Zivim i radim u Evropi (CH), Mozda i jedna od najboljih drzave u Evropi, mogu da kazem da su svi uslovi za normalan zivot ispunjeni, ali vrlo cesto sebi postavljam pitanje da li treba probati otici, raditi i ziveti u Americi, da li uopste postoje neke prednosti.

I ja sam u istoj dilemi jer se izrodila sansa da odem u USA. Po onome sto sam do sada istrazio ako imas EU pasos ili bar per. residence + stalan posao nema NIKAKVOG razloga da se ide u USA. U USA ti treba siguran posao koji nije tako lako naci. Kad ga nadjes u odnosu na Evropu fluktracija zaposlenih je MNOGO veca pa samim tim ni posao nije toliko siguran koliko u EU (govorimo generalno). Zdravstveno osiguranje je isto ogromna stavka na strani EU. Ako imas zdravstveno osiguranje u nekoj EU clanici mozes da se lecis u bilo kojoj drugoj clanici EU ako se nadjes tamo. U USA je mnogo gora situcacija. Plastican primer je recimo ciscenje kanala (mislim da je na eng. Root canal) u US kosta oko 1500-2000$. Srbija - privatna klinika sa najnovijom tehnikom i opremom ~50e (~70$). Dakle, gde i da zivis u Evropi mozes doci do Srbije ili neke jeftiniej drzave, platiti avio kartu i srediti sve probleme i jos si u plusu. Dalje, obrazovanje. Ako si EU citizen ili drzavljanin EEA drzave imas besplatno skolovanje u jako puno univerziteta i visih skola u EU + mnogo vise mogucnosti za phd studije koje su PLACENE od strane univerziteta. U USA su studije suludo skupe.

Sto se tice USA, mislim da je ok da se ode i vidi, prozivi nekoliko meseca cisto da bi se upotpunio mozaik i uvideo nivo kvaliteta zivota u razvijenijim drzavama EU u odnosu na US. Jedina prednost US je sto se celom teritorijom koristi engleski jezik.

Kad sam odlucio da odem iz Srbije, moja prva opcija je bila Amerika, (Kanada, Juzna Afrika), pa tek onda Evropa. I pored toga sto nikad ranije nisam bio u Americi ili Kanadi a ni u Juznoj Africi, nekako sam mislio da bih se tamo mnogo lakse snasao nego u Evropi, da li je to neka predrasuda da je Evropa mala a Amerika i Kanada velike pa su i vece mogucnosti ne znam, ili je mozda bio u pitanju jezik pa sam hteo linijom manjeg otpora ili zbog toga sto su nase zajednice tamo jace (i pored toga sto nisam uopste o njima stvarno razmisljao). Kad su se situacija i sudbina poklopile i kad je izbor pao na CH nisam mnogo razmisljao nego sam se jednostavno spakovao i otisao. U CH sam pre stalnog dolaska boravio sigurno 20x po 2-3 nedelje i uglavno sam video sve gradove, isto tako "dobro" sam poznavao i ostale drzave u Evropi jer sam ih skoro sve obisao i imao neko iskustvo sa nacinom zivota. I pre definitivne odluke sam nekako samo o CH i razmisljao kao o mogucnosti u Evropi, kao sto sam rekao situacija se a i sudbina poklopile i evo mene u CH. I pored toga sto je moj jedini razlog za napustanje Srbije bila "buducnost" i "buducnost moje dece" koje tada nisam ni imao, a ne materijalne strana, nekako se nisam osecao prijatno u Srbiji (Beogradu). Evo sad kad sam u CH da kazem "sve" zavrsio, osnovao porodicu, kupio kucu, imam i ja i supruga odlican posao, jos uvek sebi postavim nekad pitanje da li treba mozda otici u USA i probati. Ne palim se uopste na USA cak i nesto posebno ne volim Amerikance, ali nekako i dalje imam neki utisak da je tamo sve moguce i mnogo lakse ostvarljivo nego ovde. Neznam zasto, da li marketing, tv, ili nesto trece, pa sam zbog toga i otvorio ovu temu da cujem misljenje nasih Amerikanaca.

Pozdrav

Mislim da si prvim delom ove recenice uhvatio poentu razlike.

Pokusavam da srocim dobar odgovor na tvoje pitanje.

Traganje za preciznim odgovorom ne stize daleko bez poznavanja konkretnog coveka. Posto
tvoju situaciju prilicno povrsno znam, uglavnom iz onoga sto si do sada pisao, tj. znam da si
iskusan imigrant u CH, pokusacu da pokrenem pricu iz nekih opstijih okvira.

Posle svih ovih godina, jos uvek se ne pomeram sa saznanja da je USA velicanstvena zemlja,
ne toliko sa strane spoljne atraktivne slike, nego i sa strane one svakodnevne, manje vidljive
komponente zivota i postignuca. Ipak, u isto vreme, a narocito u poredjenju sa Evropom,
definitivno se tu igra muskija i surovija igra. Zivljenje u USA je ekvivalentno situaciji u kojoj
onaj mali procenat najvrhunskijih sportista u teretani iscedi po bokal-dva vise znoja, ali posle
na terenu cepa i protivnika i teren i mrezicu.

Za nekoga ko je vec u Evropi odigrao svoje prvo poluvreme zivota, postigao materijalnu sigurnost,
ostaje otvoreno pitanje sta tacno moze da mu odlazak u USA donese. U tom pogledu nisam nacisto,
jer odgovor strasno zavisi od toga ko je covek.

Jos mnogo bitnije - ako su u igri clanovi porodice, supruga i deca, prica postaje znatno komplikovanija.
Za odlazak sa necega stabilnog, udobnog, ususkanog, blizu kuce na nesto nestabilnije, cupavije,
neizvesnije, uzbudljivije, ne mora uopste da bude dobitna kombinacija.

Treba da postoje mnogo dobri razlozi za takvu promenu, a sta su to 'mnogo dobri razlozi' ne mogu
da procenjujem napamet.

Ako pricam striktno o individualnom aspektu price (recimo za Slobodana Deltu Miskovica), onda
stvari stoje ovako:

Za sledece kategorije ljudi je USA uvek odlican izbor:

- za mlade i neispisane, zato sto je duzi boravak u USA fenomenalno, otvarajuce iskustvo. Brz
ritam zivota donosi svakodnevne obaveze koje treba izdrzati, zemlja otvorenog duha razvejava
provincijalna ogranicenja, susreti sa drugim kulturama i rasama su sigurni cak i u krajnjim provincijama.
Opsti stav o zivotu (Rodos je upravo ovde, i ovde cu da skacem najbolje sto mogu) rastura nagon
za kenjkanjem i prenemaganjem. Nedostatak blama ('gde cu ja da radim OVO, to mi je ispod nivoa')
fenomenalno konkretizuje ljude, razvezuje im i pamet i ruke i noge.

- za studente i postdiplomce - pisao sam u mnogo navrata o kvalitetu skolovanja u USA. Graduate
skole, narocito PhD programi izbacuju neuporedivo kvalitetne ljude, koji kad zavrse znaju sasvim
sigurno sve iz svoje deklarisane profesije pocevsi od momenta kad su zapistali majci na dojki pa sve
do kraja. U isto vreme, vaspitavaju se da misle kao biznismeni, da prate industriju,...ma jednostavno,
neuporedivo sa bilo cime bilo gde. Izuzetaka, naravno, ima - u ponekim disciplinama su najbolje
neke evropske skole, ali u sirini statistickog uzorka stvari stoje kako stoje.

- za kreativne/stvaraoce, jednostavno, zemlja je takva pa je takva, kreativni ljudi imaju najmanji
pritisak suvisne forme po jedinici povrsine (stavise, na osnovu nekog svog iskustva sa svajcarskim
firmama rekao bih da je u pogledu odnosa forma:sadrzina najdrasticnija razlika izmedju USA i CH).
Ceo sistem i psihologija investiranja je takva da ljudi sa lovom sa velikim entuzijazmom prate talente
i nove ideje, i nekako je u umu americkog milionera investitora zelja da zarola loptu i da joj da neki
svoj spin, da pozitivno promeni svet oko sebe. Dovoljno je pogledati, recimo Marc Cuban-a, internet
milionera, vlasnika Dallas Mavericks-a.

- za cepace sekunde/urodjene multitaskere - oni koji strasno vrednuju svoje vreme, misle i reaguju brzo,
hoce da stvari rade i zavrsavaju i ne daju se drkati glupostima, bez problema vode racuna o dve ili tri
stvari u isto vreme (recimo: pisac ovih redova), oni koje promena ritma odmara vise nego lenstvovanje,...
osecace se svugde uguseni sporoscu celog okruzenja osim u USA. Komunikacija je brza, precizna, laka,
zavlacenja nezamisliva, ljudi konkretni, realni, precizni, predusretljivi.

- za real McCoy tipove karaktera - udobnost zivota se moze ostvariti ovde i onde, najbolji primer
je recimo Beograd, gde gotovo nista iz domena realnih brojeva ne moze objasniti dostignuti komoditet
ogromne mase likova, objasnjenje mora da zakoraci avenijom proslih karmi itd. Ako je osoba nekog
posebnog licnog kova da hoce ne samo da dostigne neki materijalni nivo nego i da sebi kaze da zna sta
je radio, da se muski izborio za svoj status u zivotu, onda je USA definitivno pravo mesto.


P.S. Imam neka posla do kraja dana, gledacu da se vratim i dopisem kontra-indikacije za odlazak u USA.
Budite strpljivi...

Kontra-indikacije za odlazak u USA :

- nestabilno zdravstveno stanje bilo koga u najuzoj porodici. Cena zdravstvenog osiguranja za osobu
sa pre-existing conditions (neko ko je sa registrovanim zdravstvenim problemom dosao u USA i aplicira
za zdravstveno osiguranje) su nesrazmerno velike. Pre-existing condition je i trudnoca, ali tu ne spadaju
razni problemi sa vidom (izuzev drasticno velikih dioptrija). Situacija je slicna ako je neko od starijih,
izdrzavanih lica (roditelji, tazbina) sa zdravstvenim problemima, pa treba cesce skoknuti do Srbije

- potreba za poslovnim prisustvom u Srbiji (razgranati poslovi, imanje koje treba nadgledati, itd). Geografska
blizina Srbije je ogromna prednost Evrope, mogucnost da se sa bilo kog veceg hub-a stigne za par sati
ipak znace puno u poredjenju sa 11 ili 15 sati leta.

- uklopljenost u lokalne seme/sigurnost. Odlazak u USA ce doneti ghost of chance ali samo za onoga koji
ima nesto na cemu je dugo radio, sto ima strasan potencijal, i sto tek treba da se ispili. Za uzvrat,
sigurnost evropskog tipa (po odpustanju 9 meseci firma daje platu, posle toga do 2 godine placa drzava),
godisnji odmor od mesec dana, zdravstveno osiguranje itd - od toga nema nista. U USA je severance pay
obicno 2 ekstra nedelje, a godisnji odmor reda velicine 2-3 nedelje za sredovecnije, mozda i manji za
pocetnike.

- razvijena psihologija cekaca/pasivnog uzivaoca zivota, kao sto je recimo medved na ovoj slici:
http://www.mangelsen.com/store..._Catch_of_the_Day___1698?Args=
Za razliku od Srbije, i rekao bih dobrog dela Evrope (narocito mediterana), zivot u USA nema dve
poluperiode - aktivnu u kojoj covek svojim angazovanjem diktira zbivanja u zivotu, i pasivnu u kojoj
se prepusti da mu zivot nanese prijatne i zanimljive situacije, susrete sa prijateljima, lake zabave itd.
U USA ce se pasivnom cekacu malo toga desiti. Ukoliko covek nije u tokovima aktivnog zivota, prikacen
na clock svakodnevnog komunalnog stresa, moze vrlo lako i vrlo brzo da mu postane neizdrzivo dosadno.
Zivot je jednostavno namesten da covek svojom akcijom postigne strasno puno, da prosto ne veruje
ocima sta je sve uspeo da aranzira svojim planiranjem i neuporedivom kontrolom egzekucije, medjutim
na onu pasivnu stranu (sedeo sam danima za istim stolom u lokalnom kaficu pod lipom sa Perom, Zikom,
Mikom, Lazom, a onda je jednog dana naisla prilika koju sam dugo cekao...) je bolje da ne racuna uopste,
to se nece desiti. Prilike se ukazuju samo onome ko aktivno igra zivot. Za aktivne karaktere, one koji zive
i disu to sto rade, koji se odmaraju promenom pre nego lenstvovanjem, nema boljeg mesta na svetu.
Za pasivnije likove, ima mnogo boljih mesta, ukljucujuci i Evropu.

Ovo je OGROMAN minus za sve koji imaju porodicu i decu. Nista u USA ne moze da nadoknadi taj minus (ovo se ne odnosi na high-end inzenjere i menadzere sa ~300 000$ godisnjom platom...)...

@milanche

na jednom drugom forumu kaže ekipa, ako imaš privatno zdravstveno, a moraš imati, ima dosta natezanja sa njima, a i ne plate uvijek sve troškove liječenja, jer muljanja svugdje ima.

što je sa kriminalom u USA, uragani, poplave, potresi itd....?


meni se USA baš i ne dopada, prije kanada i engleska, nego USA.

Potpuno sam saglasan sa ovim. Cak se ne bi ogradjivao samo na one koji imaju porodicu i decu vec bih rekao da je to problem i za mlade bez porodice. Ima puno USA firmi po Beogradu gde je preslikan model pa sam i sam iskusio na svojoj kozi kako to izgleda. Za 3 godine plata da ne smes da kazes kolika je, a odmor prc-2 nedelje. Poslednje 2 godine ukupno sam imao 21 dan odmora. Neka hvala, mozda u drugom zivotu ako ne bude postojalo Evrope.

Pa nije da ne moze... IT inzenjer sa nekoliko godina iskustva moze prilicno lako da zaradi preko 100k dolara u Americi, bas da vidim da li moze da zaradi 100k u Evropi. Mozda negde, ali cinjenica je da ce da zaradi max 50k evra.

Jeste, riskantnije je, ali i profitabilnije. Ako je neko zeljan uspeha i karijere za par godina u US moze lepo da napreduje i zaradi i prozivi. Uvek se moze posle vratiti u Evropu sa jakim referencama.

Mada mene cudi taj tvoj rezon. Kao stalno nesto ispitujes, trazis za inostranstvo, raspitujes se o detaljima a na drugu stranu dajes definitivne izjave da nema nikakvog razloga da se ide u US. Kao da trebaju sve kockice da se poklope, da je raspored zvezda najidealniji, da dobijes specijalne uslove, da nije ovo, da nije ono...itd itd. Preterujes. Da svi tako razmisljaju o mogucim problemima i rizicima niko nigde ne bi otisao.

Mozda si u pravu ali pogledaj to sa druge strane. 100 000$ je bruto plata da kazemo, od toga na ruke dobijes oko 70 000$. Kad se podeli sa 12 meseci to je ~5800$ mesecno. Tamo gde zaradjujes toliku platu stanovi nisu ispod 3000$ mesecno (ok mesto, 2-3 sobe). Kad dodas ratu za kola i cene skolarina dolazi se do veoma malo para koje ostaju sa strane. O zdravstvu i godisnjim odmorima ne vredi ni raspravljati. U EU (severni i zapadni deo) inzenjer ili menadzer tog kalibra ce uzimati oko 4000-5000e mesecno sam gomilom benefita koje u USA moze samo da sanja. Ne znam, mozda sam perfekcionista ali kad vidim kakvi su uslovi zivota u recimo Svedskoj, Danskoj, Nemackoj i to uporedim sa US postoji mnogo malo mesta gde je to moguce (saobracaj, skole, stopa kriminala, zdravstveno osiguranje i socijalne beneficije) i ta mesta su suludo i nerealno skupa (nekretnine, rente, obdanista, skole).

Raspitujem se jer mozda imam mogucnost da odem ali je plata takav da imam isto kao i u EU stim sto ako hocu da upisem recimo phd ili novi master moram da placam sulude iznose + diplome iz EU se vrlo tesko priznaju...

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan Miskovic dana 18.08.2011. u 11:31 GMT+1]}

Mnogo generalizacija, ne znam otkud ti takve informacije.Kao prvo stan sigurno nije 3k "tamo gde je ta plata", svasta. Ne sumnjam da moze da se nadje za te pare, ali to moze bilo gde. Nisu to nikakva specijalna mesta koja daje takve plate, vec gomila raznoraznih gradova bez pravila.
Da ne pricamo o tom da su firme cesto izmestene u suburbs gde renta nije tako skupa. Velicinu stana i kvalitet necu spominjati.

Bolje firme u Americi placaju privatno zdravstveno osiguranje. Ako si IT inzenjer velike su sanse da ces raditi bas u takvoj. Svi ljudi iz te industrije koje ja znam upravo imaju tu benificiju.

U EU inzenjer tog kalibra NECE zaraditi 4-5k mesecno, vec u proseku 2-3k. Ne pricamo o menadzerskim pozicijama, vec o IT inzinjeru sa nekoliko godina iskustva, +-5. Gde tacno to prosecan inzenjer moze da zaradi, u kojoj EU drzavi?

Opet pricas istu pricu. Naravno da je sistem drugaciji u tim zemljama o kojim pricas, u nekim stvarima bolji ne sumnjam. Suludo skupa mesta? Imas potpuno pogresnu sliku o Americi. Ako je nesto tacno to je da su Danska i Svedska mnoooogo skuplje za zivot od Amerike.

Osim toga, pricas o porodici, vrticima, phd-u. Ti si samac koliko znam, ako ti je cilj phd u skorije vreme i porodica ne znam zasto uopste razmisljas o odlasku. Naravno da ne odgovara svima.

Upravo tako pricam jer nije generalizacija vec visemesecno traganje i proucavanje marketa nekretnina. Gledao sam CA i istocnu obalu. U SF nemas stan ispod 3000$ na normalnom mestu.

http://sfbay.craigslist.org/apa/

recimo ovako nesto:

http://sfbay.craigslist.org/sfc/apa/2542508799.html

Mozes da bacis pogled i da vidis i za bilo koji veci grad sa ok infrastrukturom i berzom poslova.
Milanche moze da potvrdi ili opovrgne ovo ali informacije nisu samo sa craigsliste vec i direktno od ljudi koji zive tamo duzi niz godina.

P.S. Nisam samac.

San Francisco? Pa mislim gde bas tamo, nisi ni lud :) Kakvo je to istrazivanje, bas bi to voleo da vidim iskreno.
Sto ne probas drzave kao Washington, Virginia, Texas... Ima posla u dosta lepih gradova, a zivot je jeftiniji, Amerika je ogromna drzava. To je kao da kazes da su stanovi u Evropi skupi jer si gledao rente u Parizu. Ne moram da bacim pogled jer znam o cemu ti pricas, o Kaliforniji, a ne o Americi.

Pa ako vec idem icicu tamo gde mislim da ce mi odgovarati. Od ljudi koji su u USA cujem da je selidba vrlo vrlo zeznuta stvar i da uopste ne planiram da se selim u drugu drzavu - grad cesto. U pravu si sto se tice velicine USA ali nema mnogo gradova koji vrede odlaska za stalno u USA u odnosu na odlazak u neki od EU gradova (zapad i sever). Oni koji vrede kostaju isto skoro... SF, NYC, Seattle, Boston...

Sam sistem je skroz drugaciji od onoga u EU (ocekivano) ali vredi li kretati od nule u USA ako imas mogucnost da nastavis skolovanje u EU. EU master u USA bas i ne vredi mnogo na njihovim univerzitetima...

Ma da, navikao nas covek samo na najbolje, nista ispod New Yorka i SF-a. Rekao bi neko da si odrastao u Parizu ili Londonu a trenutno zivis u Berlinu :)

A kako ti to znas koji gradovi vrede s obzirom da nikad nisi bio tamo :) Jel i to rezultat tog istrazivanja? Sta fali Denveru? Ili Houstonu? Zivahni gradovi, rente nisu 3k sigurno, posla ima. Takvih gradova ima dosta, kvalitetan zivot i jeftiniji bar 30% od Danske ili Svedske :)

Ja ne bih ziveo ni u NYC ni u Bostonu ako me pitas iskreno. NYC je haotican, prljav, skup i zagadjen. Lepo da se vidi, za zivot daleko od toga. Boston otuzno izgleda. Kao lici na Evropu, ustvari nista posebno.

