Imam ja, doduše, zasad ne iz CS-a. Evo najnovijeg:

http://www.ias.ac.in/mathsci/vol120/nov2010/contentnov2010.html
http://www.ias.ac.in/mathsci/vol120/nov2010/pm-10-00024.PDF



Hmm... ovo mi je vrlo sumnjivo. Ako si mislio na sve oblasti, evo, ja nisam ni u kakvoj naučnoj/akademskoj ustanovi, već mi je to samo hobi. Ako si pak mislio samo na CS, nemoj da me plašiš jer upravo pripremam jedan. Naravno, pre objavljivanja ne može da bude javan.

Group for Intelligent Systems, Faculty of Mathematics, University of Belgrade,
Studentski trg 16, 11000 Beograd, Serbia

? Ako nisi u toj ustanovi sto si se tako predstavio na radu? Necu vise da tupim, imam neka iskustva i iz prve i druge ruke o tome kako se polako steze obruc oko doktorata u Srbiji nakon velike navale master studenata i njihove zainteresovanosti za doktorske studije i kako se i na koji nacin pisu, kome pisu i kako publikuju radovi da se "elita" odrzi. Taman sam se podsetio zasto sam digao ruke od ove uboge akademije tako da ako se budem resio za potragom za PhD to verovatno opet uraditi napolju. To naravno nema nikakve veze sa tobom, jednostavno je ova drzava suvise mala i za ono malo diplomiranih ljudi, samo pogledaj kako ce sad advokaturu da zatvore za diplomce pravnog kroz tu famoznu advokatsku akademiju. Tak'i smo, jbg.

Da bi bio član te grupe, treba da se jeviš profesoru koji je vodi i izraziš želju za saradnjom. Ja sam zaista nekada sarađivao sa njim. Želeo sam da napišem lepo ime firme u kojoj radim, ali je koautor navalio da bude ovako, da bi zaposlenje zvučalo "naučnije", tj. da rad ne bi bio odbijen samo zbog toga (mada sumnjam da bi bilo tako).

Pristup kome/čemu? Da bi poslao rad u naučni časopis, dovoljno je da odeš na internet stranicu časopisa u koji želiš da pošalješ rad, i tamo pročitaš na koji imejl se šalju radovi (ili se šalju preko veb interfejsa, svejedno). Šta će ti tu slizanost s domaćom akademijom?

E sad, drugo je pitanje da li će te možda tamošnji recenzent uzeti za neozbiljnog i odbiti ti rad bez previše udubljivanja (čega se plašio Nedeljkov koautor) — ali opet ne vidim gde je tu krivica domaće akademije.

Ma, da. Daleko od toga da će te neki časopis iz belog sveta odbiti zbog mišljenja domaće akademije (koje niko i ne traži). Moj koautor je poslao članak od kuće, a nema nikakve posebne pristupe.

A da nije mmix mislio na pristup domaćim časopisima?
Kojih nema puno, naravno.

Opet ga niko ne sprečava da objavljuje članke u stranim časopisima, tako da mi nije baš jasno šta je hteo da kaže.

Stvarno? Ja kazem pristup a vama je prva asocijacija internet konekcija? Koliko godina imamo mi ovde?

Naravno da pricam o endorsmentu i asocijaciji. Uopste mi ne pada na pamet da ulazim u dalju prepirku, ja samo kazem u svoje ime da ja NIKAD necu uraditi i objaviti rad na kome ce neko ko NIJE radio na tom radu biti i n-to potpisani a kamoli prvotpisani u zamenu za endorsment. NIKAD. To mi se sve gadi i ako to znaci da nikad necu ni objaviti rad niti napredovati u akademskom smislu, onda nek tako i bude, master sam zasluzio i odradio posteno i nemam cega da se stidim niti osecam potrebu da budem clan takve akademije. Akademije u kojoj neko moze sa isfoliranom superiornoscu da mi kaze da ima 40 objavljenih radova dok ja znam da mu je moj prijatelj napisao bar jedan "od korice do korice" sto povlaci neminovno pitanje koliko je zapravo tih radova taj covek uopste i uradio. Sto se mene tice, akademski rejting domacih istrazivaca je dubiozan i daleko od reprezentativnog i to se misljenje nece promeniti dok god akademija u Srbiji ne uspostavi i ne isforsira eticka pravila. Ne iznosim detalje i necu izneti detalje jer nit imam nameru da se borim sa vetrenjacama nit zelim da drage osobe koje su prihvatile takvu igru dovodim u situaciju da im se neko sveti i unistava im karijeru. Isto ne kazem da je vas put bio takav ni da se vi sluzite prisvajanjem tudjeg rada, plagijatom, auto-plagijatom i visestrukim objavljivanjem, jer nit imam dokaze toga nit me uopste i interesuje, ali postaviti se ovako na forumu kao da sam retardirani trol i da problem ne postoji, to vec nije u redu. Glupi niste, niti ste slepi kod ociju i znate sta se desava i ako necete da se borite protiv toga da bi ojacali verodostojnost svoje struke ne morate, al' postedite i mene.

