Kako kojih medija.
Medije uglavnom boli uvo za stvarne dogadjaje, ali i pored toga neki su objavili normalne spekulacije na temu:
http://news.nationalpost.com/2...t-of-proportion/#ixzz16uNwJg8l


..sto se i ispostavilo kao tacno.



Normalno da je bilo.
Tu vest skoro niko ne bi procitao da se u startu govorilo o novom obliku zivota na Zemlji.

Koliko sam ja shvatio, nije u pitanju arsenik kako svi zovu odredjeni otrov. Ako se dobro secam, na nasem jeziku se taj hemijski element zove ARSEN, tj. na engleskom Arsenic

Pa, taj element je otrovan sam po sebi.
Sad, sta se misli kada se kaze arsenik i da li je to isto sto i arsen, ne znam...Ja sam mislio da jeste.

MOja greska, izmenjeno.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Arsenik

Interesantno je da se za bakterije koje koriste arsen zna već dve godine http://en.wikipedia.org/wiki/Arsenic#Biological_role tako da nije najjasnije kakvo je to novo otkriće koje je NASA objavila.

Pa kad otkrijes nesto ne mozes odmah da izletis u javnost i vices "Eureka". To prvo treba da se proveri, potvrdi, analizira...Ova konkretna bakterija je izolovana jos pre 2 godine...

Novo je da je arsen(ik) preuzeo ulogu fosfora u DNK molekulima a da je rezultirani DNK stabilan i "ziv".

Pitam se da li bi silicijum mogao preuzeti ulogu ugljenika. Postoje mnogi ekvivalenti organskim jedinjenjima gde je umesto ugljenika silicijum.

Alo defektolog, ovo je srpskohrvatski :P koji valjda vise ne postoji, ja pisao na srpskom, tamo nema arsenika kao hemijskog elementa

Ali dobro, kad si bas morao da ides u sitna crevca...

Taj jezik itekako postoji i u širokoj je upotrebi. Druga je stvar što ne postoji saglasnost oko toga kako se zove.

Ja se slažem treba ukinuti sh jezik na wikipediji, stvara zabludu, srpsko-hrvatski jezik više nikada neće postojati. Ne zvanično.

Srpsko-hrvatski jezik vise ne postoji. Postoje Srpski i Hrvatski. Razni jezici u nastajali, menjali se i nestajali, jedan od njih je Srpsko-hrvatski.

Dobro de, izvinjavam se ja suzanj sto postavih pogresan link... ;)

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD

Ne postoji, ali u mašti političara koji su hteli dekretom da ga ukinu. Na terenu itekako postoji.

Na srpsko-hrvatskom Arsen Dedić == Arsenik Dedić.

Sjećam se da sam prije par mjeseci gledao dokumentarac na Discovery-ju ili nekom od sličnih kanala kako neki astrobiolog iz navedenog jezera u blatu nalazi pomenute bakterije i radi eksperimente sa arsenom na njima i priča ovu priču od sad.. Ne razumijem šta je ovdje novo...

Arsen Dedić = Arsenik Čičić, valjda ;)



...hmmm... još da uspemo samo da promenimo valentnost tom zamenskom silicijumu, i da mu kolektor i emiter spojimo na žice :) :) :) čoveče, od ovoga može barem dobar scifi da se napravi ;)

ontopic: U svakom slučaju organizam menja pogled na stvari, pošto smo do sada bili ubeđeni da se živi svet sastoji od C,H,O,N,S,P, a sada imamo jednog koji je C,H,O,N,S,As. Da li to znači i da je metabolizam promenjen?

Pa silicijum i jeste cetvorovalentan kao i ugljenik.

^^mislio sam na prljanje silicijuma 3-valentnim i 5-valentnim molekulima, da bi se dobili PN spojevi... i sve to unutar ćelije :)

Bilo je slicnih:

http://www.imdb.com/title/tt0251075/

:)

Bolje Arsen Dedić nego Fosfor Dedić... :)

Jel treba da menjam nick?

