1) Ne to je prosto karakteristika materijala.
2) Pokusaj da prodiskutujes ovaj slucaj preko relacije
3) Za 3. pogledaj ovo predavanje zaista je fantasticno.
http://www.youtube.com/watch?v=AfQxyVuLeCs

Ako je valentna zona popunjena elektronima i postoji veliki "gap" do sledeće zone materijal se ponaša kao izolator. Što je veći gap to je materijal bolji izolator. Ali za svaki izolator postoji probojni napon iznad kojeg izolator počinje da provodi električnu struju, tj. dovoljno visok napon izbaci elektrone iz valentne zone. Tako je za prirodnu gumu probojni napon oko 20MV/m (jačina električnog polja). Pri probojnom naponu dodje do jonizacije materijala tako da je moguć tok električne struje.

Ako imas izolator on nece postati provodnik ni za jednu vrednost jacine elektricnog polja!

Koliko smije biti tanak taj taj izolator pa da ne propusti struju kod malo većih napona?

Uvek uzmeš malo deblji sloj nego onaj koji je računski potreban. Za gumu se kreće 15-27 MV na metar debljine. To znači da će 1mm izdržavati oko 15-27 kV zavisno od vrste gume. U praksi obične kombinirke imaju 1-2mm sloj gume (ili plastike) i štite do oko 600V.

^petarm

Koji materijal neće postati provodnik ako mu se dovede napon potreban za izbijanje elektrona iz valentne trake?

Izolator je izolator. I kod izolatora nije provodljivost nula vec je jako mala. I kod izolatora postoji neki procep. On je oko -a i vise. Taj neki procep, sirina zabranjene zone, je karakteristika materijala i ta sirina zabranjene zone se ne moze promeniti pod dejstvom ma kako jakog elektricnog polja. Prema tome izolator ne moze postati provodnik.

Pa dobro:Da li je dioda od silicijuma provodnik ako je doveden napon u provodnom smeru od 0.1V?
Ili se tada ponaša kao izolator?

U prirodnim naukama se nemože zapucati definicija ko kako hoće. Od svake takve definicije je starija stvarnost. Zato kad se kaže da nešto "provodi" onda je to "provodnik". To što je neko dao arbitrarnu granicu 2eV ništa neznači. Već sam naveo primer gume za koji je probojni napon oko 15-27MV/m. Većina "izolatora" ima tako "rastegljiv" probojni napon pa nekad može da bude unutar datih 2eV a nekad van. Zavisi od mnogo toga.

Još si ostao dužan da navedeš primer materijala koji može da izdrži bilo koji električni potencijal a da elektroni valentne trake ne predju u provodnu traku.

Mislim da ti uopste nisi procitao moje postove i nemam nameru da nastavim s nekim prepucavanjem. Si je poluprovodnik. Nije ni provodnik ni izolator.

Da, moguće je, odgovor je na pitanje

i ti na to pitanje nisi potpuno odgovorio. Zato sam dodao prilično neutralan komentar, a što si se kačio to ti znaš.

Odgovor je ne. Nije moguce da bilo koji materijal (npr. guma) postane provodnik ako se nadje u dovoljno jakom polju. I to sam vec napisao. Provodnik je materijal koji pruza mali otpor pri provodjenju!

<sub>[Ovu poruku je menjao petarm dana 04.01.2011. u 16:29 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao petarm dana 04.01.2011. u 16:34 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao petarm dana 04.01.2011. u 17:01 GMT+1]</sub>

De, dobro, "Provodnik je materijal koji pruza mali otpor pri provodjenju!".

Vazduh je dobar izolator. Postepenim povećanjem napona izmedju dve razdvojene ploče pri niskim naponima se ne dogadja ništa značajno. Medjutim visok napon će dovesti do jonizacije molekula vazduha. Usled prisustva velikog broja jona vazduh postaje dobar provodnik što se obično proslavlja uz puno buke i svetlosti. Dakle, dovodjenjem dovoljno velikog napona (3MV/m) vazduh počinje da "pruza mali otpor pri provodjenju" električne struje pa je prema tome "provodnik". Inače jačina struje kod električnih pražnjenja u atmosferi se kreće i do 500000A.

Svaki materijal će postati provodnik pod dejstvom dovoljno jakog električnog polja. Ko ne veruje, vodim ga na vrh stuba kad krenu letnje oluje. Ne mora da se brine, vazduh je dielektrik, samim tim izolator. Ništa mu se neće desiti, vazduh je izolator, pa neće valjda struja kroz vazduh...

Dakle očigledno je da se od izolatora može napraviti provodnik.Čak se nakon proboja napon može znatno smanjiti,a struja lijepo teče.To je primjenjeno kod lučnog zavarivanja i rezanja metala plazmom.
Ali kako od provodnika napraviti izolator,(a izgleda da može)?
Nije ovo vic o volu i kobasici već ozbiljno pitanje.

Hvala svima na kvalitetnim i raznovrsnim odgovorima, ali svi su diskutovali o prvom pitanju. Da li bi neko malo mogao i o druga dva?Hvala.

Kada bi u provodniku postojalo električno polje isto bi dovelo do kretanja elekrona što bi vodilo ravnoteži. Zato je jačina električnog polja unutar provodnika jednaka nuli. Više o tome može se pročitati vezano za Faradejev kavez.

Princip rada otpornika se zasniva na smanjenju broja slobodnih nosilaca naelektrisanja (kod nemetala, metala i legura to su elektroni, kod elektrolita joni). Da bi se nosioci naelektrisanja oslobodili potreban je veći elekrični potencijal. Na otporniku postoji pad napona što se može izračunati korišćenjem Omovog zakona.

Jos uvek mi nije bas najjasnije sta se desava u provodniku odnosno sa poljem/strujom... pogledacu jos oko faradejevog kaveza pa mi mozda bude jasnije, u svakom slucaju hvala svima

U kom kontekstu/uslovima/ograničenjima treba provodnik prevesti u izolator?

To nam treba kada želimo napraviti prekidač struje a da taj nije mehanički sa pokretnim djelovima i kontaktnim pločicama.Kada je struja koju prekidamo jako mala,a prekidač treba biti što manji.

Da li ti treba za jednosmernu ili naizmeničnu struju?

Treba mi za prekidanje jednosmjerne struje jačine 0.1 [mA],pa
kad se poveća otpor neka ta struja ne bude veća od o.ooo1[mA] za
istu naponsku razliku (24 V=).

Za tu svrhu možeš koristiti tiristor. Nešto detaljnije o tiristorima. Postoje i knjiga "Tiristori" koja se može pronaći kod nas ako ne u knjižari onda u biblioteci. Na internetu takodje postoje sajtovi sa knjigama o tiristorima kao i praktičnim uputstvima i jednostavnim šemama vezano za tiristore.

Moze i tranzistor. Tim prije sto su "male" struje u pitanju.
Samo zzzz nije naveo kako bi sklop s tranzistorom/tiristorom "znao" kada treba propustati struju ili ne propustati.