Uhvati se desnom rukom za kosu i vuci uvis. Ako vuces dovoljno jako, poleteces. Eto to je otprilike gravitacioni pogon.

Nego, da li vidis neki problem ovde?

Brijem glavu tako da se ne mogu vući za kosu, imaš li neku drugu ideu?


Bez zeze, za takvo nešto sam čuo u SF filmovima i na nekim snimcima na youtube kako su neki navodno to napravili.

Zanima me da li sam shvatio suštinu onog što se naziva gravitacioni pogon.

Na ostala pitanja i dalje očekujem odgovor, ovaj put malo ozbiljniji (pretpostavimo da je moguće napraviti takvo što)

Pozz

Pa, gravitacioni pogon i nema neku definiciju (bar koliko ja znam) i sve su to, bas kako kazes, motori iz filmova i literature. Takodje dosta njih gravitacionim pogonom/motorom zove perpetuum mobile.
Ovaj drugi je 100% nemoguc tu nema rasprave, dok ovaj prvi ne postoji ni u teoriji, tako da tesko da ni tu nema da se prica o bog zna cemu... :)

Napravis hidroelektranu koja ti proizvodi el. energiju koju koristis za pokretanje elektromotora i eto motora kojeg pokrece gravitacija.

Hahahaha, to bi bilo najbliže definiciji....
ali u tom slučaju ovaj "pogon" bi trebalo drugačije nazvati...

"Takodje dosta njih gravitacionim pogonom/motorom zove perpetuum mobile."

Po mom shvatanju "gravitacionog pogona" to nebi trebalo biti isto, no kako ljudi sanjaju da naprave ono što je nemoguće (perpetuum mobile) tako mnogi pokušavaju u glavama smisliti način kako da (upotrebom energije) nekako "prevare" silu gravitacije i stvore "gravitacioni pogon". Čak šta više mnogi tvrde da je moguć ali da današnji materijali nisu u stanju izdržati razno razne sile kojima bi bili izloženi, a čiji bi rezultat bio blagi potisak prema gore.

Zaista bih volio da se nađu neki zagrijani likovi za raspravu o ovome i da čujem razloge zašto neke pretpostavke nisu moguće.

Možda sutra postavim kakav link sa youtube kao osnovu za raspravu...


Pozdrav svima.

A da ovo ide u UMZ? :D Onako, topao predlog za moderaciju...

Jeli misliš na neko drugo mjesto na forumu ili... Novi sam ovdje pa nemojte zamjeriti.

Ima puno primera gravitacionog pogona, samo je pitanje na sta ti mislis.

Plima i oseka su efekat delovanja gravitacije Meseca i one mogu da pogone generatore za proizvodnju struje.

Kosmicka sonda se moze ubrzati bliskim prolaskom pored neke planete, tu se koristi gravitaciona sila planeta da se ubrza sonda i t. d.

Da da, misli na drugo mesto na forumu, UMZ je skraćenica za Ultra Mad Zone, pa sad ti vidi...

^
Znaci UMZ :)

Hmm... ja sam mislio da je "gravitacioni pogon" nacin kretanja kroz svemir koristeci se gravitacijom obliznjih objekata i to sa jako malo ulozene energije (osim one koja je potrebna za izlazak iz Zemljine atmosfere). Naravno, ovakav vid kretanja zahteva mnoooooooogo racunanja.
Objasnjenje: krene se u jednom pravcu u svemiru - prema nekom nebeskom objektu. Sto se vise priblizite tom objektu to na vas jace deluje gravitacija tog objekta i ubrzava vas ka njemu. Poenta je u tome sto je vasa putanja i brzina kretanja takva da necete dodirnuti taj objekat vec ce vam on samo promeniti smer kretanja i zbog centrifugalnog ubrzanja "lansirati" vas dalje od sebe. U tom trenutku je kljucno da vas preuzme gravitacija nekog drugog objekta koji se opet uraditi istu stvar.
Verovatno kontate zasto je prezicno racunanje apsolutno neophodno za precizno kretanje po svemiru na ovaj nacin :)

To je 'gravitaciona pracka' i obilato se koristi u medjuplanetarnim letovima.
Samo jedna sitnica, ne radi se o centrifugalnoj sili koja izbacuje objekat, vec o ubrzanju objekta u odnosu na Sunce uz pomoc mase i brzine planete.