Ajoj, jel to bese onaj film-reklama za head&shoulders? Sa selenom, tako nesto? Koji je msrtonosan za noveonastali zivot

Da :-) Meni je inace taj film bio skroz kul - iako se nije bas proslavio :-)

Sad ozbiljno... vaznost ove vesti je sama potvrda. Predvidjanje je jedna stvar, ali konkretna potvrda da nesto tako zaista postoji u prirodi je sasvim druga stvar. Ovo povecava tipove okruzenja koji su kompatibilni sa zivotom kakav mi poznajemo, sto svakako povecava sanse da takvo mesto bude pronadjeno odavde.

Pretpostavljam da ce u sledecih 10-tak godina biti pronadjena planeta sa uslovima skoro identicnim zemljinim. Mada ne verujem da ce to napraviti neku veliku senzaciju - obicnom svetu ce ipak trebati da vide "male zelene" da bi bili uvereni da oni zaista postoje ;-)

Sto nas onda vraca na radni sto - to (nalazenje "malih zelenih") je prilicno tezi problem od pronalaska planeta (u cemu postajemo vrlo uspesni u poslednje vreme ;-) - posto je neophodno da taj zivot bude bar na nivou naseg razvoja da bi poslao nesto dovoljno jako u "etar" sto bi eventualno doslo do nas.

Onda se tu postavlja jos problema - prvo, svemir je prilicno velik - i samo nasa galaksija je ogromna, pa su sanse da taj signal - cak i ako se potrefi da ga je neko bas poslao u pravom momentu i u pravom smeru, dodje bas sad do nas... minijaturne ;-)

Tesko da ce neke alge poslati nesto bitno u etar sto bi mi nazvali inteligentnim zivotom :)

A neki kompleksniji organizmi od nas, ako postoje, vrlo verovatno znaju i za power-management, pa ako ne zele - verovatno i ne salju nista u "etar"... ;-)

Otkud znas, mozda su "veseljaci" pa hoce da se njihov Pink cuje sirom poznatog univerzuma

Mislis potvrdjena :)
Do sada je otkriveno preko 500 vansolarnih planeta, a oko 700 ceka na zvanicnu potvrdu. Medju njima ima dosta zemljolikih - znaci, atmosfera, gravitacija, udaljenost od maticne zvezde itd. Tako da, to je ono sta treba traziti i sto se tice mene uslovi identicni Zemljinim uopste nisu bitni, jer kako sam kazes - povecava tipove okruzenja.

Na pitanje da li postoji zivot izvan zemlje mora se vec potvrdno odgovoriti .
Vec su extremofili prodrili u svemir i to na svemirske brodove satelite i sonde sto je vec potvrdjeno .
Mars je vec verovatno zarazanen zivotom sa zemlje .

Misli se na život vanzemaljskog porekla.

Ako mislis na ovu bakteriju ona je suvise slicna ostalim da bi bila vanzemaljska ili da je nastala iz zasebne grane zivota te definitivno nije "vanzemaljska sem ako sam zivot nije vanzemaljski.
Ona je izgleda evolucijom uspela da zameni fosfor arsenom i nista vise posebno .
Obicna potvrda da je zivot ne zemlji vrlo sposoban i da gde god ljudi slete ili njihove letilice posejace zivot.
Meni je zanimljiva zbog tvrdnje da je zivot pre 4 milijarde god dosao na zemlju a nije na njoj nastao.

vlo zanomljiva stvar da su posejali zivot na mars ako ima neko link na tu temu molio bih da ga objavi

I ja bih voleo da vidim takav link.
Ako mislis na ono sto kaze darkonsm, tu se radi o kontaminaciji zemaljskim bakterijama koje na neki nacin dospeju u letelice koje se salju u orbitu.
Sve one prolaze neki karantin, ali pitanje je koliko je to delotvorno.
Licno ne mislim da je Mars kontaminiran takvim bakterijama, ali mogucnost uvek postoji.

Naravno ne mogu dokazati tvrdnju jer bi ljudi morali poslati misiju na mars ili vrlo softificiranu sondu u blizini neke starije sonde ali mogucnost postoji jer i na mesecu su prezivele bakterije sa zemlji zbog ceka je svojevremeno nastala panika http://www.astronomija.co.rs/i...mljani-u-invaziji-na-mars.html

_{[Ovu poruku je menjao darkonsm dana 09.12.2010. u 01:30 GMT+1]}

Naravno da je ona yemaljskog porekla. No, pogledaj prvo na šta je neka izjava bila odgovor.