Svako ima svoje misljenje i predstavu o zivotu :) Ono sto mene odbija od tih gradova su price ljudi koji su tamo ziveli i zive (ovo verovatno ne bi trebalo da utice na misljenje ali nekako su ti uvek u glavi reci tih ljudi...). Svi oni kazu, OK je BUT.... I onda krecu zalopojke, te ima kriminala, te nema sadrzaja (kulturno, muzicko, sportskog) itd. Onda krenes da citas i vidis da mnogo ljudi tako prica e sad da li su u pravu to ne znam ali posto drugih izvora informacija nemam to je jedino sto posedujem za sada. Nisam od onih koji ce citati samo lepe stvari i stvarati neku bajku u glavi... Ono sto je individualno jeste najveci problem prilikom takvog prikupljanja informacija (nazalost i jedinog) jer svako pravi razlicita poredjenja, ne mozes znati da li je nekom Iowa ili Connecticut vrh zato sto je stvarno sve ok ili zato sto je pre toga ziveo u Surdilici...

Da odgovorim na par pitanja:



Privatno zdravstveno ne moras imati - kao sto rece DaliborP, kao zaposlen dobijes
vrlo dobro zdravstveno osiguranje za vrlo male pare. Problem je sto sa prestankom
zaposlenja te povoljne cene nestaju. Mozes produziti osiguranje, ali ga placas skuplje,
(tzv. COBRA plan) sto je jos uvek bolje nego da ostanes potpuno bez osiguranja.

Dakle, neizvesnost je daleko veca nego u Evropi. E, sada, za neke to znaci stimulans i
podsticaj da krenes nesto svoje, za gomilu drugih ljudi nesto sto izaziva teskobu, strah,
i mucninu.

Uragani, poplave, potresi - svaka regija ima nesto svoje. Za Kaliforniju su to zemljotresi.
Onaj pravi rokne svakih 70-tak godina. Florida i sve uz meksicki zaliv ima tornada. Sever
ima snezne mecave i vlazna leta.

Sto se kriminala tice - pisao sam vec u 'kakav je zivot u Americi', nista se nije promenilo
od tada. Kriminal i biznisi ne dele istu teritoriju. Radijus kretanja mi je +/- 50 milja, i za
17+ godina nisam doziveo ni ja ni ljudi koje znam apsolutno ni jedan akt kriminala. Do
sada najgore sto znam da se desilo ljudima je kradja bicikla sa balkona na niskom prvom
spratu. Kriminala ima, ali vec miljama pre lokaliteta gde se desava nemas apsolutno nikakvog
razloga da zadjes, niti bilo kakvog posla. Mnogo vise fokusa oduzima cyber kriminal, paznja
da se zastite vitalni licni podaci, zastiti mail itd.

U Beogradu gde sam trenutno, recimo, tetka moje supruge je pre par dana bila mugg-ovana
(ruka na usta sa ledja, otrgnut zlatni lancic) u ulazu zgrade. Jedna druga rodjaka je prosle
godine sa patosa banke na koji je zalegla prisustvovala razmeni vatre izmedju pljackasa
banke i policije.

USA je za sve prakticne primene znatno bezbednija sredina nego Beograd.

@Slobodan Miskovic

U San Francisku mozes naci fenomenalne stanove za vrlo razumne cene. Ja i supruga
smo ziveli u stanu k'o bombona sa ogromnim dnevnim prostorom, odlican parket, veliki
prozor koji gleda na celu zapadnu polovinu grada (Golden Gate negde desno), sa garazom
za 1650 do negde 2007-me (od kada se cene nisu drasticno promenile).

Takodje - ziveti u samom San Francisku ima svojih drazi (city living, grad je prelep), ali
daleko da je to jedino odlicno mesto gde se moze ziveti. Posto se i inace svugde vozi, i do
posla i bakalnice, nije nikakav problem ziveti u nekom manje 'zvucnom' ambijentu, a otici
po zelji za desetak minuta do grada ili dokle god hoces. Rente koje nasi prijatelji mladje
generacije placaju su od 1800-2200 za 2-3/1.

Sto se plata tice, u range-u 130-150 hiljada su velika vecina inzenjera sa > 7-8 godina iskustva.
Menadzeri imaju vise, a ko god je usao u 'hajducke' vode (stici, na strasnom mestu postojati,
uteci sa dzakom para), 'ladno se u pogledu primanja meri sa CEO-ovima manjih kompanija.
Rad u 'vrucim' kompanijama sa odlicnim stock opcijama moze da znaci fenomenalan deal,
neuporediv sa bilo kojim drugim mestom na svetu.



Netacno.

Vrlo je prosto, i obavlja se vrlo lako i vrlo profesionalno. Naravno, predpostavlja se da ne selis Louie XIV-a,
Picasso-ve slike itd.



Vrlo tacno. Ko vec zivi u Evropi, odlazak u USA ima smisla samo u neke kvalitetnije, izuzetnije
sredine. Otici iz Ciriha u Salt Lake City ili Milwaukee je promasaj, osim za znatno vecu lovu, neku
mnogo bolju i interesantniju business propoziciju itd.

Hvala milanchetu na odgovoru.

Sto se tice selidbe odnosilo se na to sto su ugovori od renti veoma strogi i nema napustanja stana u toku ugovora bez da placas neke sulude cifre (2-3 kirije) ako uopste gazda i zeli da prihvati i to...

E, pa to sa ugovorima jeste malo tvrdo - ne raskidaju se bas lako, osim kad istekne originalni termin,
pa predjes na month-to-month opciju. Naravno, uvek mozes da nadjes nekog fleksibilnijeg gazdu pa
da unapred ugovoris neku vecu slobodu za nesto vise para.

Uglavnom, okreni-obrni...ako ne dolazis motivisan da ostanes i nesto napravis, ako nemas nikakvu
dusevnu/duhovnu konekciju (za mene je to bila muzika, pa i mnogo toga drugog), nemoj ni da dolazis.
Sigurno neces doziveti milkenja i tetosenja, narocito ne u pocetku.

Trazis dlaku u jajetu. Gde u zapadnoj Evropi mozes da raskines ugovor tek tako i odes? Pravila su ista.
Nego da se vratimo na te bolje uslove u Evropi, gde tacno mogu takve plate da se zarade o kojim smo pricali pre nekoliko postova? Bas bi voleo da vidim gde inzenjer sa nekoliko godina iskustva moze da zaradi 100k evra.
Mislim sve to nema smisla ako hoces da studiras i da iskoristis besplatne studije u Evropi. Ako hoces karijeru, ne vidim gde ces lakse da je napravis.

Pa do sada koliko sam iznajmljivao svuda je bilo u ugovoru da mozes da ga raskines ako kazes mesec dana ranije cak se i depozit vracao u nekoliko slucajeva. Sto se tice plata ne bih bas gledao samo sumu kao sumu nego sta ti ostane posle svega sto platis da bi imao isti kvalitet zivota. Dakle da li iskusan inzenjer u DE ili CH moze da zivi isto ili bolje nego neki njegov kolega u USA (kvalitet stanovanja, stopa kriminala i kvalitet zdravstvene zastite na osnovnom nivou, neka penzija u buducnosti itd.).

Meni je 3 meseca. Nekom dva. Tebi jedan. To nema nikakve veze, poenta je da je isto bilo gde i da to nije nikakav argument. Taj iskusan inzenjer ce u imati manju platu u DE i skuplji zivot u CH u odnosu na onog u US. U proseku. Ne kapiram tu paralelu sa kriminalom. Ima ga svuda, sigurno neces ziveti u tom kraju.

U DE ce imati manju platu ali ce raditi ceo mesec manje godisnje i mnogo ce ga manje boleti glava kad pomisli da ce ostati bez posla. Znaci, sto nas narod kaze:"ko sta voli nek izvoli".

U Silicijumskoj Dolini ce (u poredjenju sa ostatkom sveta) raditi k'o zivotinja,
(mozda ne bas i raditi, koliko biti fokusiran na svoju profesiju i to sta radi),
ali se i provoditi fenomenalno.

Treba samo da je po prirodi brz i okretan.

Deset meseci godisnje (ako godina ne zakenja sa vremenom) ce ici lakse obucen.
Zimu ce vidjati po svom nahodjenju, i o zimi razmisljati vise u terminima zimskih
radosti, a skoro nikako u terminima zimskih gadosti. Znacaj ovoga najbrze uvide
pridoslice iz Kanade.

U decembru ce sa grane na ulici brati grapefruit, limunove, pomorandze...



Gomila prirodnih atrakcija (okean, Napa Valley, skijanje na Lake Tahoe) je udaljena
za max par sati voznje, LA, San Diego, Las Vegas su na oko sat leta avionom,
sto znaci da mladi bracni par bez dece moze svaki vikend da se provede do yaya.

Hawaii, Mexico (Baja Californija, Puerto Vallarta...) su odprilike tu, najblize destinacije
za neka klasicna morska letovanja.

San Francisko ne treba ni da pominjem, kao i obilje drugih podjednako zanimljivih
lokacija. Radnje, restorani svih mogucih etnickih kuhinja, pozorista, opsti nivo estetike
na nivou Pariza, Londona, NYC.

Sportska desavanja, koncerti... sve je tu.

Sa zaradom ce bez problema priustiti sebi svu najbolju tehniku (od najsitnije do
automobila/jahte) lakse nego bilo gde drugde na svetu. Primanja su svugde porediva
sa lokalnim troskovima, medjutim, cene vozila, avionskih karata, hotela po svetu, itd
su tolike kolike su i nisu podjednako pristupacne za sve lokalno dobre plate.

Saberi, oduzmi - i bez mesec dana odmora ce sebi priustiti vrlo kvalitetan zivot.

U svakom smislu, licnom i profesionalnom - znace i gde je bio i sta je radio.

Naravno, nikad nije suvisno naglasiti - covek prvo treba da proceni sebe - da li je
u datoj fazi zivota spreman da 'zagrize metak' - da li je spreman na stres, stalno
licno usavrsavanje, daljinu od kuce, vecu neizvesnost...tj. da li moze i najvaznije
da li je sve to vredno krajnjeg rezultata.

Iz licnog iskustva potvrdio bih da za neke ljude (ukljucujuci i mene npr.) vaze sledeci stihovi naseg znamenitog pjesnika za djecu:

"Ko nije plovio, ko nije brodio,
ko se od orkanskih talasa skrivao,
taj ko da se upola rodio
i ko da je upola ziveo..."

E sad, postoje ljudi koji hoce da se ljujaju i oni koji hoce da se ususkaju.
Ima onih koji na vasaru hoce da idu na rollercoaster, i onih koji hoce da lizu secernu vunu.
Covjek treba da upozna sebe i da zna sta mu je u zivotu najvaznije i sta od zivota hoce da ima.

Nazalost, u pogledu zivota, neke stvari su nepomirljive tako da uzbudljiv, zanimljiv i dinamican zivot obicno znaci da ne moze da bude narocito stabilan, bezbedan, izvjestan, ususkan i tome slicno.
Takodje vazi i u obrnutom smjeru.

Kad covjek rjesi sam sa sobom sta mu je vazno, lako ce da smisli kuda otici.
Mene je uvijek plasila pomisao da zivot nezaustavljivo prolazi, a da se u njemu nista narocito ne desava.
Sa druge strane, znam dosta ljudi kojima je upravo to cilj. Nekolicina su zaista takvi u dubini svog bica, ali vecini je to usadjeno spolja uticajem sredine.
Tako da, u principu sve sto mogu reci na ovu temu je "Nosce te ipsum". Poslije toga je sve lako.

sad ona druga strana medalje.
koliko je lko/teško dobiti posao u silicijskoj dolini?
recimo sa 3-4 godine iskustva i sa znanjem?
tipa java/.net programeri, linux/unix admini i sl.?

U kakvoj si ti prednosti ako sutra izgubis posao u Nemackoj? I dalje si imigrant, bio u DE ili USA, a da li sva ta prava vaze i za nekog na radnoj dozvoli? Cisto sumnjam.

Ajde da se ukljucim u temu koju sam otvorio i pazljivo citao.

Prvo veliko hvala Milancetu na informacijama koje je dao u ovoj temi (a i na forumu).

1. Sto se tice cena stanova i ugovora (kod nas u CH) je sledeci princip ili na 3 meseca ili kvartalno. Mozes da uzmes stan i sa i bez depozita u zavisnoti agencije kako te proceni (papire koje imas, firma u kojoj radis,itd)
2. U Baselu su stanovi u dobrom delu grada od 1500 do 2500 (65-100m2), pricam u delu gde su CH, gde nema mnogo turaka, indusa, itd, znam da u Cirihu to ide do 10-20% vise, ali i plate su takve.
3. Ko odluci da ostane i zivi u CH i da tu pravi porodicu onda mu se najvise isplati kupovina nekretnine :) nije lako ali izvodljivo. npr. 1.000.000 kuca ucesve 15-20% mesecna rata 1400-1700 Franaka. Kuca od oko 200 m2, nova. U odlicno delu Basela 10-15km od samog centra.
4. Za zimske radosti nema potrebe izlaziti iz CH a i ako bas hoces onda ti je Francuska, Italija na 2h.
5. Leto Spanija, Italija, Francuska 2-3 sata avionom 5-6 sati kolima
6. Prevoz za sve zemlje EU a i ostatak sveta super.

Sad kad pogledam ovo sto sam napisao izgleda kao zavrseno, ali ima ono BUT...

Klima, (stvar ukusa) ali veci deo godine se nosi dugi rukav. (zime su dosta blage ali isto tako i leta)
Zivot je dosta usporen, da nadjes radnju koja radi 24/7 mislim da su vece sanse za 7 na lotou.
Radno vreme je 40-42 sata nedeljno 4-5-6 nedelja odmora godisnje + dosta neradih dana u godini, njihovi praznici
Plate: Porodica gde oboje rade prosecno moze da zaradi od 70.000 do 100.000 franaka, sto je sasvim dosta za normalan zivot (2xodmor, kola, tehnika u kuci, itd), porodice koje zaradjuju vise one tek imaju sve beneficije.

Idemo dalje, ajde jos misljenja i iskustava...

@ daliborp

Ako izgubis posao u CH, a imas min 1 godinu radnog staza, sledece 2 godine si placen 80% plate. bez obzira na papire

...sto u USA mozes samo da sanjas.



Glavni problem je kako iz daljine (ili iz lokala) dobiti onaj prvi posao. Iz daljine treba da
si atraktivan dovoljno da nekome privuces paznju. U lokalu moze neko da te ubaci negde,
ali treba od necega ziveti u medjuvremenu. Sa zelenom kartom, moguce je prvih par meseci
raduckati tu i tamo neke leve poslove, tipa walmart dok ne uleti prvi pravi posao.

Svaki naredni posao je relativno lako dobiti.

Takodje, svakih 2-3 godine rezime (CV) mora da raste u obimu i u kvalitetu. Dakle, ako si
vec Java programer, obavezno napraviti u slobodno vreme iskorak u jos nesto (Android, recimo),
neku novu tehnologiju, mozda dodati C++ ili Python ili HTML5 ili sta vec nailazi novo. To znaci:
knjigu u sake, cepaj primere, pravi svoje projekte sa kojima ces se pojaviti na intervjuu, izvaditi
laptop i nekoga impresionirati. Ako si linux admin, dodati jos koju joticu u drugim slicnim pravcima
(recimo: security na linux-u, ili build system management, git/CVS/Subversion...itd).

@elmagico

ne znam da li smem da rano zakljucujem (jer jos uvek nista vise ne znam o tvom licnom profilu,
niti mislim da moram bas i da saznam), samo mi se cini da bi mozda dobar posao za tebe bio neki
stan u Parizu ili na Azurnoj Obali i kick-in-the-ass da cesce pravis bekstva na te strane ? Dosada
nije mali problem...

Jel to bruto 100K ili neto?

@ milanche

Cekaj tek sam kucu kupio, ako se smorim sigurno kupujem jos neku nekretninu i onda je sam renoviram od poda do krova, iako nemam ama bas nikakvog zanata u rukama (2x sam krecio kucu u Bgd :))

@branko

to je bruto.

@ milanche

Da znas da sam razmisljao o kupovini neke nekretnine u USA, ali za sada samo razmisljao, dok je situacija sad povoljna sa nekretninama. Neznam koja je procedura, da li kao SRB drzavljanin to mogu ili moram da budem stalno prijavljen u USA. Predpostavljam da kod Amera sve moze, za kes.

Evo da ja malo doprinesem temi... Naime tek sam sad (u proslu subotu) dobio radnu dozvolu, trazim posao. Radim nesto part-time tu i tamo...

Sve zavisi na koji nacin dolazite u ovu zmlju - kao student, postdiplomac, profesionalac ili padobranaca kao ja. Ova zemlja ima niz dobrih i losih strana.

1. Prvo sigurnost. To je u USA veliki problem. Ja recimo zivim u Filadelfiji, nema velike razlike u vecini gradova (ziveo sam u Anapolisu, New York - isto je). Problem je da je grad dzungla. Ovde niko normalan ne zeli da odgaja dete. Ako hocete iole normalno da ziite morate van grada. U Filadelfiji je problem taj da gde god da zivite bicete na par blokova od opasnih - CRNIH (ovde nema nikakve dileme gde god su crnci po pravilu je veoma opasno) krajeva. Da ne nabrajam u centru grada od ljudi koje ja licno znam (ima prebijenih, opljackanih i prebijenih, samo opljackanih, sacekusa ...)
Milion puta ovde kazem da su Ameri jos i dobri kako se nose sa crnom populacijom (ne ulazim u razloge takvog ponasanja - prosto Vam ukazujem na cinjenice)

2. Posao. Na izgled posla ima (i pored ove krize). Ja recimo apliciram non stop (jel tek od subote mogu i da pomirisem dobar posao), e sad... Po neko me pozove, bio na 2 interview videcemo... Malo me nervira sto recimo kompanija ima svoj BackUp software koji koristi (recimo Veritas) ako to ne znas a sve ostalo znas oni te manje-vise kasiraju - Pobogu ljudi da li zaista mislite da bi mi trebalo vise od par nedelja da naucim neki retardirani backup software, koliko god da je kompleksan?! Radim part-time kod jednog lika, kinta nije dobra i pitanje je dana kad cu da ga kasiram. Ali sta je tu je.
Reko' bi da se malo poslodavci *urce, posebno sad kad je kriza i 42 miliiona (svakih 7) Amera na food stamps, prevod nemaju pare da kupe hranu nego drzava daje bonove! Ali sve to na stranu cini mi se da posla ima, da li i kad cu ja naci normalan i dobar posao ostaje na meni.
Poenta, ako nemas posao koji te ceka, faks ili projekat doci ovde je poprilican rizik. Verovatno nije tako bilo sredinom 80-tih ali sada jeste. Moras da budes spreman da radis sve i svasta - restorani, picerije..., sto sa sobom nosi rizik biti na ulici po ceo dan.

