Gde se koristi tih 2-3V na 250A ?
Mozda ima neko resenje ali ako je to struja koja se konstantno trazi? zaista je mnogo 250A bar meni tako zvuci.

Mozes pomocu strujnih trafoa to da radis kome struju na izazu upravljas auto trafom .

tprusni trafo od 800W , 220V/3VAC , regulacioni trafo od 4-6A u primaru trafoa i resio si problem, potrosac na 3V moze da ti bude i poduza celicna cev ili aluminiumski kabel vece duzine jer ces imati regulaciju od 0-3V a struja od 0-250A (struje ces imati nesto vise, to je visak da ne izgori trafo tj da ne bude na granici snage)

sekundari ovakvih trafoa se motaju sa bakarnom pletenicom ili dve paralelno (namotao sam nekoliko desetina komada ovakvih) motaju se rucno a pletenica moze da se izoluje platnenom krep trakom namotavanjem iste oko pletenice na jednu trecinu sirine trake , na krajeve pletenice najlakse i najbolje je stegnuti stopice na sraf dovoljne kvadrature (ovo sve pisem u slucaju ako vec moze da se nabavi primar od 800W na 220V pa se lako moze kupiti bakarna pletenica odredjene kvadrature i namotati sekundar kakav nam odgovara - jeftinije je nego da se narucuje gotov trafo)

sto se tice regulacije primara torusi ne vole svicere u primaru, a EI-ma ne smetaju, ali torus je daleko efikasniji od bilo kog EI-ja pa se na primar dodaje regulacioni trafo za odredjenu struju i napon...

Peco,
pise u prvom postu za sta treba, al' ajde.
Imas bimetal koji stiti motor. Bimetal ima svoju karakteristiku koju bi trebalo ponekad isprobati ( ako ti nije zao da crkne motor, a ako je motor u Ex izvedbi onda pogotovo).
E proba se tako da se pusti struja kroz isti i gleda za koje vrijeme ce da izbaci.

Darko,
namjestena struja bi trebala da bude konstanta ( sto blize je moguce) da bi mjerenje bilo valjano.
Zbog toga bi ipak trebao neki strujni reguator. Mozda rjesenje auto trafo kojeg vrti servomotorce upravljano nekim PIDom, pa onda trafo sa i u sekundaru drugog trafoa strujni mjerni trafo i regulator. Hmmm.

Nekako sam vise za coperce, ali svak ideja je dobrodosla.

Svi predlozi su korisni ali treba biti siguran da tamo tece struja od 250 Amp.
Upravljanje i Regulacija strujom od 250 Amp--nije decja igra !

Treba znati tu žestoku struju spoversti kroz kontakte,
i treba znati Izmeriti stvarnu vrednost pomenute struje.

Struje ovih vrednosti nisu dečja igračka.

Delovanje pomenute strujne zaštite debelo zavisi od umeća podešavanja.

S takvim stvarima--nema igranja,
ako se želi "Valjano-ispravna" zaštita--koja odradjuje na vreme.

Uh sama pomisao na 200A mi je dovoljno, kad sam radio ispravljac do 50A bilo mi je dosta!

E da to, ali da odreaguje na ''vreme'' bolje na struju
Veliki pozdrav

Gde si Roberte nema te sto godina
Jovane ,a zasto ne bi uzeo trafo od 1.5-2KW i namotao jedan dva namotaja(debele bakarne trake ili vise njih) koliko je potrebno za recimo 3V i napravio mu elektronsku regulaciju u primaru uz par izvoda za grubu regulaciju .To ce raditi samo tako siguran sam 100%.Pozdrav

ma ja priznajem samo preko 1KA ,a ovo je malo sa tim smo se zezali na OTO casovima .Salim se naravno ali samo za OTO .Pozdrav

LM741 je stabilizacija za tih 50A a tranzistori 8 komada 2n3771, referentni napon je LM7815 i izlazni napon 13.5v sa padom napona od 0.3v...
Malo off, al moze da se doda jos koja desetina ovih tranzistora, sa jacom pobudom do mozda 100A nisam probao.
Mozda u tu igru za jacu struju, bolje rade fetovi, ali to nisam do sad video, mislim za shemu sa fetovima na hladnjaku?
@veselinovic mogao bi da napravis neki shent od shine i na to mesto da pratis napon, meris protok struje koja prolazi i namestis da zastita odreaguje na odabranu struju koju odredis i naravno iskljuci se automacki relej na ulazu za 230v~ 50hz? E sad ako je to preko akumulatora sve? onda je veci problem!
pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 17.04.2011. u 00:46 GMT+1]}
Mozda IGBT taj trpi poprilicnu struju?

