Najbolje je da sve bude po propisu. Ali, ako vec nije, onda je verovatno bolje nepropisno + sklopka nego nepropisno bez sklopke. Recimo, dotakne faza metalni deo aparata a posto on nije uzemljen struja tamo stane i vreba korisnika da ga udari. Ali, ako se to i desi, onda ce deo struje odlutati, nece se vratiti nazad kroz sklopku i njena ravnoteza ce se poremetiti i ona bi trebala da iskljuci osim ako nije prisutno nesto ekstra komplikovano.

Ima ovde strucnih ljudi, koji ce znati to da ti objasne zvanicno, a ovo je moj mali doprinos, kao laika koji koristi FID od njegovih prvih dana postojanja, tamo nekih 80-tih godina proslog veka. Postoje misljenja da je nulovanje bolje, ali ja se u to ne razumem previse pa ne mogu da tvrdim ni da jeste, ni da nije. U krajnjem slucaju, to moze svako i da proba, naravno, vrlo oprezno, da simulira kvar uz zastitu nulovanjem ili FID-om. Ipak, meni nikad nece biti jasno kako stiti uzemljenje ili nulovanje prilikom kvarova gde korisnik diretkno dodirne zicu pod naponom na neki nacin a aparat je inace ispravan. Recimo nozem zaseces kabl i dodirnez fazu ili gurnes iglu u neki aparat i dodirnes fazu ili ti se slomi steker u ruci i ti se nadjes sa fazom u rukama.

strucno ti savetujem da izvedes uzemljivac i uzemljenje ,ako nista drugo samo za pumpu , pobodi sipku ili cev od 2 do 4 cola u zemlju, zasrafi zicku i nakrivi kapu , nije to neko ulaganje a ume mnogo da vredi :) FID moze da radi bez uzemljenja ali ce da odreaguje tek kada neko dotakne kuciste jer ce on biti uzemljenje , osim ako kuciste nije dovoljno izolovano od zemlje (a nije jer ipak tece voda kroz pumpu) pa bi trebalo da odradi FID i bez pipanja kucista jer ce poteci struja ka zemlji veca od 0,03A pa ce fid izbaciti svakako.... i ako su metalne cevi jos bolje jer su one jos bolji spoj sa zemljom pa ti je kuciste pumpe vec uzemljeno preko njih, nije neko uzemljenje ali dovoljno da izbaci fidovka...

(ovo sto sam naveo nije najpouzdanije resenje, pa bezbednosti radi,toplo savetujem izvedbu uzemljenja ,pa makar samo za tu pumpu, imao sam prilike da vidim kako varnica skace na bojleru izmedju dve cevi koje su fizicki spojene i obe su provodljive , danas dan nisam uspeo shvatiti taj fenomen :) )

OK, ali što se tiče uzemljenja šta kada šipka zarđa-korodira u zemlji, menja li to nešto ili da uzmem neki drugi materijal i koji ??


_{[Ovu poruku je menjao Brkic dana 26.03.2011. u 00:37 GMT+1]}

pocinkovana celicna cev ce malo teze da zardja :) sem toga i da zardja , ima dovoljno veliku povrsinu rdje natopljene vlagom zemlje da provede bar 20A struje , a da bi nesto zardjalo treba ti i kiseonik kog pod zemljom bas i nema mnogo, a proces rdjanja jedne takve cevke traje jako dugo, nije to preko noci, tako da nemas razloga za brigu :)

ok, hvala,
mislio sam možda nešto od aluminijuma, imam aluminijumskog kabla, namotam u kotur nekoliko metara i taj kotur zatrpam u rupu,
ili je bolje pocinkovana cev, a koliko da pobijem cev u zemlju,1m ?

Ajde redom.
Tdjokicu,
zastita od napona dodira je posebna prica, U prvom redu se izvodi zastitom preprekama i izolovanjem. To su osnovne i obavezne zastite. FID je dopunska mjera zastite i nikako se ne smije koristiti bez ove dvije.
Ne bih ti savjetovao da diras zicu pod naponom cak i ako ima FIOD sklopka ( to je bezopasno ako je FID 1000% ispravna i ako je struja greske 10 mA- vrlo vrlo rijetka sklopka) jer cak i 10 mA moze da usmrti covjeka.
Ove sklopke sto se mecu od 500 ili 300 mA su nedovoljna zastita od direktnog dodira.

Shadow,
osnov zastite i obavezna mjera je da je kuciste ( misli se na metalno kuciste) povezano na PE ili PEN provodnik. Inace zastita gubi smisao. Samo u tom slucaju ce osigurac ( kod TN sistema - nulovanje) ili FID sklopka ( kod TT sistema - uzemljenje) prekinuti struju PRIJE nego te udari.