3. Hrana, troskovi zivota. Sta god da Vam pricaju gledate na vestima i slicno, troskovi zivota nisu veliki posebno za nas strance. Niti imamo krede da otplacujemo, niti skolujem decu, stoga i sa retardiranom zaradom od recimo 2000$/mesecno zivcete OK. Ali samo OK, daleko od luksuza Bahama i ostalih vratolomija. Cak je i bolje da kupujete i spremate hranu nego da jedete McDonald's i ostale otrove. Kvalitet hrane je na skali od 1-10 = -5 :-)

4. Zabava, izlasci su super. Nema mnogo sta da se kaze.

5. Zemlja ima milion pravila, koliko god da to dobro zvuci da je uredjena i ostalo, posle izvesnog vremena postaje pritisak. Ako nepravite neko *ranje - nek Vam je bog u pomoci. Veoma surov sistem, koji ce te baciti u zatvor voma lako, naplatiti hiljade i hiljade $$$. Ja sam recimo imao DUI (Driving Under Influence) - zaista ne zelim nikom taj ogroman pritisak drzave i za pare i zivce. Dosta ljudi ovde vec pocinje da se trza od represije drzave - zena u Kaliorniji uhapsena jer je sadila kupus u svojoj basti da jede zato sto nije prijavila gradu - nije prodavala, samo za svoje potrebe! Policija je na svakom koraku. Svaki susret sa organima reda i mira je neprijatan, arogantni su i represivni. Znam da vecina kaze - pa nemoj da pravis *ranja pa ces biti OK, nazalost u ovoj zemlji to nije lako jer od banalne stvari otici ce $$$ iz vaseg dzepa. Birokratija je veoma slicna ko u Srbiji, nemate salteruse sa cigarom i kafom koja Vas ne ebe 2%, ali imate automate i doci do ljudi je prava avantura i sato visenja na telefonu za bilo koje ozbiljnije pitanje.

6. Zdravstveno, hmm.... Ukoliko imate normalan posao ovo nije problem, ukoliko nemate - nek Vam je bog u pomoci.

Sve su svemu, ovde treba doci ISKLJUCIVO pod uslovom da imate dobar posao. Sve ostalo se ne isplati. Ovo je dobronameran savet, nikoga ne odgovaram od dolazenja ovde.

Kada ulazite u Filadelfiju sa 95 autoputa, nekih 10-ak milja pre vidite predivan grad! Predivan. 10-ak visokih glamuroznih zgrada u centru , mostove koji svetle - da Vam stane dah, e onda udjite u grad malo, recimo do 13th & Locust - strog centar grada, trandze, crack, pederi, hebanje po haustorima, smrdi na pisacu, u prevodu raspad sistema. E sad onaj lepi skyline je pro sto vidite.

USA samo sa dobrim poslom.

Definiši, ako nije problem. H1B ili?

Nism dobio vizu nego radnu dozvolu - work authorization. Dozvola za rad.

Ja sam se pre 2 dana vratio sa tronedeljnog puta po NYC-u, Long Islandu i Filadelfiji i mogu da kazem da se poprilicno ne slazem sa Machiavellijem, sto opet ne znaci da neko od nas dvojice gresi, vec samo znaci da iz razlicitih perspektiva gledamo na USA.

bio sam tih 3 nedelje na Long Islandu u 'crnom' kraju Long Islanda(crnci i indijci mahom) i mogu da kazem da je sigurnost na veoma visokom nivou, tacnije, vise od 5 puta sam u sitne sate setao po 2-3 kilometra do stop & shopa da kupim neke sitnice i grickalice, po film i sl i nikada nisam imao ne problem, nego sam vidjao druge ljude koji isto rade. ne da je sigurno, nego nesigurnosti nema. tu nema mnogo policije(tj ima vrlo malo i retko). ali, sa druge strane taj deo drzave NY je prilicno "uperish", sto samo govori o tome da nema nikakve veze da li ti je neighborhood crn ili beo ili azijatski, mnogo je bitniji faktor to da li ljudi imaju ili ne PARA. ali statistika govori da crnci imaju vise od znatno manju platu od belaca pa odatle proizilaze rasisticki stavovi da su crnci djubrad koja kradu.
e sada, druga je stvar sto su delovi sa manjinama koje dobro zaradjuju retki, ali to nije do manjina, vec do belih amera koji su "jos i dobri kako se nose sa crnom populacijom".(citaj, cak i da zavrsis kolumbiju, ako si crn ili hispanic, manje sanse imas za dobar posao od belca sa gradskog koledza). no dobro, to je neki levi problem sa naseg aspekta. cinjenica je da sam imao potpuno drugacije, tj suprotno iskustvo, od tog da su crni krajevi po pravilu losi. ne, siromasni krajevi su po pravilu losi..delovi brooklina i skoro ceo bronx, sve sami crnci i latino bez kinte, stvarno moze da bude zahebano.
i uglavnom ima mnogo rasista. to je malo smor. sve rase se drze medju sobom i ne vole druge rase. jedan haicanin mi je rekao da mi iz evrope uglavom ocekujemo da je NYC kao diverse grad i da su sve rase u gradu izmesane u jednu veliku supu a da je realnost drugacija. imas kvartove belaca, latino, crnaca. cak se i oni grupisu u nacionalne kvartove. haicani zive u svom bloku, nigerijci u svom, rusi u svom sto je meni tezak BS. ali ako hocemo pravedno, najgore su mi delovali rusi sa Coney islanda. sve je na cirilici(bar u delu koji sam ja obisao) sto je prijatno za videti ali kada se prosetas po blokovima i vidis da je njima potpuno normalno da pisaju po ulici iako je to kao novcano kaznjivo (za 2 dana po 3 sata sam video dva coveka i zenu?!?! kako pisaju pored ulice) i da cesto smrdi na mokracu a ne na djubre iz restorana koje cesto takodje smrdi u nekim delovima grada.

ono sto mi se ne svidja je to djubre. djubreta ima na sve strane na menhetnu. cesto smrdi. cesto ljudi iz restorana samo bacaju crne kese pune djubreta ispred restorana. nadam se da to nije slucaj u Californiji.

metro je neverovatno vruc. u evropskim gradovima, kada si pod zemljom, hladnije je nego napolju. kada si u podrumu a napolju je 40, u podrumu je 20 stepeni. metro stanice bi trebalo da su po pravilu svezije nego ulice kada upece zvezda. bar je tako u parizu, briselu, pragu, bukurestu, kelnu i minhenu i sl.. ako se ne varam.
a u NYC-u suprotno. na stanici se znojis ko u sauni i udises neka isparavanja a kada udjes u sam vagon, smrznes se i dobijes upalu grla jer ga drze na neverovatno niskoj temperaturi. i sve je tako. supermarketi-moras da poneses jaknicu ako hoces da ostanes vise od 10 minuta a da se ne razbolis. mozda je to pravljeno za one najdeblje kojima je toplo i na 15 stepeni.

udaljenost i guzve. kada neko kaze daje nesto blizu njega, npr neka prodavnica tehnike i sl ili farma, to znaci 15-20 minuta. i to kakvih minuta. sednes u kola, ukljucis se na autoput, izbegnes guzvu nekako, vozis 150 na sat 15 minuta i posle 35 kilometara se iskljucis i onda si blizu. haha, nisam mogao da verujem kada sam shvatio sta je to njima 'blizu' ili 'next to my house' za ljude sa Long Islanda, pa sam ih smarao i pokusavao da nametnem svoju percepciju udaljenosti :)

grad mi se cini da nije povoljan za porodicu, decu i sl. ako hoces tako nesto, moras da zivis malo udaljenije, bar 40 minuta od menhetna(sto i nije tako lose) u nekom rezidentalnom delu queensa, ali opet, to je vise od sat i po od industrijske zone New Jearsija(neke moje ciljne tacke iz pozicije elektrotehnicara)

sa druge strane, mogucnosti su beskrajne i ako si zainteresovan, vredan, pametan, ucen i uporan, koliko sam video, ne mozes da ne uspes. a uspeh se ovde racuna ciframa vecim od 100.000 $ godisnje. cesto znatno vise. izasao sam sa grupom amera 22 do 27 godina i sokirao se kada sam svoju devojku i njenu drugaricu castio picem od 15 dolara. ali to je bilo i poslednje pice koje sam kupio jer nas je cele veceri 'izdrzavao' dvadesetsestogodisnji lik poerklom iz Hong Konga koji, kako on kaze, ovde zaradjuje 400k, pa mu nije bio problem da baci par stotina na nas samo da bismo mi mislili da je on kul :D

ove price o 2.000 dolara mesecno i o tome kako sa time moze da se zivi, to je sigurno tacno, ali niko ne treba da dodje ako misli da ce biti u situaciji da sa tim parama zivi. tih 2k mesecno je 24k godisnje a to je jako malo za USA. sa tim parama mozete jedino da pijete ne juice nego blue drink koje izgleda kao sredstvo za pranje soferki i jedete sir koji u opisu ingredientsa ima sve samo ne mleko. ili kako sam procitao na kraju "may contain milk particles" <-boldovano =))

ovde, po meni, vredi dolaziti ako imate perspektivu da za par godina zaradjujete vise od 100k. e tada pocinej zabava i tada je svet vas. mogucnosti usavrsavanja na najboljim univerzitetima sveta su beskonacne od raznih sertifikata(4 predmeta usko vezanih recimo za digitalnu obradu slike ili biomedicinski inzenjering) preko mastera do profesionalnih diploma i phd-a.

a ljudi, e to je milina. jednostavno ljudi su fini. kako sam video, to mnogo nervira nas balkance ali meni je bas prijalo. narocito profesori i uopste zaposleni u obrazovnim institucijama. uzivao sam u svakom intervjuu za master studije koje pocinjem da pohadjam u januaru. profesori, sefovi departmana, asistenti, svi su jednostavno jako prijatni i kada ih pitas nesto, posvete paznju pitanju i daju ti najbolji odgovor a na osnovu tvog pitanja pretpostavljaju sta bi te jos moglo zanimati pa ti daju odgovor i na to. na kraju svakog malog razgovora se jednostavno osecas lepo narednih pola sata. cudna pojava za nas iz evrope, sto je u narocitoj suprotnosti sa namcorima iz nemacke. da me ne razumete pogresno, nije to samo ono cuveno 'isfolirano' smeskanje kada pridjes salterusi koja je placena da se smeska. profesori ne moraju da se smeskaju i to ni ne cine ako ne zele, vec jedan ljudski odnos prema svakoj individui, postovanje svog ali i tudjeg vremena bez onog skidanja sa one stvari kada nekog mrzi da se 'bakce sa tobom'. toga tamo nema.

statistika kaze da vise od 10% ljudi ima platu vecu od 80k godisnje. znaci da su sanse za zivot sa dosta kesha veoma izgledne. narocito ako ste i ti i supruga visoko obrazovani. visokoobrazovani sa graduate diplomama imaju 50% sanse da budu medju najbogatijim.
mozda je loste to sto se zivot dosta svodi na posao, ali u moru mogucnosti, zanimljivo je i mnogima uzivanje da se usavrsavaju kada znaju da ce se to usavrsavanje sigurno isplatiti. moji domacini su bili doktor i doktorka, ameri koji ubijaju kesh ali se isto tako vidi da jako vole svoj posao, da je to nesto sto ih ispunjava ali im takodje obezbedjuje priznanje u drustvu.

ljudi ovde u NYCu uopste mnogo citaju. book stores su u toku dana pune a uvece sa dosta ljudi. u 23h sam cekao 5 min u redu da kupim knjigu i bio sam neki sesti-sedmi u redu. najmladja cerka u kuci u kojoj sam bio, jedanaestogodisnja tatiana je procitala 2 lektire za tih 3 nedelje.

dalje, one predrasude zatucanih-da su americke skole lose i da su amerikanci glupi su nebuloze. sesnaestogodisnja devojcica je u skoli uzela naprednu istoriju(jer je to nesto sto voli i sto joj dobro ide, a kada je to slucaj, mozes da uzmes napredni kurs) mi je objasnjavala kako su u skoli ucili o janjicarima i "tax in children", sto je ustvari danak u krvi koji su turci ubirali u zemljama koje su pokorili. ali nije ona znala samo istoriju evrope, vec se detaljno razglaba o istoriji dalekog istoka, indiji, kini, africi... ona doduse ide u privatnu skolu ali je cinjenica da imas mogucnosti i u zavisnosti od kolicine novca koji si spreman da ulozis, mozes da dobijes srazmerno dobro skolovanje, od srednjeg do ubedljivon najboljen na svetu.

isto je i za hranu. whole foods je supermarket sa organskom hranom. bio sam na farmi dobavljaca jaja za taj lanac supermarketa i video licno da njihove kokoske ne jedu koncentrat vec hranu, krave zive u nekim vocnjacima gde jedu jabuke xD a paradajz izgleda bas onako kako izgleda nas sa sela-ruzan, nepravilan, neravan i kada ga iseces mirise na paradajz i ima ukus istog a ne 'plastike'. ako volis sladoled al neces gomilu kalorija, onda ides u red mango i jedes smrznuti jogurt(jako ukusno). znaci generalizacija tipa "hrana je sh*t a ameri su glupi" je smesna i netacna. uvek se nasmejem gluposti onog ko tako nesto izrekne. ako imas para(a trebalo bi da imas ako imas fax) onda za tebe u USA zivot nema granica.

Samo zaboravljas da diplome iz Evrope uglavnom ne vrede nista. Tako da treba da imas US diplomu koju opet moras da platis :-). Ok ja razmisljam iz ugla nekoga koji moze u Eu free da se skoluje pa je mozda moja slika koju imam u glavi drugacija. Nekome iz Srbije koji nema drugu perspektivu je to verovatno sto bi rekli vr'.

pa dobro ako hoces da odes sa min keshom, mozes da zavrsis jedan od onih jednosemestralnih graduate certificate za, sve zajedno 10.000eura na NUY Poly koja je dosta cenjena, ali znam pouzdano da moze diploma da se 'ispegla' za manje.
inace, ja ne pricam iz perspektive nekog ko ne moze u EU da se free skoluje. ja sam upravo nedavno izabrao USA ispred evrope, mada, istini za volju, kvalitet zivota nije bio jedini razlog zbog kog sam izabrao USA.

e da, jos jedna stvar. klima u NYC je uzasna, gadna i ruzna :)
jako vlazno i toplo leti. to kada se negde procita je kao, lose, ali kada se dozivi je dosta gadnije :)

Ne vidim zasto vlada misljenje da je u Evropi toliko tesko napredovati u sluzbi? Treba biti realan i videti sta gde funkcionise i kako se mozete probiti. U mom slucaju ja sam evo drugi put skocio poziciju za dve godine (tehnicar > project manager > team leader PM tima) a treba u sledecoj godini da dupliramo broj ljudi u centru.

Dosta firmi vraca svoje centre iz Kine i Indije i to ili ih otvaraju kod kuce ili prave "near-sourcing" (Ameri sa Meksikancima, EU sa SEE). Znam devojku koja je u IBM-u za 6 meseci sa help deska presla na team lead nekoliko timova.

Koleginica koja ima CCIE i stvarno je mozak je otisla u Irsku za nesto vise od 5k eura neto mesecno. Drugi kolega upravo potpisao za Google u Irskoj, cifru ne znam ali mu zena gleda kuce :)

@Machiavelli...

U Philadelphia-ji sam bio proslog juna, downtown mi uopste nije izgledao kriminalno. Nije ni toliko glamurozan
kao NYC ili SF, ali je prijatno opusteniji od oba, ali nisam uspeo za nekoliko dana ovlas obilaska pesice ni da
vidim nista mnogo kriminalno, iako crnaca ima dosta. Kazu da od biznisa imaju education (nekoliko univerziteta),
banking, kao i biomedical, ostalo u tragovima, kao i svugde.

Par ortaka iz mladosti sa kojima sam se sreo, nemaju nikakva traumaticna iskustva niti su isticali bilo kakve
sistematske probleme. Jedan zivi u juznom delu grada blize okeanu, drugi u Valley Forge, koji je tu blizu, sasvim
OK lokacija, potpuno prihvatljiva za zivot, tu je blizu i Bryn Mawr univerzitet.

DUI je vrlo nezgodan charge, te stvari mogu da kostaju mnogo nerava, ogranicene slobode kretanja pa samim
tim i izbora poslova. Sve ostalo - savrseno tacno, covek mora da se uvek ponasa u duhu najboljeg napora da
postuje zakon. Uctivo i pristojno ponasanje uglavnom eliminise veliku vecinu potencijalnih problema.

E nije ni meni izgledalo ovako kad sam ovde bio prvi put. Sve mi bilo lepo, policiju nisam primecivao, niko me nije dirao (za ta 3 meseca) prosto zemlja snova. Ja mogu ovde da Vam pricam bajke, ali ne zelim. Trenutno u USA preko 70% ljudi pravi ispod 50.000$. Te price o 80-100k su moguce ali ne lako ni brzo ostvarive, uglavnom nedostizan san za vecinu. Ako ih ostvaris to je VRH.

Ja zivim u filadelfiji vec 4 godine, znam tacno sta pricam i gde zivim. Neko je pomenuo da je bio u New York i nista mu nefali, pa ja nisam reko da ce te zaskociti cim krocis na ulicu. Ti si se setao po Manhattan i dobrim delovima Brooklyn-a i nisi imao problema...
Bez uvrede o Americi ti imas sliku samo slovo "A". Nemoj ovo da shvatis kao neku prozivku,

Crcni su barabe zato sto zaradjuju manje od belaca. Iako je ova konstatacija tacna da zaradjuju manje, druga je da crnci nece da rade. Preko 60% crnacke populacije (kojih inace ima oko 13%) je na welfare (socijalnoj pomoci). U picerijama i restoranima se ne radi dostava u njihove krajeve. U crnacke krajeve se nocu po pravilu ne ide, i veruj mi nemoj da eksperimentises. DNK baza (u koju ulazi svaki zlocin iznad felony) je popunjena sa 80% crnackom populacijom. Rasna netrpeljivost je JAKO izrazena, to sto si ti upoznao par crnaca sto se smeskaju ne predstavlja stav vecine crne populacije prema belcima ni obrnuto. Ako te zanima prouci knjigu "The Bell Curve" - koju je inace napisao nobelovac.

Za tebe je USA jos uvek onaj skyline sto pomenuh u prethodnom postu. Whole foods, organic hrana nije organic ni najmanje. Trebaju da rade inspekcije za sve koji stavljaju "organic" i "all natural" - klasicna korporacijska prevara, ako te zanima malo procitaj o tome.
Kukuruz je 90% genetski modifikovan, mlecni proizvodi su 100% puni antibiotika samim ti i meso, high fructose corn syrup se koristi u svemu od slatkisa do "regularne" hrane, sva hrana prepuna sodijuma dobijas i preko 500% normalne dnevne potrebe za sodijumom.

Mozete naci i pravu organsku hranu, koja je bar 2-10 puta skulplja od "normalne".

Ako mozes da pravis preko 60.000$ ova zemlja ima sta da pruzi i OK je, sve ispod toga, ponavljam se, ne isplati se.

Milanche

Valley Forge i Brawn Mayer nisu ni blizu centra Filadelfije. Sto dalje od grada to bolje. Ne znam kako je u San Francisco, nemam razloga nikog ovde nesto da ubedjujem, ali Filadelfija je zajeban grad.

@Andrej013

koji su uvjeti za ove specijalističke studije?
tipa koji traju 1 godinu i sl.?

naprotiv, nisam ja rekao da sam bio u NYC i da mi nista ne fali, sta vise nadam se da necu tamo ziveti vise od 5 godina. a i naglasio sam da sam bio samo 3 nedelje, tako da ni ne mislim da sam iskusio pravi zivot tamo. ovo sto sam rekao je moje misljenje, moje tronedeljno iskustvo i price prijatelja i rodjaka koji zive i rade u USA(NYC i Atlanta).
nocu sam se setao po kraju u kome zive manjine ali ne po brooklinu i bronxu, to ne bih radio, vec po Long Islandu, nassau county koji je mahom beo ali sam ja bio u delu gde ima crnaca i indijaca. a u nasau-u je prosecna plata medju najvisima u USA, i zato sam i rekao da je bezbedan iako manjine zive, jer imaju kesha.
takodje nisam ni rekao da crnci vole belce i obrnuto, bas sam rekao da ima rasizma dosta i da je to jos jedna od losih strana.(kada kazem rasizam to je u svim smerovima a ne samo belci->crnci).
isto tako, kazem da sam bio u porodici dvoje doktora koji se bave, izmedju ostalog, preventivnom medicinom, nutricionizmom i sl koji kupuju jaja na farmi cije kokoske jedu travu. na mestu je skroz da je ta hrana vise nego duplo skuplja od one neorganske, ali zato i kazem da ako se ovde dolazi, onda traba da se ima diploma. za ljude sa srednjom strucnom spremom je najbolje da odu u nemacku, ozene nemicu i dobiju papire i zive manje vise ok zivot.

