Kompletan projekat tog ispravljaca, autor je objavio u INFO ELEKTRONIKA br. 68. Sa svim objasnjenjima, pcb, montazna sema i dr.

http://www.elitesecurity.org/t356835-0

_{[Ovu poruku je menjao maljak dana 26.02.2011. u 19:11 GMT+1]}

Maljak,

Prvo hvala na brzom odgovoru.

Bio sam na autorovom site-u. Znam za Elektro. Kontaktirao sam autora seme koji mi je ljubazno ustupio i nacrt plocice za koju ste vi postavili link. Ja sam kasnije tu plocinu morao da preuredim posto nikako nisam uspeo da je uglavim u kutiju koju sam napravio.

Uspeo sam cak i da mail-om kontaktiram veoma zauzetog gdin-a Borivoja koji mi je dao neke od smernica sta proveriti ali ni to mi nije pomoglo. Rekao mi je da je do sada sklopio nekih 100 komada i da ni sa jednim nije imao problem koji ja imam. Zbog svega toga sam sve ponovo rastavljao i ispitivao ali...

Ako je to potrebno mogu da napravim fotografije stampane plocine i svega ostalog na ispravljacu i da to okacim, mozda neko po tim slikama moze da vidi u cemu sam pogresio.

Stvarno vise ne znam sta mi je ciniti.

Da samo jos napomenem, ispravljac pravim za svoju licnu upotrebu a ne za prodaju. Potreban mi je za napajanje radio stanice.


Nadam se da ima jos predloga.

Za ispravljac
1. Smanji R1 na 10- 30 oma
2. Direktno na nozice 7812 postavi keramicke kondezatore 0,1uF izmedju 1 i 2 i 3 i 2
Za zastitu ne znam postavi semu

Posto si prepravljao stampu, dali si ispostovao upustvo autora:

citat: Veoma je važno i da dva tantal elektrolita od 1uF/35V(poželjno je da budu tantal), kao i blok kondenzatori od 47nF budu zalemljeni što bliže uz IK1 i sa što kraćim nožicama. Inace SVI blok-kondenzatori su ISKLJUČIVO disk-keramički.

Maljak,
Cini mi se da sam sve ispostovao ali probacu danas da nacinim slike i iste okacim pa vi procenite.


Tomam,
prvo hvala vam na uzimanju ucesca u temi.
Naravno probacu da odradim izmene koje ste mi predlozili pa cu javiti ima li napredka. Samo mi recite, sto se tice blokova od 0,1uF, da ih stavim umesto tantala ili paralelno tantal kondezatorima?
Sto se tice sklopa zastite, cini mi se da on radi OK. Problem zbog koga je iskljucivao naponski deo najverovatnije je u vezi sa neregulisanim naponom na samom delu stabilizatora. Inace napon je deklarisan na 13,8V a zenerica u zastiti mi je 14V, pa je moguce da tih 0.2V i nije neka razlika.
Kao sto rekoh u predhodnom mail-u sema zastite se nalazi na istom site-u autora, a kasnije cu da postavim i link.

Hvala obojici na odgovorima.

E ovako,
Sada su da probam da nakacim neke od slika koje sam nacinio.

Radi se o izledu spolja
Iznutra
Izlazni tranzistori
stabilizatoru
elektrolitima
plocici

E to bi bilo to.

maljak,
Videcete na jednoj od slika u krupnom planu koliko su dugacki vodovi, kako stabilizatora tako i tantala.
Na slici PCB1 mozete da vidite kako izgleda stampana plocica sa rasporedom elemenata na njoj. Cini mi se da ni na originalnoj plocici razmak izmedju IK1 i tantala nije manji.

Tomam,
Uradio sam ono sto ste mi predlozili. Stavio sam otpornik od 33 oma, posto mi je taj bio pri ruci, a direktno na kontakte stabilizatora, sa donje strane plocice, postavio sam disk blok kondenzatore od po 0.1uF. Nisam sklanjao postavljene tantale.

Nakon ponovnog povezivanja video se delimican napredak. Naime, pri malim opterecenjima (mala busilica 12V) napon je opadao za nekih 0.2V, ali kod povezivanje sijalice 12V20W, napon je skakao na 14.8-15.1V.

Onda sam skinuo tantale i probao bez njih. Cini mi se da je tada sve radilo stabilnije ali je i dalje kod iole veceg opterecenja (sijalica) napon skakao na 15V.

Hocu li dobiti bolje rezultate ako jos spustim vrednost otpornika R1?
Imate li jos korisnih predloga?

Hvala!!!

ne možeš r1 baš puno da smanjiš, ipak na njemu treba da bude dovoljan napon za darlington.

probaj ovo iz priloga, to je 2 minuta posla

guja011,

Prvo hvala i vama na ucescu.

Probao sam ovo sto ste predlozili. Na stabilizatorskom delu su ostali blok kondenzatori od 0.1u, bez tantalaca i otpornik R1 vrednosti 33 ohma.

Pri ukljucenju napon je bio predvidjenih 13,8V. Prilikom kacenja sijalice sa duplim vlaknom 12V/21+5W, napon se sada spustao na 12.0-11.9V. Po meni to je vec normalno, mada je to opet veliki pad napona za struju od nekih 2.5A.
Napominjem jos jednom da je trafo namotan za nekih 18A, na izlazu daje 18Vac, gretz-ovi su 2x50A, ali da uzmemo da su 2x30A za svaki slucaj, mogu se delimicno videti na jednoj od slika. Zbog toga mi je malo cudan ovoliki pad napona.

Ali opet da ponovim, ovo mi je logicnije. Napon pada a ne raste pri opterecenju.

Recite mi u cemu gresim, sto se tice osnovne seme i sta treba ispraviti u svemu tome?


Hvala!!!

treba tu uraditi i poneko merenje. naprimer koliki je napon na kolektorima tranzistora u odnosu na masu kada je ispravljač neopterećen i kada opteretiš sa navadenom sijalicom.
drugo, 78l12 je stabilizator predviđen sa struju od samo 100mA pa nije uputno skidati otpornik r1 niže od navedenog 33 oma (ili probati da se nekako nabudži standardni 7812 pa onda opet proba)

Izmericu pa cu javiti rezultate.
Meni samo nije jasno sta se desava sa originalnom semom. Kako je moguce da je autor sklopio stotinak ovakvih ispravljaca i nikada nije imao ovakav slican problem. Sta ja tu radim pogresno. Svi delovi i vrednosti su prema semi.
Pomenuo sam to u svom prvom postu, samo je jedan gospodin, mislo sam da ste to bili vi, rekao u jednom od postova da se desava povisenje napona kod velikih opterecenja, nedovoljne kapacitivnosti filter elektrolita ili kod koristenja BDX tranzistora umesto BD koji je na semi. Ja nisam prekrsio niti jedan od ova tri uslova.
Ispravljac mi treba za napajanje radio stanice pa ne zelim da ga stavim u pogon dok ga ne proverim i dobro iztestiram, da ne bude ono "deda spalio Djenku".
A sta mislite o vracanju onih 180 ohma sa seme?


Uglavnom, postovacu rezultate merenja.

Hvala!!!

Da se i ja malo umesam.

Po mojoj proceni uredjaj ti osciluje, a razlog je veliko pojacanje sa otporom od 100(33)oma i darlingtonom BD646.

Zameni otpornik R1 i postavi od 8oma kao i tranzistor T5 tu je odlican BD244C(nikako darlington).

U punom opterecnenju napon sme da drifta svega 10mV.

Naravno mnogo je bolji obican 7812 izdrzljiviji je od 78L12 a struja je otporinkom od 8oma 100ma maksimalna osim u kratkom spoju.