Mislio sam na nešto poput ovog, naravno ako je takvo što moguće.

http://www.youtube.com/watch?v=7Lka6d6DDBs

Ako okačimo dva tijela iste mase na neku koturaču kanapom tako da vise i da su u ravnoteži, kada zarotiramo jedno tijelo ono krene prema gore a ono koje se ne rotira krene prema zemlji, dakle, tijelo koje se rotira ima manju težino od odnog drugog.

To je čista fizika.

Kada bi se ono tijelo koje rotira rotiralo nekakvom ogromnom brzinom njegova težina bi bila blizu nule.

Želio sam čuti razna mišljenja kako bi se takve pojave mogle iskoristiti za ne samo za dostizanje težine tijela jednakom nuli nego i stvaranje sile koja bi takvo tijelo počela pomjerati prema gore.
Na slici je ono što sam probao i to su kante sa vodom (najlakše mi ih bilo dovesti u ravnotežu dosipanjem vode) i ponaša se kako sam opisao.

Prije svega, zašto se dešava da tijelo koje rotira ima manju težinu od takvog istog koje ne rotira.



Mislim da ova pumpa nema baš neke veze sa gravitacionim pogonom, kod pumpe je samo dodan "zamajac".



Ovo što sam do sada rekao ipak ima itekakve veze sa fizikom.

Nije to baš tako...

Pa kako je

Odakle ti to da telo ima manju težinu?

Telo i dalje ima istu težinu, samo što na njega sada deluje i dodatna sila koja ga primorava da se kreće po kružnoj putanji.

Nisam shvatio ovo sa rotiranjem.
Kada zarotiras kantu sa vodom, voda se ravnomerno rasporedjuje na ivice kante i na vodu deluje centrifugalna sila (ili koja li vec) a tada voda tom silom deluje na ivice kante tezeci da je rasiri. Sve u cvemu, efekat je lokalizovan na unutrasnjost kante dok je masa vode konstantna pa delovanjem gravitacije ima uvek istu tezinu.
Jedino zanimljivo razmisljanje je da ne rotiras samu kantu oko svoje ose vec da rotiras ceo kanap zajedno sa kantom oko tacke vesanja, znaci kao kruzno klatno ako me razumes, mrzi me crtati sada. Stim da u tom slucaju ne moras da koristis kantu sa vodom vec bilo koji tezi predmet.

NE znam bas... voleo bih da vidim snimak tvog eksperimenta pa cu ti onda poverovati da ce kanta koja ze zavrti oko svoje ose da se krece prema gore.

Najbolje je da to snimim, davno sam to radio.
Očekujte snimak sutra.




Ako ta kanta ide prema gore težina se mijenja, odnosno smanjuje se. Masa ostaje ista.


Čitamo se sutra.

Kanta ce krenuti na gore samo zato sto ce se kanap na kojoj je okacena poceti uvrtati i smanjivati tim duzinu samog kanapa.

Da ti odgovorim za gravitacioni pogon.

Zamisli da je prostor parce papira. Imas 2 tacke na tom papiru. Najkrace rastojanje izmedju te dve tacke je ustvari prava linija izmedju njih. E sad uzmes papir i savijes tako da te 2 tacke dodju jedna na drugu. Koje je sad nakrace rastojanje? Sad je rastojanje nula.
E na tom principu radi i ideaj o gravitacionom pogonu. Da se sa enormnom gravitacionom silom prostor i vreme toliko savije da ti ne moras nigde ni da putujes nego samo prodjes u drugu tacku i kad iskljucis gravitacioni pogon prostor se vrati u prvobitni polozaj a ti se pojavis na drugom kraju.
Imas tu ideju u filmu "Konacni horizont" originalno ime je "Event horizon"