@MarkoBalkan
to su postdiplomske studije, znaci zahtevaju becelor diplomu neke priznate skole iz USA ili inostranstva. dobijes 4 kursa i placa se po bodu. bod je oko 1300dolara...12 bodova nesto vise od 10.000eura.
nisam se mnogo upustao u izucavanje vec sam samo procitao dok sam citao sve o master studijama. mozes naci na sajtu NYU Poly ili cu ja procitati jos jednom kada nadjem njihov buletin.

Kazes da treba da se ima diploma kad se dolazi a US ne priznaje u 90% slucajeva evropske diplome. :-)

To sto si spomenuo neke jednogodisnje kurseve koji kostaju 10 000e je bajka za 90% ljudi. U tih 10 000e treba da ukljucis i stan i hranu za godinu dana. Za te novce se moze studirati u DE ili nekoj drugoj EU drzavi komplet 4 godine...

Ne bih da rusim nicije kule u pesku ali jedino milanche i Machiavelli iznose realnije stanje od onoga koje vecina ljudi nosi u glavi pre odlaska (i ja sam bio jedan od tih :( ).

ok, mi ovde poredimo USA i EU.
ja sam samo nasao najjeftiniju opciju koja ljudima daje neku usa diplomu i koja je u isto vreme priznata u USA. to da li je bajka ili ne, ne znam. znam samo da ako neko moze da izvadi kredit od 10-15k, sigurno da vredi jer ce mu se visestruko isplatiti kroz godinu-dve.
da je usa zemlja snova ni sam ne mislim ali mislim da je zemlja gde uceni ljudi mogu najvise para da zarade za najmanje vremena i samo sam podelio nesto sto sam smatrao interesantnim.

@marko
program se zove graduate certificates. imas oblastti computer engineering, image proccessing, telecomunications i jos nesto, wireles comunication, power systems, power electronics...to je samo na nyu poly...izguglaj za detalje.
treba ti 4 predmeta, to nije godina nego semestar ili u vrh glave semestar plus leto. posle toga trazis posao.

a master studije traju godinu dana(ili dve u nekim slucajevima)
ovi sertifikati su nesto kao pola mastera ili manje, ali ako vec imas diplomu, to ti sluzi samo da je ispeglas i eventualno specijalizujes se za nesto na svetskim univerzitetima a ne nesto kao, dao si pare evo diploma.

Sto se tice diploma - nisam bas siguran da se ne priznaju? Imam drugaricu koja je zavrsila zurnalistiku u Bosni, priznata joj cela diploma (moze da upise masters ako zeli), jos jedna devojka iz paracina zavrsila engleski - priznato 100%. Pitanje je samo koju ces prosecnu ocenu imati, jel ti od toga zavisi sta i da li mozes da upises. Ja sam recimo zavrsio Ekonomiju sa 7.4-7.5 ( bese davno) prosekom ovde ce mi biti prevedeno sa prosekom 3.6 - sto je onako, traljavo, ali dovoljno za vecinu masters. Ako ste zavrsili fakultet u Srbiji, priznace Vam celu diplomu ovde, ali moguce da ce Vam traziti razliku (jedna ili 4 godine, sto opet zavisi od fakulteta). Premda, ukoliko imate kes, ne boj te se, upisacete sigurno skolu koju pozelite.

Ako Vas zanima mogu da se raspitam ko radi prevod. Funkcionise tako sto fakultet posalje zapecatirana dokumenta toj instituciji i oni prevedu sve - diplomu i spisak ispita sa prosecnim ocenama.
Za nastavak studija ce Vam verovatno biti potrebno GRE i/ili TOEFL.


@Andrej

Sa tim sertifikatima ce ti plata pocetna biti oko 35000 max 40.000 i to ako si bas srecara, racunaj da ti 25% od te plate odlazi na takse, recimo da imas 40.000 - 10.000 = 30.000 godisnje tebi u dzepu, sto mu dodje 2500$/. mesecno.

@ makijaveli
hej! to je predobro!
ja sam bas sada radio gre i toefl i dobio 100 na toeflu i 800(max) na gre matis delu ali imam takodje 7.5 na elektrotehnici i brinuo sam se da je to jako jadan prosek pa nisam hteo da razmisljam o recimo kolumbiji i sl. je l znas koliko kosta to prevodjenje? meni su isto tako priznali diplomu ali kao oni ce da odluce koji mi je prosek kada ga prevedu. kada bi ga preveli na vise od 3.2 to bi meni bilo extra.

ne postoji izvanredno?

tipa radi se do 5 i onda se ide na predavanja kao kod nas?

još jedna stvar.
koliko sam vidio ni engleska nije loša što se tiče zarade??

@Andrej

Prevod je oko 200$. I sve ide preko poste, email bukvalno ti posalju gde kazes, bez prevare - medjunarodno priznato. Pitacu ovu drugaricu gde tacno, ako te zanima. Posalji mi poruku da me podsetis pa cu je pitati.
Raspitivao sam se jer i ja cu prevesti moju diplomu, uskoro.

znam da ako si redovan student imas pravo na 20 sati rada nedeljno, al to je valjda u okviru kampusa uglavnom sto ne znaci da ces naci posao..ne znam, nisam upucen u to, verovatno neko ko je prosao kroz skolu zna bolje.

zanimljiva tema
imam par pitanja za usa guys (:P)

1. koja je fora sa "gang wars" u usa? ono, imaju vojsku koja se krci po citavom svetu i ravna sve sto joj se ne svidja,a ne mogu u sopstvenom dvoristu da regulisu par kila balavaca?! (ne mislim na "ozbiljne" mafijoze koji valjaju posao meren u milijardama)
2. jeste vi ozbiljni da samo 2 ned. imate slobodnog u godinu dana, i to posle dosta iskustva? je l i vikendom radite? cemu onda sva ta lova,ako je nemas na sta potrositi, i uzivati u istoj

prenecu jednu anegdotu prijatelja koji su bili u usa na onom work and travel programu, kad su otisli u usa, u ny, ostavili su stvari u hotel (bilo je vec vece) i otisli da nadju nesto za klopu jer su bili gladni
sticajem okolnosti preko puta je bila picerija, ali meksikanska (nisu imali pojma o ovim narodskim ljubavima)
svi su ih gledali kao da su sa fbi most wanted list, "usluzili" su ih vrlo ljubazno posle dobrog cekanja (i plus je jos neka sht klopa bila)

This is free country.

Sta god hoces da budes, i ako si spreman da platis cenu - budi. Rekao sam vec mnogo puta, ali moze jos koji put - tih par kila
balavaca su najcesce u toliko bednim delovima gde je i slepcu jasno da tu nema nista osim krajnje bede, sirotinje, cemera, droge,
prostitucije, nikakve zivotne perspektive. Takvih delova grada ima svugde, samo daleko najcesce to nisu centri gradova, i najcesce
tamo nemas ama bas nikakvog posla.

Zasto ih tolerisu, tj. ne istrebe, malo je finija (i mucnija) aritmetika, i tome sada ne bih u detalje. Nije da nisam taj odgovor
dao u ranijim prilikama, doduse.



Ne znam da li si do sada shvatio, ali ja recimo ne zivim na naftnoj platformi u severnom moru, niti radim na shrimp boat-u
na obalama Aljaske gde me cepaju hladni talasi na palubi, nego u ambijentu koji je blizu apsolutnog teorijskog maksmuma
optimalnosti (klima, kvalitet vazduha, cvece, plavetno nebo, okean, bela jedra jedrilica nedeljom u zalivu, ... civilizacija, tehnologija
na nivou, sve to u vizuelnoj lepoti potpuno ravnoj bilo kom letovalistu na svetu. Da nije decice koja treba da vide babe i dede i
rodbinu i ponekog od starog drustva kojeg se uzelim da vidim, ne bih ni izbijao odavde.

Oni koji u slicnim strukama zive i rade na drugim mestima, mogu sebi da priuste ili brzi vikend gde god vole, ili da spoje praznik
sa vikendom, i otputuju negde na nedelju dana. Ako si pre toga odradio neku frku, deadline ili slicno, samo kazes sefu gde ces
biti, on klimne glavom, zvanicno si tu, a zapravo si smugnuo.



Radim stalno. Kao sto riba stalno pliva, ptica stalno leti. Mislim, neko mora da bude oni 'amerikanci' iz recenice 'amerikanci su to
izmislili'. U konstantnom sam zaostatku od neke 3 godine, ali stizem kao sto kornjaca koja ne odustaje stize na cilj pre zeca koji
mudruje i 'ceni' situaciju. Glavnu stvar sam uradio manijacki radeci na sebi i svom znanju u periodu od nekih 7-8 godina, iz cistog
interesovanja, postovanja za svoju profesiju i za sebe, tj. za sekunde svog zivota koje nisam zeleo da arcim besmisleno, kao i
od stida da budem glupo govedo medju nekim briljantnim kolegama koje sam voleo i cenio. U slobodnim trenucima, nekim
vikendima, dok je moja gospodja, recimo, nesmetano obilazlia radnje u shopping mall-u, sedeo sam za otvorenim laptopom za
stolovima pod suncobranom u tom istom shopping mall-u, citao specifikacije, kuckao, razmisljao, dizajnirao neke algoritme, ispipavao
kako nesto radi, kako izgleda i kako zvuci. Kad ona obidje sve radnje, laptop se zatvara, pa idemo negde na rucak, u provod, na
kafu ili pivo sa ekipom, na neko lepo mesto. Uvece, kad svi normalni uzmu nesto iz video kluba, ja sam ponovo vadio taj isti laptop,
i nastavljao sa svojim privatnim ludilom.

Jednog lepog dana je kao krajnji rezultat izaslo da je mali mornar Popeye nalupao sve u kafani, a manager koji se prevario da me
uzme u grupu napisao posle nekoliko godina u preporuci na LinkedIn-u da po mom dolasku u grupu vise nije imao potrebe da zaposljava
nikog od planiranih jos troje-cetvoro. Naravno, pocetnih 3 meseca kontrakta su se protegla na 3 godine, i prezivljenih nekih 5 ili 6
corporate layoff-ova.

Zivot jednostavno mora da se krade, i da se sklapa iz komadica slobodnog vremena - tek tada je najsladji. Ako za sve sto hoces cekas
da ti se skocka alocirana kolicina vremena, ni zasta nikad neces imati vremena, niti ces ikad ista zavrsiti. Ili - mozda i hoces, ali mnogo
kasno.

Cekaj, cela ta tvoja prica se ustvari vodi oko free studiranja? Mislim samo o diplomama pricas, sta moze, sta ne moze. Pa to je sasvim druga tema i verujem da ces u EU proci mnogo jeftinije. Ne znam zasto uopste spominjes Ameriku onda...

Ja nisam skapirao anegdotu. Dakle jeli su u meksickoj piceriji i? Sta se dogodilo?

@dalibor, dobili su hranu, posle jedno sat vremena cekanja iako niko drugi nije nista narucivao
s jedne strane ulice je bila grupica samih belaca, s druge grupica meksikanaca koji su bili ispred i u ovoj piceriji
imali su vise srece nego pameti pa su dobili samo par ostrih pogleda i "vrhunsku" uslugu...
("cilj" anegdote je bio da jos jednim primerom prikaze "narodske" ljubavi u usa koje su ovde pominjane)

@milance
jasno mi je da se ti osecas kao da si na najboljem mestu na svetu (ne mogu suditi ni ovako ni onako kako je ziveti u sf sto se klime i pogodnosti tice)

to sto ti volis da buljis u ekran stalno,to je sasvim ok, to je tvoja stvar, ti volis tako da slobodno vreme provodis, tvoja lepsa polovina voli da lunja po robnim kucama (kako vi to zovete "malls"), a neko bi se radije okupao u tom okeanu kraj sf-a, malo odmorio od svega sto ima veze s poslom ili otisao negde drugde na put
ali ako nemas slobodnog vremena za to, onda malo teze (ono za smugnuti i bas ne moze da se racuna u to, zar ne? ;) )

ok,eto imas slobodne vikende (ako sam dobro skontao sta si hteo tamo da kazes, da i kad nisi na poslu,ti si na poslu?), sto je ok, 2 dana imas slobodna, jer preko dana (from nine till five) bas i nemas mnogo vremena za dnevno lutanje i razgledanje onoga sto te zanima

milanche dobro zbori.

Fakat da se ima 2 nedelje odmora ocigledno ne sputava ogromnu visoko-strucnu migraciju u Bay Area - ocigledno postoji jako dobar razlog za to, i taj razlog ne mogu biti samo pare. Ocigledno postoji nekakva, da kazem, kompenzacija za to (ne finansijska).

Nisi dobro shvatio - sam sebe teram da radim, ucim novo, ne cekam sefa da mi kaze sta treba da znam.



U sustini, nikoga nije briga sta ko tacno radi kog minuta tokom dana, osim ako nije u pitanju neki meeting ili
conference call pa treba da si tu. Takodje, u nekoj fazi dizajna gde je potrebna razmena dijaloga izmedju ljudi,
takodje se ocekuje da si fizicki tu. Kad dodje do realizacije, mozes da budes gde god hoces.

Potpuno si slobodan da izadjes sa posla kad god hoces, da odes gde god hoces, da lunjas po radnjama, ili da
obavis neki posao vezan za administraciju, cak da odes da odigras partiju svog omiljenog sporta u odredjeno
vreme. Recimo, jedan moj kolega Indus (odrastao u USA) je na posao dolazio u 2 popodne, tumarao unaokolo
u pocepanom fudbalskom dresu i japankama, sa obaveznom zutom tufnom posred cela (stavljena valjda radi
molitve). Oko 6 popodne svakog dana je odlazio u obliznji park da odigra partiju freesbie-footbal (isto kao mali
fudbal samo se tera frizbi a ne lopta), vracao da se istusira, posle cega se presvlacio u nesto indijsko, i cepao
posao do 1-2 po ponoci. Po ucinku je bio potpuno regularan clan tima, stavise jedan od boljih.

Jedino sto se gleda i sto te pitaju je - da li je projekt zavrsen na vreme, da li je bug skinut kad si rekao da ce
biti skinut. Sta ces da radis u medjuvremenu, potpuno je tvoj problem.

Jedan drugi clan tima je posle svakog veceg komada projekta (svakih 2-3 meseca) uzimao slobodnih par dana,
odlazio na snowboard-ing na Lake Tahoe i slicna mesta udaljena 3-4 sata voznje, sezona snega je trajala do negde
polovine aprila. Covek je sada CEO jedne manje ali interesantne video kompanije.

Hmmm, ocito je vreme za neku temu tipa "Silicijumska Dolina u slici i reci" ili "Kakav je zivot u Silicijumskoj Dolini".
Uz par fotografija, mnoge stvari mogu postati mnogo jasnije.

Odlicna ideja :)

Mislite li vi o vracanju u nasu zemlju , aktiviranju mozda u neke krugove moci te svrgavanju starih vladara koji su sve opljackali (politika) i recimo pomaganju ostatku naroda iz koga ste i vi sami ... Ili bi ste mozda putem kojim je isao Tesla ?

Mislim da je najrealnija opcija tzv. 'grcka' varijanta - da se uzajamno cuvamo i pomazemo gde god da smo
se zadesili, da jedni drugima upucujemo dobre centarsuteve i precizne pasove. Cini mi se da su sve druge
varijante osudjene na propast iz ovog ili onog razloga (mnogo duga prica koja potpuno moze da ovu temu
okrene u desetom smeru u duzinu koja bi premasila dosadasnji tok teme za jedno 10X).

Sto se fotki tice, gledacu da sacinim jedan mali i efektan koktel slicica samo za ovu temu, ali to mozda predvece po
beogradskom vremenu.

@vaske71

Po mom misljenju Srbiji nema spasa. Nije problem samo u vlasti (mrzim ih sve iz dna duse) nego je problem i u narodu. Da bi se to resilo morale bi neko mnogo radikalnije mere da se preduzmu npr."atomska bomba" ili neki Hitler koji bi na osnovu jako velikih kriterijuma probrao sta valja (max 10%) a ostalih 90% da se sistematski unisti. Nemoj da pomislis da ja "ne"volim Srbiju i da nebi voleo da sve bude OK, nego sam samo realan. Ako imas neko drugo resenje, ja cu ti prvi pomoci.

@Milanche

4:30 Friday (PDT) - Time in San Francisco, CA, USA

Spavas li ti ikad?

Elem, moram da priznam da cela prica oko 2-3 nedelje odmora godisnje izgleda manje strasno ako se ima u vidu klima i mogucnost fleksibilnijeg radnog vremena. Da me ne shvati neko pogresno, ne treba meni 6 nedelja godisnjeg da bi se 5 od tih 6 izlezavao i gledao u plafon. Ja cak ni na more ne idem duze od 7 dana, umirem od dosade u suprotnom ali mi je potrebno da mogu jednom/dvaput mesecno kada mi dodje da uzmem slobodno i da radim ono cega sam se uzeleo. Na pimer ako cekam lepo vreme od oktobra do juna da bi se okupao/snimao ribe/suncao i onda bude lose vreme vikendima u junu, a lepo vreme preko nedelje ja moram da uzmem slobodno ili cu da odlepim. I tako nekoliko puta u toku leta.

E sad, USA(silicijumska dolina) scenario: nemam slobodnih dana ali imam do jaja klimu i fleksibilno radno vreme. Onda, ja mogu danas posto je petak da dodjem u 6 ujutru na posao i da u 2 zapalim na produzeni vikend na plazu i da se vratim u ponedeljak u podne. E sad, mozda i necu imati potrebe da izvodim te kombinacije jer ne moram da jurim sunce i lepo vreme kad je ono tu veliki deo godine pa onda mogu lepo da kuliram ceo vikend na plazi dok mi ne dosadi.

Nemam resenje, zato vas i pitam kao ljude koji su prosli beli svet .
Izgleda da nama vise ni bogovi s'Olimpa ne mogu da pomognu :-(

bilo kako bilo da tema ne ode u drugom smeru ,daj Milance barem slike - bar to mozemo vecina naroda samo da gledamo i sanjamo
Mada mi je veoma milo kada bilo ko uspe, sa ovog balkanskog prostora ...

_{[Ovu poruku je menjao Shadowed dana 19.08.2011. u 14:20 GMT+1]}

Veruj mi, nisu to te plaze na koje si ti pretpostavljam navikao :) Slabo se tamo ljudi kupaju i suncaju vec se vise bave sportskim aktivnostima.
Tesko je to usporediti sa Mediteranom sto po temperaturi mora, sto po talasima, vetru i sl. Sve u svemu plaze na okeanima, sto u Evropi, sto u Americi su uglavnom lepe za gledanje i slikanje i eventualno za surf entuzijaste. To je i najveci minus Kalifornije, bar za mene.

Dalibore, na osnovu kog iskustva pricas sve to sto pricas? :-) Ziveo si nekada u USA i gde?

Ne, bio sam vise puta.

E jbga sad. Milanche je napisao ovo:



Ja nisam nikad bio, a na osnovu ovoga sto je on napisao zamisljam scenario.

Pa nije on slagao nista. Nebo jeste plavo, more, sve. Ali to nije Mediteran. Ako si recimo bio u Portugalu mogao si isto da vidis. Plavo nebo, more, sve super izgleda. Udjes u vodu - smrzavanje. Nema sta vetar da zakloni. Ako si surfer super, ako hoces da kuliras na plazi paaa slabo ces kulirati :)

DaliborP govori istinu - za sve ove godine tri puta sam se okupao u okeanu, jer je odprilike jednom godisnje
voda hladna da ti samo smrzne kozu, za razliku od ostalih dana gde te bez greske smrzne do koske. To, medjutim,
ne sprecava surfere da svakodnevno idu u vodu u gumenom odelu (u kojem doduse strasno lice na foku, a ako ajkula
nije nesto probirljiva taj dan, eto gozbe).