Brkicu,
niposto aluminijum u zemlju. Iako vlada misljenje da je Al otporan na koroziju on to uopste nije. U zemlji vrlo cesto korodira i nestane brze od zeljeza. Ko ne vjeruje neka proba, komadic Al u slanu vodu, ili posto je ovo forum elektronicara u istrosen FeCl3.

Imaces problem, tebi je instalacija nulovana tj imas TNC sistem zastite. Nije dozvoljeno a ni pametno u istom objektu mjesati nulovanje i uzemljenje, jer sve metalne mase bi trebale biti na istom potencijalu, sto se ne moze postici kod TNC i TT sistema.
Svakako da je pozeljno da pumpu zastitis i FID sklopkom, ali onda moras da vuzes 3 zice do pumpe.
Savjetujem da pozoves nekog iskusnog elektricara ( ali pazi, mnogo njih ne zna ta sto tebi treba-govorim iz iskustva - u firmi gdje radim ima 25 elektricara i samo njih 4-5 zna ovo).
Poz.

veselinovic,
kako misliš da je kod mene struja nulovana kada ni u jednoj utičnici nula nije spojena sa uzemljenjem, već neke utičnice ni nemaju uzemljenje a ove koje imaju nije ništa spojeno, to je stari salaš.
mislim da nisi razumeo šta bih ja da napravim,
neću da stavljam FID na celi salaš tj.na celu instalaciju kod trujnog sata nego samo na kabel koji ide za Hidropak.
To bi jednostavno rečeno izgledalo kao produžni kabel(dvožilni) koji ide iz jedne utičnice do Hidropaka i na tom produžnom bi stavio monofaznu FID sklopku a motor Hodropaka biz uzemljio kako je predložio "shadow88", da li je to OK ??

_{[Ovu poruku je menjao Brkic dana 26.03.2011. u 10:38 GMT+1]}

Pocinjes da bivas dosadan. O svemu tome smo vec pricali. Jeste, ti boljes poznajes propise, to je nepobitna cinjenica, ali ti ne obracas paznju na ono sto je sagovornik rekao. Moja prva recenica glasi "Najbolje je da sve bude po propisu." A posto covek nema nacina da to resi na taj nacin mi ovde ne trazimo idealno resenje nego manje zlo! Stalno ponavljas kao papagaj "prepreke, izolovanje" - a ko je to ovde rekao da ce po stali ici gole zice dostupne svakome ko udje tamo? Niko nije rekao, niti iko to misli. Ti ako hoces - pomozi, ako hoces stalno da se pravis pametan, onda hvala, nemoj!

Zbog ovoga te kritikujem - COVEK JE LEPO REKAO DA BI STAVIO SKLOPKU OD 0,030 A a ti u diskusiju uvlacis sklopke od 0,5 i 0,3 A.

Najjednostavnije za ove slucajeve je koristiti ono sto se u Nemackoj vec odavno prodaje: http://www.conrad.de/ce/de/pro...P-44-30MA/0809072&ref=list ASS Personenschutz-Gerät Personenschutzadapter PRCD-2P
Slika je losa, jer se ne vidi da je to u principu kao i ovo dole - medju-steker sa integrisanim FID-om

NAZALOST, I TAMO SE DESAVA SVASTA - IMAM VEC DUZE VREMENA 2 KOMADA OVAKVE FID SKLOPKE http://www.conrad.de/ce/de/pro...S-3P-PRCD/0809072&ref=list



I KOD NJE POSTOJI OZBILJAN MEHANICKI PROBLEM. FABRICKI PODMAZANI MEHANICKI DELOVI KROZ NEKO VREME GUBE POTREBNE OSOBINE I FID POSTANE NEISPRAVAN, NE ISKLJUCUJE STRUJU KAD TREBA.

To je najbrze resenje za takve nezgodne situacije, pa se bar malo pomogne zastiti. Mislim da se to kod nas jos uvek ne prodaje jer bogatima ne treba a sirotinja tesko da to moze da kupi. Da ima trzista trgovci bi to vec uvezli i ponudili.

_{[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 26.03.2011. u 11:54 GMT+1]}

Iz praxse...
Bunarska voda u alkatan matičnoj cevi 55m dovoljno provodi struju da kod proboja na masu izbije fid!
Kolegi se desilo i nije pomoglo skidanje voda uzemljenja. srećom našao se odvojni trafo da može pripremiti neophodnu količinu vode dok je doneta 2. pumpa.
Cevku je najlakše pobosti pomoću vode. U cev staviš crevo za polivanje, ašovom načneš mesto gde pobadaš, uspraviš cevku, pustiš vodu, crevo povlačiš špuštaš kroz cev da bude 1-2cm pre cevi, a cev pritiskaš dole. za 10ak minuta biće pobodena.

