pa wireless ruter.

Što je odlična stvar, koja daje širi izbor korisniku i mogućnost
da koristi onu opremu koju on želi.

> Tehnicku podrsku SBB ne interesuje nista posle modema a korisniku
> treba pomoc. Tako da ako nesto ne radi a on ne zna da popravi i
> postaje nezadovoljan.

Kao što ni tehničku podršku telekoma ne interesuje ako si
namestio svoj ruter...

> Drugo kada se na racunar zakaci modem prosecan korisnik veoma brzo
> dobije viruse (probajte da im objasnite kada da puste pristup
> internetu a kada da ne puste).

:)))) E pričamo o onoj situaciju od pre par godina u vreme
Windows XPa sa service packom 1, odnosno o blaster virusu koji je
koristio propust u rpcu, pošto Windows XP pre pojave SP2 nije imao
firewall? Pre koliko je to godina bilo?

> ADSL ruter obicno radi kao NAT i pruza poprilicnu zastitu. Vidjao sam
> korisnike SBB interneta kome se svakih 5-10 minuta resetovao racunar
> dok nisu instalirali firewall.

:)

> Da ne duzim, moje iskustvo govori da su ADSL korisnici obicno mnogo
> zadovoljniji. Naravno ako ima i onih koji su zadovoljni SBB-om zelim
> im da i dalje uzivaju :).

Zadovoljni su, jer ne znaju za bolje. Slažem se, SBB je nekom
majka, a nekom maćeha, ali je isto i onom ko je na ADSLu... Nekom je
parica loša, pa ne može da izvuče više od par megabita ili ne može da
ima IPTV, dosta njih ni nema tehničke mogućnosti za ADSL. Ako poredimo
cable net sa ADSLom, pod pretpostavkom da oba funkcionišu normalno,
cable net je tri svetlosne godine ispred adsla, zbog samo tehnologije.

E sad, mana SjBBa je što nikako ne žele da se odreknu one globe
koja je basnoslovna na ime uvođenja ktv priključka, što u startu odbija
korisnike da pređu sa ADSLa na SBB.


... dos4gw - dos for glupave windovse

Sa ovim se ne mogu nikako sloziti. Ako poredimo ADSL i kablovski internet u nasoj
zemlji onda je tehnicka prednost na strani ADSL-a.

Zbog cega:

1. Kod ADSL-a imamo obicnu telefonsku paricu, ta parica je za samo jednog korisnika,
kako se ona koristi to zavisi od tog korisnika i telekomove mreze. Kada je parica
dovoljno kvalitetna za ADSL ukoliko ne dodje do prekida iste ADSL ce funkcionisati korektno.
Na toj parici postoje ogranicenja koja su postavljena ADSL tehnologijom i kvalitetom parice,
recimo maksimalna brzina....
Ova parica i ova pristupna brzina sa ne deli sa drugim korisnicima.

Iza nje ide oprema IP mreza Telekoma koja ne pravi zagusenje.


2. Kod kablovskog interneta imamo CMTS (cable modem TS) koji ima odredjene prikljucke,
na te prikljucke se povezuje odredjeno podrucje sa odredjenim projem korisnika, po prikljucku
mozemo da imamo vise kanala za downstream i vise kanala za upstream. Ono sto kablovski
operater radi je da prikljuci od 200 pa do 1000 korisnika po ovom jednom kanalu za downstream.
Ako operater ima zahtevne korisnike on ima CMTS sa vise prikljucaka i prilazi blize kroz opticku mrezu
svojim korisnicima pa na jedan kanal prikljuci recimo 50-100 korisnika. U SBB-u znaju da ako
na ovih 50 Mbit/s zakace 200-300 korisnika vecina je zadovoljna, problem nastaje kada ih prikljuce
500 pa im se u satu sa najvecim opterecenjem pojavi zagusenje. Oni nikada ne dodaju "novi prikljucak na
CMTS-u" ako ne postoji veliko nezadovoljstvo. Zasto, pitate se? Jer tako imaju minimalne troskove.
Niko ih ne tera da imaju tehnicki ispravnu mrezu.
Postoje podrucja gde ima 20 korisnika po ovom prikljucku ali ima i onih gde ima 1000 korisnika.

Ova tehnologija je jako podlozna smetnjama u mrezi, posebno kada je podrucje veliko. Postoji velika
verovatnoca zagusenja cak i kada samo 10% korisnika koristi internet. Srecom ne sede svi za racunarom
po ceo dan.

Raspolozivi telekomunikacioni kanal korisnik deli sa stotinama i hiljadama drugih na onom krajnjem
delu koji neki zovu "LAST MILE".

Uostalom imate wikipediu pa citajte, mozete mnogo toga nauciti.

ADSL je tehnologija koja je omogucila koriscenje standardne telefonske parice. DOCSIS radi nesto slicno za
koaksijalnu mrezu kablovskog operatera. I jedni i drugi bi trebali da predju na optiku, da do svake zgrade, kuce dovedu
optiku a da onda u zgradama naprave klasicnu racunarsku mrezu to su uradili Rumuni, mi najvevatnije necemo skoro...

... I am Locutus of Borg, mmns21... Resistance is futile...

> Sa ovim se ne mogu nikako sloziti. Ako poredimo ADSL i kablovski
> internet u nasoj zemlji onda je tehnicka prednost na strani ADSL-a.

1Mb na cable netu = 120KB/s, dok je 1Mb na ADSLu = 100KB, često
90KB/s, meni ovo dovoljno.