Okean je garantovan provod u svakom drugom pogledu, za setnje, piknike, gledanje lepote prirode,...primecen
je neverovatan fenomen da nekoliko sati izlaganja belom sumu + negativnim jonima brise short-term memoriju
(tj. secanje na tegoban cetvrtak i petak na poslu).

Za plivanje - skoro svaki apartmanski kompleks ima pristojan bazen, a i mnostvo privatnih kuca. Kome treba
vise, tu su akva parkovi itd.

S druge strane - kad odete na more, da li se osecate promaseno ako taj dan uopste ne odplivate, ili ima nesto i
u setnji pored mora, vidicima, klopi i vinu, itd ?



Trenutno sam u Beogradu. U Bay Area je moja astralna projekcija.

EU je veoma sirok pojam. 27 zemalja, 27 kultura, 27 jezika ... koji nemaju veze jedni s drugima. Nije isto ziveti u Engleskoj, Svedskoj, Holandiji, Belgiji ili Italiji. Svaka drzava je prica za sebe. Ipak, moguce je povuci neke zajednicke crte za vecinu njih.

Prednosti:

1. Socijalna sigurnost - zdravstveno osiguranje (mada po meni, recimo, jedna od skupljih stavki (NL)), zagarantovana drzavna penzija (plus mogucnost da uplacujes sam u privatne fondove), solidne otpremnine, pomoc drzave u slucaju gubitka posla ili sposobnosti za rad, socijalna zastita ...

2. Blizina Srbije

3. Zivotni stil koji podseca na Srbiju: gradovi koji manje-vise lice na Beograd - male radnje na svakom cosku, nisu ti potrebna kola da bi isao po kafu ili ulje itd. :-) Plus kulturna desavanja, bioskopi, pozorista ... ali i to varira od mesta do mesta. Ima bas dosadnih gradova!

Mane:

1. Slaba pokretjlivost - ogranicen si na zemlju u kojoj zivis, a ako zivis u nekoj mikro-drzavici (npr. Luksemburg) mogucnosti su ti relativno male. Ako zelis da se iselis u drugu zemlju moraces da podnosis ponovo gomilu papira, cekas procedure, ucis novi jezik, privikavas se na novu kulturu ...

2. Drzavljanstvo - opet varira od zemlje do zemlje. U nekim zemljama ga dobijas posle 3 godine i ne moras da se odrices naseg (srpskog) (BE). U drugim moras da cekas i po 15 godina i zavisis od jezivo komplikovane procedure (CH). U nekmi trecim moras da se odrekens srpskog bez izuzetaka (NL, DE). Tek kada dobijes pasos neke od EU zemalja pokretljivost ti je recimo veca. Ali jezicka barijera, osim ako si poliglota, ostaje.

3. Diskriminacija - narocito na severu! Koliko god dugo ziveo, recimo, u Holandiji, cesto ces cuti pitanje domacina: "Kada nameravate da se vratite?". To ce pitati i tvoju decu, unuke, praunuke, sve dok budu imali nasa prezimena. Mada protiv ove pojave postoje i neka pravila i zakoni postuju se koliko i zakon o radu u Srbiji.

4. Birokratija i cesto jezivo tezak put do dobijanja papira za boravak i rad.

5. I pored nastojanja nekih zemalja da uvedu tzv. skill-based migraciju, kompanije nisu cesto voljne da koriste te programe. Koliko god ti znao i umeo da radis uvek ces naici na uslov: "Only EU citizens", ili "Only people eligible to live and work in the EU, no sponsored applications please".

Znaci po tebi za nekoga ko ima EU papire mane su samo birokratija (culi smo da ni u US nije na nekom extra nivou) i diskriminacija.

milance,ebes ti to more (okean) kad se kupas u bazenu :(

(jeste, jedan dan pa se setas ne kupas, al ako se okupas 3 puta u 25 godina, to bas i nije isto sto i 1 dan nekupanja u 7-10 dana, a setnja je posle/pre/izmedju kupanja, ne iskljucuje jedno drugo :P)

cekam kolaz :]


ovo nisam jos cuo za holandiju,imam neke koji tamo zive i nikad niko nije rekao nesto nalik ovome,cak suprotno, da je tamo gomila stranaca i svi pricaju eng. (tako da tu nemas prob.) i nikog ne boli ko si,sta si,kako se oblacis i ostalo

Tu se apsolutno slazem, sam naslov teme nije nimalo realan jer se ne moze tako nesto porediti. Amerika je jedna drzava sa jednim sistemom, pa je samim tim treba porediti sa jednom drzavom u Evropi, ne celim kontinentom. Istina, ima zajednickih crta ali to su jako male stavke u odnosu na celu sliku. Razlike izmedju Spanije i Svedske su ogromne. Cak bi rekao da postoji veca razlika izmedju recimo Italije i Engleske nego Amerike i Engleske.

Znas kako, razliciti ljudi - razlicite potrebe. Nekom i nije toliko bitno da bas umoci guz'cu u morsku vodu pored svih ostalih stvari. A svakako je u mogucnosti da ode negde kad mu je potrebno gde je situacija mnogo bolja sto se tice kupanja.

Hm, slazem se sa Milanchetom, ali sa jednom malom izmenom:

- Ukoliko je neko jako dobar strucnjak (znaci, top n%, gde je n vrlo mali broj), onda je Silicijumska Dolina sjajna stvar.
- U ostalim slucajevima, cini mi se da Evropa pruza bolji kvalitet zivota.

To nikako ne znaci da oni u Evropi nisu u top n%, niti da je kvalitet zivota u dolini los, i naravno da postoje izuzetci, ali u velikoj meri ta dva sistema su optimizovana za razlicite stvari: dolina je za nagradjivanje tih top n%, a Evropa je za kvalitet zivota.

Prosecan programer u dolini subjektivno losije zivi od prosecnog programera u Evropi.

da se ne pozivam na prijatelja koji je tamo i njegove reci, moze da bude da je on izuzetak, al evo sta statistika kaze:
http://www1.salary.com/Software-Engineer-IV-Salary.html
posle 6-8 godina, vrlo je verovatno da je plata preko 100k, a ako sa 10 god iskustva moras da budes medju 10% najgorih da bi ti plata bila 95k:
http://www1.salary.com/Software-Engineer-V-Salary.html

i to je na nivou USA. verujem da je u Californiji ta cifra veca...
e sada, meni se cini da sa tim parama moze jako lepo da se zivi(jos ako pretpostavimo da posle tih 8 god imas i neku suprugu koja zaradjuje...)

al aj da postavim ovakvo pitanje:
kolika je plata potreba da bi se ziveo ugodan zivot nalik na "USA dream"?

Te cifre deluju otprilike tacno. U dolini su otprilike 20% vece po salary.com-u.

"The American Dream" znaci razlicite stvari za razlicite ljude, tako da nije lako odgovoriti na pitanje kolika je plata potrebna. Ali ajde da obrnemo to na drugu stranu: koji su, po tebi, atributi potrebni za taj kvalitet zivota? Ajde da kazemo po definiciji da to obuhvata mesto za zivot, hranu, grejanje/hladjenje, dva automobila itd. Onda dolazimo do interesantnih stvari: koliko odmora godisnje? Letovanje/zimovanje svake godine? Jos neki turisticki obilizak necega u toku godine? Deca/skola? Neki smisleni penzioni plan? Koliko sati rada nedeljno? Sa koliko godina treba da covek ocekuje da moze da se penzionise (znaci, da ne mora da radi da bi opstao), i koji je plan do te tacke?

Pre svega, odgovori na ta pitanja definisu American Dream.

Dobro zapazanje. Dodao bih - dolina definitivno pozitivno utice na one koji bi sami po sebi zavrsili
u nekoj nishi proseka da daju jos jedan ekstra kick svojoj ambiciji i da postanu mnogo, mnogo bolji.
Mogucnost da vidis na delu fenomenalne likove definitivno deluje kao jasan primer u kom pravcu
da se razvijas i sta treba da dostignes.

S druge strane, i mnostvo fenomenalnih likova sa ES-a, nevezanih za ovu geografiju nije uticalo
nista drugacije na motivaciju da radim na sebi da budem bolji nego sto bi inace bio.

Drugo, stalna, svakodnevna utopljenost u raznolikost tehnologija utice na intenzivnije talozenje
cinjenica u neko smislenije tkivo znanja. Stvari prirodnije legnu na svoje mesto, i 'kockice' se sloze
lepse.

Doslo je i vreme da dobacim obecani foto-kolaz (zapravo, i nije doslo, ali bolje sada nego sutra uvece).

Uglavnom - evo pokusaja da grubo ilustrujem zivinu SF Bay Area. Bez ikakvog preterivanja, ovo
je samo jedan vrlo mali deo onoga sto se moze videti. Bez problema se u trajanju od 2-3 nedelje svaki
dan moze utrositi na obilaske atraktivnih lokacija, i spucati terabajti u dobrim fotografijama.

Dakle, da pocnemo sa scenama sa okeana:

Zatim, scene iz San Franciska:

Pa onda malo basti i biljaka (nisam iskopao slike humming bird-a, moje omiljene zivotinjke)



Ovo je snimljeno 12-tog februara 2011-te (pre nego sto je zemljotres u Japanu i propratne klimatske promene
totalno pokvario prolece):

Zatim, malo kulinarskih radosti:

O ljudima i njihovoj inventivnosti:











Sastanak sa venture caps - jedan od ovih likova koji sedi je od negde sredine sedamdesetih uspesno investirao
u startup kompanije u ukupnom iznosu profita od oko 70 milijardi USD. Ovi sto stoje su VPEng i glavni inzenjer
projekta koji odgovaraju na pitanja u vezi demo-a.

Na 1 sat voznje (vinarije u Napa Valley, od kojih je medju poznatijima i vinarija Frensisa Forda Coppole, ujedno i muzej
njegovog filmskog stvaralastva; auto na slici je Tucker kojeg je u The Godfather-u vozio Santino (James Caan))





kao i zimski turizam na 3-4 sata voznje (Lake Tahoe)

Ako je i od mene, dosta je bilo...

@milanche

Da li možeš malo opisati proces zapošljavanja u firmama u silicijskoj dolini?

@milanche
Samo da iskoristim priliku da pohvalim trud, hvala na slikama

Milanche veliko hvala.

Vidim više nego zadovoljan si u Americi, to je još jedno priznanje Americi, ali opet sam si tome kriv.
Svako ima svoju priču, i svako doživljava život, i prostor u kojem dejstvuje na samo sebi svojstven način.

Gde nadje vremena za ovako duge, iscrpne postove?
Mora da je vrlo dobro radno vreme.

Najbolje moguce, s obzirom da sam trenutno na odmoru.

Mogu, samo te molim da se malo strpis. Danas necu bas biti pri kompjuteru, ali cu razmisljati o dobro oformljenom
informativnog odgovoru, postoje sanse da cu veceras (subota) nesto i napisati.

1. Da li je smisleno u USA ili Evropi upisivati neki fakultet sa 25-6-7 godina i koliko je onda oko 30-e perspektivno biti u potrazi za poslom ?

2. Da li se pri zapošljavanju manje pažnje obraća na starije/strane studente ili se sve svodi na to šta umeš da pokažeš, pa ako si bolji od 80% diplomaca, onda najverovatnije dobijaš priliku da radiš ?

3. Da li se, kao u Srbiji, promena posla tretira kao transplantacija mozga, pa nekom prosečnom radniku ispadne komplikovano da se zaposli na drugom mestu jer je "overqualified" i ne znam šta, bez obzira na sve ?
Da li su godine bitnije od rezultata ?
3a. Da li je velika nezaposlenost ljudi starosti 45-60 godina ?

4. Okvirno, kolike su kamate u bankama na oročenu štednju ? Kolike su za keš kredite ili kredite za školovanje ?

5. Pošto je održavanje automobila, tzv. "ruke" ? Koliko plaćate zamenu ulja i neki deo ? Da li je skupa šlep služba ako vas auto ostavi 100km od kuće ?

_{[Ovu poruku je menjao Boris Tadić dana 20.08.2011. u 15:38 GMT+1]}

Evo i malo vremena da pokusam da srocim neki putokaz za dobijanje posla.

Pokusacu gro napora da koncentrisem na dobijanje prvog posla u Dolini, jer je to najtezi deo cele price.
Kad se jednom vec proboravi neki period u regionu, oformi se osecaj, steknu neke koordinate, pa sve posle nije
tolika enigma.

Iako su godinama sa raznih strana stizali razni komadi informacija, mislim da je od najvece vaznosti steci jasnu
siroku sliku, tj. staviti sve komadice slagalice u pravu perspektivu. Kad je siroka celina jasna, mnogo se lakse
izkristalisu/razjasne manji detalji price.

O ciljnoj lokaciji:

Iako je ogroman rasadnik novih tehnologija, mesto gde se masa stvari desava prvi put, Silicijumska Dolina je
definitivno mesto sa nekom svojom profilisanoscu u smislu kvalifikacija koje se traze, sa kojima se moze premostiti
geografski jaz i dobiti posao. Iako za apsolutno svaku nishu moderne tehnologije ima posla, procentualna zastupljenost
radnih mesta, nivo plata, dugorocna sigurnost, trazenost... se menjaju s vremena na vreme.

Originalno, Dolina je bila mesto gde je pravljenje chipova bilo glavna delatnost u dugom vremenskom periodu izmedju
ranih sezdesetih pa sve do neke 2002/03. Potrebne kvalifikacije su bile: poznavanje logic design-a (digitalna elektronika),
VLSI dizajn (VLSI/Verilog), perl (za pisanje skripti za post-procesiranje tekstualnih outputa raznih simulatora). Negde u
istoj nishi su bili pisanje mikrokoda u proprietary asemblerima za te iste cipove, real-time embedded znanje (logic analyzer,
osciloskop, itd). U periodu od 1994/5 pa sve do negde 2004-te, programiranje FPGA (Xilinx, Altera...) je zahtevalo isto ili
slicno znanje, i bilo znacajno trazeno.

Ove discipline su trenutno u prilicnoj oseci u odnosu gde su bile po broju pozicija, obimu zarada, satnicama kontraktora.
Dizajn silicijuma, naravno, jos postoji, Intel, AMD, nVidia,...su jos uvek tu, Apple takodje razvija i neke svoje cipove,
medjutim, dizajn je uglavnom otisao u Kinu, tamosnji likovi za delic cene prave to isto ili jos bolje, organizuju se u grupe
i rucno route-uju cipove, a direktna proizvodnja (fab-ovi) su uglavnom na Tajvanu, u Koreji, od nedavno i na par drugih
lokacija.

Board-level hardware (lemilica, diskretne komponente, crtanje sema, dizajn stampanih ploca) je prosao jos gore. Iz istih
razloga, poslova ima vrlo malo, placeni su podnosljivo, uglavnom se outsource-uju raznim timovima po svetu.

Software je generalno pretrpeo znatno manje udarce, i evo kako stoje pojedine delatnosti:

Real-time embedded software - pisan u C/C++ za razne embedded uredjaje, familijarnost sa osnovama OS-a, multitasking,
multithreading, se pokazao kao najstabilnija bransa, koja gotovo ni malo nije trpela gubitke, outsource-ovanja. Ovo je
disciplina u kojoj inventivnost dizajnera, kompleksno poznavanje inzenjerskih kriterijuma (potrosnja, brzina, koriscenje
memorije), kao i poznavanje odredjene industrije (familijarnost sa tehnickim specifikacijama, desavanjima u industriji)
prakticno nema alternative. Profesionalni fokus, godine provedene u industriji + izlozenost high-tech okolini (prisustvo svih
mogucih gadget-a u upotrebi, tehnoloska svakodnevica na ultra-visokom nivou) se ipak ne mogu nadomestiti timom iz
Indije.

U poslednjih 7-8 godina, gotovo svi real-time operativni sistemi su prakticno ustuknuli pred embedded Linux-om. Prisustvo
ogromnog i rastuceg broja kvalitetnih open-source biblioteka, mogucnost potpunog uvida u source kod, customizacija i
direktno otklanjanje bug-ova su se pokazali kao presudni razlozi za masovno prisustvo Linux-a kao 'lingua franca' tehnologije.

Operativnu familijarnost sa Linux-om (instalacija, podesavanja, komande, kompajliranje, poznavanje paketa...) izrazito
preporucujem kao nesto sto ce definitivno zatrebati.

Familijarnost sa razlicitim mikrokontrolerima i specificnih asemblera definitivno moze da se uzme kao prednost i dokaz
inzenjerskog pristupa dizajnu. Ipak, mislim da nije dovoljno samo po sebi za pocetak (izuzev ako vec negde u svetu radite
za firmu, pa im zatrebate negde u Dolini).

device driver-i - za ovu nishu je potrebno dosta iskustva, i odredjen broj zavrsenih komercijalnih proizvoda. Potraznja
za Windows drivere je nesto veca nego za Linux, delatnost se pokazala kao izuzetno stabilna, medjutim ukupan broj pozicija
je znatno manji nego ostale varijante real-time embedded programiranja.

software design za standardne OS-eve i 'well established' platforme'. Dizajn aplikacija za Windows (.NET, MFC, Win32),
Linux (baziran na X-Lib), cross-platform (Java, QT, wxWidgets)...je svoj vrhunac dostigao negde u vreme DotCom boom-a,
doziveo odredjen pad trazenosti, i sada je na nekom stabilnom nivou.

Verzija istih poslova za mobilne uredjaje je, medjutim, u porastu. Trenutno dominiraju poslovi vezani za Android, iPhone/iPad,
za sve ostale nesto manje, a odredjeni OS-evi polako tonu u zaborav. Licno mislim da je za developere sa nasih prostora
iskustvo u ovoj nishi vrlo potentno - relativno je lako u 'kucnim' uslovima malih ulaganja steci relevantno iskustvo, imati dobru
vidljivost sa svojim proizvodom, posedovati odlican, efektivan demo na intervjuu.

web-centric design - gotovo sav bitan social networking (Facebook, Twitter, Google...) je baziran u regionu. Vise detalja
o ovome mozete saznati od Reljam-a, ja znam tu i tamo sta nacujem od prijatelja.

business aplikacije, database, security... - postoji izuzetan broj velikih igraca u ovom marketu, pristojan broj stabilnih
pozicija. Znacajan doprinos ovoj nishi donose i biotech kompanije, u kojima je prisustvo software aktivnosti prakticno potpada
u ovu oblast (databaze, razne statisticke analize, scientific aplikacije).

DSP algoritmi. Ovu oblast uz system control theory smatram inzenjerskim vrhuncem, jer zahteva puno pameti, bistrine,
invencije, discipline ucenja. Pozicija ima, i dobro su placene, medjutim, ukupan broj nije ni priblizno srazmeran zahtevanoj
vestini. Vezivanje za odredjenu industriju (wireless, audio, video, noise cancellation, kao i merna tehnika...) moze da donese
veci izbor poslova, ali moze da dovede i u prekomernu zavisnost od cudi trzista radne snage.

O kandidatu i njegovom arsenalu znanja:

Pokusacu da formulisem neka bitna pitanja i dam dobre odgovore na njih.

C++ ili Java, Windows ili Linux, ovo ili ono ?

Nebrojeno mnogo puta sam cuo ova ili slicna pitanja. Moj odgovor bi bio: i jedno i drugo i trece, po mogustvu - sve.

Bitan detalj koji treba imati na umu je da je programski jezik po prirodi samo jedna alatka u tobolcu. Fokusirati se
i tvrdoglavo/tvrdokorno se ukopavati u samo jedan tabor je i pogresno i opasno. Koliko god da je dobro vrhunski
poznavati jedan programski jezik, jedan IDE, jedan OS, postoji stalna opasnost 'drzanja svih jaja u jednoj korpi',
zastarevanja/izlaska iz 'mode', zaokreta cele industrije u kontra pravcu. Imam odredjen broj kolega cija karijera je
u zastoju zbog upravo striktnog uzdanja u dugovecnost odredjene alatke i lenjosti da se dodatno ispruze i u nekom
drugom pravcu.