Ufff... sto me nervira ova teorija to je neverovatno. Koga jos nervira ova terija? Ima li nekog da mi se pridruzi da nisam sam... neka se javi
Ma kakvo savijanje prostora i vremena ljudi?!?!? Vreme pre svega nije nista drugo neko imenica koja oznacava prolaznost! Kako drugacije iskazati da ovaj sadanji trenutak nije isti kao onaj pre njega? Sto se mene tice sve je to igra reci. Vreme je, dakle, samo imenica, kao i prostor.
I prostor i vreme su merljive "stvari". Neko je nekad davno odredio mere za merenje prostora (recimo metar) kao i vremena (recimo sekunda) ali su te mere relativne. Ali ne relativne u smislu da vaze samo na planeti Zemlji, vec relativne u odnosu na coveka i njegov stepen razvoja i tehnologije. Recimo, ranije nam je bilo OK meriti u ųm (micrometar) a sada smo vec odveliko zasli u nm (nanometre) a mm smo odavno zaboravili. Tako isto i sa vremenom. Cinjenica u koju ja verujem je da sve sto covek meri moze da se meri neograniceno precizno.
Ali, saviti jedan metar da postane pola metra je nevidjena glupost! Kako pre svega izmeriti prostor i vreme u svemiru? Ko mi moze garantovati da moj sat (kontrolisan kvarcnim kristalom) radi istom brzinom na Zemlji i u svemiru? A kako se uopste meri prostor u svemiru? Samim tim sledi pitanje kako se odredjuje brzina kretanja u svemiru? Koliko ja znam da se to radi nekim uporedjivanjem svetlosti nekih udaljenih zvezda, pa merenjem jacine radio signala sa zemlje, znaci sve neke relativne stvari. Verujem da na svetlost deluje gravitacija, kao sto takodje verujem da svetlost moze da "zakasni" iz raznih razloga, recimo pri extremno niskim temperaturama. Ako to sve vazi za svetlost, verovatno vazi i za radio talase. Gravitacija je jedna jako mocna sila kada je jaca i od svetlosti! Ja se bukvalno klanjam gravitaciji koliko je postujem. Pa sam stoga veoma skeptican oko eksperimentisanja sa njom...

Izvinjavam se na offtopicu ali poludim kada cujem ovu teoriju i prosto moram da komentarisem protiv nje.

Gravitacioni pogon je uređaj koji generiše svoje gravitaciono polje, pozitivno ili negativno, i čijim usmeravanjem ka okolnim izvorima gravitacije postiže kretanje u željenom pravcu.

Ne menja se ni težina ni masa (da ne ulazimo u relativistiku, ti efekti se u realnom slučaju ne primećuju).



Gravitaciono ubrzanje je principijelno isto pri maloj promeni visine u odnosu na odgovarajući referentni nivo. Ako se masa ne menja, ne menja se ni težina.

Do narušavanja ravnoteže sistema dolazi jer mu se dovodi energija spolja, što rezultuje promenama u sistemu, ali to se ne može pripisati promeni težine. Rotacija ne utiče ovde na promenu mase i težine.

U vezi zakrivljenja prostor-vremena, to zaista ima smisla. Opšta teorija relativnosti je prilično efikasna teorija, mada postoji još mnogo drugih teorija gravitacije, ali je to zaista efikasan model.

Što se gravitacionog pogona tiče, na ovoj temi sam prvi put sreo ovaj termin i dalje ne znam šta je, pošto se to ovde različito interpretira...

Kolko sam ja skontao iz njegovog pitanja u prvom postu on misli na gravitacioni pogon koji ce zameniti raketno gorivo za putovanje kroz svemir.

Napravis uredjaj koji ce pretvarati kineticku energiju u npr. elektricnu i taj uredjaj postavis ispod drveta jabuke i dobijes gravitacioni pogon

Jel moze malo detaljnije ?
PozZz . . .

Svako telo generise gravitaciono polje svojom masom (samim tim sto postoji)

Pazi ovako, sta je kontrolisano kretanje? Mogucnost da neki objekat po zelji pomeras u nekom referentnom sistemu
Kako pomeras telo? Tako sto na telo primenis silu u onoj meri koja je neophodna da telo dobije ubrzanje ili usporenje u zeljenom smeru, ostalo preuzima inercija.
Kako gravitacioni pogon tu pase? Tako sto bi (teorijski) promenilo silu gravitacionog privlacenja tela u cijem referentnom sistemu radi.

Ako posmatras univerzalnu jednacinu:


Videces sledece:

F je uvek privlacno ako su m1 i m2 pozitivni (G>0), samim tim da bi F bilo negativno u situaiji gde je m1 uvek pozitivno (masa zemlje recimo) masa tvog objekta bi morala da bude negativna. NEgativna masa ne postoji i cak je i teorijski veoma "skripuca", pogledaj ovde. Dakle, pisi propalo.

To sam mislio, a ako je "gravitacioni pogon" pogrešan izraz, žao mi je jer je to najbliže što sam našao na netu a opisuje ono što sam mislio, zapravo ako posvetite vremena koliko i ja nećete ni naći neki drugi pojam (ili ja bar nisam uspio).



Možda samo stvari vidim drugačije. Negativna gravitacija svakako ne postoji a nije nam ni potrebna.
Možda se "zabezeknete" kada budete vidjeli neke od slijedećih postova.