> Kada je parica dovoljno kvalitetna za ADSL ukoliko ne dodje do prekida
> iste ADSL ce funkcionisati korektno.

Upravo tako, *kada* je parica dovoljno kvalitetna...

> Niko ih ne tera da imaju tehnicki ispravnu mrezu. Postoje podrucja gde
> ima 20 korisnika po ovom prikljucku ali ima i onih gde ima 1000
> korisnika.

Zato sam i rekao da je SBB nekom majka, a nekom maćeha. :)
Uglavnom, u većini slučajeva sve radi normalno i bez ikakvih zagušenja,
sem kada se desi neka havarija, naravno.

> Ova tehnologija je jako podlozna smetnjama u mrezi, posebno kada je
> podrucje veliko. Postoji velika verovatnoca zagusenja cak i kada samo
> 10% korisnika koristi internet. Srecom ne sede svi za racunarom po ceo
> dan.

I bakarni kabl je podložan smetnjama, jer "uđe voda u kabl", kao
što je bio slučaj sa mojim ADSL netom na poslu, pa kad smo prešli na
cable net, preporodili smo se.

> Uostalom imate wikipediu pa citajte, mozete mnogo toga nauciti.

Nije to sporno što pričaš... U teoriji, praksa je ipak
drugačija, retko gde su zagušenja mreže, više su problemi na lokalnom
nivou usled SBBove k2k™ (krov 2 krov) tehnologije, jer dok je PTT KDS
radio po PSu i kablove vukao pod zemljom, SBB je vukao po drveću,
banderama, krovovima zgrada i tako eliminisao PTT KDS. Tu su naravno
problemi zbog kineskih utičnica za coax cable, neispravni spliteri,
prejak signal, preslab signal, komša se priključio na divlje, i drugo...

> I jedni i drugi bi trebali da predju na optiku, da do svake zgrade,
> kuce dovedu optiku a da onda u zgradama naprave klasicnu racunarsku
> mrezu to su uradili Rumuni, mi najvevatnije necemo skoro...

Ovde se u potpunosti slažemo, ali sumnjam da će se to desiti
tokom našeg života. :(



... U nasem plemenu nema vise ljudozdera. Juce smo pojeli poslednjeg !

Korektno je:

1Mb/s je maksimalno 120KB/s na kablovskom internetu.
1Mb/s je maksimalno 107KB/s na ADSL-u.

Variranje brzine je neuporedivo vece na kablovskom internetu, zbog deljenja
kanala od strane velikog broja korisnika. Drugacije receno kvalitet usluge izuzetno
varira i nepredvidljiv je.

Ova smetnja koji je nastala ostecenjem kabela sa papirnom izolacijom i olovnim plastom
je otklonjena ali na kablovskom internetu nikako ne moze da se otkloni uticaj ostalih
stotina korisnika sa kojima se deli jedan izuzetno ogranicen resurs.

Recimo neka je samo 200 korisnika na 50Mb/s / 200 to je 0,25 MB/s po korisniku ako sistem
to uopste moze da izdrsi.

Kod ADSL-a je to 200 x 24 Mbit/s tj. 4,8 Gb/s maksimalno.

Pa kada uporedimo minimalnu brzinu od 24Mbit/s kod ADSL-a i 0,25 Mbit/s maksimalnu brzinu
kod kablovskog interneta (kada 200 korisnika koristi internet i pretpostavimo da ni kod kablovskog pstupa a ni kod ADSL nema ogranicenja posle "LAST MILE-a"). Sta je onda bolje za korisnike?

Vas dvojica bi bez problema mogli da se preselite sa ovim komentarima u drugu temu tipa ADSL vs Cable ili Telekom vs SBB jer je tema nešto drugo !
Ipak moram da reagujem na jedno očito nerazumevanje suštine delovanja i rada ISP-ova u masovnoj broadband usluzi sadržana u prethodnom komentaru. Dakle svi ISP-ovi (baš svi i izvan ove zemlje) za ove "best effort" usluge računaju na neki nivo agregacije inače bi mogli da spakuju kofere ili da se preregistruju u socijalne ustanove na teret državnog budzeta.
Tehnologija last mile-a je ona koja određuje gde se vrši ta agregacija i
- kod kabla (tačnije DOCSIS mreže) je to CMTS port (posebno downstream, posebno upstream) koji je inače sharing medium, zatim CMTS uplink portu i na kraju Internet ruter portu(ovima). Operateru ostaje da prati trendove potrošnje i broj korisnika sa SNR-om i ostalim parametrima prenosa da obezbedi best effort saobraćaj
- kod ADSL tehnike agregacija je na DSLAM uplink portu, BRAS ruter portu i na kraju na Internet ruteru portu(ovima).
- kod FTTx je to uplink port na pristupnim optičkim svičevima, zatim ruter-u koji glumi BRAS funkciju i opet na kraju Internet ruterima. ISP-ovi se obično odlučuju za limite u količini saobraćaja i Fair Usage policy-u kako bi imali neku računicu.

Ko ne veruje teško će da proveri testiranjem sa svojim komšijama (treba ih mnogo), nek proba sa inside informacija od ljudi koji rade u toj branši. Sami ISP-ovi opet svi do jednog imaju dovoljno alata da se u hodu prilagođavaju i proširuju kapacitete kako trend potrošnje raste ili tržište traži i tu je njihov element za pokazivanje kvaliteta. Činjenica je da kada se jednom demonopolizuje veleprodaja Interneta a u Beogradu (nažalost samo malo izvan njega) se to već dogodilo i to značajno onda trka sa paketima i ponudama počinje da diše i postoji. Za izgradnju last mile-a smo još u kvazi demonopolizovanom tržištu i zato imamo malo samostalnih igrača da ga pokreću.