Valenca je tremin koji se koristi za atome. Kod molekula nema smisla.

Od arsena nije ništa manje otrovan beli fosfor pa se niko ne uzbudjuje oko toga. Arsen i fosfor su u istoj grupi periodnog sistema. Imaju po 5 valentnih elektrona i dosta sličnosti u hemijskom ponašanju. Arsen je atom većeg prečnika od fosfora pa se nemože "zavući" baš svuda gde to može fosfor. Ali tamo gde može nije čudo da se ugradi.

Arsen je normalno prisutan kod čoveka kao i kod drugih živih organizama. U mokraći čoveka se javlja u koncentraciji od 40 mikrograma/litru a nekad i više zavisno od ishrane. Kumulativnio se gomila u jetri, kostima, koži, dlakama i noktima.

Članak o kome govori NASA je zanimljiv jer se govori o bakterijama kod kojih je arsen ugradjen u DNK.


Ugljenik i silicijum, kao elementi sa po 4 valentna elektrona, pokazuju sličnosti, Tako, na primer, oba grade jedinjenja u kojima njihovi atomi imaju centralni položaj u tetraedarskoj strukturi. Sličnost je i u tome što su sposobni graditi velike molekule.

I zašto onda do danas na Zemlji nije nastao život od silicijuma? Možda zato što silikatna kiselina uvek završava kao silicijum-dioksid. Da bi primio drugi oblik silikatni kamen mora da se obradjuje čekićem. Sa druge strane molekul DNK živahan je sam po sebi, dovoljno je samo da se nadje recimo u vodi. Onda počne da se uvija, udružuje, cepka poput gliste. Kao da je živo biće.

Ali nije isključeno na nekoj planeti gde su temperature dovoljno bliske temperaturi topljenja kamena i neki silikatni molekul krene u životnu avanturu.

Ili u vestackim uslovima :)

Na šta misliš kad kažeš veštački uslovi?

Ako misliš na varijantu onog što je NASA pronašla kod bakterija sa arsenom u DNK evo jednog problema:
Poznata je kompletna DNK sekvenca bakterije Haemophilus influenzae.
Sagradimo DNK identičan originalnom DNK bakterije gripa samo što su umesto C-atoma u DNK ugradjeni atomi silicijuma.

Prvo pitanje: da li je takva konstrukcija uopšte moguća?
Drugo pitanje: Da li će bakterija sa tako formiranom DNK izazivati grip? Mislim u odgovarajućim sistemima, jer kod čoveka neće izazivati grip jedino povećane naslage silikatne prašine u plućima, rak ili šta slično.

_{[Ovu poruku je menjao kandorus dana 28.12.2010. u 16:27 GMT+1]}

samo da uskocim sa konstatacijom da ova bakterija ne izaziva grip, niti ga izaziva neka druga bakterija, vec VIRUS gripa...

Izvinjavam se, pomislio sam da je u pitanju "influenca". No svejedno, imamo sekvencu DNK i zamenimo sve atome ugljenika atomima silicijuma. Da li će interakcija takve SI-bakterije i C-bakterije u svojim sistemima biti istovetne?

Pa takav organizam bi bio bezopasan za nas jer u nasem telu

- bakteija ne bi nasla dovoljno Si za svoje razmnozavanje. Opstala bi verovatno tokom trajanja svog zivota ali nikad ne bi mogla da se razmnozi u kolicini da predstavlja opasnost po nase zdravlje.
- virus ne bi mogao da natera nase C DNK celije da proizvode njegovu Si DNK/RNK. Sta vise cak i kda bi mogli da ih nateraju prosli bi isto kao i Si bakterije.

To u redu, Si-bakterija u C-organizmu bi bila samo strano telo i obratno. Medjutim pitanje je Si-bakterije u Si-organizmu, da li bi imala isti uticaj kao C-bakterija analogna SI-bakteriji u C-organizmu analognom Si-organizmu?

Naivan odgovor po analogiji bi bio pozitivan. Ali da li je baš tako?

Kako Si i C nisu isti elementi, uticaj bi sigurno bio drugaciji - koliko drugaciji, za to bi nam vec trebale simulacije Si-baziranih organskih jedinjenja koje za sada nismo u stanju da pravimo.

