Nagrada od 10 miliona dolara, koju nudi organizacija sastavljena od nekoliko fondacija.
X PRIZE će pripasti firmi koja uspe da pošalje svemirski brod sa tročlanom posadom na visinu od 100 kilometara, da ga zatim bezbedno vrati na Zemlju i uspešno ponovi taj poduhvat u roku od dve nedelje da bi tako dokazala da je reč o letelici za višekratnu upotrebu. Zašto baš 100 kilometara? Zato što je to granica atmosfere i svemira, visina na kojoj se "zvanično" postaje astronaut.

U trci za ovu nagradu učestvuju 24 privatne firme koje su se do sada uglavnom bavile informatikom i novim tehnologijama. Njihovi vlasnici su zaljubljenici u svemirske letove i spremni su da u njih ulože milionske sume. Favorit je "SCALED COMPOSITES, LLC", američka firma sa sedištem u Mohaveu, u Kaliforniji. To je gradić sa manje od 5.000 stanovnika, usred pustinje, 150 kilometara severno od Los Anđelesa.

Firmu je osnovao Bert Rutan, koji je konstruisao inovativne letelice poput "Vojadžera" (obleteo je Zemlju bez sletanja). Rutan je projektovao ono što bi trebalo da postane prvi avion-raketa koji će poleteti u svemir - "SpaceShipOne (SS1)". Reč je o brodu neobičnog izgleda, nalik na jaje u kome ima mesta za pilota i dva putnika.



"SpaceShipOne (SS1)" će se popeti na visinu od 15 kilometara zakačen za avion "Beli vitez", a onda će se odvojiti, uključiti sopstveni motor (koji sagoreva azot-oksid i jednu vrstu gume poznate pod oznakom HTPB), postaviti pod uglom od 85 stepeni u odnosu na horizont i uputiti ka višim slojevima atmosfere. Motor će raditi jedan minut, ali će to biti dovoljno da avion-raketa dostigne željenu kvotu (krećući se brzinom od 4.000 km/h). Posle nekoliko minuta provedenih u bestežinskom stanju, letelica će krenuti nazad na Zemlju, sa podignutim krilima, koja će tako usporiti njeno kretanje u prvoj fazi spuštanja. To je takozvani efekat pera, koji će sprečiti preterano zagrevanje (stručnjaci očekuju da temperatura neće prevazići 600 stepeni Celzijusa, dok se šatl zagreje i do 1.000 stepeni Celzijusa). Na visini od 24 kilometra letelica će ponovo poprimiti oblik aviona i sleteće u pustinju Mohave, na nekoliko kilometara od baze Vazduhoplovstva SAD.



Iza Rutana stoji finansijer koji je do sada uložio oko 30 miliona dolara u "SpaceShipOne (SS1)", ali njegov identitet je strogo čuvana tajna. Kad govori o njemu, Rutan ga naziva "klijentom". Priča se da bi "klijent" mogao da bude Pol Alen, suosnivač Microsofta, treći na listi najbogatijih Amerikanaca.

Ako Rutan ne požuri, "X PRIZE" bi mogao da pripadne nekoj konkurentskoj firmi. U Kanadi, na primer, dizajner Džef Širin radi na "Kanadskoj streli", dok je u Velikoj Britaniji najdalje odmakao projekat Stivena Beneta, koji će u australijskoj pustinji uskoro isprobati svoju svemirsku letelicu .

Izgleda da će uskoro doći vreme kad u svemir neće putovati samo milijarderi koji mogu da plate 20.000.000 $ za izlet od par dana, već i oni koji za to zadovoljstvo mogu da izdvoje samo par hiljada evra.

http://www.xprize.org/
http://www.xprize.org/press/what.html
http://www.xprize.org/teams/scaled.html


CDC/GB

Američke vlasti izdale su kompaniji "Skejld kompozits" dozvolu za privatne svemirske letove s ljudskom posadom, prvu te vrste u istoriji vazduhoplovstva.

Na pomolu je nova era svemirskih putovanja, za one kojima turistička ponuda matične planete više nije dovoljno zanimljiva.

Kompanija "Skejld kompozits" polaže velike nade u svoju letelicu. Sastavljena je od dva dela: prvi je zapravo džet sa kratkim krilima i dva repa nazvan „Beli vitez“, čija je osnovna namena da se podigne na veliku visinu i odatle lansira drugi deo, avion na raketni pogon, nazvan "Svemirski brod 1".

http://www.scaled.com/projects/tierone/

Prvi privatni let u svemir u istoriji uspešno je okončan danas u Kaliforniji, kada je američka svemirska letelica SpaceShipOne sletela u pustinju Mohave, saopštili su organizatori.

Desetine hiljada posmatrača okupljenih oko aerodroma oblasti Mohave, aplauzom i povicima su oduševljeno dočekali američkog pilota južnoafričkog porekla, 62-godišnjeg Mike Melvill.