Sad kad smo nadam se zavrsili sa off-om, u kontekstu ove teme to znaci da doticni nije nikako mogao stici do endorsmenta neophodnog da objavi svoj rad u iole normalnom zurnalu ili publikaciji a kamoli u nekom sa jacim impact faktorom. Jel mozemo oko toga bar da se slozimo?

Ma, sve je to u redu, ali navedeni rad smo objavili moj drug i ja, od kojih nijedan nije doktorirao (ja lično i ne nameravam), pa ipak smo ga objavili (a obojica smo radili na njemu i nikoga drugog nismo potpisali) u časopisu Indijske akademije nauka.

Dakle, možda su urednici jednog časopisa hohštapleri, ali postoje valjda i drugi časopisi. Ja ne mogu da verujem da su baš svuda hohštapleri. Evo, drugar i ja nismo imali apsolutno nikakvu vezu u tom časopisu u kome nas apsolutno niko ne zna i nismo morali da se poštapamo nečijim autoritetom. Dakle, može se, ako ne na jednom mestu, onda na nekom drugom.

Ja ne mislim da si ti ikada na ovom forumu bio flejmer i trol, ali, ponavljam, da te ovaj put zaista nisam razumeo.

Samo da znaš da te veoma cenim, ali da jednostavno mislim da tripuješ neke stvari. Hohštaplera je uvek bilo i uvek će ih biti, ali nisu svi hohštapleri. To važi za časopise, kao i za sve ostalo.

Mmix, polako. Ne mislim da si retardirani trol, niti mi je jasno otkud ti uopšte ta ideja.

Podsećam te da si napisao:

Ja sam replicirao na to — logično, replicirao sam na ono što piše, nisam mogao znati šta si ti zapravo mislio. Konstatovao sam, dakle, da ovo što si rekao prosto nije tačno. Kako bi došao u poziciju da odavde objaviš rad u nekom žurnalu, zaista ti je potrebna samo internet konekcija, i ama baš ništa više. To se može vrlo direktno proveriti: otidi na sajt nekog naučnog časopisa, i uveri se i sam da tamo uredno stoji napisana imejl adresa na koju može poslati svoj rad, sa svog kompjutera, iz svoje fotelje, iz doma svog. Kako bi te, zaboga, domaća akademska zajednica mogla sprečiti u tome, da ti sa svog kompjutera šalješ rad na tamo neku imejl adresu??

E, nakon što smo Nedeljko i ja prokomentarisali ovo gore, pišeš novu poruku, i u njoj izražavaš svoje nezadovoljstvo zbog sasvim novih stvari, koje skoro da nemaju nikakve veze s onim što si prvobitno tvrdio. Dakle, krenimo redom. Ja nisam tvrdio da ne postoje raznorazni neetički postupci poput potpisivanja na radove po metodu „ja tebi — ti meni“, plagiranja i čega sve ne. Dakle, ne možeš mi prišiti da sam tako nešto rekao. No, ti opet izvodiš pogrešne zaključke, naime:

E, vidiš, ovde se skoro u potpunosti slažemo. Ja takođe nikad neću dozvoliti da se na moj rad potpisuje neko ko u njemu nije učestvovao, niti ću svoje ime dopisati na neki rad kome nisam doprineo. I meni se ti postupci gade kao i tebi. I sad nailazi deo u kom se ne slažemo: paušalno tvrdiš da to automatski povlači stopiranje tvog napredovanja u akademskoj karijeri. Otkud sad to? Stvari ipak stoje malo drugačije. Imaš naučnike i „naučnike“. Ovi prvi vredno rade, ne služe se prljavštinama poput navedenih, i mogu čista obraza stati iza svega što su uradili. Ovi drugi su oni koje ti opisuješ — frljaju se s neki brojevi da ti pamet stane, toliko i toliko radova, takva i takva citiranost, bla, bla... I sad dolazimo do ključnog dela: kako na to reaguju ovi prvi? Ovim prvima su ovi drugi smešni, njihovo ponašanje tumače kao dečja prepucavanja „moj tata je jači od tvog tate“, i nastavljaju da pošteno rade svoj posao. Svesni su da tri prava rada vrede više nego trideset tri rada ovih krivinaša, i to im je sasvim dovoljna satisfakcija.

Na osnovu čega tvrdim da je sve tako kako pričam? Pa eto, pripadam toj tvojoj omraženoj akademskoj zajednici (radim na PMF-u u Novom Sadu, da budem konkretan), i do sada moje držanje podalje od tih prljavih igrica nije negativno uticalo na moju akademsku karijeru. Da ne uzimam samo sebe kao primer, moj mentor prilikom izrade doktorske disertacije je čovek koji je nekoliko decenija na fakultetu, stav o veselim igrarijama mu je isti kao moj (logično, jer mi to jeste bila jedna od najbitnijih stavki kada sam se opredeljivao za mentora; prosto sam obazrivao birao s kim ću sarađivati u daljem životu) — pa opet nikada tokom svoje karijere nije imao problema s napredovanjem u dotičnoj, već je danas jedan od najcenjenijih ljudi u kolektivu (i nije u rukovodećim strukturama, ako slučajno treba i to naglasiti).

