Za natprosečne rezultate potrebna je natprosečna osoba. Srećom, ponuda natprosečnih osoba je manja od potražnje za programerima, i zato i prosečni programeri mogu da žive od programiranja. Ako se prosečan programer svojski trudi, i ceo vek radi na svom usavršavanju onda može doći u situaciju da bude korisniji od nekog ko ima samo talenat, ali ne i radne navike. Neprekidno ulaganje u sebe i svoje veštine te tako čine natprosečnom osobom.

Postoje mnoge korisne stvari koje čovek može da nauči od dobrog predavača. Fakultet je dobro mesto. Problem sa "samoučenjem" je da ti lako može promaći neko osnovno znanje, i da zbog toga svoje zadatke rešavaš nekakvim suboptimalnim i zaobilaznim putevima.

Neki delovi matematike i fizike su korisniji od drugih. Algebra i kombinatorika su od suštinskog značaja za programere. Sve je u svakom slučaju korisno kao vežba za mozak. Mozak je čudo, ali da bi ga razvio moraš da ga koristiš. Matematika i služi da razviješ one delove mozga za koje nisi ni znao da ih poseduješ. Svako matematičko znanje je istovremeno korisno, čak i ako se ne koristi onako kako je na času matematike zamišljeno. Jedan programerski problem koji se daje početnicima (popunjavanje matrice uzastopnim brojevima po spiralnoj putanji) ja sam fino rešio kad mi je pala na pamet osobina sinusne i kosinusne funkcije (zapravo više je vezano za kompleksne brojeve, ali nema veze sad), mada naravno u samom rešenju nema nikakvog sinusa.

Tehnologije se toliko brzo menjaju da se ne isplati razmišljati o znanju programiranja kao o nečemu što se stekne jednom pa se koristi zauvek. Moraćeš da učiš celog života. U tome i jeste lepota življenja. Ovde nema za tebe zadovoljavajućeg odgovora. Moraće neko drugi da ti kaže koliko vrediš, to o sebi niko ne može pravilno da proceni. U tome je još jedna prednost fakulteta. Ako ti profesor pozitivnom ocenom kaže da vrediš onda si siguran da je to zaista tako.

Ne znam kako drugi cene diplomu, ali za mene je to sigurno nekakav plus ako bih lično morao da poredim kandidate. Konkretno znanje je naravno najvažnije, ali ako kandidati imaju slično znanje i sličan karakter i sličan mentalitet, i traže sličnu platu, onda ću pre odabrati diplomiranog.

Hvala na odgovoru, vec sam pomislio da cu ostati bez istog.
Evo vec nekoliko dana citam uvode u C++, sto vise citam to mi je manje jasno.
Svaka cast onima koji su samostalno uspeli da ga savladaju, ali izgleda da je to za mene nemoguca misija!

Kao prvo za samostalno ucenje je potrebna Velika disciplina, koju ja na zalost nemam.
Jednom davno mi je jedan iskusan covek rekao, bez discipline nema ni uspeha, mislim da je bio u pravu!
Uglavnom ljudi oko mene smatraju da sam izuzetno inteligentan, ali tu lezi jedan veliki problem a to je pamcenje.
Naime bukvalno negde krenem a ne znam zasto sam tamo krenuo, koliko vidim bez dobrog pamcenja ne vredi se ni upustati u vode programiranja.
Zbog toga sam i pitao kakav je profil uspesnog programera.

Druga stvar je sto nemam bas ni slobodnog vremena, mislim da je suvise malo da se ucenju dnevno posveti pola sata.
Takodje problem je i u matematici, u stanju sam da napamet racunam ogromne cifre (mnozenje, delenje) , ali dalje od racunanja je prazno polje.
Kao sto rekoh imao sam pontecijal, ali ne i disciplinu, tako da sam u matematici na nivou pocetnika.

Evo ispade da pisem svoju biografiju :)
Iz svega gore navedenog, ja lepo zakljucih, da ja samostalno to ne mogu da naucim.
Da gubim dane i dodjem do nekog pocetnickog nivoa, i uz put se nazivam programerom, to ne zelim.
Koliko mogu da vidim po forumima, takvih je mnogo vise nego onih koji stvarno nesto znaju.

Tako da cu se ja lepo voditi onom izrekom : ne zapocinji nesto sto ne mozes da zavrsis...

Okej, ovo sad je oftopik, ali...

I ja imam problema sa pamćenjem, ali zanimljivo, dobro pamtim programerske začkoljice i filmove, a slabo pamtim imena i rođendane. Zaključak je da nije problem u samom pamćenju, nego u motivaciji, i u onome što ti se čini da je važnije za pamćenje. Ako izvežbaš mozak da pamti ono što ti možda deluje nebitno, mozak će se na kraju povinovati. Kako rekoh, mozak je čudo, i postaje sve bolji u onome čime se bavi. Trenutno ti je analiza lakša od memorisanja, ali ako počneš aktivno da vežbaš mozak u kratkotrajnom i dugotrajnom pamćenju, vremenom ćeš postati dobar i u tome. Za te mentalne vežbe postoje knjige, ja se u to ne razumem previše (kako rekoh, i ja imam problem s pamćenjem). Naravno, potrebna je disciplina, ali i to se vežba. Niko se nije disciplinovan rodio. Fakultet je eto dobro mesto i za samo-disciplinovanje.

Ne možeš da odustaneš posle par dana. Uvod u svaku materiju je najteži. Probaj da promeniš knjigu iz koje učiš. Možda za početak da odgledaš jedan video tutorijal:
http://www.vtc.com/products/c_plusplus_fundamentals.htm

Problem sa pamćenjem nije važan. U programiranju se uvek vrte iste komande, funkcije, ista sintaksa. Takođe, svaki programer ima svoju biblioteku sa kodovima koje reciklira kada mu zatrebaju.

Pamćenje i snagu volje možeš unaprediti meditacijom. Ja ti predlažem knjigu: http://www.amazon.com/Minute-M...&qid=1312817595&sr=8-1 - ja lično dajem preporuku za ovu knjigu i za njenu efikasnost.

E, sad sam se setio. Pročitaj ovaj tekst:
http://www.unc.edu/depts/wcweb/handouts/procrastination.html