Pozdrav.

Uređaj osciluje i jedna ili sve tri diode 1N4148 su probijene.


Prvo izvadi sve tri 1N4148 i stavi potpuno nove 1N4007 kao i novi T5 darlington.
(moram dati malo obrazloženje - kada su svi elektroliti prazni i dovede se napajanje na trafo, tantal na ulazu
IK1 je prazan pa je samim tim u prvom momentu kratak spoj te jurne velika struja za njegovo punjenje ogranicena samo

otporom vodova , otpornikom R2 od 0,02 oma i otporom sekundara ukljucujuci njegovu induktivnost , ta struja može da
uništi spoj C-E T5 jer je u toj situaciji on direktno polarisan kao i sve tri diode 1N4148 . Ovo ne može da spreci ni usporeni

porast napona zbog punjenja ulaznih 40000 uF jer je torusni trafo vrlo "tvrd"a diodice 1N4148 mogu da izdrže vrlo malu

struju, vrlo kratko vreme. )

Ukloni diode D1 i D2 i veži tacku C sa šeme na plus od C1 do C4. preko jedne diode 1N4007 naravno anoda na plus

kondenzatora a katoda na tacku C.

Izbaci oba tantala jer im nije tu mesto.
Fizicki na mesto ulaznog tantala stavi 0,22 uf blok kondenzator obican poliester MKS 4 WIMA ili slican i to upravo
zalemljen na same nogice regulatora
Obrazloženje je sam DATA SHEET pa da ne dužim.

Prekidac u izlaznom kolu takode pravi više problema nego koristi kao i upotreba torusnog trafoa u ovakvoj štedljivoj
konstrukciji ali o tom potom ako bude trebalo.


Pozdrav.

guja011

Rezultati merenja, pri vrednosti otpornika r1-33 oma i povezanosti prema vasoj probnoj slici su:
masa-kolektor izlaznih tranzistora bez opterecenja - 25,4V
masa-kolektor izlaznih tranzistora sa opterecenjem (sijalica) - 23,7V


Magnat,
Hvala na ucescu.

Nisam siguran kako to autor tacno kaze ali je nesto tipa, struja koja protice kroz pobudni tranzistor T5 moze da dostigne i do 5A pri punom opterecenju (on je semu radio za opterecenja do 30A), pa se zbog toga stavlja darlington tranzistor koji to moze da izgura. Mislite li da ce BD244C izdrzati toliku struju. Sa druge strane na netu sam nalazio seme slicnog tipa na kojima izlazne tranzistore goni obican 7812 koji na izlaznom kraju ima osigurac od 1A a slucaj da tranzistori otkazu pa da struja direktno ide preko njega. Ako stabiliator moze da vrsi pobudu zasto to onda BD244 ne bi mogao. Tako da stvarno nisam siguran sta je najpametnije. Guja011 rece da otpornik R1 ne treba spustati ispod onih 33 oma kojeg ja trenutno imam na ploci.
Pomisljao sam i o montazi obicnog 7812 koji sam cak mislim i montirao u kombinaciji sa BD244, kada sam imao tantale na ploci u kombinaciji sa otpornikom od 180 oma ali je rezultat bio isti. Autor seme takodje kaze i to da ukoliko se zeli postaviti obican 7812 onda treba izvrsiti neke korekcije. Koje, to ne kaze.


mbm,
hvala na ucescu.

Od ovolike kolicine informacija sam poceo da tiltujem i spajam na masu, samo jos licna da mi rikne.

Upravo sam prokontrolisao diodice 1n4148 i rekao bih da su OK. Onako polulaicki razmisljam, da su riknule ja nikako ne bih imao 13.8V na izlazu bez opterecenja ili sa malim opterecenjem vec bi taj napon bio manji.
Oba tantala su izbacena nakon predloga jednog od ljubaznih ucesnika i na njihovo mesto postavljena dva bloka od po 0.1u, koji su direktno zalemljeni na nozice stabiliatora, odozdo na ploci.
Diode D1 i D2 su odspojene nakon predloga guje011 i napajanje sklopa stabilizatora je povezano na elektrolite, kako to vi predlazete ali bez diode 1n4007. Nakon sto sam to odradio napon vise nije isao na gore nego na dole ali je pad od skoro 2v pri opterecenju od oko 2.5A malo preveliki pa trazim resenje sta jos uciniti. Probacu i stavljanje diode 1n4007

Nadam se da cu uskoro doci do resavanja problema prekidaca u izlaznom delu i predpostavljam da ce to biti najlaksi deo.

Uglavnom hvala svima na interesovanju i cekam nove predloge. Na primer zasto polazna sema kod mene ne radi a kod autora radi u stotinak napravljenih primeraka?

samo ti stavi običan 7812 umesto maleckog pa probaj (sa svim dosadašnjim izmenama)

Odlično , drago mi je da smo do sada bili od pomoći.

Napon pada jer sklop nema odgovarajuće pojačanje.

Da bi završio posao predlažem da razmotriš sledeće: ipak stavi umestto 0,1 uF 0,22uF na ulaznoj nogici.
Izmeri napon na diodama kad je uključen potrošač. pa ako nije koliko treba ipak menjaj diode pa makar i sa 1N4148 ali novim.
Otpornik na izlazu pored pražnjenja kondenzatora ima još jednu značajnu
ulogu a to je ostvarivanje minimalne potrebne potrošnje da bi sklop i dalje radio.
Tranzistori imaju neku minimalnu struju kolektora pri kojoj i dalje postoji pojačanje a i 78L12 najbolje stabiliše ako je

opterećen strujom od 1-40 mA.


1. Treba nam struja 78L12 koja je od 1-40mA zbog najbolje stabilizacije -neka bude 20mA
2. Treba nam kolektorska struja darlingtona od minimalno 5mA da - pojednostavim stvar neka bude 10mA
3. Treba nam kolektorska struja svakog 2N3055 bar 5mA takođe - neka bude 4 x 10mA

Da se to sve postigne na 13.8V treba nam otpornik paralelan izlazu manji od 13.8V/90mA znači 150 oma 2W
a ne 470 oma i treba da se poveća kolektorska struja darlingtona pa treba staviti jedan otpornik
od Vbesat(2n3055)/Ic znači 1.5V/10mA =150 Oma između kolektora BD646 i izlaza IK1.

R1 od 180 oma je veći nego što treba.

Struja do koje potrošnja ide samo preko 78L12 je određena sa Ube(bd646)/R1 dakle pošto dozvoljavamo
najviše 20mA na regulatoru onda je R1 =1.5V/20mA . (BD646 DATA SHEET)
Ostatak struje preko 20 mA do ukupne izlazne potrošnje sada ide preko tranzistora jer se tada otvara BD646.

Dakle
Otpornik paralelan izlazu 150 oma 2W ili još bolje 300 oma 2W dva komada paralelno jer je disipacija primetna - 1.4 W.
R1=75 oma
Dodatni otpornik sa kolektora darlingtona na izlaz IK1 je 150 oma.

Pored ovoga nikako ne odbacuj mogućnost da je neka komponenta neispravna.

Nadam se da sam bio od pomoći da danas uređaj proradi.

Pozdrav

Slobodno ti stavi jednu crvenu led diodu 5mm umesto tih 1n4148 i dobit chesh 13,8V.
Sto se tiche BD244C koji ja predlazem nikad ne moze prochi struja od 5A jer bi to znachilo da
izlazni tranzistori imaju manje pojacanje od 6 sto iskreno sumljam ispod 30 mislim da nisam naleteo nikad.
Jedini ogranicavajuchi faktor je trafo i naravno neki osigurac. Naravno pri kratkom spoju struje su velike a su i kratkog trajanja.