Uzeo sam "moeller" FID 30mA, i napraviću uzemljenje sa pocinkovanom cevi,
što kaže Horvat da bi i voda mogla sprovesti struju preko bunarske cevi u zemlju ali staviću posebnu cev za svaki slučaj.

tdjokicu,
nema razloga za takav ton.

ti rece : "Najbolje je da sve bude po propisu." A posto covek nema nacina da to resi na taj nacin mi ovde ne trazimo idealno resenje nego manje zlo!

A sta predlazes, da covjeku savjetujemo da uradi kako ne treba i kako ne valja? Nema manjeg ni veceg zla kod struje. Ne mozes malo da pogines. I propisi nisu birokratski, nego su napravljeni iz iskustva.

U prvoj poruci rece : Ipak, meni nikad nece biti jasno kako stiti uzemljenje ili nulovanje prilikom kvarova gde korisnik diretkno dodirne zicu pod naponom na neki nacin a aparat je inace ispravan.

a u drugoj me napade : Stalno ponavljas kao papagaj "prepreke, izolovanje" - a ko je to ovde rekao da ce po stali ici gole zice dostupne svakome ko udje tamo?

Ja uporno napominjem da se zivot ne smije povjeriti necemu sto ima zilion pokretnih dijelova, a ti sam priznade, i to jos velikim slovima :
I KOD NJE POSTOJI OZBILJAN MEHANICKI PROBLEM. FABRICKI PODMAZANI MEHANICKI DELOVI KROZ NEKO VREME GUBE POTREBNE OSOBINE I FID POSTANE NEISPRAVAN, NE ISKLJUCUJE STRUJU KAD TREBA.

I jeste, pricu ponavljam ali ovo citaju siroke narodne mase, koje mozda nece pretraziti citav forum. Moj moral mi ne dozvoljava da dovodim ljude u opasnost.

Brkicu,
stavi FID, ali od FID sklopke do pumpe vodi kabal sa 3 zice. Zuto-zelenu spajas na kuciste pumpe, na drugoj strani na nulu ali ispred FID sklopke.
Posto vec nemas trozicnu instalaciju vidi da u svakoj suko uticnici prebrikujes nulu i zastitni kontakt ( PE). Tako ces dobiti nulovanu instalaciju.
Bojler obavezno i ne bi bilo lose da povezes kadu i bojler licnastim provodnikom ( PF) 4 mm2.

Tvoj moral niko ne dovodi u pitanje.Taman posla.Ali, u skladu sa njim verujem da imaš i (radnu) obavezu da tu veću grupu kolega uputiš u tajne našeg zanata.Pozz.

Ovo obavezno ako dođe do kvara bojlera spašava život!

Po pravilniku o tehničkim normativima, FID sklopka je obavezna na mestima gde se "sreću" struja i voda. Bez obzira na sklopku, moraš imati uzemljenje jer sklopka za pravilan rad mora imati neko uzemljenje,pa bilo ono i više od 2oma, što je maksimum za uzemljenje instalacija, za gromobrane je do 10 oma.
Na salašu ne bi trebalo da je problem uzemljiti hidrofor i bojler jer je zemlja vlažna pa je lako dobiti neko uzemljenje koje će u sadejstvu sa sklopkom štititi od udara. Problem je provera sklopke. Vreme okidanja ili delovanja mora biti manje 40mS.
Provera tipa izazivanja kratkog spoja da bi se videlo da li sklopka okida je krajnje amaterska i nepouzdana. Ako okine ali tromo, od bezbednosti nema ništa!

Zasto kratak spoj? Da li uopste kratak spoj izbacuje FID? Teoriski ne bi morao, jedino ako se nesto u sklopki istopi pa dobije kontakt sa zemljom preko korisnika ili nekog dela uredjaja ili zgrade. Jer kratak spoj je "normalan potrosac" gde struja koja kroz sklopku dodje kroz nju se i vrati ali je izuzetno velike amperaze. Za probu je bolje koristiti sto manji potrosac - malu sijalicu, neki mali punjac i slicno, pa mu jedan pol vezati na fazu a drugi za neku zicu ubodenu u zemlju. Sijalica od 25 vati ima oko 0,1 A = 100 mA, kao neka osrednje osetljiva sklopka a ako imas pri ruci jos manji potrosac onda moze postici i onih 30 mA.

