Postoji urbana legenda da je Nobel bio zaljubljen u devojku koja se udala za Gosta Mittag-Leffler-a

Zato sto je matematika iznad ostalih nauka.

Neki tvrde da ga je zena varala sa matematicarem (a nije imao zenu) http://forum.krstarica.com/archive/index.php/t-81802.html

Mada, msm da je ovde fino objasnjeno http://nobelprizes.com/nobel/why_no_math.html

Naravno,znam da je matematika ispred svih nauka.

I jos me zanima da Fields-ovu nagradu dobijaju samo mladji od godina,
zasto je postavljena ta granica?.

Evo sta sam nasao:

Na osnovu čega tvrdiš da je "matematika iznad ostalih nauka"?

To je samo moje misljenje.

Nema potrebe da se ovde sad argumentujemo, tema je o Fieldsovoj medalji, a ne o tome koja je nauka najveca.

Iako si njega pitao ja ti mogu kazat sto to i ja mislim.
Zato sto je matematika samostalna nauka.

U kom smislu samostalna? Hoćeš da kažeš da matematika postoji za sebe i od sebe ili šta?

Hocu da kazem da ne zavisi od bilo koje druge nauke.

A jel neka nauka zavisi od matematike?

Nikako.

Matematika je alat koji pomaze da se bolje opisu mehanizmi i dejstava u prirodi.
Sama po sebi u apsolutnom smislu bi samo sluzila da se broje ovce i parcelisu imanja.

Ona dopunjava druge nauke, a druge nauke njoj daju smisao i probleme da se dalje razvija.

Sve je povezano i nema gradacije sta je iznad cega.

Iznad svega su fizicka dejstva na planeti koja funkcionisu bez ikakvog matematickog aparata.

Matematika je jezik razumljiv ljudima da se odredjene stvari definisu kao komunikacija medju ljudima, ni vise ni manje.

A sto se tice nagrada, cista trivijala za ozbiljne naucnike...

Sve je u funkcionalnoj sprezi sa njom, jel se znakovima i simbolima generisanim u matematici mnoge druge stvari "desifruju".

Ma, pusti ga, vidiš da je pa s Marsa. Evo njegovog shvatanja matematike:



Za njega je matematika taksativno gruvanje definicija i fraza, a ne nešto što omogućava da se reši neki problem. Stoga ne vredi ni odgovarati mu ni komentarisati njegove komentare.

Istina je sto kaze, da se u kapitalizmu ne pita za limes, vec resi problem.
Tu zbora nema.

Jedino sto nije rekao da se podrazumeva, tamo gde taj limes treba, da se o njemu sve zna.I na osnovu njega izlozeni rezultati dobiju.

Pa ako si ti baja resi sve bez limesa, integrala, dif.jed ili bez osnovnih matematickih operacija.

Niko tebi specificirano netrazi upotrebu postojece nauke ako imas svoju...samo rezultate razlozi da svako moze da ih razume.

Pa ti slanje rakete na Mesec racunaj i putem "pcelica Maja" po papiru niko ti nece to zameriti, ali ce ti glavu preparirati ako im zbog svoje filozofske igranke popalis cca 500 miliona dolara po lansiranju.

Pored Fildsove medalje postoji i Abelova nagrada, koja nije manje prestizna, a nema gornje ogranicenje u godinama. Slicno u fizici pored Nobelove nagrade postoji i Dirakova medalja, ciji je prvi dobitnik Stiven Hoking, koji je po meni vise matematicar. Profesor koji u Novom Sadu predaje Algebarske strukture kaze saljivo da nema Nobelove nagrade za matematiku, jer je Nobela ljubavnica prevarila s matematicarem. On to tumaci kao ko bi se jos cimao zbog zene

A u čemu je problem ako sam postavio par radoznalih pitanja? I sad oma ide spočitavanje, raskrinkavanje i padanje s Mars.

Eto, nije mi bilo jasno pa velim "ko pita ne skita".

Kad već pomenuste rešavanje problema... koji problem rešava matematika (osim matematičkih naravno)?

Kako polje definišu matematičari a kako fizičari. Kako ekvivalenciju definišu fizičari a kako matematičari? Zašto se u oba slučaja nije pošlo od aksioma i matematičkih definicija? Nije jer su se kvantitativnim merenjima prilazilo sa različitih aspekata i zato se uvode različite definicije.

Dalje, kad smo već pominjali kvantne računare, uzmite primer "braket" notacije. Kako je uvedena "braket" notacije? Da li se pošlo od matematičkih aksioma?

I u drugim naukama postoji simbolika koja je vezana za kvantitet. Na primer u hemiji to su hemijski simboli. Iako su vezani za meru nemaju veze niti su uvedeni preko matematičkih aksioma.

Iz navedenih primera se može zaključiti sa se pojam mere (najdragocenija osobina objekta koju matematika pokušava potpuno da obuhvati) može uvesti nezavisno od matematike, matematičkih definicija i matematičkih aksioma.

kandorus, koje su aksiome matematike, koje pominješ?

Naravno da je zavisna. Matematika bez prakticnih aplikacija bi bila kao sjajan jezik koji niko ne koristi.

Ne, matematika ne zavisi od svojih primena. Možeš biti sjajan matematičar istraživač, a da ne znaš ništa ni iz fizike ni iz tehničkih disciplina.

