?en raZ ?omesip ad okavo i ib ilgom A

Pozdrav

Samo nam objasni zašto bi neko želeo ovu vratolomiju?!?

Ajde neka mi neko kaže oznaku za 235 kolonu u Excelu. Ja nemam pojma, morao bih da pogledam u spreadsheetu.

Po mom sistemu to je lako. To je kolona WTV.

Ajde neka neko napamet kaže adresu ćelije u Excelu koja se nalazi u preseku 235. kolone i 68. reda. Ja nemam pojma, morao bih da pogledam u spreadsheetu.

Po mom sistemu to je lako. To je ćelija WTV68.

Treba da navedemo adresu ćelije koja je šest redova niže i dvadeset osam kolona desno u odnosu na WTV68.

Evo rešenja. Koristimo moj sistem i to je ćelija WXT74.

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 12.06.2011. u 20:19 GMT+1]}

Kada ti zatreba adresa u preseku kolone KKK i reda RRR, kucaš: =ADDRESS(RRR; KKK)

Kome ovo naporno, postoji alternativno R1C1 referenciranje. Potrebno ga je samo uključiti.

Reference ćelija i opsega (videti pod Stil reference „R1C1“)
Opis R1C1 reference

Kada mi zatreba adresa ćelije u preseku 55 reda i 65 kolone ja mogu ili da:
=address(55;65), ili da jednostavno zaključim da je to ćelija XV55.

Ovo drugo mi se čini mnogo lakšim.

---

Kada mi treba formula koja poziva ćeliju preko apsolutne reference ja mogu ili da:
=R65C55, ili da =$XV$55.

Ovde je R1C1 zapis bolji.

---

Kada mi u formuli treba relativna referenca neke ćelije ja mogu ili da:
=R[-38]C[12], ili da kraće napišem =XV55.

Ovo drugo je mnogo lakše za kucanje, a i mnogo je preglednije.

---

Mislim da je zapis U1 bolji od zapisa A1 ili R1C1.

3okc ti je lepo objasnio kako se to radi u normalnom svetu. Ako želiš da se igraš sa brojevima kolona onda je R1C1 način idealan.
I samo mi nešto objasni: zašto Uno a ne One i zašto O - Zero a ne Z - Zero?

Kada ti zatreba ćelija u preseku 55 reda i 65 kolone, najjednostavnije & najbrže što možeš da zaključiš jeste da je "to ćelija 55 sa 65", ok? ;)

Ključno je pitanje šta bi sa tom ćelijom-palom-na-pamet?! Za šta ti treba?!
Hoćeš adresu? -imaš kako da dobiješ.
-Vrednost? -nju vraća INDIRECT(), sa ugnježdenom ADDRESS().

Za sve dimenzije koje su preko nekog "praktičnog" reda veličine, postoji *imenovanje opsega*: lepo dodeliš imena koja su (tebi) smislena pa "vozi".

Najbolje da sad uvedemo "Esperanto" kao predčas za Excel. :)

Još bismo bolje prošli sa Mandarinskim.. :)) Makar samo zato jer ga više ljudi na planeti govori! Ne, možda bi ipak Hebrejski bio praktičniji!? -pošto tamo već svako slovo znači i broj! E, to bi nam stvarno olakšalo snalaženje! :D

@component

Normalan svet bi se mogao nazvati i prosečan, svakodnevni svet. Mene zanima kako bi se stvari odvijale u naprednom svetu.

Radi preglednosti. Ljudi psihološki lakše uočavaju i barataju sa brojevima 10, 20, 30... Zato sam želeo da se svaki deseti red zove UO, WO, TO, FO...

@3okc
Ti i ja se totalno razilazimo.
Sve što ti predlažeš meni deluje komplikovanije od mog rešenja.
Poređenje U1 zapisa sa mandarinskim i hebrejskim je kao poređenje dečije pesmice sa teorijom relativiteta. U1 zapis se nauči za 60 sekundi i već možeš da radiš. Ako bi neko godinama koristio U1 zapis, mislim da bi mogao da razmišlja (računa) u tom zapisu.

Tokom rada na nekom Sheetu nemam potrebu nešto raditi napamet, ako vežem neke podatke tada koristim imenovane range ili jednostavno otkližem do 235 stupca i selektiram range (vizualno je sigurnije nego napamet.

U 90% slučajeva uopće ni ne obraćam pažnju na nazive stupaca (tj. slovne oznake)
Ovo povlači za sobom ono "prosječni i napredni korisnici"
Da je tvorac Excela to uradio odmah (ovaj tvoj prijedlog) pri prvom stvaranju možda bi to danas bilo normalno i uobičajeno ali ovako djeluje pomalo zbunjujuće.