Ti tvrdis da je testiranje sklopke nepouzdano a svi proizvodjaci obavezno ugradjuju delove potrebne za test i obavezno navode u uputstvima da se sklopka redovno testira. Zasto onda bacaju pare ako taj test nista ne valja? Sklopka sa kojom sam ja imao probleme je postala toliko troma da bi to svako primetio. Tamo se nije radilo o mS nego o nekoliko sekundi, garantovano ne valja. Sklopka mora da izbaci "odmah" posmatrano ocima obicnog coveka, "brze od misli". To je jedino sto korisnik moze da ucni. Ili to ili da sklopku povremeno skida i nosi u neku specijalizovanu laboratoriju da mu to izmere ili nesto trece, a sto ja ne znam a ti mozda znas ali nas nisi informisao.

Na sta si ovde konkretno mislio - na FID ili na automatski osigurac, koji cak ni nema dugme za testiranje a i njih sam imao prilike da vidim pokvarene?

Hvala lepo na razgovoru i moru bisera. Zbogom.

Pročitaj član 192 i 193 PTN-a,(pravilnik o tehničkim normativima), čisto zbog informisanosti.
Član 192
Pregled električne instalacije vrši se kad je ona isključena, a sastoji se iz proveravanja:
1) zaštite od električnog udara, uključujući merenje razmaka kod zaštite preprekama ili kućištima, pregradama ili postavljanjem opreme van dohvata ruke;
2) mera zaštite od širenja vatre i od termičkih uticaja provodnika prema trajno dozvoljenim vrednostima struje i dozvoljenom padu napona (ako nije izvršena revizija projekta);
3) izbora i podešenosti zaštitnih uređaja i uređaja za nadzor;
4) ispravnosti postavljanja odgovarajućih rasklopnih uređaja u pogledu rastavnog razmaka;
5) izbora opreme i mera zaštite prema spoljašnjim uticajima;
6) raspoznavanja neutralnog i zaštitnog provodnika;
7) prisustva šema, tablica sa upozorenjima ili sličnih informacija;
8) raspoznavanja strujnih kola, osigurača, sklopki, stezaljki i druge opreme;
9) spajanja provodnika;
10) pristupačnosti i raspoloživosti prostora za rad i održavanje.
2. Ispitivanja
Član 193
Opšta ispitivanja izvode se prema sledećem redosledu:
1) neprekidnost zaštitnog provodnika i glavnog i dodatnog provodnika za izjednačenje potencijala;
2) otpornost izolacije električne instalacije;
3) zaštita električnim odvajanjem električne instalacije;
4) otpornost poda i zidova;
5) automatsko isključenje napajanja;
6) dopunsko izjednačenje potencijala;
7) funkcionalnost.
Ako se pri ispitivanju iskaže neusaglašenost sa odgovarajućim odredbama ovog pravilnika, ispitivanja se moraju ponoviti posle ispravljanja grešaka
Provera se ne radi u laboratoriji nego na licu mesta. Slučajno baš to znam jako dobro i imam instrumente sa kojima se to radi, FLUKE 1653 i KYORITSU 6015. To što ljudi ne znaju propise ili ne poštuju, to je neka druga tema.

Sve drugo je tačno, osim: Mada je vrlo reaktivan, veoma je otporan na koroziju – na vazduhu se odmah prekrije opnom oksida debljine 0,0001 mm, koja ga štiti od dalje oksidacije.Pozz.

Da u vazduhu, ali u prisustvu odredjenih soli u zemlji je vrlo vrlo reaktivan.
Valjda zbog toga i zakon ne dozvoljava Al uzemljivace.
Cak prema novim IEC standardima i bakar ne preporucuju u zemlju.
Pozinkovani celik ili nerdjajuci celik.
Poz.

Odoste u Hemiju :-)

Shadow 88 vam najbolje rece, a sve mi se cini iz iskustva ...

_{[Ovu poruku je menjao percom dana 28.03.2011. u 14:01 GMT+1]}

Ugrađeni otpornik koji se aktivira test dugmetom odrađuje test sa 2. slike, stvara striju greške,koja ne mora poteći prema uzemljenju, što uostalom i nije namena FID sklopke.

FID reaguje iskljucivo ako zbir ulaznih i izlaznih struja nije jednak nuli, tj ako struja negde curi, a gde bi drugo curela nego u zemlju - na kraju :)

A šta se dešava na mestima susreta više mreža?

Pojasni malo pitanje....
Kakve mreže, gde i koliko?