Objasnjenje seme autora sa njegovog sajta. Mozda pomogne u resavanju problema>

Na sl.1 data je �ema kompletnog stabilizatora bez mre�nog transformatora. Sekundarni napon trafoa ne bi trebalo da bude manji od 16V niti veći od 19V, jer bi se u prvom slučaju kod velikih struja mogao pojaviti brum u izlaznom naponu i lo�a stabilizacija, a u drugom slučaju bi dolazilo do pregrevanja rednih tranzistora T1-T4, zbog prevelike razlike ulaznog i izlaznog napona.Svakako i �ica kojom je namotan mre�ni transformator, bi bez većih problema morala izdr�ati potrebnu struju. Ja sam tu koristio torusni trafo snage 500W, ali svakako nema smetnje da to bude klasični E-I tip ili sa C jezgrom. Kada god naručujem trafo, tra�im da primar ima vi�e izvoda u razmacima po 10V počev' od 200V pa do 240V pa to i vama savetujem jer daje dodatnu fleksibilnost budući da napon gradske mre�e nije svuda isti a često nije ni stalan.
"Srce" uređaja je integrisani stabilizator napona 78L12 i mora se koristiti ba� ovaj za 100mA/12V sa srednjim slovom "L". Sličan ispravljač bi se mogao raditi i sa jednoamperskim 7812, ali uz delimičnu promenu �eme. Samo kolo je ovim re�enjem potpuno hladno, bez obzira na izlaznu struju iz stabilizatora.
Sklop funkcioni�e na sledeći način: kada poraste struja koju "vuče" potro�ač, izlazni napon ima tendenciju da opadne. Taj pad će "osetiti" i IK1 pa će, propu�tanjem sve veće struje kroz redni tranzistor (koji se nalazi u samom kolu), poku�ati da taj pad kompenzuje i vrati izlazni napon na zadanu vrednost. Samo kolo to neće moći jer je maksimalna dozvoljena struja kroz njega 100mA. Struja koja kroz kolo protiče ide preko otpornika R1 od 180 oma/1W i na njemu stvara određeni pad napona. Na krajeve ovog otpornika vezani su emiter i baza jednog PNP Darlington tranzistora T5. Na ovaj način je postignuto da se relativno vrlo malim strujama kroz IK1 i R1 upravlja prilično velikom strujom kroz spoj emiter-kolektor tranzistora T5. Ovde je namerno kori�ćen Darlington tranzistor da bi IK1 bio �to manje opterećen, a taj tranzistor mora imati kolektorsku struju Ic od barem 3-5 Amp, jer kod velikih izlaznih struja, ukupna struja svih baza T1-T4 (a to je i kolektorska struja T5) mo�e biti i nekoliko ampera. T5 dakle promenom svoje kolektorske struje, vi�e ili manje "otvara" redne tranzistore T1-T4, koji se zajedno pona�aju kao neka vrsta promenjljivog otpornika, propu�tajući vi�e ili manje struje sa ulaza na izlaz stabilizatora, na taj način kompenzujući pad napona na izlazu usled povećane potro�nje.
Zadana maksimalna struja je prilično visoka, pa je gotovo nemoguće doći do takvog tranzistora koji bi, bez većeg "napora" propu�tao takvu struju. Zbog toga se redovno koristi paralelni spoj vi�e slabijih tranzistora. U tom slučaju pojavljuje se potreba da tranzistori budu upareni tj. istog ili �to sličnijeg strujnog pojačanja. U koliko su te razlike veće, u toliko su veće i �anse da se neki od njih pregreva dok je neki drugi gotovo hladan. Kao kompromisno re�enje autor je koristio tranzistore 2N3771 kojima je Ic max=30A pa bez problema podnose 5-8 A koliko kroz svaki protiče pri maksimalnoj struji iz uređaja. Svakako, moguće je koristiti i dobro poznati 2N3055 ali bi ih trebalo barem 6-8 za tra�ene uslove rada.
Neophodno je ove tranzistore veoma dobro hladiti, �to je autor postigao upotrebom dva velika hladnjaka i ventilatora. Na jedan od tih hladnjaka je postavljen i T5. U cilju boljeg prenosa toplote, po�eljno je tranzistore uz upotrebu silikonske paste montirati direktno na hladnjake bez liskunskih podlo�ki, ali se tada hladnjaci MORAJU električki odvojiti od �asije jer će biti na pozitivnom potencijalu. Ako vam se čini da je to slo�en posao, jednostavno ispod svakog tranzistora postavite liskunsku podlo�ku premazanu silikonom sa obe strane. Tada mo�ete hladnjak montirati i sa kontaktom sa �asijom ali će prenos toplote sa tranzistora na hladnjake biti ne�to lo�iji. TRANZISTOR T5 MORA U OBE VARIJANTE IMATI LISKUN!!!
Izvesnu specifičnost mo�da predstavlja sklop za napajanje samog IK1. On se sastoji od dioda D1 i D2 kao i kondenzatora C5 i C6. Uređaj bi radio i bez ovog sklopa ako bi se emiter T5 spojio sa pozitivnim polom glavnih ulaznih elektrolita. Međutim, kod većih struja ovi elektroliti će se jako prazniti, pa će i napon na njima jako varirati. Dodatkom D1,D2,C5 i C6 ovo se izbegava pa je stabilizacija neuporedivo bolja.
Na ulazu stabilizatora nalazi se ispravljački sklop koga čine Grec i četiri paralelno vezana elektrolita od po 10000uF/40V. Grec mora biti vrlo kvalitetan i predviđen da izdr�i struju barem 25% veću od maksimalne projektovane struje celog uređaja. Ja sam koristio velike Motoroline mostne ispravljače u metalnom kući�tu predviđene za 200V/35A u trajnom pogonu. Ovakvi ispravljači mogu kratkotrajno izdr�ati struje i nekoliko puta veće od ove, �to je veoma va�no, jer ne treba zaboraviti da su u momentu uključenja uređaja, elektroliti C1-C4 potpuno prazni pa se pona�aju gotovo kao kratak spoj, tj. da bi se napunili "povuku" struju kroz Grec od nekoliko desetina ampera. U koliko je Grec lose dimenzionisan ovo moze prouzrokovati njegovo pregorevanje.
Korisćena su četiri elektrolita od 10000uF mada bi bilo bolje da ih je �est. Bilo bi dobro kod ispravljača ove vrste dr�ati se starog u praksi proverenog pravila: ulazni elektrolit 2000uF za svaki amper struje koju hoćete da "povučete" iz ispravljača, a na izlazu 100uF za svaki amper.Autor je morao da napravi kompromis sa manjim ukupnim kapacitetom jer je jedan od sporednih zahteva bio i da uređaj ne zauzima vi�e od polovine PPS-a! (HI!!!)
Kontakt "K" otvara i zatvara Re2 sa Sl.2 i mora da podnese struju od 30-40Amp, dakle treba koristiti rele sa vrlo velikim kontaktima, ili sa većim brojem �to snaznijih kontakata vezanih paralelno. Kada Re2 NIJE POBUĐEN kontakt "K" je zatvoren. Obratite pa�nju da namotaj relea bude za jednosmernu struju i za 12V, i sto je jo� va�nije, da u aktiviranom stanju ne vuče struju veću od 50-80mA jer su tiristori BRX47 za trajnu struju do 100mA. Ako ne mo�ete da nađete rele sa tako malom strujom pobude, moraćete da upotrebite sna�nije tiristore.
Izlazni napon će zavisiti od karakteristika IK1 i broja dioda vezanih sa njegove no�ice za masu i mase. Naime zbog tolerancija u izradi ovih kola, njihov izlazni napon mo�e, od primerka do primerka da varira i do &#plusmn0,5V, tako da će nekad biti potrebno staviti dve a nekad i tri diode u seriju da bi se dobio potreban izlazni napon. Nemojte se brinuti ako ne dobijete bas 13,8V koliko skoro redovno pi�e u uputstvima proizvođača. Ovo uop�te nije tako bitno (u razumnim granicama) jer će svaki moderan tranzistorski transiver bez ikakvih problema i rizika raditi sa napajanjem od 12-14,5V. Na kraju krajeva, veći broj tih uređaja je predviđen za mobilan rad, dakle iz automobila, a automobilski akumulator u toku vo�nje retko kad ima napon od 13,8V a često je i preko 14V!
Veoma je va�no i da dva tantal elektrolita od 1uF/35V(po�eljno je da budu tantal), kao i blok kondenzatori od 47nF budu zalemljeni �to bli�e uz IK1 i sa �to kraćim no�icama. Inace SVI blok-kondenzatori su ISKLJUČIVO disk-keramički. Takođe obratiti pa�nju i na R2. Kod autora je to paralelna veza pet otpornika od 0,15 oma/9W, pa je rezultat toga otpornik 0,03 oma/45W. Kod potro�nje od 30Amp na ovom se otporniku stvara pad napona od oko 1V �to daje disipaciju od 30W. U koliko ispravljac dimenzioni�ete za neku drugu maksimalnu struju, izračunaćete ovaj otpornik kao:

Objasnjenje seme sa autorovog sajta, pa mozda pomogne u resavanju problema

Evo kako ja radim izvore napajanja za velike struje:

http://www.magnat-elektronic.co.rs/ELITE/13,8%2020A.GIF

Do 50A nisam imao nekih znacajnih problema naravno zicenje je mnogo bitna stvar.

Ljudi ovo danas mi je da poludis. Koliko sam puta sve vadio, prepravljao, vracao, da ne poverujes ali jos uvek nista.

mbm

Lepo uputstvo, lepo objasnjeno pa rekoh da pokusam.
Postavio sam otpornik 74 oma umesto onog od 33 na R1.
Postavio sam otpornik od 150 oma i njime povezao kolektor T5 i izlaz IK1 ili ti krajeve emiterskih otpornika izlaznih tranzistora.
Na izlazu sam paralelno postavio dva puta 330 oma, znaci 165 oma.
Postavio na ulaznu stranu stabilizatora 0,22uF.
Posle toga probao. Rezultati su bili jos gori nego pre. I pri malom opterecenju napon je skakao na 17.4V. Naravno krenuo sam sa postepenim uklanjanjem delovakoje sam postavio. Prvo otpornik od 150 izmedju kolektora i izlaza IK1. Probao, bez promena. Vratio 33 oma umesto 75 oma. Probao, napon skace do 15.6V. Kod malog opterecenja svetlo sijalice je treperelo. Otkacio paralelno izlazu vezane otpornike, treperenje prestalo ali je napon i dalje skakao. To me je na kraju dovelo do toga da sam vratio 0.1u na ulaz IK1 umesto 0.22u.
Ta pocetna kombinacija mi se za sada najbolje pokazala. Kod malog opterecenja napon minimalno opadne a kod veceg se popne na 14.6V

To me sada jos vise zbunjuje posto bi kod te kombinacije napon trebao da pada ali vise ni sam nisam siguran sta se desava. Jedino sto nisam vratio je otpornik od 470 oma paralelno izlazu.

Da poludis!!!!!


magnat,
Postavio sam i led diodu umesto 3x1N4148 ali mi ni to nije pomoglo.
Kod merenja pada napona na diodama dobio sam rezultat 2.05V bez i 1.76V sa opterecenjem, ako to nekome nesto znaci.
Ako nista drugo, ova tvoja sema deluje solidno, nema nekih posebnih zastita i ona tri osiguraca u kolima izlaznih MOSFet-ova bi bila pain in the ass za postavljanje, ali se cini lako za napravit. Videcu.



guja011
Sutra cu da probam da postavim 7812, danas vise nemam ni snage, ni zelje a bogami ni volje da to uradim.

Ocigledno je da sklop negde zaosciluje ali zasto i kako, to nezna Udba, nezna CIA, mozda zna nasa milicija.
Stavno nisam daleko od toga da sve sinem u kantu za djubre.


Pozdav ljudi i hvala na interesovanju. Sutra je novi dan.


Ah da, maljak, hvala na uputstvu autora koje si stavio. Ja sam ga procitao barem sedam puta pre otvaranja ovog posta ali mi nije nesto mnogo pomogao, mozda nekome hoce.

Pozdrav svima. Ja sam svojevremeno imao slicnih problema sa Borinim ispravljacem
Ali kad su reseni tvrdim da nema boljeg I sigurnijeg napajanja koje se moze naci na
Netu I to dzabe, naravno da postoje I bolja resenja ali po specijalizovanim casopisima I naravno fabricka ali to nije bas lako I jeftino napraviti.Od mojih par komada koji su uradjeni(ne znam dali spadaju u onu cifru od 100 komada) neki su zavrsili u inostranstvu I rade sa vrlo skupom opremom dok ja sam ponosan na svoj primerak jer
Je verovatno nastariji Borin projekat koji je javno objavljen davne 1988 godine u Radio Amateru naravno te iste godine je uradjen i moj primerak koji radi dan danas uz jedno menjanje elektrolita ali ne zbog istrodsenosti nego zbog kutije i sa par dodataka LM317 I LM338 ali ima I minus nema ventilator. hi.
Da probam redom: Ako ti iskace zastita pri ukljucenju verovatno nemas -soft start-
Ako je trafo toroid I preko 200 wati onda je neophodna na ovom forumu postoji sema iz Elektora koja radi sasvim korektno mada sam ja kod mene uradio mnogo jednostavnije sa otpornikom desetak oma I rele koji ga prespaja koji se aktivira sa naponom od elektrolita osim kad je slab napon onda se podigne I tresne o sto.
Resenje je zener dioda u zastiti sa 14 slobodno povecaj na 15 volti I to birar izmedju vise tipova jer se njima mnogo razlikuje napok provodjenja.
Drugo zasto napon skace? U vecini slucajeva za to je zasluzan BD646 (648), I nijedan drugi ne koristiti na tom mestu zato sto je bitno I koliko je pojacanje tog darlingtona BD je oko 700-800 dok je BDX preko 1000 i vrlo lako luduje.
Resenje nije lako reci jednostavno mora system probe ako se ispune odredjeni uslovi.
Pored svega recenog bitan je raspored ostalih komponenti pored tog BD tranzistora
Znaci sto krace veze do 78L12 i kondezatori dati u semi posebno ispravljanje za njega sa dve diode I elektrolitom I sve to na maloj stampi sto blize izlaznim tranzistorima .
Jednostavno pri naglim promenama struje usled velikog pojacanja darlingtona nesto
Zaosciluje pa ostane blokiran na tom naponu posebno ako nije odvojeno napajanje
Za darlington od izlaznih tranzistora .
Naravno postujte semu u svakoj tacki I pridrzavati se orginalnog teksta iz radio amatera (ako nekom treba imam skenirano) I vasim uredjajima bice lepo i sigurno
Dugo godina. nije bez razloga napravljeno toliko komada.Boro svaka cast kao i obicno.

Evo mene opet. To sto me nije bilo celog dana ne znaci da nista nisam pokusavao.