Mislim da je ovo vrlo neprimeren ton. Ja se protiv takvih pojava borim onako kako jedino mogu: svojim poštenim radom, u nadi da ću nekoga od budućih naraštaja sopstvenim primerom navesti na poštenu stazu. Zato mi i lično smeta tvoja isključivost, jer stvari ne moraju biti takve kakvima si ih opisao: daleko od toga da je nemoguće uspeti ukoliko si van te priče. I u drugim profesijama postoje raznorazni priučeni šalabajzeri: zašto se školovati za programera kad će to odraditi klinac iz komšiluka za „milku“ od 300 gr.; zašto voziti auto u ovlašćen servis kad majstor Brka to opravi dok trepneš; zašto... shvataš poentu. No, opet postoje ozbiljni programeri, ozbiljni auto-mehaničari, pa zašto ne bi mogli postojati i ozbiljni naučnici, tj. oni koji mogu čista obraza stati iza svog učinka?

Postavio si pitanje, pa je fer da na njega odgovorim: naravno da se slažemo oko toga da dotični pexi92 nema nijedan rad ozbiljniji od izrade domaćeg zadatka, mislio sam da to nije ni bilo sporno. I sad bih ja postavio tebi pitanje. Možemo li se na kraju složiti i oko toga da ipak nije tačna teza s kojom si nastupio — da za dolazak u poziciju da objaviš rad i, uopšte, napredovanje u karijeri prosto moraš biti umešan u raznorazne neetičke radnje?

Sve najbolje.

_{[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 06.05.2011. u 14:35 GMT+1]}

Pa, da. Kažem ja da u svim ljudskim delatnostima postoje mutivode, ali i oni koji rade kako treba. Zaista je čudan stav da se ni u jedan časopis u svetu ne može poslati rad bez slizavanja sa ne znam ni ja kim. Moj koautor u navedenom radu je poslao taj članak od svoje kuće, samo pomoću internet konekcije i ničega više, a da niko osim njega i mene nije znao čime se bavimo.

Bojane, lepo napisano.
Eto, zato sam i pomislio da je mmix ciljao na domaće časopise (tačnije - SFRJ okruženja), jer u ovom našem regionu ima raznovrsnih "kombinacija".

Pa, u svim regionima ima raznih kombinacija.

U Nemačkoj je matematičar Buhberger otkrio specijalnu vrstu baza ideala prstena polinoma sa celim koeficijentima i fiksnim (moguće većim od jedan) brojem promenljivih, za koju je dokazao da je takva baza nekog ideala jedinstvena i da se može algoritamski odrediti na osnovu bilo koje druge konačne baze tog ideala. To mu je glavni rezultat disertacije, ali se te baze nije nazvao po sebi, nego po svom mentoru Grebneru.

Međutim, to ne znači da nema ljudi koji su napredovali bez svega toga.

Lepo je napisao Bojan to sve. Problem je sto ozbiljni naucnici cute ili se njihov glas jako tesko cuje a delovanje primecuje u bari kakva je Srbija. Mozda je upravo to navelo Miljana da tako razmislja tj. stekne takav utisak.

Da li to znači npr. da se glas Stevana Pilipovića slabo čuje ili da nije ozbiljan naučnik? I to je sve sporno. Ja pre mislim da je Miljanu jednostavno neko složio neku priču, na koju je Miljan naseo. To mi je zaista čudno, obzirom da ga po porukama na ES-u vrlo cenim, a još čudnije mi je ono što je napisao, a što deluje kao klasična teorija zavere.

Znam ja za slučajeve kada su ljudi bili blokirani zbog pogrešnog izbora mentora ili nečeg drugog, ali to se sve može zaobići.

Pa recimo da cu glasniji oni drugi i da ih ima vise. Nekad je dovoljno samo to, da naletis na takve i da ti se sve smraci pred ocima a tada dobijes neku drugaciju sliku. Btw slazem se sa savetom da ne treba biti tako iskljuciv.

Pa, idi u Novi Sad, pa doktoriraj kod Stevana Pilipovića. Njega ne smeju ti drugi da banuju tek tako, a ozbiljan je. Mislim, nije on jedini, ima i drugih. Rekao bih da je Miljan ovo više napisao napamet, što, poznajući ga, nije uopšte karakteristično za njega.