_{[Ovu poruku je menjao peca26000 dana 17.04.2011. u 00:51 GMT+1]}

<laik>

pogledaj ovo mozda dobijes neku ideju. Ovde u drugom delu teksta imas i semu istog ...

O cemu se radi .. lik kontrolise praznjenje kondenzatora (koji se jeli non stop puni) i kontrolom moze da koristi izlaz kao "tackasti zavarivac" ili "erozimat" ili nesto peto ... struja koja ide je koliko ja kapiram dovoljno velika da bi ti mogao da iskoristis bar deo njegove seme za to sto tebi treba... dakle koliko ja vidim on prazni kond kroz nekoliko fetova a kontrolise iste preko mikrokontrolera...

E sad .. da li ovo radi posao ili ne .. sto rece neko 50A je za mene kukakvno veliko ... 200A imam vec problema da zamislim kroz koju zicu prolazi :D ...

Sto se switchera tice ... znam da sam pricao sa drugarom i da mi je rekao nesto tipa "ako nadjes neko AT napajanje to mozemo laganica da prebudzimo na 2V 150A, samo premotamo onaj jedan trafo sa folijom i promenimo ... i onda povratno zamenimo da radi regulaciju preko ... i onda .. i ... i zamenimo izlazne diode .. ma to za jedan dan sredimo" (... == deo koji nisam razumeo / zapamtio) ... ja imam 4 diode na 100A i smesne su koliko su velike i na kakvim su hladnjacima .. tako da .. verovatno to moze, ko ume .. ja znam da ne znam

</laik>

Jovo pojednostavi stvari. Uzmi invertorski var aparat, da izbegnes karakteristiku kratke veze klešta za elektrodu montiraj na pužni prenos,(zavrtanj na metar i 2 matice) da imaš stabilnu potrošnju, u klesta stavi + pol od R6 (A) "baterije".
U kino proektorima pri I=250Apotrošnja elektroda~ te debljine je 125mm/h.
Kao masu postavi isu takvu elektrodu.
Bilo šta 2. da napraviš kostaće te bar upola al sa isključivom namenom, a ovako možeš praviti i kapije... XIXI

bogdan.kecman ne verujem da ce mu odgovarati ovakva sprava jer struja je velika u trenutku (koliko sam shvatio 4,5ms je maksimalno vreme) sto nije dovoljno dugo da oreaguje zastita motora, koliko vidim koristi se kondenzator od 1F , za koji nigde ne pise za koliko je maksimalno praznjenje, znam da se ti kupovni kondenzatori od 1F moraju puniti preko nekog otpora, tj ogranicenom strujom, inace moze doci do eksplozije istog, a postoje superkondenzatori koji su velicine par dugmastih baterija a radjeni za napon 2-3V i imaju 2-3F i vishe kapacitivnost sto bi vec moglo biti upotrebljivo....

mali off : vidim da se na svim ovim projektima za punktovanje baterija koristi struja praznjenja kondenzatora, cudi me da niko nije napravio projekat koji koristi struju punjenja, tj i punjenja i praznjenja, dakle pri jednom punktovanju kond se napuni preko elektroda a pri drugom isprazni, efekat je isti samo smer struje drugi a istu struju koristimo dva puta :)

"just thinking green " :)

Ocito da ce coper sacekati Guju.
Za sada je isplivala ideja autotrafo iza njega trafo. U sekundaru strujni mjerni trafo i neki instrument.
Ali prijedlozi se ocekuju i dalje.
Invertorski aparat i uglena elektroda ... hm, mnogo UV zracenja, napravio-probo-na*ebale mi oci.
Hvala svima na dosadasnjem ucescu.

mislim da je i najbolja ideja regulacioni trafo sa trafoom i strujnim mernim trafoom, ali da li ce strujna zastita izbaciti i na 3 V ako je struja 250A , po meni ce da izbaci ali moza neko zna zasto bi mogla da ne odreaguje ako napon nije 220V ?

Hoce,
jer se radi o bimetalnoj zastiti motora koja je osjetliva samo i iskljucivo samo na struju.

da kapiram zasto ono ne bi radilo ...

elem, meni se mnogo svidja ona ideja sa auto trafoo-om i nekim servo motorom koji preko nekog pid kontrolera odrzava konstantnu struju ...

