ranikolahdd: Pozdrav svima,
Konkretno radi se od lezaju na hard diskovima, iz specifichnih razloga odlucili smo se za izbijanje osovine i vracanje druge,
posto se uvek osovina osteti. Da li ima nekog ko ima bilo kakvo iskustvo u ovoj oblasit?
To su lezaji bez kuglica, samo klizni kontakt.
sorry nisam mashinac hvala unapred

ranikolahdd: 
Nema razloga da trazim pare od bilo koga, radimo razvoj alata. Osteti se osovina, to su klizni kontkatni ( fluidni lezaji ).

ranikolahdd: pa ne treba mi neko da prekopira drugi alat nego da nacrta novi.

ranikolahdd: mislio sam na teoriski princip rada.
Zahvaljujem na iskustvu i dobrim zeljama ali mi cemo ovo resiti...
pozdrav

sanibo:  tebi ne treba crtač nego KONSTRUKTOR alata koji će smisliti novu konstrukciju na osnovu vaših zahteva i stečenog iskustva.

Na ovom problemu radi 2 godine tim od 3 masinska inzinjera, ukupno 60 godina iskustva u projektovanju i izradi alata...

ranikolahdd: posto sam obecao evo linka sa slikama alata.

Entoni: Ha, zanimljiva tema. Da nije nedelja uvece ne bih je ni procitao :-)
Prva stvar koju cu pokazati mom gazdi je da 3 masinska inzinjera rade jedan alat dugo vec ......... Njegova je teorija da SVAKI MESEC mora da ima nov proizvod na trzistu, a jedan proizvod zahteva 2-5 alata. Ubismo se od crtanja :-0

Simpatican prirucni alatic, ali ono sto ja nikada ne bih radio sa izbijanjem osovinica je da radim sa promenjivom silom, a vi upravo to radite sa rucnim pokretanjem ovog imbusa na batu ili sta je vec ovo kod vas. to je prva stvar koju bih probao da eliminisem, a mislim da je i tu osnovna greska. naravno, ovo sve pricam napamet, samo sa par slika
Druga stvar (ne utice na funkcionalnost alata), kada ste vec stavili granicnike za vertikalno kretanje, zasto niste stavili i granicnik za horizontalno, nego svaki put nabadate kroz rupicu (cisto se pitam ?!)
Trece, kako stelujete one vertikalne granicnike? pitam cisto iz radoznalosti,
Cetvrto, ja bih se uvek pre odlucio sa vodim kompletnu plocu na kojoj vam je bat (to je ova najgornja ploca - koja je vezana sa dva imbusa za bocne ploce) preko zljebova na bocnim plocama. lakse bih je granicio i imao bih dobro vodjenje.
no, hiljadu konstruktora hiljadu i jedno misljenje.
pozdrav

tdjokic: Hajde da se javim jos jednom - steta je izgubiti bilo koga dobronamernog i vrednog coveka u bilo kom smislu.

Kao sto sam vec rekao ranije, upravo te "sitnice" znace uspeh ili neuspeh nekog projekta i fabrike to ljubomorno cuvaju i verovatno i patentiraju. Ja za sada samo nagadjam kako izgleda taj sklop, jer mi crtez / fotografija nije dostupna. Mozda bih upornom pretragom nasao nesto na Internetu, ali je to mnogo tesko i malo je izgleda na uspeh.

Pretpostavljam da je onaj deblji valjak utisnut u neki deo tvrdog diska a tanji valjak, sa glavom na jednom kraju, se u debljem slobodno okrece. Utiskivanje (presovani sklop) se obicno obavlja kontrolisano / vodjeno, da deo koji se utiskuje ne skrene, ne iskrivi se i slicno. Dubina se opet odredjuje razlicito - ako bi deblji valjak imao na jednoj strani glavu, kao mali, to ne bi bio problem - ide se "do kraja" i gotovo. Ubedjen sam da i sada postoji neki kraj, mera dokle taj deblji valjak treba da udje u onaj deo na tvrdom disku ali se to resava dodatnim delom ili samim procesom montaze.

Jedan jednostavan primer - tvrdi disk lezi tacno tamo gde treba da lezi. Cesto se na njemu i spolja vide svetlo obradjene tacke koje su u nekoj fazi izrade bile baza za postavljanje i/ili montazu. Pretpostavlja se, da tvrdi disk pouzdano tamo lezi, komad za komadom, u toku nekog razumnog perioda rada. Ne moze alat da izdrzi sta znam milion komada a da mu se mera ne promeni ali verovatno moze da izdrzi nedelju dana i da je razlika u visini mozda 0,01 mm, pa se on proverava i ponovo podesava. Tvrdi disk se pricvrsti na taj pozicionirni alat necim - mehanickim stegama, automatizovanim stegama (pneumatika, hidraulika itd.). Prilazi deo koji nosi onaj deblji valjak da ga utisne u tvrdi disk. Ide napred, ide i mogao bi da zdrobi tvrdi disk ali mu je postavljeno veoma jako ogranicenje koje glumi onu glavu, onu granicu dokle da se ide, tako da deblji valjak ulazi i ulazi sve dok se utiskivac ne zaustavi naleganjem na masivno ogranicenje koje ga sprecava da nastavi dalje kretanje.

Imajte u vidu da je ovo sto ja pricam nesto elementarno, sadasnja tehnologija ima bezbroj novotarija o kojima se nekad nije moglo ni sanjati. Mozda je sada to "masivno ogranicenje" elektronsko, boga pitaj. Bilo kako bilo, necim se konacni polozaj dela koji se utiskuje mora definisati. Mora biti obezbedjena dovoljna sila, da ne bi neki komad bio vise utisnut, neki manje. Ko je prisustvovao nekim takvim poslovima sa hidraulickim presama se verovatno seca onoga - umerene buka, alat se krece a onda se cuje karakteristican zvuk kad masina hoce dalje a ne moze, nesto kao "zuuuuu" i onda to prestaje i alat se otvara.

Ali sve gore receno vazi za fabricke uslove. Ako sad neko treba da napravi rucnu presicu, za na sto, situacija je drugacija ali opet osnovni principi moraju da budu ispostovani ili se dogadja to sto se kaze da se dogadja - da je visina zavisna od radnika - Pera prilegne na hebl pa utera osovinu 0,5 mm vise od Zike, koji je malo suvonjav i lagan i j...i ga. Vulgarno i surovo, ali to je sustina.

Kako ja vidim predstavljeni alat, vijak je problem upravo zbog teskog kontrolisanja. On je relativno mali pa ga rukovalac moze i ostetiti ili ne postici dovoljnu silu.

Eto, to bi bila neka moja uproscena analiza odnosno razmisljanje, mozda je bar za 1 miligram nesto pomogla.

Update: evo kolega Entoni se javio dok sam ja pisao odgovor. Drago mi je da smo do neke mere slicno razmisljali sto nagovestava pravi put ka resenju.