@mmns21

Računica nije dobra. 24Mb/s je maksimum za ADSL2+, a 50Mb/s je samo jedan kanal kod EURODOCSIS-a (a i 200 korisnika je priličan broj za jedan čvor). Pravilno projektovana i izgrađena kablovska mreža je neuporedivo bolje rešenje od svakog ADSL-a i zato ovo:

nikako ne stoji.

Slazem sa onim sto si napisao. Niko ne spori da provajderi nemaju mogucnosti da urade posao korektno. Kada uporedimo
Telekom i SBB, profesionalnost je na strani Telekoma. Telekom ce i u buducnosti mnogo lakse obezbediti servise koji
traze veci konstantni protok ka vecem broju svojih korisnika, u odnosu na kablovski internet gde je tako nesto skoro
nemoguce izvesti.



Racunica je veoma realna i u slucaju kada je povezano samo 200 korisnika oni su uglavnom zadovoljni. Problem nastaje kada je taj broj mnogo veci. Agregacija ja na kablovskom internetu najmanje za red velicine veca u odnosu na ADSL.

Rekao bih da kvalitet ima uvek neku cenu koja mora da se plati. Kablovski provajderi su kao neki
shared hosting koji proda 1000 paketa sa 10 GB prostora i 500 GB protoka a ima server koji ima disk od 500 GB
i 2500 GB protoka a onda mu sledi cap. Pa ako su ovih 1000 korisnika skromni to ce i raditi ali sta ako neko
pocne da koristi samo 10% onoga sto je kupio?




Ni ovo nije tacno. Cak i da je mreza pravilno projektovan, najobicnija telefonska parica koja se koristi vec 100-tinak
godina je bolja od deljenog kanala za veliki broj korisnika. Par neispravnih televizora koji se povremeno ukljucuju i nepravilno postavljeni filteri i eto problema za sve korisnike na kanalu. U Novom Sadu se jos i trude u SBB da ovo urade,
kako li je tamo gde se ni ne trude ili ne znaju svoj posao.

Kablovska mreza uglavno nije ni projektovana vec je postavljena bez ikakve dozvole. Kablovi su vec stari, izolacija im puca. Curenje signala u etar je veliko. Oseca se uticaj sumova iz etra. Niko ovde nista ne govori o broju nastradalih korisnika kablovske sa izgorelim televizorima i racunarima zbog udara groma.

@mmns21 (http://www.elitesecurity.org/t418506-4#2775625)

Imam utisak da pišeš napamet... Kojih 200 korisnika? Na jednom optičkom čvoru? Kao što rekoh, to je priličan broj korisnika za čvor, čak i u Srbiji, a da ne pričamo o tome da ti podrazumevaš penetraciju interneta od 100%.

Telefonska parica koja se koristi stotinak godina ima (danas, u idealnom slučaju) maksimalan protok prema korisniku od 24Mb/s. Koaksijalni kabl ima malo veći ;) i moguće je (uglavno bez većih problema) segmentirati mrežu i ''približiti'' čvor korisniku, a i povećati broj kanala koji se koriste za prenos podataka.

Ja sam lepo napisao ''pravilno projektovana i izgrađena kablovska mreža je neuporedivo bolje rešenje od svakog ADSL-a...'', a takvih u Srbiji itekako ima.

Ja ne bih o profesionalnosti jer je to subjektivna ocena podložna navijanjima. Bolja informacija je % penetracije korisnika i %žalbi na broj korisnika ali do tih podatka se malo teže dolazi u ralnim ciframa.

Nema garancije kvaliteta (u tvom smislu konstatnog protoka) u best effort servisima asimetričnog tipa, zapamti to !

Poredimo ozbiljne cable provajdere koji imaju još neku uslugu osim distribucije analognih kanala jer govorimo o broadband servisu. DOCSIS je sa 3.0 verzijom dobio novi život i u svetu se sada koristi kao prirodni takmac sa PON i FTTH tehnologijom a ADSL2+ ima još malo života (gledano u godinama ispred nas) i na vidiku se ne vidi zamenik iako ima mnogo grozničavih istraživanja kako se može još malo iskoristiti postavljena infrastruktura. VDSL je malo skuplji proizvod u konkurenciji, postoje neke kategorije reultata koje troše po dve parice ali sve vodi ka tome da se last mile skraćuje do nivoa koji je misaona imenica za većinu incumbent operatera koji su vlasnici bakarne pristupne mreže. Zato je sve veći trend ubacivanja FTTH prvenstveno kroz novu izgradnju ili tamo gde ima više pameti to rade komune kroz budzetski novac i OpenAccess metod. Postoje među varijante sa FTTB (do zgrade) pa onda UTP za šta je Bugarska jedan od najboljih primera u zadnjih dve godine ali to daje nešto veće troškove u održavanju koja nije svojstvena zemljama sa skupom živom radnom snagom.
I kod nas već godinu dana postoji DOCSIS30 implementacija i samo zato što nema konkurencije cena je dovoljno visoka za masovniju primenu. U poslednjih dve godine svi CMTS proizvođači su izašli sa opremom i kartama sa učetvorostručenim broje downstream portova a najnovije (model za 2011) su sa množiocem x3 na tu oprethodno x4 i taj trend jasno govori da su DOCSIS granice samo broj slobodnih kanala koje je dodelio za broadband (broj bonded kanala). Dakle smanjenje broja analognih kanala u osnovnoj ponudi je neminovnost za cable provajdere ali oni će bez problema moći da koriste svoju infrastrukturu još dosta godina ispred sebe za razliku od incumbent operatera.


