Tako je. Navedeni raspored valja. Cross-over je malo drugačiji.

ok, hvala. Bilo mi je samo bitno da li mogu da iskoristim postojece konektore od stare mreze. Jos jedno pitanje, za malu mrezu u kojoj ima 5 racunara i jedan server, u kojoj klijenti pristupaju serveru i koriste knjigovostveni program, koji bih router, pci mrezne kartice i hub preporucili za gigabitnu mrezu ?

ma 1-3 2-6, boje uopste nisu bitne

Gigabit Ethernet koristi svih 8 žica i treba se držati nekog standarda. Sretao sam više puta random raspored koji radi ali kad treba da se skrati kabl ili zameni konektor kreću glavobolje koji raspored i zašto je korišćen.

Ako u mreži ima neki kabl 20m+, vrlo brzo će da vidi da je raspored itekako važan. Ni sa kraćim nije nešto sigurno i može da bude problema ... imao sam previše lošeg iskustva sa random rasporedima da bih ikada više uradi tako.

U mom slucaju je kabal dug oko 90m, tako da prespostavljam da je jako bitno kako se vezuje Moze li calexx nekoliko vazniih savjeta na koje ti obracas paznju, kad je upitanju gigabitna mreza?

Upravo tako: random raspored = random problemi. Desavalo mi se da Gbitna kartica nece nikako da se poveze na Gbitni switch koji je na par metara vazdusnom linijom, jer je neko pre mene provukao lose krimpovan kabel kroz zidove i pod. Tek kad spustim brzinu na 100FD onda mreza proradi. Dovoljno je da pitas cika Googla o network ili UTP wiring standards, i dobices gomilu stranica sa sarenim dijagramima povezivanja. Evo ti jedan od njih da se ne mucis, ako ti se ne svidja a ti trazi dalje...

BTW, najslabija tacka je uglavnom kraj kabla - obrati paznju da imas odgovarajuce konektore za odgovarajuci tip kabla (znaci da ne guras CAT6 licnasti kabel u CAT5 konektor predidjen za pun presek), jer ti sav trud oko stimovanja boja moze biti uzaludan ako kraj kabla nije seo kako treba u stopicu...

Ne mora da ide mnogo daleko da bi video kako se to radi, ovde je dovoljno dobro i slikovito sve objašnjeno.

Za tako duge kablove bi bilo dobro da se ide na kombinaciju zidna utičnica-wall kabl-patch panel-switch (ili gde već ide) a korišćenje fly kabla i direktnog postavljanja konektora na krajeve nije ni praktično ni pouzdano. Dužina je prilična pa bi svako odstupanje od pravila moglo da dovede do ... random problema.

Onda dolaze razne sitnice tipa ispravno postavljanje kabla u utičnicu, provlačenje kablova tamo gde nema šta da im smeta ili ako baš mora, onda se pazi da to bude minimalno ... korišćenje sigurnih kablova je obavezno, tu donekle pomaže onaj jeftini tester, bar može da proveri da li ima fizičkih prekida.

Evo kakvu sam mrezu zatekao i na koju sam planirao da se uradi gigabitna mreza i da se na jos nekoliko sitnica uradi rekostrukija ( postavljanje rutera itd). Slika govori hiljadu rijeci

Mislim da je bitno kako je vezano, jer nisu sve žice upredene jednako, nemaju istu dužinu i istu otpornost na spoljne uticaje što na kraju utiče na realan protok koji može da se izvuče...

Imam dva pitanja po pitanju poređenja performansi gigabitne mreže (tj. 1Gbps) sa UTP kablom krimpovanim po standardima i sa optikom.

1. Zanima me ako ima neko iskusniji da prokumentariše razliku između optičkih kablova i kvalitetnih UTP kablova po pitanju funkcionisanja gigabitne mreže. Znamo da je optika bolje rešenje, ali zaostaje li i koliko bakar na protoku 1Gbps?

2. Drugo pitanje se nadovezuje. Ako koristimo optičke kablove za uplinkove, da li je dobro rešenje korišćenje media konvertera. Da li bi neko mogao da uporedi ovo rešenje sa media konverterima protiv rešenja gde svičevi poseduju optički port u koji se optika direktno bode.

Ilustrovano:

opcija 1:
trank porta sviča - UTP patch - media konverter - optika - media konverter - UTP patch - trank port drugog sviča

opcija 2:
optički port na sviču - optika - optički port na drugom sviču

Ima li opipljivih razlika između ova dva rešenja?

Manje bitno. Stavise, zice treba da imaju istu duzinu, bitno je gde je koja u kablu... Raspored je vazan, pre svega, zbog preslusavanja.

Ako imas do 90m, onda radi isto. Prednost optike je u vecoj duzini koju trpi. Standard je isti, razlike u protoku ne bi smelo da bude, tj. jedini razlog za razliku u protoku mogu biti gubljlenje paketa i retransmisije, kao posledica lose veze. Ako si unutar standarda toga ne sme biti, tako da protok mora da bude isti.

Za pocetak ubacivanje media covnertera izmedju dva svica ti umesto dva napajanja (za svaki svic po jedno) daje 4 napajanja koja mogu da crknu. Dalje, imas dva dodatna kabla (media konvertor - switch, po jedno sa svake strane) i na njima 4 dodatna konektora, koji opet mogu da prave problem.... :) U sustini ja bi isao na ono sto mogu da nadjem kvalitetnije - pa bio to media convertor ili SFP modul, mada obicno su SFP moduli kvalitetniji, tj. obicno se prodaje svakavo djubre kao media konvertor, a SFP-ove retko ko drzi bas totalno krs.

Sto se tice performansi dodatni media konvertori, kao dodatni fizicki uredjaji ce dodati dodatni lag, ali razlike u protoku ne bi smelo da bude, a i taj lag bi trebalo da je meriv mikrosekundama.

Puno hvala za odgovore na pitanja!




Meni se čini da ipak ima razlike u upredenosti, pa samim tim i u dužini kablova. Upredenija parica mora biti duža po metru kabla. Evo potvrde sa Wikipedije. Ovaj tekst se doduše odnosi na kategoriju 5, ali i ona je po standardu predviđena za gigabitni protok.

Each of the four pairs in a Cat 5 cable has differing precise number of twists per metre based on prime numbers to minimize crosstalk between the pairs. (članak http://en.wikipedia.org/wiki/Category_5_cable)

kao i specifikacija razlike u upredenosti:
http://en.wikipedia.org/wiki/Category_5_cable#Individual_twist_lengths

Mea culpa. I stand corrected.

Sve vreme razmisljam o preslusavanju kao necemu vezanom za raspored - a, naravno, drugaciji korak takodje utice na to. Uglavnom, cilj jeste minimizacija crosstalk-a, nisam bas lupio :)