ELFI,
Hvala na ucescu,
sada se secam da ste vi postovali onaj odgovor koji sam pominjao u mojim predhodnim postovima. Drago mi je da pokusavate da mi pomognete.

Elem, posle vaseg posta, a iz ocaja, resio sam da podjem od pretpostavke da sam lose odradio PCB na kojoj je stabilizator pa sam je danas malo preuredio i ponovo napravio (odstampao, najeo kiselinom, izbusio i postavio nove komponente po vrednostima sa seme). Trudio sam se da razmak tantala od stabilizatora bude minimalan i da se nozice skoro ne vide, T5 sam postavio na zaseban hladnjak bez lisguna i onda pobudu za izlazne tranzistore izvukao i sa plocice i sa hladnjaka, rekoh da povrsina kontakta bude sto veca. Kompletnu plocu stabilizatora sam krutim kablovima 2.5mm povezao na plocu izlaznih tranzistora sa rastojanjem manjim od 1cm medju plocama. Dve diode za napajanje ovog sklopa sam sklonio sa ploce i zakacio direktno na izvode sekundara transformatora a njihove katode vezao (prespojio) zicom koja se buksnom kaci na novi PCB. Otpornik R2 ili ti petostruki otpornik koji je pre bio smesten na ploci sa stabilizatorom (vidi se na jednoj od slika) sada je postavljen na ploci sa ulaznim filter elektrolitima, rekoh, sta znam, modzda je i to bio razlog. Time sam mislim ispostovao sve ono sto je trazeno i od strane autora u njegovom tekstu a i od vas u vasem postu, sem soft starta koji takodje planiram da odradim ako sve ovo pre toga ne zavrsi na djubristu.

Povezao sam sve i probao. Stara prica, pri ukljucenju bez opterecenja, napon je fenomenalnih 13.6V ali pri opterecenju (sijalica 12V/20W) napon skace na nekih 15.8V. Kod povecanja napona cuje se zujanje tranzistora T5, znaci osciluje ali zbog cega? Vise stvarno nemam pojma u cemu gresim. Kada se opterecnje otkaci napon se vraca na predvidjenih 13.6V.

Sutra cu da okacim i slike te nove plocice i kako je povezana na plocu sa izlaznim tranzistorima. Jos jedna solucija mi je povezivanje na jedan posebni tranzistor 2N3055 umesto na komplet izlaznih tranzistora kako bi se uverio da nisu snagasi u pitanju. Ako mi se pojavi isti problem onda su najverovatnije Gremlini a ja nemam nacina da ih isteram.

ELFI, moze i kacenje, ili slanje na mail, tog teksta iz radio amatera, mozda u njemu ima nesto sto mi je promaklo u objasnjenju sa Borinog site-a. Da se razumemo, ne osporavam Borinu semu, niti mi je to bila namera. Greska je najverovatnije negde u mojoj izradi, posto je vec toliko ovakvih ispravljaca napravljeno, a Bori, kao sto rekoste, svaka cast. Jos jednom se zahvaljujem i cekam neke nove predloge.

HVALA!!!

Sa nestrpljenjem čekam da vidim fotografije i da proćitam šta si postigao.

Pozdrav

Pozdrav ljudi,
Evo nekoliko slicica onoga sto sam nacinio ali jos uvek nisam resio problem.

Radi se o slikama plocice stabilizatora koja je na prvim slikama montirana na plocu izlaznih tranzistora a na ostalim je skinuta i slikana iz raznih uglova. Izostrenje bas i nije neko ali sta da se radi. Tu je naravno i nacrt plocice koju sam napravio.










_{[Ovu poruku je menjao DakLudak dana 06.03.2011. u 03:24 GMT+1]}

Kada si vec ispocetka pravio plocicu, trebao si da uzmes orginalni dizajn plocice pa da eliminises eventualne greske dizajna, pa da onda trazis dalje.

probaj odlemiti 3 izlazna tranzistora, ostavi samo jedan, stavi blok kondenzatore paralelno ispravljackim diodama...

Maljak,

Kod pravljenja kako prve tako i druge varijante plocice imao sam u vidu originalnu plocu. Resenje o postavljanju elemenata su uzeta sa originalne seme. Na ovoj novoj sam jos vise smanjio razmak izmedju IK1 i tantalaca i na istu stavio pobudni tranzistor T5 koji je na originalnoj semi predvidjen za postavljanje na hladnjak izlaznih tranzistora. Cini mi se da tu nema gresaka.


petropetro,
hvala na ucescu.

U predhodnom mailu sam rekao da cu da probam sklop stabilizatora sa jednim 3N3055 tranzistorom kome cu da postavim otpornik koji imaju i izlazni tranzistori. To bi trebalo da bude isto kao i odlemljivanje tri tranzistora, ali je jednostavnije. Problem je sto danas zbog nekih drugih obaveza nisam imao vremena da uradim tako nesto. Obo za blokove je dobra ideja i odradicu je sigurno.


Imam jos jedno pitanje za sve vas. U jednom od mail-ova koje sam razmenio sa gdinom Borom, predlozio mi je da uzmem blok kondenzator od 100nF i da njime dodirujem pojedina mesta na plocici kako bi ustanovio gde osciluje. Moze li neko da mi kaze nesto vise o toj metodi i kako se izvodi. Da li se jedan kraj kondenzatora vezuje na masu a drugim dodiruju spojevi ili se to radi na neki drugi nacin?

ELFI,
Postoji li neka mogucnost da mi kazete kakva ste merenja vrsili na ispravljacu kada ste imali, kako kazete, slicne probleme i mozete li da mi date smernice sta meriti i neke referentne vrednosti merenja?



Hvala!!!

Opet ja,

upravo sam probao sklop sa jednim 2N3055 tranzistorom i otpornikom u kolu emitera od 0.22 oma. Sa njim napon pri opterecenju skokne na 15.6V. Znaci.... ne znam sta znaci.

Ostao sam duzan jos i izgled izlaznih tranzistora na hladnjaku, pa evo i to da upload-ujem. Mozda neko ima primedbu na odradjeno. Jedno objasnjnje. Otpornici ostaju na hladnjaku a njihovi izlazi se leme na plocicu, koja je prikazana na slici i koja posle lemljenja pokriva donji deo sa kontaktima. Zica koja povezuje baze tranzistora deluje jadno posto je vec nekoliko puta skidam i stavljam ali u slucaju finalnog zatvaranja tu dolazi druga. Nakon vezivanja sam proverio sve kontakte i moguce kratke spojeve. Svaki tranzistor sam ponovo proverio zasebno, mislim skinuo probao pa vratio. Sve je OK.

Ajd sad beep, beep.

Sta dalje?


Pozdrav!!!
Hvala!!!

Mislim da R1 oko 100oma moze "upaliti" na obicni 7812 ali ne i na 78L12. Ajd" ti probaj POVEĆATI R1 na 220oma ili vise, meni se sve čini da tebi proradi prekostrujna zaštita u 78L12, mislim da taj stab. ako mu struja pređe preko 100mA počinje prekidati (sijalica treperi). Ako si stavio kondove uz izvode nevjerujem da su to samooscilacije, pa nije to UKV. Nisam teoretičar ali knjiga Bože Metzgera kaze da sva struja teče kroz 78L12 dok R1 ne otvori darlingtona.
Ispravite me ako grijesim.