Tj. u nedostatku konkretnih zivih primeraka Si-baziranih organizama.

Btw,

http://en.wikipedia.org/wiki/H...en_and_phosphorus_biochemistry



Kao sto rekoh, Si != C i pored slicnosti. Ocigledno postoje dobri razlozi zasto je zivot baziran na ugljeniku a ne silicijumu ;-

da se ogranicimo - zivot na ovoj planeti...
kao sto neko rece, tamo gde vladaju drugi uslovi poput visoke temperature, pritiska, prisustva sasvim drugih gasova u atmosferi i sl, verovatno je da zivot baziran na C ne moze da se razvije, ali mozda moze baziran na Si...
iskreno, verujem u mogucnost da se na nekoj planeti vec razvio zivot baziran na Si u vidu kristala, i to na areolu 'pustinja' gde zivo bice moze dolaziti u kontakt sa podlogom pune Si i na taj nacin se razmnozavati i odrzavati svoje zivotne funkcije, jer mi je nepoznato da Si u nekom jedinjenju moze da lebdi u atmosferi... mislim, mozda i moze u takvim uslovima, ali ovako je realnije...

Može, u obliku tetrafluorosilana koji je gas na sobnoj temperaturi (sublimira na oko -90^oC).
Tetrafluorosilan bi mogao da bude proizvod disanja na takvoj planeti a mogao bi nastajati i nakon požara jer bi atmosfera sadržavala fluor umesto kiseonika. I još ako bi površina planete sadržavala soli heksafluorosilikatne-kiseline i mora alkalnih hidroksida eto uslova za razvoj Si-života.

Da, postoje dobri razlozi zašto je život zasnovan na ugljeniku, a ne an silicijumu. Kao što Ivan reče, Si != C. Imaju ustu valentnost, odnosno u istoj su grupi, ali to je sve. To znači da grade slične, ali ne i iste hemijske veze. Ugljenik gradi više jedinjenja od bilo kog drugog elementa. Sledeći je silicijum, ali zaostaje za ukljenikom.

Ako bi atmosfera bila reduktivna tada bi proizvod disanja mogao da bude recimo silan ili disilan koji su na sobnoj temperaturi gasovi. Silan ima strukturu identičnu najprostijem ugljovodoniku - metanu a disilan je analogan etanu. Uslovi na planeti nebi morali da budu ekstremni jer bi reakcije mogle da budu vodjene nama danas nepoznatim enzimima na bazi siliciujma.

To što je čovek do danas otkrio neuporedivo veći broj ugljenikovih jedinjenja u odnosu na sve ostale elemente nemora da bude prirodno ograničenje već stvar praktičnih posledica traganja za onim što koristi čoveku, čije je telo bazirano na jedinjenjima ugljenika.

Već sam napomenuo da je struktura silikata tetraedarska kao kod ugljenikovih organskih jedinjenja. Medjutim sličnost se tu nezavršava. Na primer i silicijum nalik ugljeniku gradi disilen, analogon etena. Veze izmedju Si atoma je sigma i pi-veza kao kod C=C veze u etenu. Disilen je sposoban da se polimerizuje kao i eten.

Dakle polimerizacijom raznih polaznih disilaalkena bili bi u poziciji da dobijemo veliki broj raznovrsnih jedinjenja, baš kao što je to u slučaju ugljenika koji se našao u za to pogodnim uslovima na Zemlji.

Inače kod disilana jačina Si-H veze je oko 367kJ/mol do 393kJ/mol (zavisno od autora) dok je kod etana jačina C-H veze oko 414kj/mol, što je uporedivo. Takodje Si-Si veza rotira pa je otvaren put za različite konformacije kao kod ugljenikovih organskih jedinjenja.

To je posledica simetrija rešenja Šredingerove jednačine. Dakle, razlog je fundamentalne prirode.

Ja do sada nisam pročitao, za mene, ispraznije, tj. tuplje objašnjenje od ovog: "To je posledica simetrija rešenja Šredingerove jednačine. Dakle, razlog je fundamentalne prirode." Siguran sam da ni autoru nije razumljivo šta je napisao odnosno značenje citiranih reči.
Uopšte ne bi bilo loše, ako se pojedinci ne bi petljali u stvari o kojima pojma nemaju!