Količina toplote potrebna da bi se do ključanja dovela voda je data sa:
, gde je latentna toplota isparavanja.

Da bi došlo do isparavanja treba da se voda najpre zagreje do temperature ključanja, pri čemu je potrebna količnina toplote:


Temperatura ključanja zavisi od pritiska, prema tome se proračun trebao prilagoditi datom pritisku i sl, tj. pritisak određuje vrednost tačke ključanja, a verovatno utiče i na vrednost latentne toplote.

Vreme potrebno za ispravanje određene količine vode trebalo bi da je određeno snagom grejača.

Ovako bi trebalo da je otprilike, moguće su greške, za precizniji (tačniji) odgovor sačekaj nekog iskusnijeg od mene.

Ne, ne, nisam mislio grejanje grejacem.
Na primer, parce metala koje izadje iz prese je vruce, zbog pristiska koji je presa ostvarila. Ja sam mislio na zagrevanje vode po tom principu - kada bi sipao litar vode u "presu", koliki pritisak (i u kom vremenskom intervalu) bi ta presa morala da ostvari da bi voda prokljucala?

Voda je gotovo nestišljiva.Ako je zatvoriš u najčvršću metalnu posudu i napraviš pritisak recimo 10 000 bar utrošićeš vrlo malo energije.Voda će ostati ledena.Prije da će doći do zagrijavanja metalne posude zbog deformacije stijenke.Kad je riječ o plinovima priča je drukčija.

da, kad se malo razmisli i ima logike - da pritisak moze da zagreva vodu, onda bi voda na dnu okeana bila toplija od vode na povrsini!

Temperatura kljucanja vode, raste sa povecanjem pritiska. Iz toga sledi zakljucak.

.Ako umjesto statičkog pritiska imamo dinamički,tj udar,tada se voda može zagrijati zagrijati pa i ispariti.

E pa u originalu sam na to i mislio - "nagli pritisak Y u roku od, recimo, X milisekundi", samo nisam znao da ima razlike izmedju dinamickog i statickog pritiska!

Znaci, "koliki NAGLI pritisak, i koliko dugo bi trebao da traje, da bi voda prokljucala?" :) Valjda ima neka formula :) Cenim da bi osnovni elementi takve formule bili pritisak, duzina trajanja pritiska, kolicina tecnosti i nekakva konstanta specificna za datu tecnost.

Zamislimo presu koja može obezbediti proizvoljan pritisak klipom mase m i brzinom kretanja klipa v.
Neka je za datu količinu vode pri standardnom pritisku P₀ (=101325Pa) potrebna količina toplote Q₀ da bi voda proključala. Pošto je tečnost vrlo malo stišljiva kretanje klipa nakon udarca u površinu vode biće kratkotrajno. Tada je potrebno da važi Q₀ = mv²/2 (uz pretpostavku da je voda primila svu kinetičku energiju klipa, što u praksi nemora biti). Medjutim, klip sada vrši pritisak na površinu tečnosti P₁ = 101325Pa + m(v/t)/S gde je t vreme od udarca u površinu tečnosti do zaustavljanja klipa i S dodirna površina klipa i vode. Kako su sve veličine poziivne tada je P₁ = 101325Pa + dP > P₀. To znači da voda sada trpi veći pritisak, što povlači povećanje tačke ključanja pa je potrebno dovesti više energije. Prema tome početna brzina v nije dovoljna za isparavanje tečnosti. Preračunamo brzinu klipa uzimajući u obzir pritisak P₁, ponavljanjem postupka šaljemo klip većom brzinom i dolazimo na isto. Dok se presa neraspadne.

au, temeljan odgovor! svaka cast! :)