Nije teorija zavere, dvoje meni dragih ljudi je u toj prici, pise radove na kojima su drugo-, cak trece-potpisani jer je to jedini nacin da postanu i budu deo akademije i da im uz ime ide institucija, radove koje prvopotpisani uzimaju i cak koriste da idu na konferencije iako mrdnuli prstom nisu, eventualno budu prvopotpisani na nekom nize rangiranom zurnalu i robijaju dok ne dodju do polozaja o kojem vi pricate, kad njihovo ime bude imalo dovoljnu tezinu da ga neko saslusa na individualnom nivou. Ne pricamo mi ovde o revolucionarnim otkricima i superinteligentnim ljudima, ne otkriva svako svaki dan ujedinjenu teoriju pa da neko obraca paznju. I ne radi se cak uvek ni o mentorima koji nabijaju skor vec i o maminim i tatinim sinovima kojima treba boost, pa te "prijateljski" zamoli mentor da radite "zajednicki" rad koji ces samo ti uraditi. Uslovi za doktorat se sve vise komplikuju i na nekim faksovima sada moras da imas dva izlozena rada na medjunarodnim konferencijama, odredjen broj bodova za clanke u strucnim casopisima (koji se po nasem sistemu rangiraju veoma siroko) i bice sve gore i gore kako sve vise mastera bude zainteresovano za PhD, sve to otvara veliki prostor za zolupotrebe u sistemu koji ionako ima labave i/ili nikakve sisteme interne kontrole, neko leechuje a neko radi i za sebe i za leechera. Jednostavno nemaju izbora o kojem vi pricate i koji ste sebi uspeli da napravite, ja sam sa svojim masterom hteo da idem dalje, na stranu peripetije oko nostrifikacije dosao sam na tu istu pricu i zahvalio se. Tako da nije u pitanju zavera vec najobicnija zlupotreba nadredjenog polozaja koja bar po mom iskustvu seze daleko.

Jedina nada koju ja vidim je da su bar oni svesni tog zla i da bar po svojim tvrdnjama nece to raditi drugima jednog dana kad oni budu donosili odluke. Zivi bili pa videli, drzim im palceve da ne pokleknu.

Cujte, vec sam rekao da je ovo bitka sa vetrenjacama.

Uzmimo hipoteticki (ali samo hipoteticki, ja stvarno ne zelim da ikoga ovde optuzim za takvo delovanje) da ste deo takvog sistema rada i da ste pisali drugima radove i da drugi pisu za vas. Sta biste rekli ovde? Priznali? Cisto sumnjam, kome nedostaje etike i morala do te mere da se kiti tudjim perjem niju mu problem ni da zastiti svoju "investiciju" lazima, sa druge strane ko trpi pod tim sistemom ima puno da izgubi, fizicki dokazi ionako ne postoje. Rekli biste upravo ovo/ono sto bi rekao i neko ko nije deo tog sistema "da, cuo sam da problem postoji, ail preterujes, vidis ja nisam nikad, paranoises". Ja to razumem i prihvatam i zato ne osudjuem svoje prijatelje sto ne dizu glavu protiv toga jer to nije pozicija iz koje mogu da pobede, mogu samo da ispadnu paranoicni teoreticari zavere kakvim mene sad pravite ovde i da blokiraju svoj dalji napredak ili gore da budu izvedeni oni pred sud casti za lazno optuzivanje i da tu zavrse karijeru. Da dodju ovde sad da daju svoj iskaz rekli bi isto sto i vi. Zato predlazem da zavrsimo ovu temu.

Čekaj, mentora doktorant bira sam. Evo, Bojan Bašić je pažljivo birao mentora i nije imao problema.



Pa, kako onda nije mentor problem, kada te upravo on "prijateljski moli" da to uradiš? Vidi komentar iznad.

Što se matematike tiče, definitivno mislim da treba zaobići analizu u Beogradu (mentor ne može da podnese odgovarajuće zahteve za doktoranta, jer će biti banovan, jer se na katedri svako mrzi sa svakim, pa i sa tim mentorom), ali i to se može postići, jer se eto i u Novom Sadu neki bave izuzetno ozbiljno analizom, a nisu problematični.

Ako si naišao na neki problem, izgleda da se nisi dovoljno potrudio da ga rešiš ili zaobiđeš.



To sa pooštravanjem uslova jeste tačno, ali tako i treba da bude, bar kod nas, upravo zbog podizanja kvaliteta i sprečavanja zloupotreba. Uvedeni su kriterijumi koji ne zavise od lokalnih moćnika, nego od nekoga iz "belog sveta" na koga lokalni moćnici ne mogu da utiču. Tako je npr. uvedena SCI lista, koju ne sastavljamo mi. Tako se otežava proguravanje nekih svojih pulena tako što će se par lokalnih moćnika "složiti" da on ispunjava uslove za doktorat.

Kako bitka sa vetrenjačama, kad se sve može zaobići? Evo, ako želiš doktorat iz CS-a ovde, u Beogradu, predlažem ti da se javiš Predragu Janičiću (MATF, BG), za koga sam ubeđen da je vrlo pošten. Ja sam njim nikada nisam sarađivao, jedino mi je držao vežbe iz osnova geometrije, pa nemam nikakvog ličnog interesa da ga branim i nazivam poštenim ako ne msilim tako.

Dakle, ostavimo po strani da li smo mi koji te ovde ubeđujemo u suprotno pošteni ili ne. Ja sam ti preporučio čoveka kod koga ćeš sam moći da se uveriš da je pošteno napredovanje moguće.

_{[Ovu poruku je menjao Nedeljko dana 04.05.2011. u 12:46 GMT+1]}

Svaka čast na otvorenoj temi.

Možete li ovdje da postavite linkove prema sajtovima na kojima mogu da se objave radovi?