O's da razvijamo kontroler zajedno ?
Iako, ja nemam bas nimalo slobodnog vremena, pa u obzir dolazi kupovina.
U stvari, to bi mi najvise i prijalo.
Poz.

ne mora servo, moze obican DC i elektronika za korektor napona sa OP-om koja ce umesto uzorka napona na izlazu imati uzorak sa strujnog trafoa na kom,e treba staviti sent na kome bi bio pad napona takav da elektronikom mozemo nastelovati motor da drzi 250A struju i dobicemo time i automatski korektor struje koji god faktor da menja protok struje u kolu....

rado, ali trenutno ne znam gde mi je ... a gde ... razmisljam se da uzmem jedno 2-3 meseca slobodno od svih hobija i da pozavrsavam neke stvari koje su me privatno pritisle i da onda prvo pozavrsavam ova 3 projekta koja mi vise nad glavom i tek onda se vratim nazad u "r&d mod" .. idem sada za bpestu po poslednju turu delova za r&d i onda cu da zapakujem sve to u radionicu i da zaboravim na elektroniku, forume, mysql (osim ono sto moram 40h nedeljno vezano za posao) inace nista necu zavrsiti do kraja godine, vec sam probio sve rokove koje sam sebi zadao ...

dobro je dok ne probijas rokove koje ti drugi postave ili koje drugima postavis :) srecan put

A da li si ti siguran da taj kroz taj bimetal ide baš 250A. Obično zaštite ne rade direktno sa tom strujom, već se prvo ta velika struja spusti strujnim mernim transformatorima na 5A i onda se vodi na bimetalni član, prekostrujni, kratkospojni ili šta već. Logika ti je dobra, autotrafo pa sa njega na drugi trafo, takva je i konstrukcija profesionalnih uređaja, ali opet kažem razmisli da li ti je uopšte potrebno 250A ili ti je dovoljno 50.

sama rec bimetal govori da se nesto greje proticanjem struje pa se krivi i gasi strujni krug, tj gasi kontaktor u koji je bimetalna zastita zabodena, prema tome ne verujem da u bimetalu ima neki strujni trafo, elem, mozda gresim, iskreno nisam rasklapao skoro bimetalnu zastitu motora pa se i ne secam....

Sem toga NA 2-3V 250A i nije neka prevelika snaga pa kakve ima veze, za svaki slucaj propustis tu struju pa vidis, ako odreaguje onda je dobro, a kroz strujni trafo mora proteci ta struja da bi se na sekundaru istog pojavila struja koja je deklarisana da izbaci sklopku, ako u opste postoji strujni trafo na bimetalnoj zastiti a moguce je da ga ima

OK, OK.. Samo ja stvarno nisam video bimetal za 250A.. Najveći što sam video je bio od 80A, zato mi je malo sumnjivo, što i ne znači da ne postoji ako ga ja nisam video :) . Koliki je taj motor uopšte?

ah sta ja sve nisam video :D

elem cak i da odvaja preko strujnog trafoa (a onda bi morao nekako mehanicki da odvoji glavni vod sto bas i nije "sigurno" ?!) onda da bi testirao isti morao bi da dovodis struju na bimetal a ne na motor sto mozda nije jednostavno

Gberic je u pravu, ali uvijek ima izuzetaka.
Elem, imam bimetal koji pri 250 A mora za krace od dva minuta da prekine strujni krug.
Inace, uobicajeno je da se motor upravlja kontakterom iliAS sklopkom sa motornim pogonom. Onda se moze staviti strujni trafo recimo 250/5A pa tih 5A tjerati kroz neku zastitu koja ce ugasiti kontakter/AS sklopku.
Ima i takvih pogona da se ispituju, ali to je sasa.
Pozdrav

Evo ovo sam zavrsio (napravio) upravo danas i uz malo dorade(fine elektronske regulacije) mu mozes stelovati od
150-3000A i 1-4.5V i sve to uz konstantnu struju bez imalo varijacija.Opterecenje sa 250A mu je trajno da ne razmisljas da li ce se nesto desiti ili pregrejati.Pozdrav

sunce ti poljubim, pazi "zicu" :D ... ovim mozes da tackasto zavaris banderu za ogradu .. leleeeeeeee idem ja da se zabavljam sa mojim miliamperima

O ima i vecih , ovaj je zlatna sredina .Inace potrebno mu je 0.25sek da spoji dva lima od 1mm idealno, sa pola svoje snage pa zato kazem Jovanu da se mnogo ne brine oko 250A na 3V,sica.pozdrav

Pazi zar predhodni post ne odgovara temi perfektno ''Strujni izvor ali jaci '' .Pozdrav

Auu bog te mazo...