Dal ti stvarno misliš da se tamo neko igra nekog postavljanja kablova od oka i kao daj da namaknem lovu i beži ?
Postavljeni coax kablovi u Srbiji su za jedan red veličine mlađi od onih višeparičnih bakarnih. Tehnološki su superiorniji i za to nemam potrebe da trošim reči, čitaj sa razumevanjem a ne sa navijanjem.

Samo da se nasmejem :) na ovo. Da da TK-59 50x4 je i tezi od koaksijalca pa je koaksijalac superiorniji i moderniji. :)
Koaksijalac je laksi i od TK00V :)

Da se igraju mozda bi bolje uradili posao. Glavne stanice bez ispravnog uzemljenja, opticki i koaksijalni kablovi razapeti kao strikovi, vezani za bilo sta sto su pronasli na krovu. Oprema koja se nelegalno napaja po zgradama (kradja el. energije). Kablovi kojima je zivotni vek odavno prosao (ispucala izolacija), ne odrzavanje veza istih, nezasticeni kontakti. Instalacije po zgradama postavljene van svih normi i standarda, signal nikada izmeren na uticnici korisnika. Podesavanje se vrsi od oka, nekome se pokvari a nekome popravi signal, jedan deo analognih kanala kod vecine korisnika prakticno neupotrebljiv. Mreza koja mora rucno da se podesava kada otopli ili kad zahladi (nema automatskom podesavanja nivoa)... Kada se naoblaci nestane po desetak kanala ili pojavljuju smetnje jer su signal sa antene podelili na previse prijemnika...

Trziste je slobodno i neka koristi sta ko zeli. Ono sto meni ovde smeta sto se ono sto je gore proglasava za bolji servis. Bolje je imati 1Mbit/s koji radi nego 4Mbit/s koje vidite samo u reklami i na racunu. Ko ne moze da priusti sebi kvalitet neka koristi kablovski internet, to je moje misljenje.

Da li je ovde u pitanju teorija ili praksa? Tačno je da SBB ima mnogo k2k kablova, slično ima i Telekom mada polako menja, da li je ova prednost ADSL-a zbog toga ili je realno bolji? Tačnije, ovde je u pitanju Telekomov ADSL jer oni i dalje imaju dovoljno linka da dodaju koliko je potrebno, šta sa ostalim ADSL provajderima koji uzmu minimalni link prema broju zakupljenih portova?

Možda si ti bio loše sreće i imao problem sa kablom, komšijama, čvorištem ... ja koristim SBB možda 6 godina a ADSL par godina manje i mogu da poredim, naročito zato što mi oba rade savršeno. Svejedno što mi je parica nova, podzemna, skoro postavljena a SBB kabl (tj kabl koji su postavili prethodnici) ide k2k i očigledno mora da se malo pritegne ... nema nikakvih znakova da to utiče na rad. Par meseci koristim 8Mbps a od skoro i digitalnu tv (2 komada) i nema greške. Telekom je došao do maksimuma za UL, trenutno im je pravilo da IPTV radi samo sa 6Mbps ADSL ... gde je tu toliko pominjana prednost? Nije mi potrebno, ali mi je realno da mogu da uzmem i 16Mbps i dva D3 dok kod ADSL-a o tome može samo da se sanja.

Možda si imao baš lošu sreću sa SBB ili samo malo navijaš ali baš preteruješ. Najbolje je da pogledaš temu u kojoj se glasalo o SBB vs Telekom ADSL pa ćeš da vidiš koliko je kvalitet na strani ADSL-a.

Ono sto sam napisao o nacinu izgradnje mreze SBB sam video a mnogi mogu da se uvere i u svojim zgradama.
Moje iskustvo sa SBB-om nije bilo posledica lose srece vec njihove politike kvaliteta. Usluzen sam po njihovim
standardima.

Telekomu moze mnogo toga da se zameri ali kada nesto urade to je uglavnom uradjeno kvalitetno i profesionalno,
nema govora o improvizacijama kakvima su skloni drugi provajderi.

U poslednje vreme me je Telekom par puta lepo iznenadio, dodju njihovi tehnicari, donesu opremu,
testiraju vezu na razdelniku, pa kod korisnika, ukljuce laptop podese opremu i sve radi. Posao rade
tehnicari koju su pre 15 godina jedino znali da namestaju perca na relejima na krozbar centrali.

Sa druge strane dodje ugovorac koji radi za SBB, koji prvo kuka i govori protiv svoje firme,
ne zna da pronadje IP4 TCP/IP podesavanja a insistira da on podesi racunar.

SBB-u zameram los odnos prema korisnicima.

Da ste neko odgovoran za telekomunikacije u preduzecu i da vas polozaj direktno zavisi
od vasih rezultata rada da li bi se usudili da poverite posao SBB-u?

A jel neko pomenuo da na ADSL-u postoji ogroman problem buffera u ruterima / dslam uredjajima?

Postoje istrazivanja da sa 512kbps upload linkom koji je popunjen latency ume da ode preko 2 sekunde! Da li je to normalno da cim imate vise racunara u mrezi i neko jednostavno pusti upload, da drugi racunari u mrezi pa ni taj sam korisnik koji je pustio upload ne moze da koristi internet dok mu se upload ne zavrsi...