Vidim da neki članovi foruma imaju iskustva sa objavljivanjem naučnih radova. Takođe me zanima sve o pravljenju radova (da li je obavezno da se rad kuca u Latex-u, koliko stranica mora da ima, na koliko jezika mora da se prevede rad, koja su pravila u vezi forme i sadržine, i uopšte sve što mogu ovdje od vas da saznam o svemu tome). Biću vam veoma zahvalan, vjerujem da ima još ljudi koje isto to zanima i koji bi kao ja voljeli da sve to sa nama u ovoj temi podijelite. Svima nama će ova tema da bude od koristi.

Evo na primer i mene bas interesuje cio postupak sve od nacina pisanja
pa do objavljivanja.

Kao prvo moras imati dobar rad ...
Kad pripremis javi se za detalje, da ne rasplinjujemo temu

Kakvo rasplinjavanje teme? Ili imaš šta da kažeš na temu ili nemaš?

Pa, na sajtu časopisa uvek imaš nekakva uputstva za autore.

Što se jezika tiče, rad treba da bude napisan na bar jednom od službenih jezika časopisa. Engleski je praktično uvek jedini službeni jezik časopisa. Što se ograničenja broja strana tiče, opet to varira od časopisa do časopisa. U svakom slučaju, nećeš imati donje ograničenje za dužinu. Može i na samo jednoj strani. Što se formata tiče, opet varira od časopisa do časopisa, ali recimo da uglavnom prihvataju PDF, tako da nije nužan, mada bih ga ja najtoplije preporučio.

@pexi92

Pročitao sam tvoju obrisanu poruku. Ako smatraš da znaš nešto na datu temu, slobodno to napiši ovde, a ono što si napisao opet liči na obično baronisanje.

Samo sam rekao da ako neko ima konkretna pitanja spreman sam da odgovorim i ne razumem zasto je moja poruka obrisana, ja i dalje ne vidim kada i kojom porukom sam prekrsio neko pravilo foruma i molio bi moderatora da mi explicitno navede!!!

Nakon obavljenog istraživanja i pisanja rada treba pronaći časopis čijoj koncepciji odgovara taj rad. Rad naravno mora osm naslova da ima i sažetak (engl. abstract), čija je funkcija da čitalac odmah vidi da li ga članak zanima, tj. da li da ga čita. Takođe, mora se navesti i šifra oblasti kojoj članak pripada.

@pexi92

Pa, napisao si da ako neko ima pitanja, da ti se javi (valjda preko PP ili elektronskom poštom), što bi značilo izbegavanje da ovde javno napišeš šta znaš. Ja sam tako razumeo brisanje tvoje poruke.

Inače, ja nisam moderator, a prilikom brisanja poruke poslata ti je elektronska pošta o tome ko ju je obrisao.

Apelujem na moderatore da autorima bar ukratko obrazlože brisanje njihovih poruka.

Hvala Nedeljko. Da li postoji neka lista tih časopisa u kojima objavljuješ radove ili koristiš google da ih nađeš. Kako znati koji časopis je prestižniji, da li je bitno u kom časopisu se rad objavljuje i za šta (koga) je to bitno? Šta je to SCI lista?

SCI je skraćenica od Science Citation Index. Sada nemam vremena, ali javiću se kasnije.

@pexi92, niko ti ne brani da ovde odgovaraš na pitanja koja su već postavljena.

Ukratko: časopisi poseduju tzv. impakt-faktor. Što veći faktor, jači časopis.
//edit - typo

_{[Ovu poruku je menjao maksvel dana 06.05.2011. u 17:23 GMT+1]}

Pisanje naučnih radova:

http://docs.google.com/viewer?...tbSCOW53uKvRmyFuDt0GNsqyBM1gKg


Objavljivanje naučnih radova:

http://www.masfak.ni.ac.rs/upl...javljivanje_naucnih_radova.pdf

Smatrao sam da neko ko ima kapaciteta da napise kvalitetan strucni rad, ima i kapaciteta da uradi sledece:
- upotrebi Google da pretrazuje npr. "Writing scientific papers mathematics"
- da pronadje stranicu npr. List of scientific journals - Wikipedia, the free encyclopedia
ili List of mathematics journals-Wikipedia i da u referenci npr. pronadje Journals Ranked by Impact: Mathematics ili nesto slicno ovome sto sam naveo
- da odabere odgovarajuci casopis prema tematici i ostalom
- da procita uputstvo za slanje radova na sajtu (mislim da svi casopisi imaju ovu stranu)
- da otkuca rad u Wordu, izveze kao PDF i posalje (mislim da svi primaju PDF format, barem prilikom razmatranja rada)
- da komunicira sa Editorom na jezicima navedenim u uputstvu (99% engleski)
- da prilagodi ili koriguje rad prema uputstvima i prema sugestijama koje dobije.

Jedino ostaje jos jedna sitnica - da se napise strucni rad.
A ako je rad toooooliko dobar onda uopste nije bitno kako ga napiste, formatirate i koncipirate i gde ga i kako objavljujete.
Ako imate rad takvog "kalibra" onda uradite kao sto je npr. Pereljman i cela svetska javnost ce znati za Vas

Cela poenta je u radu, a ne na tehnickim detaljima na koje si Sini82 insistirao.

