Ovo je vrlo interesantno, ima solidnog IT-ja u Singapuru.

Vredi razmisliti.

Super je Singapur ali posla tamo ima samo za top level IT strucnjake koji i onako mogu da biraju zemlju i firmu za koju ce raditi. Btw ako zelite provod i uzivanje u raznim opojnim sredstvima zaboravite tu zemlju ;)

Slobodane, odakle je informacija da je samo za top level? Ja koliko vidim ovde u Australiji ubise se da primame lokalne diplomce: http://www.contactsingapore.sg/employers/recruiting_in/australia/

Mada je istina, kao pocetnik u Singapuru se zaradjuje se manje u poredjenju sa Australijom, ali opet mislim da je perspektivno.
Neko ko ima solidno radno iskustvo, a nema mogucnost da tamo gde je dobije papire relativno lako i brzo (EU, US, Bliski istok) bi trebalo da razmisli o ovome.
Dobiti PR odmah nakon sto se zaposli i pasos za 2 godine je ubedljivo najbrza procedura kada se poredi sa svim ostalim razvijenim zemljama. Jedine dve teskoce su da se treba odreci svih ostalih drzavljanstava i da ako imate musko dete on ce morati da sluzi vojsku 2 godine (ako se rodi nakon sto uzmete drzavljanstvo). Ali se i dobija mnogo: odlicna zdravstvena nega, obrazovni sistem, mogucnosti zaposljavanja, putovanja, rekao bih i dobar geografski polozaj. Ko voli leto preko cele godine idealno.

U svakom slucaju informacija vredna za proveriti.

A evo i za diplomce:
http://www.mom.gov.sg/foreign-...e-you-apply/Pages/default.aspx

University undergraduates and graduates aged between 17 and 30 years old may apply for the Work Holiday Pass to work in Singapore for up to six months. Applicants must be resident and full-time students of the university. Students who have gained admission to the university but have not commenced their studies may also apply.

E sad, ovo mi deluje kao odlicna rupa za iskoristiti. Prijavis se za studije, prime te i onda se prijavis za ovaj program.

The Work Holiday Programme is applicable to students from these territories:

* Australia
* France
* Germany
* Hong Kong
* Japan
* New Zealand
* United Kingdom
* United States

To je sve u teoriji ali u praksi nece zaposliti nekog MS admina ili CCNA sa 3-4 godine iskustva u nekoj EU firmi. Voleo bih da vidim jedan pozitivan primer ali na zalost iz iskustva kolega ovo nece da moze tako lako kao sto pise ;)

Btw. koliko kostaju studije u Singapuru za 1 godinu? :-) +7000$ + smestaj + hrana. Za nekoga ko vec ima posao u EU ovo su preveliki izdaci za pocetak sa neizvesnom buducnoscu.

Moguce da se nismo razumeli. Nije potrebno da studiras u Singapuru da bi se prijavio za ovaj program u mom pretposlednjem postu. Dovoljno je izgleda da te primi univerzitet iz jedne od 9 zemalja van Singapura i onda mozes da ides na 6 meseci na neki internship. Npr. neki diplomac iz Srbije se prijavi, odobre mu prijavu i moguce da bez placanja skolarine moze da se prijavi. Treba ispitati.

Druga stvar ovo za rizik - dok ne probas ne znas. Naravno ne srljas vec se informises koliko god mozes. Ako treba minimizovati rizik onda se lepo kupi najjeftinija moguca karta za Singapur, viza nam ne treba do mesec dana, a lako se produzava na 3 meseca. Ode se, zivi po hostelima, radi bilo sta i trazi neki solidniji posao. Kada dobijes bilo kakav strucni posao dobijanje papira nije problem. Vec 6 meseci nakon sto si dobio posao mozes se prijaviti za PR.

E sad ne moze i jare i pare, ako hoces da dobijes moras i da ulozis.

Zasto bi neko ko je dobar u tome sto radi (IT recimo) spavao po hostelima mesecima i trazio bilo kakav posao u medjuvremenu kad takvi vrlo lako mogu da nadju posao i u Srbiji za ~700-800e sto je sasvim ok suma za standard u Srbiji ili . Jos gore ako taj neko zivi i radi u EU. Singapor je super destinacija za porodicne ljude i ljudi zeljne obrazovanja na visokom nivuo i niskog stepena kriminala.