Iz sličnih razloga nemam želju prijeći i raditi u OpenOfficeCalc (a to su sitne izmjene) ili LibreOffice.
Zašto? Zato što moram razmišljati kako formulirati neku Vlookup formulu i slično, a ovdje u Excelu to radim rutinski.

Zbog rutine ljudi teško prihvaćaju "novo". Jako dugo mi je trebalo da prijeđem s Excela 2003 na Excel 2007 kao i sa XP na 7 a možda ni ne bi da ne moram pratiit tehnologiju.

@Brodoplovac
I dalje mislim da komplikuješ bespotrebno. I MS Excel i OpenOffce Sheet imaju isti način označavanja, ali ne zato što je njima lakše već zato što je nama korisnicima tako lakše (a sebe ubrajam u napredne korisnike).

Ukoliko mi je lakše da sa kolonama baratam kao i sa redovima uključiću R1C1 način prikaza, ali obično mi je razumljiviji A1 način.
Excel 2007 ima 16384 kolona, i poslednja kolona je obeležena sa XFD. Po meni je to mnogo lakše nego tvoje: UXTEF.
ili poslednja ćelija:
XFD1048576
po tebi bi bila:
UXTEF1048576

A kad smo već kod toga, što i redove nebi preimenovali po tvom sistemu? I imali bi lepo poslednju ćeliju: UXTEFUOFEVSX ili tako nešto?!?

Ako su ti ova "ja"-"ti" tumačenja jedino što imaš da primetiš onda osim što si u zabludi i dalje nastavljaš da se obmanjuješ. Pokušao sam da ti objasnim da sve što ti treba već postoji i radi: radi baš ono što si ti "izmislio" i još više od toga.

To što ćeš brojčane oznake zameniti slovima "1 na 1" nije nikakvo pojednostavljivanje nego baš suprotno.
-Zašto onda ne bismo zadržali samo brojeve!? Kao što ih uostalom i imamo u alternativnoj notaciji!?

Ova tvoja "pojednostavljivanja" su me podsetila na Marfijev zakon koji pamtim kao izuzetno duhovit (osim što je i poučan) a mislim da se baš i odnosio na programere: Ako napraviš sistem koji će čak i budala moći da koristi, samo će budala i hteti da radi sa njim. (Očigledno, "budala" je ovde referentna jedinica za "jednostavnost".)

Naravoučenije: granica u "pojednostavljivanju" se negde mora povući, uvek će biti onih kojima je nešto "komplikovano" i koje mrzi da usvajaju pravila. Zaključi po sebi: da nisi preskakao početna poglavlja iz Excela gde se opisuje referenciranje ćelije, ne bi ti sada R1C1 bio tako stran.

Meni je ovaj način prespor. Inače U1 zapis ne isključuje upotrebu imenovanja, R1C1 zapisa i direktnog selektovanja. Moguće je čak koristiti i hibridni sistem gde bi prvih 26 kolona bilo označeno sa A-Z, a ostatak po U1 zapisu.

A1 zapis jeste kraći (doduše ne za sve kolone), ali on i dalje ima neke mane. Npr. da bih saznao broj poslednje kolone moram da odem do poslednje kolone i otkucam '=column()'. Mislim da vrline U1 zapisa nadoknađuju njegove mane.

Zato što je zapis relativnih R1C1 referenci nepregledan i predugačak.

Ova misao zapostavlja dve stvari:
- Kompleksne alatke mogu da budu skuplje za kupovinu i korišćenje. Time se narušava ekonomičnost.
- Kompleksne alatke ne moraju da budu efikasnije od jednostavnih alatki.
Dokaz u vidu retoričkih pitanja:
1. Čime nobelovci seku nokte?
2. Čime nobelovci otvaraju pisma?
3. Čime nobelovci seku hleb?

"Ja-ti" razlika je do sada bila malo neobična. Ti si navodio argumente a onda ih potpuno drugačije tumačio od mene. Ovo mi je bilo neobično zato što su svi tvoji argumenti, sa mog stanovišta, bili u moju korist. Međutim, ako kažeš da treba povući granicu u pojednostavljivanju onda je to druga stvar. Ako stvari treba da budu komplikovane onda U1 zapis ne valja. Uz ovu pretpostavku ja i ti se u svemu slažemo.

PS: Sa R1C1 formulama sam se upoznao u februaru ove godine. Ne znam odakle ti to da nisam do sada znao za njih.