Sa ovim ne mogu da se složim. Ako bih npr. ja, koji nisam poznat u svetu, uspeo da rešim neku problemčinu kao što je P vs NP (ostavimo po strani pitanje da li sam ja sposoban za tako nešto), taj rad niko ne bi želeo da čita, jer niko ne očekuje tako krupne stvari od nekih anonimusa. Ima koliko hoćeš primera ljudi koji imaju doktorate, rade na univerzitetima ili institutima, uredno objavljuju naučne radove u kvalitetnim naučnim časopisima, ali kada tvrde da su rešili neku "bombu", to niko ne želi da čita. Sam Pereljman, koji je iza sebe imao evropsu nagradu za najboljeg mladog matematičara, jedva se izborio da se njegovim radom neko pozabavi.

Sam naslov dokaza neke velike problemcine zainteresovao bi barem nekog da pogleda o cemu se radi.
Kad bi se utvrdilo da je rad dobar a mozda i tacan, lavina bi krenula i put ka svetskoj slavi bi bio zagarantovan.
Ove radove ne cita bilo ko, u pitanju je uglavnom strucna javnost i kad bi bilo ko od njih reko da je pronasao bilo kakav dobar rad to ne bi proslo neopazano.

Preljeman je, koliko ja znam, okacio rad i to bilo sve od njega. Nije dao nijedno dodatno objasnjenje ili bilo sta drugo. A i mesto gde ga je okacio nije bilo ocekivano za rad takvog kalibra, mozda i gresim ali otprilike mislim da je tako.
A daleko od toga da je i pre ovoga bio anonimus ili prosecan.

U praksi uopšte nije tako kao što misliš. Sam Pereljman je rodio mečku dok se nisu smilovali da razmotre njegov rad, promovišući dokaz po kojekakvim seminarima. Daleko od toga da je tek tako okačio rad na arXiv i da je to bilo sve od njega.

Radove sa arXiv-a slabo ko čita, jer su nerecenzirani, pa nema nikakve garancije da nema grešaka. Takve "bombe" uopšte nisu ni kratke, ni jednostavne za čitanje, već upravo suprotno od toga. Da je pokušao da objavi rad u nekom časopisu, možda bi na recenziju čekao i 10 godina, ako bi recezent uopšte hteo to da čita. Ljudi ne žele da gube vreme čitajući pogrešne radove, a to što je neko Dr, radi na ovom ili onom univerzitetu/institutu i ima objavljene naučne radove u kvalitetnim naučnim časopisima, nije garancija da nije nigde pogrešio. Dešava se, u mnogo jednostavnijim i kraćim radovima, da čak i recezenti ne vide nikakvu grešku, već je primeti neki od čitalaca o objavi kao zapažanje u vezi tog rada. Što se "bombi" tiče, najveći broj radova koji pretenduju da su rešenja je pogrešan.

Uzmi na primer Vaught-ovu hipotezu (Vaught se čita "Vot"). Mada postoji rad koji pretenduje na obaranje Vaught-ove hipoteze, još uvek nije niti prihvaćen, niti oboren, jer ne postoji interesovanje istraživača za time. Tom hipotezom se kod nas bavi Predrag Tanović, koga možeš naći na Matematičkom institutu SANU, pa pitaj njega za status tog rada. Nije slučajno njegov status "rukopis" (maniscript). Recezent časopisa u koji je rad poslat nije hteo da ga čita.

Mozda je to sve tako kako kazes, u stvari "bombe" od radova verovatno moze strucno da proceni jako mali broj ljudi na svetu pa je problem doci na red (i pod uslovom da ne "obarate" bas njegov rad - sujeta svuda postoji mada kod pravih naucnika preovladjuje racionalizam).
Ali kvalitet rada predstavlja i nacin na koji pristupamo resenju nekog problema, pa sto vise prosecnih ljudi moze da shvati nas rad tj. dokaz neke "bombe" lakse cemo se "procuti". Cesto su radovi daleko od mogucnosti i nadprosecnih ljudi a kamoli prosecnih, mada i tematika i problemi su dovoljno apstraktni da vecina prosecnih i ne zna cime se u stvari rad bavi.

A sto se tice Pereljmana, ja sam iz nesto procitanog materijala, shvatio da se on u toku i posle objave dokaza tj. posle objave svog rada (i jedne ili dve dopune) povukao iz javnog zivota. Za mene je novost da je on na bilo koji nacin promovisao svoj rad.

Ja sam daleko od svega ovoga, ne bavim se strucnim radom, nikad nisam objavio nikakav rad. Ne kazem da nisam zainteresovan za neke stvari u matematici ali ja jedva da znam i ono sto su drugi objavili pre 100, 200, 300 ili 600 godina a ne da objavljujem i pronalazim nesto .
Ali samo sam hteo da kazem da ko zeli i ima kapaciteta i mogucnosti treba da se bavi resavanjem problema a ne da ide obrnutim redosledom.
Ozbiljni radovi (a i mnogo manje ozbiljni) traze godine rada i za 2-3-5 godina mozda ovo sto smo sad napisali nece vaziti, po pitanjima internet veza, formata u kom se predaje rad, mozda neki casopisi nece ni postojati a pojavice se neki drugi, itd.).