Posto imam situaciju sa vise racunara na mrezi i desavaju se ovakve nezgodne situacije, bio sam prinudjen da na ruteru koji mi se nalazi "iza" ADSL rutera/bridge-a ogranicim protok i download i upload na neke "smesne" vrednosti, da bi sve radilo u granicama podnosljivog.

Ovo oni zovu 6M/384kbps link:


Sve preko ovih vrednosti pocinje da pravi ogromne probleme, pa bolje da imam manju brzinu a bolji odziv, nego obratno... Raduje me 1Mbit uploada na 6Mbit paketu, jer ce to prilicno da resi ovaj problem...

Steta, ovde bas i ne mogu da biram kakav cu internet imati (citaj SBB se nije "dovuko" u ovo naselje), nadam se da cu uskoro da se ratosiljam ADSL-a totalno, a ako sve bude ok, to ce biti za par meseci.

Ovaj detalj su svi zaboravili, ako se pusti malo veći UL, skoro sve staje. Ja sam na torentima (4/256) morao da ograničavam UL na ~2KBps jer čim pustim malo više, DL drastično pada. Ne smem ni da pomislim na teoretskih 32 pa ni na 16. Kada nemam DL ili ne žurim, ostavim na 10.

Ostaje i činjenica da je ADSL već stigao skoro do maksimuma, UL na nekim paketima je sada 1024, IPTV može samo uz 6Mbps ... izgleda da će ADSL da bude OK samo onima koji imaju skromne zahteve i višak para. ;)

Ne znam kakav los odnos ima SBB prema korisnicima, ali znam da je nama trebalo godinu dana da 50/50Mbps linka zakupimo od Telekoma... A imamo optiku do njih... Infrastruktura im je dresh.
Sto se ADSL-a tice, ne znam ko je u poslednje vreme pozvao 977 ili 0800 100 100 a da nije cekao minimum 10 minuta za bilo koji problem...

Pre neki dan sam zvao od sestre jer su joj greskom rasformirali broj. U zgradi su trebali da ugase Peru a ugasili su greskom Vesnu... i devojka bez TVa bila ceo vikend...
Prvo smo 12 minuta cekali 977 za ADSL a posle jos 17 minuta za IPTV...

Sramota.

Jedino sto je dobro u Telekomu je to sto u malom mestu sa lokalnim banderasima mozes da zavrsis sve bez da se cimas za raznoraznim sluzbama... ako hoces da ti zamene paricu, das na pijaci kod "Dzoa" dorucak (skembice u saftu) i momci iz Telekoma ti prepakuju sta hoces i gde hoces...

:)

Trenutno je takva situacija, mada jos nista nije konkretno. Ajde da sacekamo nove vlasnike, pa da vidimo sta ce da bude. Mozda ce biti nesto sto nismo ni sanjali!? Iskreno se nadam da ce biti tako, jer je trenutno stanje ocajno!

Zašto je ADSL kod nas stao na 16Mbps? Zar adsl2+ ne može da izgura preko 20Mbps u gradu (teoretski 24Mbps). I šta je sa Aneks M standardom? Može li on da se implementira kod nas? Sa njim bi imali 16 daunlod i 2,5 aplod.

Da, mmns21, što ne može, kad hvališ te parice kao da su srebrne. :D

Ne znam kako je kod ostalih, kod mene bi verovatno moglo do maksimuma, podzemne parice položene pre ~7 godina ali to sigurno nije prosek. Ostaje detalj da Telekom daje samo 6Mbps uz IPTV, ne znam koliko daju uz 2 STB. Čudno mi je što su UL digli do maksimuma, šta će da bude sledeća ponuda?

Do malopre sam bio kod sestre. Ona koristi SBB internet u MIX paketu, brzina download-a 4Mbit/s.
Pogledao sam nivo signala, idealan, nivo predajnog signala isto dobar, odlican odnos signal sum.

Speedtest sam pustio par puta i obicno je 3,7 Mbit/s download i 0,19Mbit/s upload.

Otvara google posle 5-6 sekundi. Da otvori pocetnu stranu b92 treba mu od 90 do 120 sekundi.

Deca pozele neku igricu pronadjem arhivu na hotfile-u od 200 MB i tu krece zabava, skidalo
se sat i 50 minuta sa brzinom koja je isla oko 30KB/s, kada se internet na racunaru nije koristio.

Ulogujem se remote administratorom na moj racunar kuci i pustim download istog fajla i na jadnom
1Mbit/s Verat ADSL-i skinem fajl za nesto vise od 30 minuta.

Verovatno bih skinuo igricu i na SBB internetu za manje vremena da sam se probudio jutros u 5 sati i
pokrenuo download.

Interesantno je da speedtest pokazuje idealnu brzinu ali test downloada sa vise lokacija pokazuje maksimalnu brzinu od 50-60 KB/s (ne govorim o recimo rapidsharu koji u nekim trenucima ogranicava brzinu vec o javnim ftp serverima). Prvih par minuta download ide lepo a onda se brzina znacajno smanji.

Oblikovanje (shaping) saobracaja na najgori nacin.

...i sad, pita te za savet neki prijatelj koji se ne razume mnogo u IT tehnologije, "kakav je SBB", i ti bi mu rekao ovo gore?