Osim vrhunskog vladanja alatkom/alatkama, potrebna je jos jedna komponenta koja je jako bitna, a cesto srecem
da su ljudi (s dobrim razlogom) deficitarni - poznavanje odredjene industrije. Bez obzira da li je to industrija
zabave, kocke, multimedije, biomedicinskih uredjaja, internet sigurnosti, pravljenja cipova, socijalnih sajtova,
biometrije, auto osiguranja....presudno veliki plus, mnogo presudniji od sertifikata iz programskog jezika je iskustvo,
prisustvo, poznavanje problema, odredjene industrijske nishe. Familijarnost/detaljno poznavanje tehnickih specifikacija
je vrlo veliki plus, jer pravo razumevanje problematike zahteva isto ili vise vremena kao i ovladavanje sintaksom
odredjenog programskog jezika. Kompanije koje uoce ovu vrstu match-a izmedju kandidata i svog biznisa mnogo lakse
preduzimaju korake za dovodjenjem kandidata, nego kad je u pitanju neusmeren briljantan programer sirokog spektra.

Treca bitna stavka koja moze da vrlo bitno istakne kandidata je ucestvovanje u open source projektima. Ako vec negde
nema industrije u kojoj bi se sticala iskustva, tu su open source projekti. Entuzijazam tu znaci vrlo puno, a stice se i
jedna retka a tako potrebna vestina - elasticnost uma za munjevito citanje i razumevanje tudjeg koda, razlicitih
coding styles, razumevanje build procesa, iskustvo sa ciklusima QA, kooperativnost i saradnja u razlicitim timovima.

Okvirno govoreci, ovo su neke tematike kojom kvalitetan programer treba da vlada:

- objektno orjentisani programski jezik (bar jedan, a mnogo je bolje ako ih ima 2 ili 3)
- multitasking/multithtreading tehnike
- network programiranje, mrezni protokoli
- bar bazicno poznavanje databaza
- pozeljno (ne presudno bitno) - bar jedna GUI tehnologija, sposobnost da se napravi prototip, brz demo

Ovo su neke opste smernice za sticanje 'misicne mase' sa kojom se nesto moze uraditi.

Kasnije veceras (ako prilike dozvole), sledi dopis o samom procesu intervjuisanja, dolaska, pregovora, pregled raznih
bitnih situacija, itd.

znači idealan kandidat bi trebao znati:

1.C/C++,Java, .net?
2.QT,WX,GTK?
3.linux/unix, kernel
4.mreže i programiranje
5.multitasking/multithtreading tehnike
6.baze podataka
7.embeded
8.mikrokontroleri
9.digitalna elektronika
10.DSP
11.Obrada slike
12.openGL/DirectX

da li sam nešto zaboravio? :)

@Milanche
Kakva je situacija sa Project Management poslovima koji su full time ili bar na dve godine a imaju veze sa mreznom infrstrukturom i sistemima (cisco/microsoft...).
Na Dice su uglavnom neki do 6 meseci i mahom vezani za software development.

I ono vaznije ima li neko nas sanse da se uvuce direkt na takvu poziciju?

Sada nesto malo vise o konkretnom procesu dobijanja posla.

Daleko najznacajniji poduhvat je dobijanje onog prvog posla (u zargonu poznato kao 'zaglavljivanje noge u vrata',
tj. odskrinjavanje vrata kako bi se moglo uci u novu sredinu). Po pravilu, onaj ko je bio dovoljno ambiciozan da
udje u celu pricu, vrlo lako ce napraviti tranziciju od prvog ka drugom, i odatle ka narednim poslovima.

Dakle: kako dobiti prvi posao u Dolini ?

Postoje dva izuzetno bitna faktora od znacaja za dobijanje prvog posla.

Prvi faktor, koji deluje u ulozi mocnog katalizatora je posedovanje radne dozvole. U najboljoj poziciji su osobe sa
imigrantskom vizom (green card), jer im to garantuje potpuno pravo na rad u bilo kojoj firmi (osim gde se
zahteva security clearance, kao sto su recimo firme koje rade tehnologije vezane za vojsku, nacionalnu bezbednost,
itd). Apsolutno svima preporucujem da svake godine igraju 'green card lottary', cije dobijanje moze da otvori
puno toga osobi sa tehnickim background-om.

U jedva nesto slabijoj situaciji su studenti sa univerziteta u USA. Njima je dostupan takozvani 'optional practical training'
ili skraceno 'OPT' koji omogucava legalan boravak u zemlji, dozvoljava trazenje i nalazenje posla u struci, kao i
mogucnost da budes legalno placen. Iskoriscavanje ove opcije je kumulativno po prirodi - moze se koristiti parcijalno,
par meseci po par meseci, medjutim, daleko najbolja opcija da se iskoristi po zavrsetku studija i sticanju degree-a.
Dvanaest meseci obicno daje dosta vremena da se nadje poslodavac, da se zapocne legalna procedura oko regulisanja
imigracionog statusa (H1B radna viza, green card preko zaposlenja), i da se reaguje na razne moguce promene.

Drugi, izuzetno znacajan faktor su licne kvalifikacije za posao.

Sta su tacno licne kvalifikacije za posao ?

profesionalna strucnost

Menadzer koji gleda rezime kandidata obicno zeli da vidi sto vise 'misicne mase' u svom timu, znajuci da im svima
predstoje teske tuce sa tehnickim problemima, rokovima, konkurentskim proizvodima i firmama. Takodje, zeli da
odmah dobije gotovog coveka koji ce moci od prvog dana da se lagano nosi sa problemima.

Neka lista prioriteta i tezina bi isla ovim redom:
- relevantno radno iskustvo (50-60%) - ako je osoba vec radila na istim ili slicnim poslovima, za iste ili slicne firme,
i ako se pokazala dobro (tj. ima dobre preporuke), sve su sanse da se radi o pravom coveku za poziciju.
- ucesce u open source projektima (narednih 10-20 %). Ukoliko je neko pokrenuo i odrzavao, ili bio zapazen igrac u
razvoju nekog paketa relevantnog za kompanijski razvojni pravac (recimo: libcurl za networking kompanije), a usput
tek trazi prvi posao, ocito je da se radi o liku koji je ozbiljan igrac, sa interesovanjima vec profilisanim za poziciju,
i sa konkretnim, hands-on iskustvom koje ce sigurno da ga dovede u ravan produktivnosti vrlo brzo po stupanju na
posao.
- diploma kvalitetnog fakulteta (narednih 10-20%) - u amerskom skolskom sistemu treba preci pristojan broj stepenica
da bi se stiglo na jedan MIT ili Stanford. Upornost da se taj cilj postigne, kao i diploma znace neku vrstu potvrde o
ozbiljnosti i tezine kandidata. Iako USA diplome sa dobrih univerziteta znace puno, takodje i diplome i zvanja sa
zapadno evropskih univerziteta, objavljeni naucni radovi, itd znace dosta. U istom kosu su diplome matematike, fizike,
ili computer science sa ruskih univerziteta.

Studiranje na USA univerzitetu sam milijardu puta preporucivao, i to cu opet uciniti zbog mnostva razloga - kvalitet
obrazovanja, dragoceno vreme prilagodjavanja novoj sredini, profesionalne veze, bolja prepoznatljivost kvaliteta, itd,
itd.

match za poziciju

Dolina je vrlo, vrlo zapanjujuca sredina u nekim aspektima price o zaposljavanju. Imajte na umu da veliki broj najkvalitetnijih
ljudi iz celog sveta dolaze i pokusavaju da nadju posao. Kompanije to znaju, i dozvoljavaju sebi luksuz da budu izuzetno
probirljive u pogledu profesionalnog profila.

Da bih vam bolje docarao o cemu je rec, posluzicu se nekom vrstom vica, u kojem pastir pokusava da dobije posao.
- "Dobar dan"
- "Dobar dan"
- "Vidim da imate otvorenu poziciju za pastira"
- "Imamo, kakve su vam kvalifikacije ?"
- "Odlicne, cuvao sam stada od po nekoliko stotina ovaca, i ni jednu nikad nisam izgubio, dobijao sam toliko i toliko mleka,
vune, mesa..."
- "Hmmm....a da li ste cuvali crne ovce ?"
- "Ne, tu i tamo je bila neka crna ovca, ali sam uglavnom cuvao bele ovce"
- "Zalim, znate mi trazimo pastira sa iskustvom u cuvanju crnih ovaca"
- "Ali...."
- "Dovidjenja"

Sa ovim fenomenom ce te se susreti mnogo puta. Budite sigurni da koliko god mislite i znate da ste potpun match za neku
poziciju (a retko ili nikada ce te biti apsolutan match), uvek ce se naci odredjen broj ljudi koji su daleko bolji match od vas.
Ovo govorim iz iskustva nekoga ko je ucestvovao u procesima intervjuisanja kandidata, pregledao gomilu CV-ova. Jednostavno,
budite mentalno pripremljeni na to da prisustvo nekoliko keyword-ova (N godina iskustva u Javi, itd, itd, itd, itd) jos uvek
ne znaci da nema nekoga ko je radio na slicnom proizvodu u konkurentskoj firmi, uradio doktorat iz neke slicne oblasti, itd.
Ipak, ne gubite nadu, odrzavajte odmeren optimizam, jer se moze desiti da uprkos svemu upravo vi budete kandidat koji je
zadovoljan uslovima pozicije, i da na kraju i dobijete taj posao.

ljudski kvaliteti, individualni profil licnosti

Izuzetno bitan faktor cele price je kvalitet licnosti. Gde god da odete da trazite posao, o vama nece prosudjivati idealno
objektivne nebeske sile, nego skup obicnih ljudskih individua sa svojim vrlo prizemnim i obicnim vrednovanjem buduceg
kolege. Gde god da odete, postoji neki kolektivitet sa svojim sistemom sila, sa bitnim igracima koji ne zele da ih iko nov
ugrozava, i manje bitnima koji se plase da prime nekog slabijeg od sebe da ne bi teret posla spadao na njih.

Komunikativnost i vedrina su vrlo visoko cenjeni na listi osobina, nasuprot namrstenosti, strogosti, zadrtosti, prepotenciji,
suverena prezrivost kotiraju daleko slabije. Prostosrdacnost, jasno i jezgrovito izrazavanje i 'no-bullshit' pristup (otvoreno,
kratko i jasno kazete da nesto ne znate, ili znate i koliko) deluju izuzetno pozitivno na menadzere i kolege. Kad ljudi vide
da pred sobom imaju cestitog sagovornika, nekoga ko ne laze i ne maze, svi se osecaju mnogo bolje. Jedna vrlo dobra stvar
je da se tokom predstavljanja svoje tehnicke personalnosti napravi nekoliko pie chart-ova u kojima ocrtate sebe, cime se
bavite, koji vam je profesionalni fokus, koliko ste dobri u odredjenim disciplinama, gde vidite da mozete da budete uskoro
bolji itd.

Imajte na umu da je u proseku nasa percepcija skale cenjenih vrlina u profesionalnom svetu USA cesto pogresna. Predstave
su nam diktirane filmskom i ostalom podkulturom (droge, bande, kriminali, pucnjave). Skloni smo da u komunikaciju ulazimo
sa mediteranskom strascu (primeceno kod mnogo ljudi, koji toga nisu svesni), preterivanjima u gestikulaciji, neugladjenim
jezikom, krsenjem politically correct ogranicenja. Sve to moze mnogo da steti u zavrsnim fazama intervjua, narocito u situcijama
u kojima vas grupa izvede na rucak i vodi naoko neformalne razgovore.

Na kraju, budite spremni da susretnete veliku raznolikost etnickih kombinacija. Vrlo su retke firme u kojima postoji i velika
etnicka raznolikost i harmonicni odnosi izmedju svih. Mnogo su cesce firme u kojima glavnu rec u odredjenim grupama vuce
jedna etnicka skupina (ili skup slicnih). Ukoliko ste percipirani kao pripadnik 'pogresne' skupine, vasi ostali kvaliteti ce morati
da znacajno povuku vasu pricu. Ovi faktori su relativno beznacajniji u ranim fazama karijere, a sto se ide dalje i dalje, pre ili
kasnije se neka ogranicenja jasno ispolje, uprkos javno deklarisanim jednakostima i svoj politickoj korektnosti.

'srpski' ili 'anti-srpski' deo price je bolje da izbegavate uz blagi osmeh. I jedna i druga opcija ce sasvim sigurno biti pogresno
shvacene, prva zbog vladajuce stigme formirane medijima, druga zbog zaziranja od ljudi koji pljuju po svom jatu (sto nikako
nije dobra preporuka).

Pravi pristup ljudima, prava mera humora, umetnost sta reci i kada se polira godinama. Sposobnost da se ljudima svidite
kao osoba je vrlo dragocena, ali traje puno dok naucite da citate i ljude i situacije. Pripremite se za teskoce.

Kao daleko najbolje resenje i najbolji pristup je da prilikom susreta sa ljudima na intervjuu u sebi formirate neku vrstu univerzalne
ljubavi, od one vrste koja se oseti kad vidite stenad na zimi, pa pozelite da ih uzmete, pomazite, zagrejete i date im neko
mlekce u njuskicu. Ta neka opste ljudska toplina, pristup u kojem to ljudsko bice sa druge strane stola pokusavate da tretirate
sa nekim pozitivnim stavom, i da uspostavite neki most obicnog ljudskog poverenja....moze da resi milion problema kojih niste ni
svesni da postoje. Ako je sve to propraceno licnim integritetom, tacnim izrazavanjem, odsustvom laganja....mozete proci
vrlo, vrlo dobro.

Project management spada u neki drugi esalon zvanja i disciplina, negde u rangu QA.

Kao sto sam to jednom ranije opisao, project manager je lik koji sedi na pramcu i
megafonom bodri veslace. Za tu poziciju je potrebno pristojno razumevanje tehnologije,
a mnogo vise neke organizacione sposobnosti, umesnosti u motivisanju ljudi. Trajanje
te pozicije moze da bude vrlo sezonske prirode. Kad se projekat zavrsava ili gasi,
prvi covek koji ima sanse da ode iz firme je upravo EPM (engineering project manager).

Takve pozicije su vrlo lako dostupne ljudima koji imaju radnu dozvolu.

Onima koji radnu dozvolu nemaju, izuzetno je malo verovatno da ce kompanija radi
takvih pozicija da im sponzorise radnu vizu.

Dakle - sanse su gotovo precizno preslikane na 'imas papire/nemas papire' logiku.



To je mnogo bukvalno shvaceno ono sto sam napisao.

@Milanche - fantasticni postovi! Bez reci!

Hvala, hvala, samo - u trecem tomu, knjiga 14, na stranici 1745 sam obecao ljudima nesto ovako:



Budi ortak pa dopuni temu - napisi par redaka o ovom segmentu marketa - sta se trazi, itd.

Nisam iz ove priče ali me apsolutno sve zanima. Iako sam bio pošao ovim putem, zagrebao gvozdenu kapiju ispred jos milion istih koje je potrebno otvoriti.

Odlično milanche, i hoćemo još da te čitamo.
Hvala.

Osnivaš li porodicu, i (p)ostaješ Amerikanac?
Ili je previše lično pitanje.

Jeste malo licno pitanje, ali nije ni neka tajna - imam jednu zenu i dvoje dece.

Ne silim nikoga da bude sto nece, ali smo svo cetvoro bez problema i jedno i drugo, punokrvni Srbi
koji otvorenih ociju zive u drugoj zemlji i sa tim drugim narodom razmenjujemo dobru volju.

Kvalitet zivota je prilicno subjektivna stvar. Kvalitetan zivot ces ostvariti tamo gde mozes da:

1. (Za)radis.
2. Odmoris.
3. Potrosis.
4. Investiras.

Tumacenje ova cetiri takta zivotnog motora je stvar licnog izbora, zivotnog stila, ukusa itd.

Vecina ljudi u Srbiji prinudjena je da zivi zivotom trabantovog 2-taktnog motora.
Jedina razlika je sto ovi u privatnom sektoru rade u ritmu 1-3, 1-3, 1-3 ... a ovi u drzavnoj sluzbi: 2-3, 2-3, 2-3 ... :-)

Mladji emigranti koji odlaze u Ameriku, Kanadu, Evropu itd. opredeljuju se za "valcer" u 3/4 ritmu: 1-2-3, 1-2-3, 1-2-3 ...
Zive u stilu "carpe diem (et noctem)", bez razmisljanja o tome sta ce da rade za 5, 10, 25, 30 godina.

Svi ostali se trude da koliko-toliko obezbede sva pomenuta 4 zivotna stuba. Neki uspeju, mnogi ne.

Pa da krenemo redom.

1. Sljaka - dobar posao u ICT struci naci ce svako ko ima iole znanja, iskustva i volje za ucenjem. To je ujedno i najlaksi deo ove price i Milanche je to lepo obradio. Uz malo vise srece uz taj posao cete dobiti i razne druge benefite (sluzbena kola, pokrivene troskove selidbe, placeno ovo ili ono ...). Ali treba biti oprezan: mnogi ICT poslovi veoma brzo zapadnu u rutinu i shablonski rad, a to ubija kreativnost. S obzirom da dobar deo svetskih kompanija ima R&D upravo u Kaliforniji to mesto je idealno za mlade (< 30), kreativne, talentovane i pre svega vredne ljude. Amerika je i najbolji izbor i za ljude talentovane za nauku i istrazivanja (PhD) - americki univerziteti, naravno oni bolji, su mesta koja ti jednostavno podsticu kreativan nacin razmisljanja i rada. Amerika investira u ekstremno talentovane ljude (top 1-5%) dugorocno, bas kao sto je Relja to dobro primetio, sa idejom da oni tamo ostanu da zive (i grade njihovo drustvo) doveka.

Evropa je tu mnogo gori izbor! Evropa generalno tretira talentovane ljude kao sezonsku radnu snagu koja ce da popuni trenutne praznine na njihovom trzistu radne snage - maltene pametne gastarbajtere. Cesto naglasava kako su oni tu samo na privremenom radu (gastarbeiter = gostujuci radnik). Do drzavljanstva mnogih evropskih zemalja se uglavnom dolazi relativno tesko i dugo. Najgore je u Svajcarskoj, recimo. U poslednjih par godina Nemacka i Holandija su napravile neki iskorak i imaju neki vid imigracionih programa za talentovane. Ali je sve opet sa tim ruznim prizvukom "privremenog". To je zalosno, ali to jeste istina. Jedino sto neki srecnici to ne osete na svojoj kozi i zive u ubedjenju kako su ovde dobro dosli. Iil ih je bas briga za to.


2. Odmor - neko zivi da bi radio, ali vecina radi da bi zivela. Odmor je mnogo sirok pojam. Za nekoga je to kauc, tv, kokice, pivo i cigare. Za druge su to trcanje, teretana, zdrava hrana. Za trece razni obicni i neobicni hobiji. Za one zeljne kulture: izlozbe, muzeji, pozorista, bioskopi, koncerti. Za radoznale: putovanja i ekstremni sportovi. Za luzere: kockarnice, borbe pasa i kladionice. A za vecinu ljudi: vreme provedeno sa svojom porodicom ili - za one koji je nemaju - aktivnosti koje vode ka osnivanju porodice (izlasci, diskoteke, klubovi, druzenje, zurke, muvanje, dating). Svako ima svoj izbor, ali neke stvari jednostavno nije moguce naci svuda. Nekako mi se cini da je u ovom segmentu, kada se sve ovo sabere, Evropa mnogo bolji izbor. Recimo, biti single u nekim delovima Amerike ume da bude bas bedak, narocito kad dodje 6 popodne.