Pa zato sto bi za dve-tri godine (ako bi uspeo) zaradjivao 4-5-X puta vise nego u Srbiji, imao pasos zemlje sa kojim bi ga svuda docekivali otvorenih ruku, uzivao u jednom od najboljih sistema zdravstvene nege, obrazovanja za decu, uslova rada i razvoja karijere, upoznao vrlo razlicite kulture od onih sa kojima se dotada susretao i onda na kraju dosao do nivoa da ako hoce moze da bira i gde ce da radi i sta ce da radi ako u medjuvremenu oseti da mu je Singapur dosadio ili mu se ne svidja.

Ovo kazem zato sto sam ja donekle prosao kroz slicno. Dosao sam u Australiju na studije sa malo strucnog radnog iskustva. I nije mi bilo lako te dve godine. Ali eto, sada imam australijske papire, za godinu i po cu imati pasos, imam posao gde me cak i kao pocetnika uvazavaju sve kolege i pitaju za misljenje, radi se bez pritiska, nikad ako to ne zelim ne moram da radim prekovremeno, a primam platu koja je 4 puta veca od mog rodjaka koji kao magistar bankarstva vec 7 godina radi u jednoj banci u Srbiji. Da ne navodim neke druge ocigledne prednosti tipa klime, blizine mora i plaza, nezagadjene prirode, jednostavno opustenog zivota.

Nece da moze tako lako kao sto pises...



Ali dobro, nada umire poslednja ;)

Pa eto, ja sam na ovoj temi naveo 3 varijante, sve zavisi od konkretnog slucaja.

Znaci imali smo:
- Singapore Landed Permanent Resident Visa za kandidate visokog profila
- Odes na lice mesta i trazis posao za ljude sa 2-3 godine iskustva
- Internship od 6 meseci za studente

Delujes mi neozbiljno za moderatora. Prvo pises: "ako zelite provod i uzivanje u raznim opojnim sredstvima zaboravite tu zemlju". Kakav provod? Koji je procenat ljudi na forumu kojima su narkotici prioritet? Onda pises o studijama u Singapuru koje ja nisam ni pomenuo u ovoj temi (mada je i to jedan od nacina za one koji imaju novca). Onda postavljas za mene neverovatno pitanje zasto bi neko ko radi u Srbiji za 800 eura presao da radi za Singapur. Ne vidim vise smisla da nastavljam "diskusiju" sa tobom.

A sad da ti odgovorim na poslednji post - student sa dobrim rezultatima bez iskustva moze da se prijavi za ovu semu ako je diplomirao na jednom od 100 najboljih univerziteta na svetu. Ko zna, moguce da ima i takvih koji citaju ovaj forum. A moguce i da bi priznali studije na daljinu koje za nekoga ko ima tih 700-800 eura u Srbiji nisu skupe. Ja sam na primer zavrsio studije ovde: http://www.londoninternational.ac.uk/ I ne vidim zasto neko sa solidnim iskustvom od 2-4 godine takodje ne bi pokusao ako uz to ima i kvalifikacije.

_{[Ovu poruku je menjao noskich dana 11.01.2011. u 23:53 GMT+1]}

To da odes na lice mesta i trazis posao u zemlji koja je daleko ~10 000 Km bas i nije neki plan koji bih savetovao nekome. Na stranu to sto je to moguce i u bilo kojoj drugoj zemlji u okruzenju (EU) koje imaju isti standard kao Singapur sto se tice odnosa plata i troskova zivota. Jednosoban stan ili garsonjera NE MOZE da se nadje za manje od 3000$ mesecno + troskovi zivota, bez 5000$ mesecno nista. 5k$ * 3-4 meseca dolazimo do 20 000$ sa uracunatom kartom. Bas bih voleo da upoznam studenta do 30 godina koji ima ovoliko para na racunu i zeli da ode u Singapur da na slepo trazi posao :)



Pogledaj malo bolje koji su to univerziteti i kolika je skolarina na njima. ;)


Sve u svemu Singapur je fina destinacija za TOP level profile koji zele da vode miran i odusten zivot. Ostali, Singapur je samo mesto gde bi bilo lepo raditi i ziveti ali je to skoro nemoguce bez ozbiljnih pocetnih ulaganja koji ne nude nikakvu sigurnost za ostanak i uspeh.