Ne vidim kako al ajde iznenadi nas. Gravitaciono polje je pasivno, sila i rad se ostvaruju samo interakcijom dva polja, narodski "moras da se odgurnes od necega"

Kako mi se samo sviđa to što reče :"moras da se odgurnes od necega"

To je pravac u kojem sam želio da krene ova tema.
Za žaljenje je što danas nemam vremena, no nikom se ne žuri.

I ja cekam da vidim sta ce biti.

Da, ali to je ok rezonovanje za mehanicke sprave i sisteme u kojima imas potpunu kontrolu nad "nabojem" koje generise polje (npr elektrostaticki mozes i odbijati i privlaciti tela), gravitacioni "naboj" je masa a ona je uvek pozitivna -> bilo kakav gravitaioni pogon moze biti samo privlacan, ali je taj "pogon" trivijalan i neupotrebljiv, ako izbacis jabuku kroz prozor nju ce do zemlje "pogoniti gravitacioni pogon" :) Dodatno komplikuje i situacija da ni sama masa kao posledica materije ne moze biti stvorena iz nicega i da bilo koji sistem moze samo da smanjuje svoju masu tokom puta. Dakle ne samo da ne mozes postici odbijanje, nego ne mozes postici ni vecu sila privlacenja od one definisane pocetnom masom tela. I na kraju i kad stignes tamo gde si naumeo, nemas nacina da se zaustavis (tuzna jabuka). Sve u svemu veoma neupotebljiv sistem.

Osim ako dostizes relativisticke brzine :)

Bravo mmix! Pravo objasnjenje! I ja sam hteo da napisem isto ali me mrzelo

Salim se...
Nego, da li ste gledali film "The first man on the Moon"?
http://www.youtube.com/watch?v=qk8jWObYgCk
Lik je izmislio "kavorit". Supstancu koja se nanese na neko telo i onda nekim cudom, na to telo vise ne deluje gravitacija i ono odleti sa svog oslonca na zeljmi
U filmu je primer sa nesrecnom jabukom (kao sto kaze mmix) koje se lepo pokrene sa stola ali nema nacina da se zaustavi i nesrecno se prinudno zaustavi na plafonu

U tom smeru treba razmisljati

Jedino o čemu treba razmisliti je srednjoškolska knjiga iz fizike, u njoj ima dovoljno materijala da se izbegnu ovakve nebulozne ideje

Koliko se ja sećam, inercija je direktno proporcionalna masi, a i gravitacija je direktno proporcionalna masi, stoga, iz postojanja mase proizilaze gravitacija i inercija; da bi smanjio gravitaciju, moraš da smanjiš masu; takođe, da bi smanjio inerciju, moraš da smanjiš masu; dakle, gravitacija i inercija postoje zbog mase, a gravitacija telu daje težinu (tojest, interakcija dve gravitacije daje težinu), a inercija mu daje otpor promeni vektora kretanja... no, evo primera:

Da bi gravitacija bila 0, za neki predmet - masa mora da mu bude 0; da bi gravitacija imala negativan uticaj/učinak za neko telo, masa mora da mu bude negativna; ako gravitaciju merimo u odnosu na Zemlju, izražavamo je u težini; ako tu težinu dovedemo u negativnu vrednost - pobedili smo gravitaciju => komad stiropora u bazenu je odličan primer.

No, sad želimo da savladamo gravitaciju unutar vazduha => opet, postoji rešenje; naše telo (ili zbir različitih tela spojenih zajedno) mora da ima manju težinu od materije koja popunjava prostor oko nas => balon sa vodonikom, ili helijumom, ima manju težinu od vazduha, i penjaće se sve dok se gustina vazduha ne smanji toliko da težina vazduha bude jednaka težini balona sa helijumom+našeg tela, kome pokušavamo da smanjimo gravitaciju ;)

No, sve je ovo bilo u prostoru gde smo okruženi materijom; u svemiru, gde se računa da je komplet okruženje čist vakum, koji takođe ima masu 0, potrebno je nešto sa još manjom masom => dakle, tvoja masa mora da ode u negativnu vrednost, da bi bila manja.