3. Troskovi zivota - pare koje si zaradio moras da potrosis. Novi imigranti zaradjene pare trose da bi izgradili nivo komfora kakav su imali i u svojoj otadzbini. Ili bolji. Ko to nije doziveo taj ne zna sta to znaci. Probudis se ujutru, zelis da skuvas kafu i shvatis da nemas dzezvu. Pa je kupis. Onda vidis da nemas kasiku. Viljusku. Ove stvarcice shvatite kao "wildcard" metaforu, primenljivu na svaku stvar u kuci - sto bi rekli nasi stari, od igle do lokomotive. Ljudi zele da imaju sve sad, odmah i to zestoko. A sve to kosta! Znaju to trgovci, a pogotovo bankari koji imaju uvid u vase prihode koje vam firma redovno uplacuje. U rekordnom roku dobicete od banke pismo, brosuru i formular za kreditnu karticu, vec popunjen sa vasim osnovnim podacima. Vi samo treba da potpisete, a kad plastika stigne na kucu put do komfora je tu. Zaduzicete se ocas posla. A onda cete svoju platu trositi na otplatu rata tih kredita. Plus na kamatu. Ovo je zamka u koju dobar deo emigranata brzo upadne i o tome bi mogla da se pise posebna tema. U Americi cete do kredita doci mnogo lakse nego u Evropi, barem mi se tako cini na osonovu sopstvenog iskustva iz Holandije i iskustva mojih drugara iz Amerike i Kanade.

Najveci deo troskova ce vam uvek otpasti na stan. Ne mislim tu samo na kiriju (ili ratu za hipoteku), vec i na stalne popravke ili adaptacije ovoga ili onoga. O tome bi mogla da se otvori i posebna tema. U nasem poimanju sveta kuca u kojoj zivis je tvoj dom, ognjiste i dedovina tvojih unuka. Amerikanac, Englez, Danac itd. kucu u kojoj zive posmatraju kao investiciju i privremeno boraviste. U njihovim kucama se stalno cuje zvuk cekica, busilice i testere! Adaptiraju kuhinju, kupatilo, dozidjuju sprat, ruse zidove ... i to sve sami !!! Zasto? Ne samo zato da bi sebi napravili lepsi dom, vec i zato sto time podizu vrednost te kuce. Cim kupe kucu oni naprave visegodisnji plan adaptacije, maltene business case. Onda investiraju. Kazu: stavljam dupla stakla i to cu platiti 2000 evra, ali mi time cena kuce skace za 30000 evra. U jednom trenutku prodaju kucu u kojoj zive i kupuju drugu. Razliku u parama investiraju dalje. Ovde nema stajanja! Cime dolazimo do poslednjeg dela ovog carsava:


4. Investicije - veoma slozena tema koja moze da se razradi u razlicitim pravcima. Generalno, ljudi investiraju u svoju buducnost u najsirem smislu te reci. Kupujes organsku hranu da bi sacuvao svoje zdravlje, jer ko na hrani stedi pare placa posle za lekare. Na poslu ucis nove stvari kako bi uvek bio u vrhu svoje struke. A zaradjene pare opet investiras. U Srbiji su ljudi navikli na slamaricu, carapu i kasicu-prasicu. To je najgori vid investiranja - takav kapital postepeno gubi vrednost zbog inflacije i nijedna kamata ovog sveta ne moze da vam pokrije tu stetu. Jos jedan los nacin investiranja je kupovina nekretnina u otadzbini. Gastarbajterske viletine po selima su najbolji primer bacenih para. U sta onda vredi investirati? To sami treba da odlucite. Zapitajte se sta zelite da radite za 5, 10 i 25 godina. Kada zelite da se penzionisete. To ce vam dati neke odgovore i ideju da li vam se isplati da pare uplacujete u privatne penzione fondove, da ih ulazete u nekretnine (u zemlji u kojoj zivite), zlato, akcije ili sta vec. Ili da mozda deo tih para ulozite u sopstveno obrazovanje, neki MBA koji ce vam pruziti mogucnost napredovanja ka boljim pozicijama, odlazak na PhD posle N godina rada u industriji, otvaranje sopstvenog biznisa itd.


I zato kada razmisljate o odlasku negde ne postavljajte pitanje: kolika ce da mi bude plata, vec koliko ce da mi ostane na kraju meseca kada platim sve troskove zivota. I sta zelim od svog zivota generalno ...

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 23.08.2011. u 13:23 GMT+1]}

Koliko je zastupljena industrija bilo čega što nije IT ili građevina ?
Ima li uopšte perspektive za ljude koji nisu psiho-fizički u stanju da 12-16h dnevno provedu ispred ekrana PC-a, kamoli da kao totalna kontra tome fizikališu po ceo dan ?

Koliko je uobičajeno biti u dugovima ? 10% plate ? 40% plate ? 70% plate ? Koliko godina ?
Pošto košta "prosečna" kuća ili stan od 80-100kvm ? Da li prvi kupac uopšte doživi da u potpunosti isplati nekretninu ili tek naslednici stignu ? Bez obzira da li je imigrant ili ne.
Automobil, osiguranje, registracija, održavanje, kvarovi ?
Pošto je kvalitetan frižider, veš mašina, bračni krevet, trosed, televizor dijagonale 1m ?

Razumem da se cene proizvoda i usluga razlikuju od individualnih potreba i zahteva, ali napišite makar neku informaciju, uopšte ne mora da bude lično vaša, samo da se stekne makar okvirni utisak kupovne moći tamošnjeg stanovništva, pa da se uporedi sa evropskim i na kraju i srpskim stanovništvom, jer je upravo to koren čitave dileme.

@ boris tadic

ajde da probam da ti odgovorim na tvoje opsirno pitanje:

Dugovi, prvo nisu preporucljivi i svi ih se gade kad se spomenu (u bilo kom obliku) ali posto je covek proklet po rodjenju i zeli za sebe uvek najbolje i to ako moze odmah, iz ovih razloga nastaju dugovi ili zaduzenje, e sad oni se u razvijenim zemljama dela na dobre i lose, dobri dugovi su "investicije" kad uzmes kredit da kupis kucu, pa znas da ces jednog dana to otplatiti i samim tim imas ustedjevinu, jer u zapadnom svetu deca ne smatraju da roditelji moraju da im ostave nista u nasledstvo. npr. uzmes kredit za kucu 500-600k i otplacujes to XXX mesecno za neki period to otplatis i onda imas nekretninu ili ti "pare". losi dugovi su kreditne kartice, kola, itd. Pricam za CH ovde svaka veca i ozbiljna firma ima svoju "kreditnu karticu" Media Markt, Ikea, Pfister, Saturn, itd... njima je u interesu da te namame i da ti postanes njihov "rob" ili da postanes sam svoj "rob" zbog zelja i zahteva koje imas. Onda kad uces u tu pricu ti si u principu u govnima, ali ako znas da plivas onda jos uvek postoji mogucnost da se izvuces ali ako neznas ili ako nemas kondicije onda si potonuo i napravio sebi i porodici veliki problem, to radi 80% (da ne kazem 90%) posto nasih ljudi u inostranstvu. primer. ovde ratu za kola sam odredjujes treba da imas 10% da das kao ulog. "znaci" 100.000 ti das 10% i trazis da ti rada bude 500 jer toliko mislis da mozes da placas, ok oni pristanu na to i kazu 5*12*500=30000+10000 = 40.0000 a gde je onih >60.000, pa to placate kad bude istekao lizing ili kredit ako necete da zadrzite auto. ti tada o tome ne razmisljas vec mislis kako si postao bitniji jer imas auto od 100.000 i potpisujes. za pet godina ti su u dugu. jer auto je samo jedna veca sitnica, gde su tv, kompjuter, laptop, pa telefon, itd. daju ti 10 kartica i kazu limit ti je 3000-5000 hiljada a to je 10*5000=50000 limita a tvoj pravi limit je ustvari 5.000 eto opet duga, i ovaj dug je isplativ pod uslovom da oboje radite i da nemate nikakvih problema tj da ste roboti, cim neko dobije otkaz ili se razboli, vi ste svi na ulici, e sad zasto nasi ljudi vole toliko puno socijalne sluzbe zapadnih zemalja, jer je ovde socijala ono sto je u Srbiji luksuz, i nasi ljudi padnu na socijalu i dobijaju pare svakog meseca u dugovima su do guse koje ne vracaju jer nemogu, nemaju vise nista, osim price da su nekad vozili dobar auto, imali tv,itd. ali da im je sada mnogo bolje jer bar nista ne rade. ali ajde da ne duzim dalje vec da ti kazem dug nebi smeo da prece 30% od ukupne plate. To kazu strucnjaci kad ti odobravaju kredite, ali posto oni hoce tebi da ucine oni puste da jos malo to predje pa i do 80%

O ceni kuce ili stana ne moze da se da, nikakav odgovor jer prosecna za tebe i mene nije isto, nije isto kuca ili stan od 80 ili 100m2 nije isto da li je u cenru ili pored, itd. nije isto ni koja je zemlja u pitanju tako da nemam odgovor na ovo pitanje.

Cene ovih stvari koje si naveo su ili iste kao i kod nas ili jeftinije ako su na rasprodajama.

Eto, nisu se moji biti i bajtovi ni cestito "ohladili" na ovom Gojkovom serveru, a vec se pojavio dobar materijal za dalju pricu ... :-)


Ne znam za Ameriku, ali za Evropu stvari ti stoje ovako: gde god otvoris oglase za posao 90% njih otpada na IT, sekretarice i medicinske sestre. Ostala zanimanja variraju od zemlje do zemlje. Nemacka je jaka u masinskoj industriji, Norveska u naftnoj itd.

Nije poenta u tome koliko radis, vec koliko i sta uradis.
Na zapadu postoji nesto sto se zove kultura postovanja ugovora i dogovora.
Svaki pocetnik tezi da se pokaze i dokaze, a time nesvesno svojim sefovima salje poruku: ja sam magarac, natovarite me!
I oni te lepo onda tovare, tovare i natovare - sto da ne? Moze im se, jer ti sve radis brze, bolje i efikasnije od Nemca, Danca, Holandjanina ... da bi im pokazao da nema boljeg do Srbina! U jednom trenutku dobijes toliko posla da ne stignes ni zvaku da raspakujes. To je tih 12-16 sati. Pocinjes da krsis obecane rokove. Na to se ovde gleda izuzetno lose, cak mnogo gore nego da u samom pocetku kazes: ja to NE MOGU da uradim za nedelju dana, potrebno mi je tri. Niko ti to za zlo nece uzeti. Ali zato, ako za tri nedelje nema rezultata, cuvaj se ... Jedino ako se pragmaticno postavis i postujes svoje, ali i tudje vreme neces preterano puno raditi, ali ces mnogo toga uspeti da uradis. Time management!

Pa sta bi ti? Da ti neko da gotov recept za zivot? Nema toga, brate. To moras sam da odredis. Koliko para - toliko muzike. Vec sam napisao o sindromu zaduzivanja mladih emigranata koji bi celu svoju dedovinu da sebi stvore u novoj zemlji za mesec dana. Ako zelis neki dobar posao treba zavrsiti i neki njihov fakultet, postdiplomske, MBA. A onda su tu i deca, kojoj je potrebna dobra skola, cestit koledz, fakultet ... Sve to MOZE! Uz pomoc zelenasa zvanih banke. Koliko mozes da se zaduzis? Pa to sam odredi. Uglavnom: moras da pijes i moras da jedes, jer bez vode ne mozes da zivis duze od nekoliko sati do par dana (zavisi od spoljne temperature), bez hrane duze od nedelju ili mesec dana (zaboravio sam). Sve ostalo zavisi od tebe.

Zavisi od drzave, grada, polozaja kuce u gradu, sadrzaja u kraju gde se nalazi kuca (prodavnice, skole, bolnice itd.), infrastrukture (putevi, telekomunikacije itd.), starosti zgrade ... i mnogo, mnogo drugih zackoljica. Ilustracije radi, kvadratni metar u Francuskoj se krece od 2000 evra (u nekim losijim i manjim gradovima), pa sve do fantasticnih 15,000 evra koliko kosta jedan kvadratni metar stana na ostrvu Saint-Louis u centru Pariza.

Ovo ti je dobro pitanje. Zavisi od cene nekretnine i tipa hipoteke. Poslednjih nekoliko godina banke su davale hipoteke sa suludo niskom kamatom da bi ljude navukle da se zaduzuju, bez garancije da ce taj dug otplatiti. Bankama super - sto im duze placas, duze ih izdrzavas. Duznicima super - zive za male pare, nize od kirije. Jedina razlika je sto u Americi kada dara predje meru spakujes svoje stvari, iselis se, a kljuceve stavis u kovertu pa pravac banka i kazes: ja vise ne mogu, evo vam kljucevi, oslobodite me duga. I oni te oslobode, a to da li ce vrednost tvoje kuce pokriti tvoj dug nije vise tvoja briga. U Holandiji, recimo, ako banka proda tvoju kucu na aukciji i to ne pokrije tvoj dug ti ostajes duznik. Onda imaju pravo da ti zagrabe i u ostatak tvog imetka, ako ga imas.

Ovo neka napise neko ko ima kola. :-) Ja se u to nisam ovde upustao.

Manje-vise isto koliko i u Beogradu. Frizider pocinje od 100 evra navise. Pristojan kapacitet (200 litara i vise) ide od 250 evra navise.
Ves-masinu sam skoro kupovao i platio je oko 350 evra.
Namestaj - vidi www.ikea.com ... cisto da steknes neku orjentaciju.

Probaj na ovu foru:
U Beogradu se cene nekretnina danas kreću od 800-2800 eur/kvm, a 99% je između 1200-1600eur/kvm. Kada nije totalni zastoj saobraćaja, kolima stigneš svuda za najviše 15-20 minuta, uz poštovanje svih suludih ograničenja.



Taman posla, nego me je interesovala mentalna situacija average Joe-a (ili Hans-a :)) jer je u Srbiji "super povoljna" kamata na keš kredite ~30% godišnje, uz mogućnost zaduživanja dok na računu ne ostane 120 evra(navodno potrošačka korpa - samo ne znam u kom filmu, za te pare ni papagaj više ne može da jede mesec dana), dok je za stambene kredite super povoljnih 8%. I ljudi se lože kao ludi, jer do juče nisu ni to imali. Idu na odmore na kredit, pa vraćaju do sledećeg i tako u krug.
Kupuju kola na kredit pa posle nemaju ni 5 eura da ih odvezu u perionicu, nego iznesu kofu i sunđer na parking ispred zgrade, pa trljaju po 4 sata.
Servis, šta je to ? Nov auto se ne kvari nikada. Sijalica rezerve spalila instrument tablu, ali važno da ima tu do Novog Sada.

@Boris Tadic

Mislim da smo izasli iz teme, Evropa vs USA, a ne Svet vs Srbija. Ovo drugo nije za poredjenje ni u jednom segmentu, to mozes da mi verujes na rec, ako ti bas zelis da vuces neku paralelu izmedju sveta i srbije, ajde da otvorimo novu temu pa da je razradjujemo da ne pokvarimo MILANCETOV trud u ovoj temi.

Holandija: 1500 eur/m2 (losi krajevi puni imigranata) - 5000 eur/m2 i vise (luksuzne vile, stanovi sa pogledom na Severno more i slicne fore).
Francuska: 3000 eur/m2 (zabaceni gradici) - 15000 eur/m2 (Pariz - Ile Saint-Louis, Rive Gauche itd.). Vidi ovde vise informacija
Italija: 1000 eur/m2 (zabacena mesta sa losim putevima) - 10000 eur/m2 (Roma Centro Storico), uz rast od 0.6% u sekundi !!!

Ali prica se ne zavrsava samo cenom kuce. Ima tu jos mnogo elemenata: kraj u kome se nalazi, kvalitet gradnje, izgledi da njena cena poraste (ili padne!) za N godina, razna druga neprijatna iznenadjenja. Duga prica je to ... :-(

Beri je jako lepo sumirao najbitnije stvari koje treba uzeti u obzir prilikom razmatranja mesta za zivot i rad.

Samo da dodam oko tretiranja skolovane radne snage - Nemacka je od pre nekoliko godina nemusto uvela neogranicenu dozvolu za nastanjivanje za visoke talente koja je nesto najblize zelenoj karti u EU (Niederlassungserlaubnis po #

Na zalost, pravo na tu dozvolu mogu imati samo vrlo visoko placeni menadzeri i izuzetni naucnici/istrazivaci. To je otprilike limit odnosa Evropljana prema tome - sumnjam da moze bolje.

Naravno, vecini nije problem konzervativniji stav Evrope generalno o stranoj strucnoj radnoj snazi, ali ako se stvari porede 1-1 onda ne treba to gubiti iz vida.

Takodje, kao sto Beri rece, USA akademija je drasticno ispred EU bar sto se ICT-a tice - ne samo zbog toga sto kontinentalnu EU cesto kaci odredjen nivo konzervativnosti prema stranoj radnoj snazi, vec i prema aktuelnosti istrazivanja i brzine adaptacije na nove pravce u R&D-u.

Dosta zavisi od ugla iz kog se gleda preselenje u drugu drzavu. Recimo nekome iz Nisa, Novog Sada i Smedereva bi Sofija bila verovatno odlican izbor jer:

1. Kvadrat stana kosta ~700e (novogradnja u odlicnom delu grada)

2. Medjunarodni aerodrom sa jeftinim letovima po celoj Evropi.

3. Mesecna kirija za 2soban stan (namesten - sve nove stvari) - max 250e.

4. Univerziteti i dosta posla za IT.

5. IKEA :D

6. Za 4h si na moru.

7. Za 20 min si na stazi za skijanje.

8. Odlican metro.

Sve ovo su prednosti u odnosu na vecinu gradova u Srbiji. Ono sto je takodje prednost jeste tendencija da ovde bude sve bolje a ne obrnuto. Onaj ko ima ponudu za DE, NL, UK ne treba ni da razmislja ali za one koji zele da napuste Srbiju okolne drzave su svakako opcija o kojoj treba razmisliti...

Onda konkretno pitanje za USA vs EU+

Nemam ni Bachelor a kamolim Master ili Doktorat. Gde mogu dostici visu poziciju samo na osnovu znanja i rada? Znam da moj CV dosta cesto korpiraju zbog toga ali stvarno nemam nameru da u bilo kom sledecem periodu trosim mnogo vremena i previse para da bih dobio MBA (jer bi mi to jedino bilo interesantno).

Koliko znam bez bsc ne mozes da upises master. Najbolje da sacekas da dobijes per. res. pa da posle upises free faks uz posao...

Ma mene ne interesuje da studiram. Hocu da kick-ass-ujem na poslu i da me to dovede negde. A pitanje je gde ce me dalje dovesti?

A inace mogao bi da upises MBA na open university sa samo tri kursa tj oko godinu dana "studiranja".

Ne znam iz kog razloga tako iskljucivo razmisljas ali na univerzitetima u Evropi pogotovo u malo vecim mogu da se steknu veoma dobri kontakti i poznanstva + mogucnost rada na projektima unutar fakulteta, preporuke profesora (koji su u vecini slucajeva dosta priznati strucnjaci u bransi) i tako dalje. Nema to nikakve veze sa fakultetima u Srbiji :-)

Btw znam za slucaj iz mog bliskog okruzenja da je covek sa 31. godinu upisao fakultet a sa 39. zavrsio Phd studije i sada radi za platu od ~10 000e.... Dakle nikad nije kasno...

Nisam ja iskljuciv 100%. Ako ne mogu da mrdnem vise od pozicije 1st line menadzera samo zato sto nemam BSc MSc PhD pa onda cu se potruditi da nekako zavrsim sta vec treba da zavrsim.

Ali nije li logicno da nije obavezna diploma ako imas dobro iskustvo i znanje. Na dosta poslova u USA pise tipa MSc ili ekvivalentno iskustvo u rangu od 7+ godina.

Vidi, sve zavisi sta tacno zelis. U kom pravcu zelis da odes? Kakva pozicija te zanima? Za bilo kakvo napredovanje ka visim pozicijama treba ti odgovarajuce iskustvo (vise godina provedenih na menadzerskoj poziciji), znanje (poznavanje poslovnih procesa, upravljanja finansijama i budzetom - CAPEX/OPEX/SoX, poznavanje razlicitih standarda itd.).

Opet, jedna je prica ako zelis da postanes recimo CTO ... druga ako ides u pravcu CIO ... treca ako ides ka CFO ...

Moraces preciznije da razmislis o tome sta tacno zelis.