Ako treba pojasnicu. Ima primetno kasnjenje prilikom otvaranja obicnih internet prezentacija. Kasnjenje je vece ukoliko je stranica kompleksnija (nije proporcionalno kolicini prenetih podataka, vec broju elemenata na stranici). Na Neobee ADSL-u brzine 4Mbit/s o kome nemam lepo misljenje stranica b92 se kompletno ucita za par sekundi a na Telekomovom 8Mbit/s to je 1-2 sekunde.

Kada me neko pita za savet u vezi nekog provajdera obicno mu iznesem cinjenice koje su mi poznate, odluku
ipak donosi onaj ko je trazio savet. Kako odabere tako ce mu biti.

U ovom slucaju su birali izmedju wireless-a i kablovskog interneta, ADSL nisu mogli dobiti jer ne zele da uvedu telefonsku liniju (jer im ne treba).

Kako kod nas prakticno nema trzista, konkurencija je slaba a kada se i pojavi, brzo se dogovore na ustrb korisnika.
Treba sistemski pomogati razvoj trzista a do tada na kvalitet uticati nezavisnim pracenjem kvaliteta usluga provajdera ili postavljanjem obaveze pruzaocu internet usluga obezbedi neki minimalni kvalitet.

Ima provajdera koji ne obezbedjuju ni minimalan kvalitet a kamoli best effort servis.

Da SBB primeni svoje metode na vodovod imali bi normalan pritisak vode posle ponoci do ranih jutarnjih sati a posle toga bi curkalo. Onima u prizemlju prihvatljivo a onima na visim spratovima bi slavine bile suve, da budem slikovit. Ili kada komsija u prizemlju ne trosi vodu imali bi je i oni na visim spratovima a kada je koristi ne bi bilo dovoljno vode za one na visim spratovima. :)

Upravo testiram stariji SBB modem nekih mojih rodjaka iz zgrade, koji su otsutni nekoliko dana, pa su mi dali modem da vidim radi li i kod mene (ista velika zgrada, 12 spratova, 3 ulaza, ja na prvom, oni na srednjem). Test mi je vrlo jednostavan - pustim da se skida ISO sa nekim Linuxom, sto mi na ADSL od 1 Mb/s standardno radi sa 110 i sad to isto pustim na SBB modemu sa 2 Mb/s, i zaista ide duplo brze, oko 238 KB/s, lokacija Beograd - Banjica.

Google - 0,5 sekunde
b92 - 1,5 sekunde

Svestan sam, da to moze drasticno da se smanji kad narod navali. Upravo sada (7. jan 2011, 21:00h) je verovatno relativno malo ljudi na netu, pa su rezultati odlicni. Medjutim, sa ADSL ovakvu brzinu nemam nikad a taj 1 Mb/s placam vise nego rodjaci njihova 2 Mb/s a nije mi jasno zasto nisu uzeli 12 meseci (mladji ljudi, jedan sin treci gimnazije, drugi jos osmogidsnja) pa bi imali 4 Mb/s. Verovatno cu i ja preci na SBB pa sta mi Bog da .

Imas srece. Da nisi danas pronasao novcic?

Lepo je znati da kod nekoga radi kako treba u nekom trenutku.

Ne, nisam Imam informaciju i od pre 6 - 7 dana - bio mi brat u poseti, radio nesto na svom laptopu kod mene pa posle otisao kod onih rodjaka i posle mi kaze da je kod njih brze. Izgleda da kvalitet u ovom slucaju nije trenutan.

Zna li neko da li SBB daje jos uvek iste modeme kao pre ili je sad nesto novije? calexx ti si izgleda dobro informisan o njima, imas li mozda ovu informaciju? Ovaj sa koga se javljam je WebSTAR is a trademark of Scientific-Atlanta. Scientific-Atlanta and the Scientific-Atlanta logo are registered trademarks of Scientific-Atlanta, Inc. 2004 Scientific-Atlanta, Inc a izgleda ovako:

Ja se ne zalim. Evo, vec dve godine od kako sam presao na SBB..



U KI su skoro svi presli sa ADSL-a na SBB, i koliko mi je poznato retko ko se zali na kvalitet.. ADSL je ostao uglavnom po firmama..

Primetio sam da je i u Novom Sadu navala, ljudi redovno stoje na ulici u redovima ispred naplatnog mesta SBB-a na Bulevaru oslobodjenja. Ko zna o cemu se radi, shvatice.

Da probam i ja, uvek iznova zaboravim na ovaj test. Evo, imam nekog prijatelja u Koloradu, pa da vidim



Dobro je.

@mmns21
Bez zelje da umanjujem kvalitet ADSL usluge, mislim da nepravedno potcenjujes SBB kvalitet i njegove mogucnosti.

Najveca mana SBB Interneta je prethodna obaveza SBB TV pretplate. Sledece je K2K tehnologija, mada na dve lokacije mene uopste ne dotice.

Prednost SBB Interneta je recimo u brojnim paketima koje je moguce koristiti. Ovde mogu navesti i prepaid paket "po protoku": 2300 din = 120 dana / 6.55 GB / 10Mb/s (2 Mb/s u uploadu). Imaj u vidu da aktivni ES korisnici nisu reprezentativni uzorak srpske populacije i ne koriste net za beskonacni download i sl, vec da se posluze po potrebi. Tako dolazimo do cene od 575 din/mesecno za redovan update OS-a, AV-a, azuriranje osnovnih programa, vesti, forume, FB... Verovao ili ne 6.55 GB neretko pretekne.