E, sad, druga je stvar što primene matematike daju ljudima vajdu od nje i motiv da se ulaže u njen razvoj.

Vidiš, u staroj Grčkoj, ljudi uglavnom nisu videli nikakvu korist od matematike (sa nekim izuzecima), ali su je zanimali iz dokolice. Nisu imali šta drugo da rade, pa su se bavili time.

Matematika itekako ima da razvija svoje aparate da bi uz pomoc fizickih zakona mogla da objasni mnoge pojave sa enormnim brojem varijabli...

Zasto je to bitno?

Pa iz prostog razloga da bi se mogao "uhvatiti" odredjeni matematicki sablon na osnovu koga bi se date pojave ili desavanja mogle opet precizno definisati i ponoviti (razni procesi koji su opisani u Mehanici fluida, Termodinamici, Dinamici sistema, Metodi konacnih elememata, ...)

Mnoge stvari zbog uskracenih mogucnosti da se precizno i uvek identicno "desifruju" izvode se empiriski, jel se za sada ne moze pokrenuti u dovoljnom obimu takav matematicki aparat da bi se mogle precizno i koncizno objasniti...

Mnoge stvari zbog enormne kompikacije moraju se raditi iz parcijalnih resavanja pa potom pribliznim sumiranjem cele problemske oblasti vezivati u jednu celinu, sa cesto nejasno definisanim ogranicenjima...

@nedeljko
Pa jeste ali matematika ne bi bila toliko niti bitna niti interesantna da nema svojih primena. Ostala bi na nivou crtanja krugova u pesku sto ti kazes u cilju dokolice.
Nisam mislio na direktnu zavisnost nego na znacaj koji ima.

Takodje kad se kaze da su druge nauke zavisne od matematike previdja se cinjenica da druge nauke prevashodno u matematici vide dobar alat za opisivanje fizickih zavisnosti, dok je matematicarima matematika i njene cari citav svet. Bila je ona diskusija gde ste se natezali koje oblasti matematike su potrebne za el. inzinjera gde su se "sukobila" ta dva misljenja.

Ja ne znam gde se matematika konkretno sve primenjuje,ali dosta mi je zanimljiva,
jedino sto znam da je potrebno za el.inzenjere je na primer Analiza.
Ono sto sam cuo je bilo, da je matematik ispred realnosti,znaci da ima dosta problema koji nisu primenljivi?

Fizičke pojave ne objašnjava matematika, nego fizika, koja koristi matematiku kao alat i to ne jedini.



Slažem se da ne bi bila toliko bitna, ali je pitanje zanimljivosti sasvim subjektivno. Eto, Euklid je bio čist teoretičar i njemu je to bilo zanimljivo. Isto važi i za veliki broj savremenih matematičara.

Sa druge strane, da nema toliko primena, ne bi se ulagalo ovoliko novca u razvoj matematike, pa bi ljudi teško mogli time profesionalno da se bave.

E, sad do kog bi nivoa na taj način stigla, teško je reći, ali već su antički matematičari došli do zavidnih rezultata.

Gledajuci iz ugla covecanstva prirodne nauke su se vec prozimaju i brisu se te neke granice. Nema smisla govoriti sta je iznad cega osim navrtanja na svoju vodenicu. Moze se javiti sad neki doktor medicine pa reci da nije medicine svi bi pomrli od neke kijavice i ne bi o ovome uopste ni raspravljali :)

Sto se tice Nobela.. Covek odlucio koje ce se oblasti nagradjivati i to je njegova licna volja a ne neki preterano racionalan razlog. Osim toga nije ta nagrada apsolutno merilo doprinosa covecanstvu.. mnogi koji sjajni umovi nisu je dobili, a eto postoji i nagrada za mir koja je najobicnija politicka sprdacina.

Pa kad smo kod doktora, ajde i ja da kazem nesto. xD



Eto skoro nista gluplje nisam cuo od ovoga.

To niko nije ni rekao, vec uz pomoc fizike, to je naglaseno !!!

Nije na odmet uočiti da broj (mera) ne mora biti rezultat matematičkih operacija. Naime u matematici je najčešće cilj dobiti neki broj kojim se opisuje stanje (ili dinamika) neke pojave. I taj broj (koji se dobije u matematici) ima osnov u matematičkim aksiomima. Tako dolazimo do interesantnog zaključka: u matematici pojave su rezltat aksioma. Na primer, brzina je rezultat deljenja vrednosti predjenog puta i vrednosti proteklog vremena potrebnog da se predje taj put. Sve je to potkrepljeno aksiomima. Na vama je da se odlučite šta želite. Aksiome ili vožnju.

Naravno, matematika ne priznaje ništa što nije utemeljeno na aksiomima ali prirodne pojave "ne znaju" za aksiome. (U matematici) Rezultat 2:0 nekog meča ne proizilazi iz činjenice da Mesi ima "nezgodan" šut već iz aksioma da svaki prirodan broj ima sledbenika.

Ili da Ronaldinho dobro izvodi slobodne.

"Mozes da ubijes svoju babu iz puske sa 100 metara, i ja cu reci da si dobar strelac, ali to ne znaci obavezno da si i dobar covek."

Modalna logika.

A aksiomi se tope.

Tako je.

Ima primenu prilikom izgradnje dubokih centripetalnih septickih jama, sa mogucnoscu separacije cvrstih i tecnih supstrata !