Pošto od mase zavise i gravitacija, i inercija, kad masa postane negativna, postaće i gravitacija negativna, ali i inercija => negativna inercija bi bila jedan, u najmanju ruku smešan koncept: telo stoji, ali ti kada uložiš silu, da bi ga pokrenuo, telo se ustvari odupire duplom silom, i počinje da se kreće u smeru suprotnom od početne sile; telo se kreće, ali ako na njega deluje sila koja bi težila da ga zaustavi, telo počinje da se kreće sve više i više, brže i brže.... stoga mislim da koncept negativne mase postoji samo u domenu ljubavi :P

Uostalom, ako se ja dobro sećam - mi, ljudi, smo odavno savladali gravitaciju!!! Braća Wright, grof Zeppelin... a i Dedal i Ikar, koji su prvi primenili koncept krila na ljude :) to što smo gravitaciju savladali razlikom u pritisku vazduha, umesto antigravitacijom, uopšte ne umanjuje značaj postignutog cilja.

Bio neki futuristicki dokumentarac na nekom od naucnopopularnih kanala.. Prica je bila da se busenjem tunela pod nekim uglom kroz zemlju moze iskoristiti gravitacija kao pogon. Izracunali su da bi vreme puta bilo isto izmedju bilo koje dve tacke na zemlji pod uslovom da je tunel pravolinijski kopan.

Sto se tice negativne mase...
Ako uzememo neko hipoteticko telo koje ima negativnu masu, pod uslovom da su gravitaciona i inercijalna masa ista stvar, postojala bi jedna zanimljiva pojava a to je da bi se telo kretalo u smeru suprotnom od onog na koje na njega deluje sila (a = F/m, pa ako je m negativni skalar, a ce biti suprotnog smera od F).
Samim tim, iako bi gravitaciona sila delovala na gore, telo bi se pokrenulo na dole, sto mu dodje, isto kao i sa pozitivnom masom :)

15.12.2010 prvi krug fiskalizacije u FBiH.
Niđe veze sa ovom temom.
Nemam vremena nizašta osim da pročitam ono što ste napisali. E to je veza.

Sve što pišete mi je jako interesantno i zahvalan sam na svakom pojašnjenju i na svakom iznesenom mišljenju.

Postavio sam ovdje ovu temu jer me to zanima i imam neke ideje, ali ja nisam fizičar, a većina Vas jeste.
Zato ovo i shvatite na takav način.

Negativna masa nije ono što me zanima. Zanima me zašto mjerenja sloobdnog pada žiroskopa koji se vrti pokazuju manje ubrzanje od onih koji se ne vrte. (Ne mislim da je u pitanju greška pri mjerenju).

Pozzz svima...

Napominjem da nisam upoznat kako radi žiroskop, stoga neka neko stručniji za to odgovori, a moje uzmi sa rezervom, ja ću samo dati mehaničku ocenu razlike u ubrzanjima proizvoljna dva tela koja slobodno, od kojih jedno rotira.

Kako god, neka su oba tela u obliku valjka, i neka im je osa rotacije približno stancionarna, a otklon u odnosu na vertikalan pravac zanemarljiv.

Posmatrajmo jednu tačku na obodu valjka (omotaču). Ta tačka je podložna dejstvu 3 ubrzanja:
-gravitaciono
-centripentalno
-tangencijalno
Ta tri ubrzanja orijentisana su u pravu osa koordinatnog sistema sa osama x, y, z, tj. sva tri su uzajamno normalna, pa važi:


Rezultujuće ubrzanje a prema tome mora biti veće od bilo kojeg od prethodnih pod uslovom da druga dva nisu jednaka nuli. Sumiranjem za sve tačke zaključak se neće promeniti.

Stoga je a>g, gde je g gravitaciono ubrzanje, a ujedno i ubrzanje drugog valjka koji slobodno pada.

Međutim ako je valjak naklonjen rezultujuće ubrzanje neke tačke na njemu može biiti manje od g, jer ubrzanje koje nastaje sumiranje tangencijalnog i centripentalnog, obeležimo ga sa i ubrzanje g mogu biti postavljeni pod nekim velikim tupim uglom pa ubrzanje neke tačke zaista može da bude manje od g po intenzitetu.

Ne znam da li žiroskop pokazuje rezultujće ubrzanje, ubrzanje neke tačke, horizontalnu ili vertikalnu komponentu, samo neko od nabrojanih ubrzanja ili više njih, ali jasno da u realnom slučaju nije tako lako stvoriti adekvatan model, jer osa rotacije se menja, a broj tačaka za koje sumiramo rezultujuće ubrzanje jako veliki, dok kod složenijih oblika koji slobodno padaju postaje nimalo trivijalan problem.