P.S. ili ostavi taj R1 od 180oma i stavi obicni 7812

_{[Ovu poruku je menjao petropetro dana 06.03.2011. u 01:25 GMT+1]}

petropetro,

Hvala na odgovoru. U jednom od predhodnih postova sam napisao da sam postavljao trimer potenciometar umesto otpornika R1 i isao na povecanje a zatim i smanjenje otpora. Naravno nisam imao povoljnih rezultata. Kada iskljucim pobudu (bazu) izlaznog tranzistora a povezem opterecenje, napon padne na nulu. Tada je po meni odreagovala zastita na 78L12 o kojoj vi pricate. A kada sve vratim kako jeste pa onda povezem opterecenje onda, po meni, T5 otvori izlazne tranzistore i oni ostaju otvoreni, T5 ih vise ne kontrolise. E sada, ono sto ima logike, ukoliko se jave oscilacije u delu kola stabilizatora onda T5 dobije stalnu pobudu i "blokira", kako je neko od ucesnika rekao, i time ostane otvoren i daje maksimalnu pobudu izlaznim tranzistorima sto i njih otvara. Tacno je da mi se, kao sto sam rekao u predhodnim postovima, javljalo treperenje sijalice koju koristim kao opterecenje ali se takodje javlja i zujanje u blizini T5, iako struja ne prelazi ni 3A, pa predpostavljam da je to zujanje u stvari oscilovanje sklopa.

U ovim kasnim, ili ranim satima, zavisi kako se gleda, jos jednom sam prelistao i procitao ono sto autor navodi u svom objasnjenju seme. Izricito trazi da tantali i kondenzatori od 47nF budu sa sto kracim nozicama i sto blize stabilizatoru. Moja pretpostavka je da se to cini kako bi se sprecile oscilacije. Na mojoj plocici nozice se skoro i ne vide, tantali su u potpunosti pribijeni uz stabilizator, jedino su blokovi od 47nf relativno udaljeni ali cu i to sutra da ispravim time sto cu ih direktno zalemiti odozdo na stabilizator, mada mislim da problem nije u tome.

Najbolje rezultate, ili bolje reci najlogicnije, dobio sam kada sam uklonio tantale i mesto njih postavio blokove od 100nF, otpornih R1 spustio na vrednost 33 oma i iskljucio dve diode koje cine posebno napajanje sklopa stabilizatora vec ga povezao na glavni gretz, a sve nakon predloga jednog od ucesnika. Tada mi je napon opadao sa opterecenjem, sto je logicnije nego da raste, ali je taj pad bio i do 2v pri opterecenju od 2.5A, sto je mnogo.

Nakon posta koji je poslao ELFI, a i nakon malo googleovanja, video sam da je jedan odredjeni broj ljudi vec pravio ovakav ispravljac, potpuno se drzeci vrednosti delova datih na semi, i da im je sve proradilo iz prve, pa sam resio da se vratim na pocetak i pronadjem svoju gresku, posto je moja greska najverovatnije resenje. Medjutim ili sam ja toliko glup da ne vidim ocigledno ili su "Gremlini" odradili svoj deo posla veoma dobro pa ja tu gresku ne nalazim.

Trebalo bi mi objasnjenje, tj rezultati nekih merenja obavljenih na ispravnom ispravljacu, kako bih mogao da izvrsim uporedjenje sa mojim vrednostima. Takodje mi treba objasnjenje one provere oscilovanja putem bloka od 100nF.


Toliko za sada, Hvala!!!

_{[Ovu poruku je menjao DakLudak dana 06.03.2011. u 06:46 GMT+1]}

Ova tema traje 7 dana i nista nismo nasli u semi sa par elemenata, koja je knjiska, i mora da radi.

Dak, dobro si pretpostavio za kondenzator, jedna nozica na minus drugom diras, ali gdje?
Prema semi blokirano je sve sto treba da se blokira.
Probaj ovako.
1. Otkaci baze 2N tranzistora, a kolektor T5 zakaci za izlazni napon ( out pin 7812).
2. Izbaci diode ( 3x1N4xxx) tj pin 2 na masu.
Trebao bi dobiti stabilnih 12V na izlazu.

Ako ovo ne proradi, probaj samo 7812 kako radi. Isto otkaci baze 2N tranzistora i izbaci didode.
Mjeri malo do koje struje ostaje stabilan napon.

R2 mozes prespojiti ako neces koristiti prekostrjunu zastitu.

Imamo divan nedeljni dan za eksperimentisanje, i uspjecemo srediti taj ispravljac.

PS meni slicna sema godinama radi kao lab. ispravljac sa prekostrujnom zastitom, i proradila je od prve.

Poz.

Borin stabilisani ispravljac 13.8v. 30A.

I probaj ovo sto kaze -veselinovic- samo stabilizator i darlington i ne zaboravi da
na izlazu opteretis sa desetak mA i pripadajuci kondezatori mora to proraditi kako
je na semi ili menjaj komponente od drugog proizvodjaca

Hvala svima na interesovanju.

veselinovic,

probao sam sve sto ste mi rekli, a rezultati su sledeci:
Nakon prespajanja dioda 1n4148 i vezivanja srednjeg izvoda stabilizatora 78L12 na masu i povezivanja kolektora T5 na izlaz stabilizatora 78L12, ukljucio sam ispravljac i na izlazu dobio 11,7V. Prikacio sam opterecenje (malu busilicu 12V), a napon je ostao na pomenutih 11,7V. Sve sam ostavio da radi nekih minut-dva. Nije bilo grejanja komponenti. Nakon toga sam kao opterecenje postavio vec toliko pominjanu sijalicu sa dva vlakna 12V/20+5W. Sa slabijim vlaknom napon je bio nekih 11,6V sa neznatnim grejanjem hladnjaka T5. Sa jacim vlaknom napon je padao na 11,3V, uz blago podizanje temperature T5. Onda sam aktivirao oba vlakna, napon je pao na 11,1V i sve je radilo nekih 15 sekundi, a hladnjak tranzistora T5 je postajao blago vruc. Znaci sve je radilo bez problema. Moram da kazem da je kompletno napajanje islo preko one dve diode predvidjene za napajanje sklopa stabilizatora, a ne sa glavnog gretza, pa je napon mozda zbog toga vise padao nego sto bi trebalo.


Onda sam otisao i korak dalje, otkacio sam kolektor T5 od izlaza stabilizatora i postavio na bazu tranzistora 2N3055. Na njegov emiter sam postavio otpornik 0,22oma/5W a na drugi kraj otpornika vezao izlaz stabilizatora 78L12. Na kolektor 2N3055 doveo sam plus sa one dve, gore pomenute diode.
Tada sam na voltmetru, prikacenom na masu sa jedne strane i cvoru otpornik-izlaz stabilizatora sa druge strane, ocitao 22.5V. Nakon povezivanja sijalice na pomenute tacke, slabije vlakno svetli a napon ostaje pomenutih 22.5V. Kada povezem jace vlakno ili oba vlakna napon padne na 11,3V uz grejanje tranzistora 2N3055 (na njemu nema hladnjaka). E sada, odakle toliki napon izmedju minusa napajanja i emitera-otpornika tranzistora 2N3055, nemam pojma.

Nadam se da sam uspeo da opisem sve sto sam uradio i da vam ovi rezultati nesto kazuju.

Hvala


ELFI,
Hvala vam za objasnjenje koje ste postovali

ako već probavaš sa jednim 3055, onda ti ne treba emiterski otpornik od 0,22 a kolektor spajaj na one velike kondenzatore u ispravljaču a ne na ove 2 diode.

Ok, znam za to ali sam prateci ono sto mi je veselinovic preporucio, kasnije pokusao da sve povezem na te dve diode.
Znate li vi zbog cega sam kod povezivanja tog jednog 2N3055 dobio napon od 22.3V u praznom hodu. Ili ti zasto je 2N3055 odmah bio otvoren?