Neozbiljan nisam ali sam realan u sagledavanju ovakvih stvari. ;)

Hmmm...

Znam jednog naseg momka iz Beograda koji je otisao za AT&T Singapur.
Moracu da ga uhvatim da vidim kako je otisao.

Posao u Singapuru se moze naci i pre odlaska tamo. Posla ima dosta i neko sa nekoliko godina iskustva sa malo truda mogao bi naci posao. Radna viza se prilicno lako sredjuje, iskreno ne znam cemu tolika rasprava oko te permanent vize, to nije nesto o cemu bi neko novi trebao brinuti, ja bih uvek pokusao naci posao pre odlaska tamo, posle mozda otisao turisticki i odradio nekoliko intervjua dok sam tamo.

A pusti Miskovica i emigraciju, vidis da je zentara. On prica o jednosobnom stanu od 3k dolara u Singapuru kao opciji za nekog novog, mislim totalno van realnosti. I onda spomene 800 evra u Srbiji kao nesto sto te zadrzava da ne odes u Singapur. Hahaha

Kao start nije lose ni deliti sobu sa jednim cimerom za 300 dolara:

http://singapore.gumtree.sg/f-...isZromsharQQAdTypeZ2QQCatIdZ10

Verovatno mislimo na istog. Taj bi se uvredio da vidi da kažeš da je iz Beograda, umesto iz Zemuna... :)

Bate evo izvinjavam mu se javno da ceo ES zna :D

Marko mislim da postoji samo jedan nas tamo tako da pretpostavljam da je isti.

Sve se moze ako je neko spreman na uslove, ja svakako nisam spreman da delim SOBU?! a da pri tom imam ok iskustvo i znanje, mislim to su tako radikalne mere i ne znam zasto bi neko to radio. Jedina ok stvar je naci posao pre odlaska tamo, sve osim toga je prevelik rizik jer je cena izrazena u novcu koja se gubi svaki mesec bez posla ogromna u odnosu na primanja koja su u Eu. Btw slazem se sa Daliborom sto se tice PR-a, to nije nesto sto bi trebalo da te vuce vise u odnosu na druge drzave tj. ne bi trebalo da bude primarni cilj...

Ne mora niko da deli sobu, ali da deli stan sa dvoje-troje mladih ljudi je sasvim ok, usteda je znacajna pogotovo za nekog ko tek pocinje.
Zasto bi neko ko zivi u Srbiji automatski morao da zivi sam u jednosobnom stanu u Singapuru ili bilo gde, ne razumem, navikao je na raskos i komfor? Treba mu 5k dolara mesecno za pocetak? Svasta.
Ako je stvarno tako onda i ne treba da ide iz Srbije u Singapur, sasvim mu je ok gledajuci tu stranu price.

Mislio sam na ljude koji imaju +3 godine iskustva u poslu koji je trazen tamo, to podrazumeva da su vec izgradili neki standard koji uzivaju i u mestu trenutnog boravka. Zasto bi neko isao na nizi zivotni standard (makar i privremeni) bez garancije da ce on biti bolji (jednog trenutka a mozda i ne) tamo negde 10 000Km daleko?

Ja sam delio stan kad sam dosao ovde ali tada sam imao 22 godine i nije me bas bilo briga za mnoge stvari, sada se to promenilo. Cemu rad i trud ako se vracas na gore uslove zivota?

Ocigledno ti nisi spreman mnogo da se odreknes niti da reskiras u zivotu radi boljih mogucnost. Mislim pa sta, 10k kilometara odes, probas, vidis da ne ide, puknes neke pare i vratis se. Big fuckin deal. Bar si probao.