Recimo nešto prosto, svakodnevno.
U tvom stanu nestane 0, a kod komšije na istom spratu ima.
Kontate oboje 0 se i tako nemeri, niko neće bit oštećen, prevedeš 0 od komšije, izbijaju obe sklopke, a struja ne ide ka zemlji.

Horvat,
FID mjeri struju kroz faze i struju kroz nulu, ali vektorski. Razlika struje je diferencijalna struja.
Ako struja ode kroz fazu a ne vrati se kroz provodnik nule diferencijalna struja vise nije jednaka 0 i ako je veca od dekarisane FID izbaci.
Ako nulu od komsije vezes prije tvoje FID sklopke nece izbaciti jer opet kroz fid prolazi struja i kroz nulti provodnik.

Jovo ja to znam, ovo sam napisao da @ percom sam zaključi da je netačna tvrnja
Fid sklopka je diferencijalni prekidač. Suma struja kroz nju mora bit 0, ako nije znači postoji greška i ona isključuje štićeno strujno kolo.
Ovaj princip se koristi u kontrolnim kolima gde postoji mogućnost lažne indikacije u slučaju mešanja mreža.

ako nestane nula onda ce biti kuku lele za slabe potrosace, sijalice, televizor, racunar, itd. jer ce preko jakih potrosaca kao sto su rerne , grejalice, ringle, bojleri itd, slabiji potrosaci biti vezani direktno na 380V sto nije zdravo, nikako nije zdravo, ...

ako neko ne razume kako to, zamislite da je bojler otpornik male omaze a sijalica visestruko vece otpornosti a kad nestane nula onda imate rednu vezu bojlera i sijalice izmedju dve faze tj na 380V pa ce na sijalici biti daleko veci napon posto ce kroz bojler proteci tek 100W jer sijalica ne propusta vise ali ce crci usled previsokog napona...

inace imao sam prilike da vidim da je ljudima pocrkalo sve po kucji od tehnike osim jakih potrosaca usled ovakvog kvara...

"Otpornost materijala" je čitava nauka u mašinstvu i ovakav post samo može auditorijum dovesti u zabludu.

"Komadiću Al u slanoj vodi" se neće desiti apsolutno ništa ni posle 500 godina čučanja, osim ukoliko se aluminijum ciljano ne upotrebljava za zaštitu nekih drugih materijala u određenim uslovima. A kamoli da nestane brže od gvožđa.

Pozdrav

Aluminijum u alkalnim sredinama i u prisustvu hlora bukvalno nestaje. Jos ako se u pricu uvedu lutajuce ili galvanske struje....
Nekoliko puta sam vidio Al kablove koji su se bukvalno dezintegrisali u prisustvu vlage, soli i galvanskih struja.
Bilo kako bilo, aluminijum je zabranjeno ( i IEC i nasi propisi se slazu u tome) koristiti kao uzemljivac i tacka, bio on korozivan ili ne, jednostavno je zabranjeno.
Nije mi zelja da popujem, ali nije u redu predlagati Al kao uzemljivac.

I korozija je nekako hemijska a ne fizicka pojava.
Niko ovdjke ne zeli dovoditi u zabludu auditorijum, ni uzi ni siri.

Pozdrav

To je potpuno druga stvar.
Insistiram na preciznosti kada su ovakve teme u pitanju, jer ono što si napisao u prethodnom postu je netačno.
Dakle, aluminijum u slanoj vodi - i ništa se neće desiti. Da je drugačije, nautika bi odavno propala.

Takođe, otpornost materijala se izučava i kroz "mašinske materijale", a u mašinstvu obuhvata i oblike otpornosti van mehaničkih. Inače u mašinstvu niko ne bi obraćao pažnju na nerđajuće legure.

Pozdrav

@supermod

Al u alkalnim sredinama nestaje, k'o sto je napisao Jovan. NaOH rastvor se koristi prilikom pripreme Al za eloksiranje.

Nego, imas li neko precizno secivo da precepim dlaku na 3 polovine? Uhvatio si se otpornosti materijala k'o da si masinac. Ovo je ipak forum za elektroniku (sa elektrokom koja se provlaci k'o puvanjak).

Možda zato što i jesam mašinac?
Takvo precizno sečivo nemam, ali znam ko ima, mada samo za sečenje na 3/3

BTW, jeste forum za elektroniku - zato i ne treba uopšteno pisati razne stvari o nečemu što nije vezano za elektroniku. Ja sam se vrlo konkretno uhvatio za takođe konkretno napisanu rečenicu, koja ne pominje alkalne sredine.

Pozdrav