Stani malo! Prvo kazi nam dali koristis R2 za strujnu zastiti ili je prespojen,
drugo dali imas na izlazu onaj otpornik 330oma i pripadajuce kondezatore,
Ipak je to ispravljac nije naucna fantastika samo treba meriti posebno pad
Napona na R1 I napone na izvodima T5 u odnosu na tacku “B” sa otkacenom
Zastitom I dobro prouciti tekst iz Radio Amatera cini mi se da je opsirniji
nego na sajtu i naravno kad ne ide ne tresne se u zemlju nego ostavi da prespava.
Za oscilacije blok od 100nF gde spajati? Hi pa bilo gde dok se nesto ne desi
Ili polizes prst I pipas, stari system. I mani tu busilicu I sijalicu nadji neki jaci
Otpornik recimo 0,5 oma 10wati I ne drzi ga rukama zna da opece.
Slobodno se potrudi oko tog ispravljca jer bas zbog tog darlingtona izuzetno
brzo reaguje na velika strujna opterecenja tako da na mom primerku od 10mA do 20A
Na SSB radu kazaljka ne mrda I zbog toga je UNIKAT kad je u pitanju
samogradnja a nastao je pre interneta cudo jedno.

Već danima čitam ovu Upomoć!! temu i ne shvatam da OP kreće u čačkanje i čeprkanje pre nego što detaljno pročita datu mu literaturu. Sama topologija ispravljača je još pre ašaša godina prežvakana u knjizi Bože Metzger-a.

ELFI

Otpornik R2 je sve vreme prikljucen i sve predhodno navedeno sam odradio sa R2 u kolu. Nakon postovanja predhodnom mail-a, probao sam jos nesto, povezao sam izlazni elektrolit i tri bloka zajedno sa otpornikom 470 oma, koji je kod neme na semi.

Pricam o probi sa jednim 2N3055 tranzistorom umesto izlaznih.
Kada se poveze napajanje uzeto samo sa dve diode a ne sa gretza, napon odmah ode na 22.3V a nakon onog "mog" oprerecenja sijalicom sa slabijim ili jacim vlaknom, napon padne na 11.3V. Moje je pitanje bilo zasto je napon u praznom hodu, meren izmedju emitera 2N3055 i mase 22.3V kada bi on po mom misljenju trebao da bude zatvoren.

Opet napominjem, kod ove probe uklonjene su diode 1n4148 i nozica 2 stabilizatora je spojena na masu.


Uputstvo iz radio amatera je skoro od reci do reci (barem sto se tice ispravljackog i stabilizatorskog dela) isto kao i na site-u.

Planiram da sutrasnji dan odvojim za resavanje ove misterije a potrudicu se da pribavim ili nacinim otpornik 0.5/10W.

Jesi li postavio otpornik 330-470 oma/1W paralelno sa izlazima + i - ?
Veliko je pojacanje tog T5 pa treba malo opterecenje na izlazu da bi stabilizacija radila kako treba,zato u praznom hodu imas 22.5V a sa opterecenjem 11.3V

poz.

Dok cekamo rezultate merenja - malo matematike,
otpornik od 180 oma ogranicava struju kroz 78l12
na nekih 5-6 mA i kad na izlazu postoji navedeni otpor od 330
oma on povecava potrosnju na nekih 30 mA kako 78l12
ne moze da da toliko struje na otporniku od 180 oma stvara se
pad napona od preko 1,5 v tako da darlington uvek treba biti
u stanju provodnosti i kako se povecava struja na izlazu on
propusta veci napon na izlazne tranzistore i tu se bolje pokazali
2n3771 od 2n3055 nekako pitomiji su.Eto to je cela mudrost
samo se treba setiti, dakle to radi i to mnogo dobro....

Drustvo evo me opet.


ELFI,
jos jednom sam prelistao Medzgerovu knjigu, od 101 do 123 strane na kojoj se nalazi objasnjenje o ispravljacima pa mi vase objasnjenje deluje logicno i veoma je lako potvrditi i utvrditi vrednosti struje koje ste naveli.
E sada, sve to sto je kod vas logicno, kod mene na na ispravljacu je nelogicno.

Posto kazu da slika govori koliko i 1000 reci, ja cu da okacim dve i da probam da pojasnim sta je na njima.
Na sl 1, nalaze se rezultati merenja izlaznog napona bez i sa opterecenjem. Tom prilikom sam poslusao veselinovica i iskljucio 1n4148 diodice spojivsi kolektor T5 i izlaz stabilizatora. Kao sto sam vec napomenuo u predhodnom postu, napon na izlazi je bio 11.7V a nakon opterecenja, otpornika od 0.8 oma/10W, napon je opadao i do 10.8V. E onda sam povezao, kao sto sam vec rekao 2N3055 i prilikom kacenja njegove baze i emitera, na kolektoru sam imao napon od 23V. taj napon je ostao isti i nakon sto sam njegov emiter (otpornik) spojio sa izlazom stabilizatora. Kod opterecenja napon je padao na 12-12.3V. Da napomenem da su prilikom svih ovih proba paralelno izlazu bili povezani svi kondenzatori, elektrolit i otpornik od 470 oma (prema semi).


Onda se bacam na sliku 2. Umesto 1n4148 vratio sam 3x1n4007, posto mi je to vec neko predlozio u jednom od prvih postova. Zeleno sam obelezio napone bez opterecenja a crveno sa opterecenjem. Ovoga puta opterecenje je bio otpornik 2.4oma/10W na hladnjaku. Struja na izlazu je varirala izmedju 3.7 i 5.1A. U praznom hodu struja je isla od 0.02 do 0.04A. Svi naponi su mereni od referentne tacke B. Pad napona na otporniku bez opterecenja je bio navedenih 0.63V. Ali je izlazni napon bio stalnih 23.7V.
E sada, kada sam povezao opterecenje, napon na izlazu je pao na 16.3 ali je stalno varirao, niti u jednom trenutku nije bio miran i stabilan. Isto se desavalo i za strujom na izlazu stalno je varirala. Pad napona na R1 je varirao od 0.95 do 1V, a pad napona izmedju kolektora i emitera izlaznih tranzistora je varirao od 5.5 do 6.5V. Jos jedna cudna stvar koja se dogadjala je to sto je napon prilikom otkacinjanja opterecenja ponekad u praznom hodu bio i predvidjenih 13.6V ali samo na kratko, ponovo prikacim opterecenje i otkacim a napon praznog hoda skokne na 23.7V.
Sto sam ga vise probao sve sam ludje rezulltate dobijao. Napon je prip opterecenju varirao i od 9.8 do 16V.
Ponovo sam pre proba proveravao izlazne tranzistore i sve je bilo OK. Sutra cu ponovo da ih proverim da mozda neki od njih nije "bacio kasiku" u medjuvremenu.
Transformator daje konstantnih 16V AC i taj napon ne varira prilikom opterecenja. Na izlazu gretza napon bez opterecenja je, na semi pomenutih 24.6V bez i 22.5V sa opterecenjem.

Eto to su neki moji rezultati. Sve u svemu zacin C. Moze li neko na osnovu ovoga da mi kaze sta se ovde desava? Otkuda ovoliko variranje izlaznog napona, zasto nema stabilizacije, jeli izlazni napon praznog hoda rezultat elektrolita 2200u/25V na izlazu? Zasto je napon pri opterecenju skoro uvek veci nego sto bi to trebao da bude ako ga uporedimo sa nazivnim naponom stabilizatora.

Previse pitanja, hocu li imati isto toliko odgovora.

U svakom slucaju hvala na interesovanju.