Melvil je uspeo da podigne letelicu na iznad 100 kilometara, odnosno preko granice na kojoj prestaje Zemljina orbita i počinje svemir, saopštila je firma "Scaled Composites", čiji je direktor Rutan Burt dizajner letelice "SpaceShiPONE.

Na nebu nad pustinjom videla se samo sjajna tačka dok je letelica, koju je na 15 kilometara visine podigao jedan transportni avion, 80 sekundi letela vertikalno, triput brže od zvuka, odnosno preko 3.000 kilometara na sat.

Let do visine od 103 kilometara trajao je oko tri minuta, a onda je "SSO" potpuno izgubio brzinu. Zatim je letelica počela da pada sve do visine od oko 60 kilometara, gde je pilot ponovo počeo da oseća atmosferu pod krilima i uticaj Zemljine teže.

Na visini od 25 kilometara, pilot je izveo jedan manevar i uspešno spustio "sso" na pistu sa koje je i poleteo.

Bert Ruton koji, kao i pilot Majk Melvil ima preko 60 godina, izjavio je po okončanju leta da to "korak koji bi mogao dovesti do novog svemirskog doba".

Letelica "SSO" koštala je više od 20 miliona dolara, koje je obezbedio američki milijarder Paul Allen, jedan od osnivača kompanije Microsoft.

"Mi, novi preduzimači koji se bave privatnim letovima u svemir, želimo da naša deca mogu da otputuju na druge planete", rekao je Bert Ruton.

For more information, visit www.spacedev.com.

http://www.theage.com.au/artic...87669848405.html?oneclick=true

Detaljan i opširan tekst (na srpskom) o "Letu za istoriju" aka "SpaceShipOne" možete pronaći na sledećem Linku

Ser Ričard Brenson, najpoznatiji britanski industrijalac, planira da 2007. godine otvori prvu svetsku turističku agenciju za putovanja u svemir, za koja će karta koštati 198.600 dolara. Brenson, čija se kompanija „Virdžin“ bavi muzičkom industrijom i trgovinom aviona, vozova, votke, kao i finansijama, udružio se sa suosnivačem „Majkrosofta“ Polom Alenom kako bi izgradili pet kapsula u kojima bi pravili ture po svemiru u trajanju od dva do tri sata.

Uzletale bi do visine od oko 130 kilometara, što je šest puta više od uobičajene visine na kojoj lete putnički avioni. Za vreme leta putnici će doživeti četiri minuta bestežinskog stanja i moći će da uživaju u pogledu, i u džin-toniku, ukoliko vlasnici budu dobili dozvolu za točenje pića.

„Nalazim se na sedmom nebu. Moja žena će videti da je teže živeti sa Ričardom Brensonom astronautom, nego sa Ričardom Brensonom industrijalcem“, izjavio je Brenson.

On je i ranije punio naslovne stranice svojim pokušajima da preleti Zemljinu kuglu u balonu, ili da pređe Atlantik u motornom čamcu. „Virdžin galaktik“ biće najnoviji poslovni poduhvat Brensonove poslovne imperije, u koji će biti investirano 100 miliona dolara u infrastrukturu i u letelicu u koju će moći da se ukrca pet putnika. Brenson je izjavio da planira da iskoristi zaradu od prvih klijenata i da za nekoliko godina snizi cenu kako bi let u svemir postao pristupačan i „običnim“ ljudima.

„Virdžin“ očekuje tri hiljade zainteresovanih za let u svemir u prvih pet godina. Brensonov „Virdžin grup“ patentiraće tehnologiju kompanije Pola Alena „Mohava aerospejs venčers“, koja je napravila prvi svetski privatni svemirski brod „Spejsšip 1“.

Model nove letelice, koju je dizajnirao Bert Rutan, biće postavljen oko kapsule „Spejsšip 1“. Rutan je izjavio da će letelica biti vrlo sigurna i da put u svemir neće biti rezervisan samo za mlade i zdrave ljude.

Prve ture u svemir krenuće iz pustinje Mohave u Severnoj Americi, ali „Virdžin“ planira da postavi još nekoliko lansirnih stanica na Floridi i u blizini Australije i Singapura, ukoliko dobije dozvolu za izvoz tehnologije iz SAD.

Svemirski turizam već postoji, iako ne u klasičnom smislu, a pristupačan je samo izuzetno bogatima. Američki industrijalac Denis Tito i južnoafrički biznismen Mark Šatlvort platili su Rusiji oko 20 miliona po osobi za let u svemir.

U prošlosti putovanja u svemir bila su privilegija nekolicine. Putovali su samo astronauti ili milijarderi koji su imali dovoljno keša da rezervišu let na ruskoj raketi „Sojuz“. Ser Ričards kaže da istraživanje pokazuje da u celom svetu ima oko tri hiljade ljudi koji su spremni da se prijave za prve letove sa „Virdžin galaktikom“.

„Ti letovi će omogućiti ljudima da odu u svemir, postanu astronauti, vide Zemlju i uživaju u bestežinskom stanju“, izjavio je ser Ričards za Bi-Bi-Si.

CDC/IB