Ne bih se ja mnogo oslanjao na tupavi Speedtest jer kod mene pokazuje nešto ovako, u pitanju je Mix M paket tj 8/384:



Realnije mi je ovo:



Taj modem i dalje radi posao ali samo dodatak, pogledaj malo ovaj link pa će da ti bude jasnije čija je to firma. ;)

Da ponovim, koristim SBB šestu godinu, tačno je da ponekad, ali retko, brzina nije maksimalna ali ovo i nije internet sa garantovanom brzinom. Normalno je da će kod običnih korisnika koji se ne razumeju u internet, umrežavanje, povezivanje a i ostalo da se češće dešava da bude usporeno ali je tu razlog uglavnom na drugoj strani. Negde ima slučajeva da postoje problemi sa čvorištem, komšijama ili kablovima ali to isto može da se desi i bilo kojoj drugoj vezi.

Opet pitam, da li je ovo praktično poređenje pa da prijavljujemo i glasamo ili teorija kaže da je SBB mnogo gori? Kako uopšte mogu da poredim ADSL sa SBB (a imam oba) ako na ADSL ne mogu da dobijem 8Mbps i digitalnu televiziju? Kako da poredimo nekoga kome je potrebno i više, recimo 16Mbps i digitalna televizija ako ADSL to ne može da pruži?

Update izvestaja sa moje lokacije (Bgd., Banjica) - proba SBB Interneta oko 15 casova daje vrlo dobre rezultate, koji skoro da uopste ne zaostaju za onima preko praznika. Ovde je prvi radni dan nakon 10-tak dana pauze, u SAD je prvi radni nakon vikenda i sve radi OK (SAD sam naveo kao zemlju za koju verujem da mnogi imaju tamo uplacene domene ili kako se vec to kaze, tamo su im serveri za sajtove. Doduse, nasih 15 casova je tamo rano jutro, pa je guzva na Internetu relativno mala, ali dobro...)

Da li ovo znači da si uveo SBB ili još testiraš rođake? ;)

To je bio zadnji test sa njihovim modemom. Bio taj rodjak u SBB, prijavio me da mi dodju i montiraju nov modem. Doci ce do kraja ove sedmice, najdalje do druge srede. Rodjak ce da podpisuje ugovor, modem ce se voditi na njih i izricito su rekli da nema problema da ga stave u "stan kod babe i cika-Tome".

Ja mu rekoh da imaju samo 2 Mb/s i on tamo proverio - nisu ni primetili, isteklo im 12 meseci i nemaju vise 4 Mb/s a imali su to godinu dana. Sad su opet potpisali ali im ide od pocetka februara.

Dobio sam SBB Inernet. Jeste to moja privatna stvar, ali sam saznao par tehnickih stvari i par administrativnih takodje pa mislim da moze biti jos nekome od koristi, pa da opisem dogadjaj.

Znaci, zbog mog loseg zdravstvenog stanja ne izlazim iz stana a i u stanu sam preko dana najcesce "komiran" u krevetu, a sedim nocu. Zato mi sve spoljne stvari obavlja izvesni Ivan M. Isao on u ponedeljak u SBB, prijavio se za svoj dodatni modem - znaci isto ime i prezime, ali 2 modema, 2 ugovora i monter dosao danas. Dodatna teskoca je Linux, kao jedini OS na mojim racunarima, pa sam i zato na sve moguce nacine vrdao i pokusavao da izbegnem da monter dodje kod mene.

I ranije sam razmisljao da "kidnapujem" rodjakov stari modem ali je bio problem sto je teoriski moglo da se desi da cekam montera 20 dana ili vise i da oni svo to vreme budu bez Interneta i kad se covek juca najavio ja nocas zaista zamolim rodjaka da mi opet donese vec vraceni modem. Namestim ga gde treba, improvizujem racunar na metar od modema i sad samo cekam da dodje monter i da aminuje situaciju ili da uopste ni ne dodje kod mene, nego samo da montira nov modem kod Ivana.

U SBB su greskom napisali Ivan... , kucni broj 170, stan 9, sto je MOJ stan. I tako Ivan sedi u broju 172, u stanu 44, i ceka montera, a ja cekam Ivana + montera i iznenada mi monter oprezno kuca na vrata, bez Ivana! Siroma, pretrazio 2 ulaza i nigde nije mogao da nadje tog Ivana iz stana 9, pa odlucio da dodje u moj stan, pa sta bude.

Pustim ga ja unutra i polako pocnem da mu objasnjavam da smo mi prakticno jedna familija itd., vidi on da je modem montiran i cudi se kako to, ali nekako se sporazumemo do nivoa da je rekao "Dobro, hajde da ja pisem one ugovore i ostale papire dok Ivan ne dodje". Prihvatio nas je kao pristojne ljude sa kojima moze da se prica, ali mu u tehnickom smislu jos uvek nije bas bilo jasno. Izricito je odobrio da stari modem moze da ostane kod mene "Ma, nema veze koji je gde!", sto su neki osporavali.

U toku pisanja dodje do pitanja u ugovoru oko potrosenog materijala "Koliko metara kabla vam treba za instalaciju novog modema?" nasta i ja i Ivan u glas povicemo "Ne treba nista, tamo vec ima sve!" E, onda je shvatio: "Pa onda mogu da vam dam novi modem odmah?" "Moze!" i dade on nama novi modem, bez odlaska u Ivanov stan. I o ovome je bilo reci ranije ali treba priznati da se na ovo odlucio tek kad je detaljno upoznao situaciju i video da imamo pojma o svemu, sumnjam da bi to uradio da smo potpuno novi. Jasno mu je bilo da je Ivan svoj modem skinuo sam i da smo ga sami montirali na mesto na kome ga je zatekao u funkciji, pa nije pravio pitanje oko cisto mehanickog dela montaze.