Ako neko mladji od 30 godina i sa 3 godina iskustva ima mogucnost da proba nesto novo a na drugoj strani se boji da ce deliti stan ili sniziti privremeno nekakav zivotni standard onda ne treba da mrda bilo gde.

Covece ako svi tako razmisljaju kao i ti niko nikad ne bi napustio roditeljski dom.

Zamenjujes teze. Nisam ja mislio da ne treba rizikovati, naravno da treba ali ne treba srljati. Kad radis odredjeno vreme nesto, uspesan si u tome i izgradio si SAM (ne roditelji ili neko drugi) nesto i neki kvalitet zivota onda je dosta rizicno uraditi to sto se predlaze. 5-6k$ (karta, smestaj tamo nekoliko meseci, hrana, transport) nije mala suma i neko ko je mladji od 30 godina i ima te pare zaradjene do tada treba malo razumnije da postupa ali opet kazem sve zavisi od coveka, sta zeli i na sta je spreman.

Samo da se zna, covek kog poznajem radi u IT-u tamo i 12h na dan u firmi je nesto sto je sasvim normalno kao i ostanak za vikend (po zakonu 44 sata nedeljno ali se ocekuje od vas da ostajete duze, ovo naravno zavisi od slucaja do slucaja ali je uglavnom tako :))...

Ti si pricao o zivotu u jednosobnom stanu od 3k i troskovima zivota od jos 2k. Za nekog ko ima manje od 30 godina, zivi u Srbiji i sa par godina iskustva to pretpostavljam da je neki standard? Necemo se lagati, ako si mlad i zeljan karijere covek ipak moze malo vise da se zrtvuje a ne da trazi dlaku u jajetu da ustvari ne ode nigde.
Naravno da ne treba srljati, ali posla u Singapuru ima i moze se naci i pre odlaska tamo. U svakom slucaju sansa postoji, to je jedan vrlo zanimljiv deo sveta i vredi otici, makar na kraci period. Osim ako nemas zenu i decu onda mogu da razumem.

Ne znam kako je to relevantno sa bilo cim. Znam ja jednog coveka koji radi 12 sati u Londonu pa sta, ne treba odlaziti u London?

Radi se i po Srbiji 12h samo tako i to za 300e.

@DaliborP

Slazem se sa vecinom, sve sto sam rekao je na bazi malo dublje analize, verovatno i sam znas da kad dodjes negde prvi put prva 3 meseca su mnogo skuplja od vremena posle toga. Treba traziti stan, davati depozite, razgledati, prijavljivati se u policiju, imigraciono, sve to zahteva vreme i novac na to sam sve mislio kada sam spominjao sredstva potrebna za pocetak. Posle kad se nadje posao je sve jeftinije i lakse.

Ma naravno da sve zahteva vreme i novac u takvoj situaciji, ali zar postoji neki drugi nacin preseljenja? Neki besplatan bez trosenja novca i vremena? Cisto sumnjam.

Pricamo o par hiljada evra. Svako ko je iole ozbiljan u vezi odlaska trebalo bi da ih ima, isao u Nemacku ili u Singapur. Mladi ljudi sa 25-6 godina, bez porodice i sa par godina IT iskustva stvarno ne bi trebalo nicega da se plase, a ne da traze nekakvu sigurnost u poslu kojem imaju ili da se boje promene.

Ispravio sam ti boldovan deo, promasio si trojku ;)

Evo ja punim 30 ove godine i mislim da kad bi se dobra prilika ukazala da bih otisao u Singapur. Mozda ja nisam dobar za poredjenje?

@Branko

Sta znaci dobra prilika? Da vec imas job offer? Ovde pricamo o odlasku na slepo i trazenju posla tamo kad se dodje koliko sam shvatio... Ako vec imas job offer pre polaska onda nije bitno u koju drzavu ides. :)

Upravo to, pa ne idem nigde bez job offer pa ni turisticki :D
Na slepo je skupo zezanje ali mislim da Noskich i Dalibor nisu bas mislili bez ponude?