U stvari princip je potpuno obrnut. Talentovani studenti, strucnjaci prvo pocinju da svoja znanja nadogradjuju iz odredjenih oblasti upravo iz ovih casopisa, jer su to prilicno uskostrucne oblasti i mislim da ne postoji drugi izvor da se dodje do nekih novih saznanja mimo ovih casopisa (stampanih ili elektronskih nebitno).
Jer kako objaviti i raditi na necemu ako ne znas da li je to pitanje uopste otvoreno ili je to neko vec dokazao ili opovrgao. To jedino moze kontinuiranim pracenjem radova iz tih oblasti za koje smo zainteresovani. Tako saznamo koja su pitanja i problemi otvoreni i pocinjemo da radimo na njima (danima, mesecima, godinama). Pa ako ih neko ne resi u medjuvremenom i dok dodjemo u situaciju da nesto novo i mi objavimo mi ustvari znamo sve sto treba u vezi objavljivanja, koncepta i formata rada, jer smo ih procitali na hiljade pre nego dodjemo u situaciju da i mi nesto napisemo.

Ne verujem da se neko moze probuditi ujutru i uzeti papir i olovku i resiti bilo koje otvoreno ili zanimljivo pitanje u bilo kojoj oblasti i doci na ideju da ga objavi a da pre toga ne procita nijedan strucni rad i ne procita na desetine i stotine uskostrucne publikacije.

Mozda i gresim u pojedinim detaljima, ali verujem da je moj koncept ispravan.

Pa, mladi ljudi (a i svi ostali) treba puno da citaju, razmisljaju i rade i ostalo ce doci samo po sebi kao reultat svog tog rada. Ja ne verujem da moze drugacije. Cuda postoje ... ali samo u bajkama

Ako je tako tesko izboriti se da se neko pozabavi tvojim radom
na tim poznatim casopisima onda je mozda bolje poslati rad na neko drugo
mesto na primer na neki poznati institut ili univerzitet ako je to mozda bolje.

Recezenti su uglavnom upravo profesori na svim tim univerzitetima ili institutima, pa ti otprilike dodje isto kojim god putem da krenes!

Ne, upravo su časopisi pravo mesto za to i nećeš imati toliko problema da objaviš nešto što zadovoljava kriterijume kvaliteta, ali nije "bomba".

Pa dobro to onda znaci ako bi neko resio neku bombu na primer Havijer-Stoksove jednacine
velike bi bile sanse da se niko od recenzenata ne pozabavni tim radom duze vremena ili nikad.
Onda se vise isplati ne baviti se nekim problemcinama.

Znaš kako, u najvećem broju slučajeva su ljudi koji su imali kapaciteta da reše takve problemčine imali ljute rezultate pre toga, što je nekako i logično. Ne gubi nauka previše time.

Oni koji se bave problemima najviseg ranga obicno to ne rade zbog publiciteta ili nagrada, tako da njima verujem vreme i nije neki problem (moje licno misljenje).
Onima koji samo razmisljaju o publicitetu i nagradama verovatno nikad i ne podje za rukom da rese neki krupan problem, jer se ne mogu kvalitetno pozabaviti problemom.
Covek mora doci u veci nivo svesnosti kad resava neke krupne probleme i tada mnoge druge, uobicajeno bitne stvari, gube na znacaju i tada se koncentrise na resavanje problema i pronalazenjem resenja obicno shvata da su neke nagradice i tapsanje po ramenu minorne prema onome sto je on uspeo da shvati, jer vi tada mnoge stvari dokazujete pre svega sebi a ne drugima.
Ovo mozda prerasta u neku vrstu psihoanalize, ali ja sam prvo malo proucavao sebe kad resavam neke interesantne zadatke i tada mi je preokupacija tim zadatkom potpuna tako da ne stizem i ne zelim nista drugo da radim sem da dodjem do resenja.
Citajuci neke biografije naucnika, primetio sam da su i drugi naucnici padali u neki slican vid "transa" sve do pronalaska resenja i otvarali sebi vidike.
A mnogi i ostaju u ovom "transu" dozivotno jer ne mogu da pronadju resenje. Verovatno si primetio da vecina naucnika koji se bave nekom problematikom ozbiljno nije bas kao "sav obican svet"
Ozbiljni problemi zahtevaju ozbiljan i dosledan pristup problemu.
E sad, ono sto je za mene ozbiljan i interesantan problem za drugog je boza. To je vec do "kapaciteta" pojedinca.