A sta se desi ako se kratkospoji ova "zica"... trajno se zavari pa je posle brusilicom razdvajas..


Bas me interesuje za sta moze da sluzi 3000A?


Pozdrav!

Ackopk.

To nije zica vec sina od 250 mm² ,a na vecima sam stavljao od 450 mm² ,e to je babaroga ovaj mu dodje kao mladji brat

Video sam. Zato sam rekao "zica", pod navodnicima.

A za sta sluze tih 3000A?


Pozdrav!

Ackopk.

verovatno tackasto vari sine za beogradski metro :D .. da ih zavrne oko drugog trafoa da dobije malo vise struje :D :D :D ... idem ja da lecim komplekse :D ... danas sam video ampermetar koji meri 600A (i njegove zice :D :D :D) sad ovo ... idem ja da se igram sa mojim "velikim strujama" od 3000mA :D .... sanjacu ovaj trafo majke mi :D

da ti posaljem jedan da ga ne sanjas ,a kada odradim veci poslacu ti slike da uporedis sa ovim e onda ce definitivno da ti bude lose

ne znam da li se secas moje kuknjave za 100-150A 2V napajanjem za laserski modul ... pazi, sad mi je jasno zasto kostaju ...

ma nije bas mnogo strasno tu je samo problem napraviti jezgro jer za 300-400W je nemoguce u prozore smestiti odgovarajuci profil flaha pa se zato mora malo doradjivati ili praviti novo od trafo limova sto mi je laksa varijanta .Izracunas debljinu namotane spulne sa primarom pa dodas sekundar i dobijes dimenzije prozora da sve to stane pa onda lim na seckanje i dobijes trafo po meri.Posto je to za laser koji sigurno radi duze vreme onda bih ja stavio trafo od 0.8 - 1KW i dimenzionisao bakarni flah za recimo 200-250A sa 2,5A/mm²da ne bi imao preteranog grejanja i usijavanja ako se duze radi njime jer nije to mala struja od 150A na 2V salu na stranu.pozdrav

Darko,
toroid od 1kW bi bilo zeznuto upustiti ili ima neki drugi razlog za EI?
Posto bi pri mjerenju postojala mogucnost mreze koja je u stanju da isporuci par kA struje, mozda bi i toroid igrao.

torusni trafoi povuku veliku struju samo pri ukljucenju i namagnetisanje jezgra traje samo par sekundi, zato ne moze da se stavi elektronska regulacija tj obican dimer koji secka napon jer je to kao da ukljucujes i iskljucujes trafo iz mreze jako brzo pa to nije zdravo za torus, a EI trafou to ne smeta s'tim sto je torus daleko efikasniji pa samim tim treba manje materijala za izgradnju istog a za istu snagu, elem, regulacioni trafo se sasvim opusteno moze upariti sa torusom, jer on daje kontinualni napon na izlazu, a manji napon znaci i manji trzaj za torus pri ukljucenju, zato je najbolje smanjiti regulacionim napon na 0V pa ukljuciti napajanje pa polako davati napon torusu na primaru 0d nula do 220V (ili do 24, zavisi od regulacionog trafoa)

Navedeni uredjaj se proizvodi i video sam na sajmu tehnike ali necu pominjati ime firme (da admin ne obrise post). Uredjaj ima unutra toroidni trafo a u primaru mu je regulacioni trafo. Postoje ampremetri i nema potrebe za nekom automatskom regulacijom struje vec jednostavno prikacite bimetal (bez dodatnog opterecenja) direktno na trafo i podesite struju na ampermetru koju zelite. Potom iskljucite da se bimetal ohladi te kada je hladan bimetal ukljucite ponovo struju (koja sad odmah dostigne potrebnu vrednost) i stopericom koja je u sastavu uredjaja meri se vreme do momenta kada bimetal iskljuci pri nazivnoj struji i to je to. Jos podataka mogu dati ako nekog zanima ali sam u poslu te je problem vreme da pronadjem gde su mi papiri od toga

Da reMiZiramo,
moj konacan odgovor je regulacioni trafo ( za sada bez servo motora, kasnije ce mozda ici) iza njega toroidni i naravno stoperica.
E sad, ako elektrostudio bude dobar pa proslijedi info na PP dobro jeste, ako ne pravimo u domacoj radinosti.
Jos jednom hvala svima na pomoci i sugestijama.