Modem je identicnog oblika kao stariji, ali ima 2 promene vezane za napajanje strujom - novi adapter za napajanje nije vise tezak transformator nego nesto lagano i manje, elektronsko, kao sto je to slucaj sa mnogim savremenim uredjajima a na modemu postoji i mali prekidac za tu struju napajanja, sto je verovatno korisno ljudima kad treba da resetuju modem, da ne pretrazuju sve zice nego jednostavno na samom modemu to obave.

Kroz nekoliko sekundi se ja setim "A da probamo nov modem?" "Moze. On prilikom starta trazi frekvenciju na kojoj se radi ovde, pa ce to biti sporo, hajde da vidimo koliko je to kod starog pa samo da upisemo u novi, bice brze." Tu se pojavi prilika da ga pitam o Linuxu, koliko ga zna i koliko ga srece kod ljudi naokolo, oba odgovora su bila "Vrlo malo" ali je samo trazio da mu otvorim browser i onda nema problema. Nisam pratio, da li je uspisivao neku sifru ili sta, ali je u modem upisao onu frekvenciju, dakle postoji odredjeni pristup setup-u modema, sto sam ja mislio da je nemoguce.

Novi modem je aktiviran, nije kao sto je bilo nekad da je do sledeceg dana mrtav, ali je brzina vrlo limitirana, valjda 1/10 od normalne.

tdjokic napisa:
> Nisam pratio, da li je uspisivao neku sifru ili sta, ali je u modem
> upisao onu frekvenciju, dakle postoji odredjeni pristup setup-u
> modema, sto sam ja mislio da je nemoguce.

http://192.168.100.1/gscan.asp

Postoji nekoliko podešavanja ali je sve to apsolutno nepotrebno krajnjem korisniku pa ne moraš da razmišljaš o tome. Inače cela priča mi deluje sasvim OK, moraš da razumeš da on ima svakakve slučajeve i slučajke pa mora da razmisli da li da tek tako ostavi ili da se malo potrudi da sve odradi. Kada je video da znate ono što je potrebno, nije bilo problema. U principu nije mnogo važno koji je modem ali se jedan nalog vodi na jedan a drugi na drugi modem. Ako ti sutra hoćeš da promeniš paket, moraš to da uradiš za svoj a ne rođakov modem.
Da li novi modem ima Cisco oznake ili i dalje one stare? Taj prekidač pomaže ako se menja oprema ali nema neke velike koristi od njega.

Pustili su ti 256Kbps dok ne budeš zaveden u knjige.

Ja sam se samo bojao da nesto ne zeznem slucajno, nisam imao nameru da prckam po njemu.

Cisko i malo je promenjen dizajn tabela.



Ima li negde da se vidi spisak tih komandi? Ova radi, nasao sam frekvenciju i ima dole "reboot modema" i to ne pipam ni za zivu glavu

_{[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 13.01.2011. u 01:48 GMT+1]}

Ne bi bilo lose da, kad stavljas ovakve screenshotove na forume, sakrijes MAC adresu svog uredjaja... To su privatni podaci, treba da ostanu tajni i da se cuvaju kao i svaki drugi, te ne dele svima na Internetu.

Poz,
Marko

Hvala za upozorenje. Da li bi neko mogao ovo da iskoristi i kako? Pretpostavljam da sve sto covek napravi neki drugi covek zna da preradi, pa tako i MAC adresu modema, ali da li je to vredno potrebnog truda? Sta bi se time postiglo - da kupe modem na slobodnom trzistu pa mu upisu moju MAC adresu, koja je valjda upisana u SBB, i da koriste Internet preko toga modema ilegalnlo, besplatno? Ako je to tako jednostavno i opasno zar neko od takvih ljudi ne bi mogao da zaista sklopi ugovor sa SBB, dobije jedan modem legalno i posle napravi 15 klonova tog modema i valja narodu?

Izmena:

Priznajem da se nisam setio da obratim paznju na ovo. Medjutim, mozda nisam bas 100% kriv jer je na kutiji modema 5 velikih stikera sa MAC adresom - ako negde zatreba za identifikaciju, unutra na kesici u kojoj je dosao modem jos dva mala stikera, spolja na kutiji MAC adresa pise i na zvanicnoj nalepnici proizvoda kao takvog, tako da ispada da to i nije bas neka velika tajna. Naravno, i na samom modemu spolja je zvanicna nalepnica proizvoda (tamo ima i nekoliko tehnickih podataka i MAC).

_{[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 13.01.2011. u 07:25 GMT+1]}

Ma nije to nista super tajno, MAC adresa bilo kog uredjaja moze da se promeni lako (MAC address spoofing), ali sam ti skrenuo paznju da ne delis to tek tako javno. Ako imas nekih neprijatelja ili ako ovde ima super-geek klinaca, samo im olaksavas da ti napakoste. :P

Poz,
Marko

OK, hvala u svakom slucaju.

Usput, aktivirali su mi 4 Mb/s, sada prvi put kompjter ceka mene a ne ja njega ! Doduse, ima i nekih losijih sajtova ili puteva do njih, pa ni brzi Internet ne pomaze. Ali ako su sajtovi na brzim serverima (ili sta vec) iskacu kao munja. Slovenacki FPIO se brze odaziva nego nas itd.