Ovim drastično uvećavaš šanse da ti rad uopšte i ne bude ozbiljno razmatran. U matematici se LaTeX (ili srodni paketi) apsolutno podrazumevaju; čak i oni časopisi koji navode da prihvataju i DOC fajlove, to navode reda radi, a sve su šanse da ti rad koji nije u LaTeX-u i ne pogledaju čestito. Objašnjenje je jednostavno: od ozbiljnih matematičara očekuje se da znaju koristiti LaTeX, a ako neko nije ni to savladao, prosto se zaključi da njegov rad nema šta da doprinese ugledu časopisa i tako se malo raščišćava gužva (gotovo svi značajni časopisi imaju daleko veći priliv radova nego što imaju kapaciteta za objavljivanje, pa imaju i razna sita za gužvu).

Svako može da naslovi rad kako god hoće. Naslov nije garancija da u radu ima ičeg smislenog. Svaki čas se negde objavi „dokaz“ (ili „oborenje“) neke glavate hipoteze, i zašto misliš da bi u tom moru gluposti neko slučajno naleteo na rad koji stvarno vredi?

Evo ti i sajta koji je sakupio izvestan broj radova koji „rešavaju“ Rimanovu hipotezu. Pritom su ovo samo oni koji su imali sreće da budu zapaženi — a postoji još ko zna koliko puta toliko onih koje niko nije ni pogledao.

Zaključak: sam naslov dokaza ni slučajno nije garancija da će neko biti zainteresovan za rad. Čak je verovatnije upravo suprotno: da će mnogi odustati od čitanja takvog rada čim vide naslov.

Nema tu nikakvog Havijera, već francuski fizičar Klod-Luj Navje (fr. Navier). Pogrešno si pročitao prvo slovo kad si, pet minuta pre kucanja poruke, tražio na Guglu naziv nekog čuvenog problema, kako bi ga prepisao ovde i pokušao stvoriti utisak da si dobro upućen u te stvari. Nikad mi neće biti jasno zašto se tako ponašaš (a i nisi prvi na ovom forumu, uvek je zanimljivo podsetiti se „Carpet-ove teoreme“). Svakako je dobro biti zainteresovan i imati želju za učenjem, ali čemu se pretvarati da razumeš nešto što ne razumeš, čak se i prepirati s ljudima koji žele da ti objasne kako stvari zaista stoje, kad su takve nespretna pretvaranja ionako svima očigledna? (Samo da naglasim, to ne pominjem samo zbog jednog pogrešnog slova u ovom primeru, već je sve jasno iz tvojih dosadašnjih poruka na ovom forumu.)

@igorpet

U svome postu, obratio sam se ljudima koji imaju iskustva sa pisanjem i objavljivanjem naučnih radova, od kojih mogu nešto i da naučim. Najmanji mi je problem naći na google.com ono što me zanima. Više cijenim mišljenje nekoga ko govori iz vlastitog iskustva, možda i neke stvari koje google ne može da mi kaže. Ljudi ovdje na forumu sigurno to mogu.

Ovde sam samo pokusao da pomognem nekome ko se ujutru probudi i slucajno dodje do resenja npr. Navier-Stoksove jednacine i resi da objavi dokaz a ne zna LaTeX sta mu je ciniti
Mislim da bi u tom slucaju i PDF bio sasvim dobro resenje. A neko ko se godinama ozbiljno bavi naucnim radom mislim da vec zna sta i kako treba da uradi.
A za sito, pa ako prodje - prodje ako ne onda ce se pojesti zivi sto nisu prvi objavili kad neko drugi to uradi


Slazem se u potpunosti.
Nego, samo sam pokusao da kao laik pomognem i odgovorio sam konkretno. Voleo bih da znam ako sam negde pogresio!
Nemoj da se ljutis, ali imam utisak da nisi znao za nijedan strucan casopis a pitao si kako se objavljuju radovi u istim, pa mi je delovalo malo ... cudnovato.

@Bojan Basic Mene je isto tako zanimalo nesto vezano za ovu temu i samo postavi nekoliko pitanja zato sto mi je bilo interesantno inace uopste nisam imao nameru da nekom ovde drzim predavanja jer nisam strucan za to.A sto se tice Navijer Stoksovij jednacina ko prvo hvala na ispravci jer stvarno nisam znao ko drugo za te jednacine sam cuo jos pre par meseci citajuci o perelmanovom radu gde su spomenu i ostali problemi i ne znam otkud tebi ta ideja da se ja pretvaram da nesto razumem jesam li ja mozda rekao da to razumem pa da tako nesto mozes da kazes i ni u podsvesti mi nije bilo da se prepiram sa bilo kim a kamoli sa ljudima sa ove teme.

@igorpet

Ne pišem naučne radove, znam za neke časopise, što ne znači da znam kako sve to ide ili da nikada neću napisati. Sumnjam da ću ikada doći do rezultata, koji zaslužuju da se objave. Vidio sam da postoji interesovanje za temu pa sam iskoristio priliku da saznam nešto više o tome iz prve ruke. Ne ljutim se, očekivao sam da dobijem bilo kakav odgovor a ne onakav kakav sam dobio.

Vise sam odgovarao uopsteno, a ne konketno nesto tebi licno. Izvini, ako si drugacije shvatio.

Izvini i ti, ako sam pretjerano reagovao .