Ajde prvo pogledaj sliku br 2 zeleni9 naponi.
Imas tri napona i probaj sabrati ta tri napona.
Nesto tu ne stima debelo ili ne vrijedi II Kirkohov zakon?
Ili mozda imas zestoke oscilacije u sistemu ( prica od prve stranice).
Nego, jesi li ti mijenjao stabilizator?

To sam mi i ja htio reci al" mi bilo neugodno :-)

Postovanje ljudi,

Odmah sam rekao da mi tu nesto nikako ne stima ali sam samo zapisao izmerene napone.
Ovaj stabilizator koji je trenutno na ploci je treci po redu. Prvo je bio novi naruceni, pa sam onda sumnjajuci u prvi postavio drugi polovni za koji sam bio siguran da radi, pa onda ponovo treci novi koji je jos uvek na ploci. Pricam sao o 78L12 stabilizatorima. Ono sto je interesantno povodom stabilizatora, kao sto sam to vec rekao, kada se izlazni tranzistori otkace a kolektor T5 zakaci na izlaz stabilizatora napon je predvidjenih 13.6V. Takodje, ako otkacim kolektor T5 i merim samo izlaz stabilizatora, napon je opet 13.6V. Tek kada zakacim izlazne tranzistore dolazi do cudnog ponasanja, napon raste umesto da pada, izlaz je na 23.7V u praznom hodu i sve ostalo sto sam naveo u predhodnom postu. Sve je prikaceno prema semi na slici 2. Znaci napajanje sklopa se vrsi sa glavnog gretza, izbacio sam one dodatne dve diode.

Danas sam ponovo "rasklackao" hladnjak sa izlaznim tranzistorima, otkacio otpornike i kolektore i izvrsio jos jednu proveru. Sve je OK. Takodje sam ponovo sa ploce skinuo i T5, proverio, uporedio sa vrednostima takvog istog novog i sve je OK.

Ponovo sve vratio, probao sa opterecenjem, (otpornikom od 4.1 om/15W na hladnjaku). Izlazna struja je bila oko 3.7A a napon se kretao od 15.6 do 16.7V. U praznom hodu ponovo, vec pomenutih 23.7V.

Jos jedna stvar mi se cini malo cudnom i neobjasnjivom. Mozda sam to vec pomenuo ali posle duzeg rada pod opterecenjem (1 minut), kada otkacim opterecenje pa ga ponovo prikacim napon padne na nekih 9V a struja na izlazu padne na 2.3A. Naravno ne desava se redovno vec povremeno. To mi se desavalo i prosle noci pa sam najvise iz tog razloga i proveravao izlazne tranzistore i T5. Jos da kazem da se otpornik (opterecenje) nakon nekih 20 sekundi dobrano zagreje ali svi tranzistori ostaju kompletno hladni.


Stvarno mislim da je vreme da "batalim" sve ovo. I pored velike zelje da sredim ovaj ispravljac, vreme koje sam utrosio pokusavajuci je i previse dugo. Kako neko vec rece u jednom od postova, vec vise od nedelju dana raspravljamo o ovoj "Upomoc" temi, koja i prema udzbenicima i prema vasim iskustvima deluje tako prosto ali je i to prosto izgleda malo suvise komplikovano za mene.


Hvala svima na ucescu!!!

Tebi nešto žestoko osciluje, ili počinje da se ponaša kao čoper (oće od prevelikok pojačanja).

Kad na kraju ne ispadne nista onda se krece ispocetka BOROoooooooo u pomoc.
a do tad da obnovimo gradivo kad sve spojis sa dovoljno kratkim i debelim ozicenjem
proveris,pustis da prespava jer neki previdi se pona´vljaju onda daj nam konacno
napone na tom darlingtonu sa opterecenjem i bez i to na svim nozicama B,C,E..ii
i kako se ne setismo pa promeni taj darlingto sa nesto tipa BD240 znaci obican
pa opet proba i meri napone sa analognim instrumentom ne digitalcem posebno proveri
lemove nesto mi to mnogo variraju naponi pod opterecenjem.
Sacekajmo da se javi jos neko sa nekom idejom zaista ne znam sta nismo rekli,
a da koliki je taj trafo probaj sa nekim manjim na EI jezgru..
Edit prebaci te emiterske otpornike sto blize nozicama zato su emiterrski i sto krace vezice..

E ovako, trazena merenja su na slici 3.
Prvo merenje je na semi, ostala dva u tablicama. Sva tri odradjena sa istim elementima i opterecenjem. Merenje vrseno starim iskrinim analognim voltmetrom. Cetvrto merenje je odradjeno sa postavljenim BD244 umesto T5.

Na slici dva je prikazan pogled sa strane na hladnjak izlazne tranzistore i pratece otpornike.
Cini mi se da je na slici sve vidljivo. Pitanje je treba li da budu kraci vodovi otpornika? Vidi se i ploca koja je u donjem delu nacrtana da bi se stekao utisak povrsine na koju se leme izvodi otpornika.

Toliko za sada

Pozdrav

Evo ga jos jedan sklepan za nepun sat onako iz furde pa kako
Je s´druge strane BUX20 mozda ce i da ostane tako,napon
Naravno ne mrda i ako nema ni jedan kondezator u blizini
Znaci sema je funkcionalana i posle 23 godina (uh al sam mator).
Nije greska niti vampiri samo skrati veze oko tog darlingtona
Morace da proradi makar iz straha..Pozdrav..

Sve se to ludje ponasa jednostavno ne sme biti toliki napon na kolektoru T5
jedino menjaj mu mesto ili tresni ga na masu sa jedno 100nF.

ELFI, hvala na interesovanju i strpljenju.

Danas sam postavio kond. od 100nF izmedju kolektora T5 i mase, nikakav pomak. Probao sam stabilizator tako sto sam ga nakacio na drugi nesto slabiji EI trafo, izlazni naponi i sam stabilizator sa izlaznim tranzistorima se ponasao isto, znaci nije trafo. Ponovo sam rasturio izlazne tranzistore i smanjio maksimalno vodove otpornika a na drugoj strani ih fizicki vezao u cvor. Povezao i probao sa opterecenjem. Napon 11.2V a kada otkacim izlaznu paralelno vezan elektrolit i otpornik napon skoci na 18V. Znaci da ne poverujes.

Definitivno sam resio da ovo bude moj poslednji post i sto se mene tice, odustao sam.

Stvarno se zahvaljujem svima vama na ucescu i korisnim savetima. Znam da ste imali veliku zelju i volju da mi pomognete ali ja sam izgleda beznadezan slucaj.

Ova kutija sa transformatorom i izlaznim tranzistorima ce morati neko vreme da odlezi sa strane, sto bi stari rekli "da ukrti", a njegovo srce (stabilizator) ce da zavrsi u kanti za djubre, pa ako jednog dana prikupim zivaca koje sam ovih dana pogubio, mozda ponovo krenem da radim na njemu.

Srdacan pozdrav svima vama!!!

Da ne otvaram novu temu,narucio sam stabilizatore napona 7912 kad ono ni jedan ne radi.

Uz malo eksperimenta otkrijem da su svi greskom odstampani i da su pozitivni 7808.

Obratite paznju i to je moguce. pozdrav.

Juuuu strasno, dobro da je neko primetio da ima skartova, jel bre koja je to prodavnica?
Pozdrav

I sta bi na kraju? Ima li nade za taj stabilni izvor napajanja t.j. SIN?

magnat,

Hvala na pitanju ali sam od svega odustao, barem za sada.
Sve to stoji negde u cosku sobe i ceka da prikupim dovoljno strpljenja i zelje da bih ga ponovo popeo na sto i nastavio sa pokusajima.
Trenutno mi to nije prioritet pa... ko zna...

Pozdrav!!!