Naravno da je puno lakse bilo gde otici sa ponudom za posao ali ne mora biti to jedini nacin. Moguce je malo bolje ispitati to trziste, stupiti u kontakt sa agencijama, poslati gomilu CV-jeva i odraditi par telefonskih razgovora sa firmama/agencijama. Onda pokusati ugovoriti par intervjua i otici na 7-10 dana i uraditi sto se vise moze dok si tamo. Posle toga bar moze da se zna gde si bio, sta treba da radis i kako to izgleda uzivo.
Ako neko iole ozbiljnije zna posao moguce da ce naci firmu koja ce da plati put/smestaj za intervju.

Pa sad sve zavisi od slucaja do slucaja. Ako neko tek pocinje i pokusava da probije barijeru "catch 22" (nema posla bez iskustva ni iskustva bez posla) onda se ide i turisticki ili se ugovori neki internship koji je slabo ili nikako placen. Jedan moj drugar, Korejac koji je diplomirao na Carnegie Mellone uniju i onda sa porodicom dosao u Australiju i dobio drzavljanstvo ovde je bio otisao skoro na slepo u Singapur. Imao je drugara koji je radio u nekoj firmi i preko njega je dobio intervju. Zanimljiva stvar je da tad nije dobio posao, ali nakon nekoliko meseci su ga zvali i ponudili mu zaposlenje. Tad ih je odbio jer je u medjuvremenu dobio posao ovde.

Sta hocu da kazem - trud se mora isplatiti kad tad, samo pokusavati neprestano i ici ka boljem. Cak i kad imas dobar posao i tada se treba prijavljivati za druge poslove jer: dobijas realnu sliku kakvo je stanje u tvojoj industriji (sta se trazi, kako placaju itd.), update-ujes CV i odrzavas vestinu prezentacije sebe na intervjuima. A ako ti ponude nesto dosta bolje od trenutnog posla onda mozes da pregovaras sa poslodavcem i dobijes bolje uslove. Ne moras nuzno preci drugde.

Ja sam ovu temu otvorio kako bih skrenuo paznju nasim ljudima da Nemacka, USA, Kanada, Australija - znaci standardne zemlje za emigraciju nisu jedine gde vredi ici. Kod nas se slabo zna o Singapuru na primer, a to se vidi i na ovom forumu.
Druga stvar - deluje mi da diskutanti polaze samo od sebe i ne razmisljaju o tome da forum citaju ljudi koji su u razlicitim fazama - studenti, pocetnici, mid-career itd. Znaci ako vec diskutujemo o mogucnostima u Singapuru zasto ne pomenuti razlicite opcije.
Tako da rezimiram, ne slazem se sa tobom Slobodane da jedino top level profesionalci imaju mogucnost za dobar posao u Singapuru. Ali s druge strane to ne znaci da ce neko ko nije top level odmah i sada dobiti dobar posao.

Moj neki loose plan je da kad dobijem drzavljanstvo ovde predjem da radim u Singapur neko vreme, dobijem tamo PR i onda vidim sta cu nakon toga. Definitivno najbezbolnija opcija je traziti premestaj u okviru firme u kojoj se trenutno radi ako imaju predstavnistvo tamo. Ako to nije moguce onda se trazi posao direktno. Koliko znam zvanicna imigraciona politika je da se profesionalac moze prijaviti za PR nakon 6 meseci. Koliko se brzo u praksi to procesuira nisam siguran ali sam cuo da varira od 2 do 6 meseci.

U principu jeste to donekle tacno da je posao prioritet, a ne papiri, ali ima ljudi koji vec godinama, pa i vise od deceniju rade u US i evropskim zemljama, a nemaju trajno regulisan status. A to ume da te ogranicava po raznim pitanjima kao putovanja, uzimanje kredita, preduzetnistvo.
Neki su do papira dosli putem posla, a moj slucaj je da sam do posla dosao preko papira. Kad sam dobio PR moje mogucnosti zaposljavanja ovde su se dramaticno povecale. A i moram da kazem da je mnogo dobar osecaj kad znas da imas regulisan status boravka do kraja zivota. Oseca se covek opusteno, kao i lokalci i pocinje da bude stvarno deo tog drustva, a ne samo privremeni posetilac.