@Beri - sjajan post! Samo nastavi. :)

@Boris Tadic - pitao si o kolicini zaduzenosti. To naravno zavisi od licnih prohteva, vrste karijere, i jos drugih faktora. Generalno, ljudi sa pristojnom karijerom sa 10-15 godina iskustva su net pozitivni (stednja > kredit). Oni bez kuce mogu da budu pozitivni i mnogo ranije u karijeri. To je ovde bitno jer se posle te pare koriste za penziju, tako da je neophodno da svi imaju zalihe pre nego sto se penzionisu.

Medjutim, kada uzimas kredit u banci, generalno u USA se gleda da rate za sve kredite (kartice, auto, kuca, skola, itd.) ne prelaze trecinu bruto plate. Ako uzmes da jos cetvrtina/trecina ode na poreze, ostaje ti trecina za zivot/stednju.

U ICT-u postoji dosta mogucnosti za napredovanje i posao bez formalne diplome, to je naravno tacno i to je danas generalno svuda slucaj.

Medjutim, to obicno vazi ako si nesto od ovoga:

a) Toliko dobar u tome sto radis da je to siroko poznato
b) Nisi a), ali imas veliko iskustvo u poslu i relevantne reference koje to mogu da potvrde
c) Nisi b), ali Imas veliko iskustvo i dobar si u poslu, i veliku mrezu uticajnih ljudi koji ce te preporuciti/zaposliti zato sto imaju poverenja u tvoje sposobnosti

Problem sa migracijom u neku stranu daleku zemlju je upravo problem relevantnih referenci. Ako ih imas onda nemas problem - medjutim, za mnoge to nije slucaj.

Bivanje na univerzitetu ti upravo omogucava networking sa ljudima koji ti kasnije mogu biti jako bitni u zivotu jer se poznajete i znate svoje kvalitete.

Cak i bez toga, diploma omogucava jednostavniji ulaz u industriju ako nemas nista od onoga gore - posto kada apliciras za neki posao "normalnom procedurom" (a ne, recimo, da ti firma nudi posao, ili preko preporuke) sledi "checklist comparison" od strane HR osobe, gde ti svaki "check" povecava sanse.

Sve u svemu, moras to sam da vidis sa sobom - koliko ti je iskustvo, koliko je relevantno za buduceg poslodavca, da li je proverljivo i sl... ako je sve dobro, onda imas dobre sanse da nadjes posao u ICT-u.

Onda stupa ono sto je Beri pomenuo - sta dalje hoces... da li zelis da napredujes i u kom pravcu. Za neke varijante ce ti stvari kao sto su MBA pomoci - za neke mozes da napredujes gradeci iskustvo u svom poslu, itd...

Nema jednostavnog odgovora, kao ni za sta u zivotu uostalom.

US je zaista mocna drzava mada ne znam kolko ce dugo to trajati... :S Naravno da ni CA nije slaba :)
Ali bih se pre odlucio za Evropu, sto mi je i u planu da uradim.
Evropa - Pre svega sto ima mnostvo razlicitih kultura,naroda, jezika, sto nisam odsecen ogromnom povrsinom vode, i ako mi se cefne mogu i bajsom doci do mojih dragih u Srbiji ne samo do Srbije vec do mnogih destinacija :P xe xe Jes, da, preterujem ovo sa bajsom... :D Jednostavno mi je Amerika nekako previse daleka da bi proveo zivot tamo kao i osnovao porodicu.

U svakom slucaju rad u Americi dolazi u obzir, da imam tu mogucnost sigurno bih otisao. Dok porodica u Americi - ne. Ne bih to uopste pomisljao.
Buducnost - Imam neki osecaj da ce prvenstveno US u neku ruku propasti. Zato ne vidim moju buducnost tamo.



Ovo sigurno nije nista sta se desavalo il sta ce se desiti :D
http://www.reuters.com/article...rm-irene-idUSTRE77K01820110823


Ima ona izreka "u Americi zive da bi radili, a u Evropi rade da bi ziveli", koliko je ona zaista tacna prosudite sami, a ja bih se slozio sa time.



Primera radi, imam nekoliko poznanika kao i rodbine koji zive i rade u Evropi ili Americi. Ove iz Amerike do sada nisam video od kako su otisli tamo a one iz Evrope evo svake godine, idemo zajedno negde na more ili bilo gde, a cesto se vidjamo i vise puta godisnje...

Drugari hvala na odgovorima svima, tema sa retko dobrim odnosom informacija-sum.

Sto se tice mog razmisljanja je, imam 30 godina, hocu da sa 40 mogu da masno naplatim znanje za koje se sada borim. Vredno radim, brzo ucim i napredujem u sluzbi. Ono sto je kljucno je da li se isplati vise da potrosim 20-30k eura i ogroman broj sati dok doguram do MBA ili da pare i vreme ulozim u napor da budem jos bolji u sluzbi.

@B3R1
Bravo !



Sve sto si napisao, sve stoji (distanca, lakoca dolaska na odmor, itd).

Ovo sto sam citirao, medjutim, je potpuno dijametralno suprotno onome kako meni izgledaju stvari.

Buducnost je kombinacija formirana iz dva izvora:
a) sopstvene diferencijalne jednacine, kao sto pupoljak postaje cvet, pa plod
b) spoljnih okolnosti.

Ako gledam potencijale Evrope iz 'diferencijalne jednacine', u poredjenju sa svakodnevicom USA sve to deluje mekusno, pitchkasto,
beskicmeno, ususkano u more materijalne lagodnosti, sporo i birokratizovano, nesposobno da izdrzi stresove koje buducnost moze
da ponese, sve to u jezivoj kombinaciji sa umisljenoscu o sopstvenoj velicini i realnoj snazi, dignutim nosicem u prezrivost prema
svemu sto je van granica sopstvenog sistema.

Dok za USA nije nikakva retkost da se krene od nule, sa par gaca i majica u koferu i stigne do pristojnog materijalnog nivoa, i tako
manje-vise svi zive, svrseni srednjoskolci odlaze daleko na studije i pocinju da zive neki svoj zivot, cinjenica je da je u Evropi sve
vise i vise nemoguce (Italija, Francuska u svakom slucaju, da ne govorim o ekonomskoj sitnuriji tipa Portugala i Grcke, cak i o Spaniji
koja je u teskoj krizi, ostali tu i tamo) odvojiti se, krenuti nesto novo i to nesto novo isterati.

IMHO, pokusaj asimilacije raznih rasa/religija u Evropi je pred tragicnom propascu, situacija je sve nestabilnija i nestabilnija, oni koji
su tu a ne osecaju da su prihvaceni, ne smatraju da ista treba da urade da bi se prilagodili, od sebe nece odustati. Pri svemu tome
evropsko stanovnistvo nema bioloski potencijal da izdrzi oruzane sukobe i gradjanske ratove tipa rata u Bosni, za koji postoji sasvim
realni potencijal (u cemu se znatno razlikuju od USA stanovnistva). Prakticno ne vidim ni jednu sredinu u Evropi koja bi u slucaju sukoba
izdrzala ratne napore te vrste duze od pola godine.

Ako gledam 'spoljne okolnosti', da sam gradjanin Evrope, duboko bi se zamislio nad promenama granica na svojim juznim granicama,
promene religioznog predznaka i cemu ce ta 'puska okacena na zid u prvom cinu' posluziti u 'trecem cinu'.

Jedinu svetlu tacku na tlu Evrope vidim u Nemackoj, jedinoj drzavi i narodu koji se ne uljuljkuju, vide realnost tacno i precizno, i
dovoljno su jaki u samosvojni da se ne libe bilo kakve akcije koja im odgovara. Svi ostali, cak i poslovicno otresiti Englezi imaju u
svom tiganju mnogo zapaljivih supstanci, koje po svoj prilici nece propustiti prvu priliku da naprave pichvajz.

Khm, sa ovim se ne bih slozio. Igorisao si potpuno sever Evrope koji je postandardu, socijalnim privilegijama i obrazovanju ako ne u egalu sa DE i ispred Nemacke...

Uh, ovo je velika tema. :) Ajde da probam ovako, pa mogu posle da dopunim ako ljude jos interesuje.

Intervjuisanje u velikim firmama (Microsoft, Facebook, Google, Amazon, itd.) za kandidate iz US:

Faze:
1) Sourcing
2) Intervju
3) Pregovori


--- Prva faza: sourcing ---
Definicije:
1) Sourcer - osoba iz recruitinga ciji je posao da prodje kroz stotine rezimea i da nadje interesantne kandidate, i da u nekim slucajevima obavi prvi kontakt sa tom osobom.
2) Recruiter - malo iskusnija osoba iz recruitinga koja radi sa kandidatom od kako se uspostavi match izmedju rezimea i potreba odredjenje pozicije.

Prvi korak je sourcing - proces u kojem firma stupa u kontakt sa kandidatom. Tu postoje otprilike tri opcije:
1) Kandidat posalje rezime/kontaktira rekrutera u firmi, i njegov rezime zavrsi u bazi.
2) Sourcer nadje kandidata na linkedin.com, ili na spisku autora nekog open source projekta, ili preko neke prezentacije, i sourcer kontaktira kandidata.
3) Neko iz firme preporuci kandidata, i rekruter kontaktira kandidata.

Sto se tice samog sourcinga, opcija pod 1 je najteza, i najmanje verovatna da upali. Potrebno je da se covek vrlo potrudi da ubedi kandidata da on nije jedan od ostalih stotina ljudi koji su se javili na jobs@ email adresu tog dana.

Opcija 2, linkedin.com, radi u velikom broju slucaja, ali potrebno je da kandidat ima relevantne stvari na rezimeu sto bi omogucilo da internet pretraga dodje do njegovog rezimea. Dakle, dobro je imati svoj azurirani rezime na linkedin-u da bi drugi mogli da ga nadju. Takodje je bitno da rezime bude dobro napisan i lak za pretrazivanje (sto ne znaci da treba spamovati sa kljucnim recima), ali to je vec druga tema.

Opcija 3, preporuka, je najefikasniji nacin da se dodje do intervjua, ali za to je naravno potrebno znati nekoga u firmi, i da je taj neko voljan da da preporuku.

Ukoliko se sve poklopi, znaci rezime/kandidat je dobar fit za ono sto se trazi, rekruter kontaktira kandidata, ispricaju se o opstim stvarima (poneko pitanje o radnom iskustvu, obicno vrlo ovlaz, i sales pitch o firmi), i zakaze se prvi set intervjua.


--- Druga faza: intervju ---
Intervju se obicno sastoji od barem jednog od:

1) Tehnicki telefonski intervju - obicno se koristi i jos neki alat, recimo google docs, za shared workspace. Postavljaju se tehnicka pitanja u zavisnosti od kandidata i posla. Pitanja variraju od relativno jednostavnih CS osnova ('sta je virtuelna funkcija u C++u?'), do algoritamskih ('napisi algoritam za najduzi palindrom substring u datom stringu').

2) Coding challenge / puzzles - obicno se svodi na web sajt sa pitanjima, a kandidat se pusti da uradi neki broj zadataka, koje se posle ocenjuju. Obicno vreme nije problem - tj. moze da se radi na nekom problemu po nekoliko dana ako treba. Vise se gleda konacni algoritam nego koliko je vremena kandidat potrosio.

3) Initial on-site - obicno jedan tehnicki intervju gde se vidi da li je potrebno nastaviti dalje sa kandidatom i zakazati ceo loop od 4-7 intervjua. Ako kandidat dobro uradi, onda se zakazuje loop za neki drugi dan, a ako ne, onda se prekida sa interjvuima.

Posle prvog dela intervjua, ako sve prodje kako treba, idemo na drugi deo - interview loop.
U zavisnosti od kompanije i tima, loop traje od pola dana, do ceo dan. Intervjui su obicno 45 do 60 minuta, i u vecini slucajeva su 1:1. Vrlo cesto se pise program na tabli, a pitanja variraju od CS osnova, preko algoritama (ocekuje se da ce kandidat da izmisli algoritam na licu mesta, ne da ga zna napamet), pitanjima o odredjenim tehnologija, do arhitekture.

Za tehnicke intervjue je u glavnom jezik nebitan, i kandidat se pusta da pise u nekom od cestih jezika (C/C++, java, c#) po svom izboru. Naravno za sistemske pozicije moze da se desi da interjvuer insistira na C/C++u.

Barem jedan od intervjua ce biti team fit, odnosno neka vrsta psiholoskog testa (nista preterano) da se vidi kako bi se kandidat uklopio u tim.

Ova knjiga je dobra priprema za vecinu intervjua u velikim firmama (a skoro sigurno i u malim):
http://www.amazon.com/Cracking...&qid=1314175223&sr=8-4

Takodje, topcoder.com ima dobra pitanja za pripremu. Obicno njihova srednja kategorija pitanja (od ~600 poena) odgovara interjvu pitanjima.

Za tehnicke intervjue je potrebno odvojiti otprilike 20-50 sati pripreme u zavisnosti od jacine kandidata.


--- Treca faza: pregovori ---

Ako sve ovo prodje kako treba, dolazimo do pregovora, i tu se pokrece pitanje kompenzacije (plata, signing bonus, signing stock award, annual bonus, annual stock award, time off, relo, benefits, itd.). U zavisnosti od kompleksnosti pregovara ova faza moze dugo da traje, ali dobra stvar je da velike firme prakticno uvek igraju 'fer' - ono sto obecaju to i ispune, i generalno se ne igraju sa fine printom u ugovorima.

Nadam se da ovo pomaze.

Sjajna tema, svaka cast...

Mene generalno zanima, posto mi je ovaj proces zaposljavanja zanimljiv, kako stvari stoje, sa web developerima tj. ljudima koji nisu toliko "inzinjerski" orijentisani ali su dosta dobri u nekim "trendi" stvarima (frejmvorcima) vezanim za PHP, Python, Javu ?

Iza sebe imaju pristojan broj realizovanih zivih/znacajnih projekata za USA/UK trziste, i preporuke od par USA/UK CEO-a i sl ?

Nemam namjeru da emigriram u skorijoj buducnosti, ali me zanima generalno, jer sticem utisak da se mnogo vise kuvaju neke "ozbiljnije" stvari pa me zanima koliko je komplikovano kvalifikovanom web developeru da u dolini nadje posao ?

Besprotrebno se u temu uvodi nesto sto spada pod domen teorije i kafanskog raspravljanja. Ko i kako ce da propadne nije tema. Svaka drzava zivi za sebe istorija i nesto sto se desilo nekoj drugoj drzavi moze biti samo slucaj za sebe a nikako nesto sto se po pravilu desava.

Izvinjavam se zbog digresije, vracam temu u normalan tok.

Milanche i Relja - pitanje za vas: do sada smo, iz lepeza IT poslova, uglavnom doticali sistemsko i aplikativno programiranje, web development, razne jezike (C/C++/Java ...) itd.

Ono sto mene interesuje cisto informativno, a mnoge mladje ljude i aktivnije jeste: kako po vasem misljenju stoji stvar sa ljudima kojima su mreze i networking specijalizacija?

Ovde pre svega mislim na pozicije tipa:

- Network Engineer (Cisco/Juniper - nivo znanja CCNP, CCIE ili ekv.) - TAC/NOC engineer (1st / 2nd / 3rd level support itd.)
- Network Design / Architecture / Consulting (poznavanje raznih L2/L3 tehnologija, protokola, uredjaja itd.).
- Network Management Systems Developer/Integrator (OSS/NMS - SNMP, Netflow, Traffic Management - WANDL/Cariden ...)
- Network Security (firewalls, IDS, DDoS mitigation systems ...)
- Router Software Developer - ljudi koji pisu softver za rutere pojedine routing protokole - vise sistemsko programiranje i kernel (BGP, OSPF, IS-IS ... L2/L3 VPN ... MPLS itd.).

Jednom recju - sve sto se radi na nivou ispod L7. :-)

gde god da krenete samo nemojte u Italiju, osim ako vas ne interesuje odlicna zarada, dobar socijalni i zdarvstveni program i jos bolji kulturno sportsko istorijski sadrzaj !

može malo više informacija o italiji kao destinaciji za zapošljavanje?

U bilo kojoj od ovih zemlja mislim da treba proci par godina da bi se koliko toliko pronasao normalan posao i u skladu sa kvalifikacijama! Sto se tice Nemacke, Svajcarske, Austrije i ostalih, bez poznavanja jezika nema normalnog posla! Na kraju ipak mislim da je u Americi malo lakse pronaci neki bolji posao!

Hteo bih da napravim malu digresiju od silnih buzzworda i skraćenica, pa da vas zamolim da (ako ste u mogućnosti) nam reknete kakvo obrazovanje imate iza sebe, i da nam date mali uvid u vaš portfolio i/ili LinkedIn profil :)

Konkretno me interesuje kakav je rang i background potreban za rad na IT poslovima koje opisujete, čisto radi eventualnog razbijanja impostor sindroma koji se kod mene ponekad razvije u ovakvim diskusijama.

i osim ako ne zelite da vas opljackaju SVAKI put kada napustite rutu kuca->pos'o, pos'o->kuca...
dva puta bio, oba puta opljackan od sistema i pojedinaca.
jedan put jer sam nasao lopova koji mi je ukrao pasos, fotoaparat i pare, pa pokusali da me primoraju u stanici da placam advokata jer sam se usudio da nadjem lopova... cak sam morao da potpisem 10 papira na italijanskom i nisam smeo da zovem ambasadu(iako znam da je ambasada moj legalni predstavnik u inostranstvu) dok nisam uradio sta su hteli...mafijasi bre u policiji. nisam mogao da verujem.
a sledeci put me tukli taksisti jer nisam imao 35 eura, vec 30 za voznju taksijem od 5 minuta(video taksista da sam stranac, ukljucio neku tarifu, 10 eura minut i kada je video da imam samo 30 kod sebe, nagrajisao sam od njega i njegovog kompanjona u 3 ujutru..a ko ocekuje da bude vise od 10-15?!)
inace, zbog prvog iskustva sam, sledeci put u toj prokletoj zemlji, probao da izbegavam frku divljeg rima u sitne sate pa uzeo taksi do hotela...i imao sta da vidim. a od hotela sam do istog mesta dosao taksijem ranije i bilo je 12e.
jednostavno, izbegavati tu rupu u svakom slucaju. tu je toliko izrazeno to da svi zele da te odzepare jer si turista da je to strasno...mnogo mnogo vise izrazeno nego u okolini bilo koje turisticke atrakcije u ostalim velikim gradovima evrope.

Ne bih se slozio sa ovim jer mislim da je nekoliko godina predug period. Od nule ko krene u Nemackoj moze za godinu dana sa integracijskim kursom koji je sponzorisan da nauci solidno i da nakon toga sam usavrsi.

Ono sto je kljucno protivno ovom citiranom jeste to sto danas u ove nabrojane zemlje ne mozes ni otici ako nisi nasao normalan posao. Mozda su pre ljudi odlazili na blef pa kretali od baustele i kasnije stizali do normalnog posla prema kvalifikacijama ali toga danas nema puno. Ono o cemu mi pricamo ovde je legalno dobijanje papira na osnovu obrazovanja i strucnosti. Onaj ko dobije papire i stigne do svice taj zasigurno ima normalan posao u startu.

Ako pricamo o IT-u, a mislim da je to fokus velikog % clanova ES-a onda ne bih mogao da se slozim sa tvrdnjom da treba proci par godina kako bi se nasao "koliko toliko normalan posao".

Sasvim je sigurno da, ako nemas predhodno jako relevantno iskustvo da ce ti prvi IT posao verovatno biti sa platom koja je niza - ali IT je najdinamicnija grana industrije i ovako i onako, pa se vrlo lako to koriguje na gore. Takodje, ta prva, nesto niza, plata u IT-u ce biti prilicno iznad prosecne plate u drzavi.

Ovo vazi cak i za Nemacku, recimo, koja je relativno "konzervativna" - a kolege iz USA mogu da kazu kako je tamo, mada sam siguran da ne moze biti gore vec samo bolje.

@Andrej013

Tvoja iskustva su iskustva jednog turiste, a to bas i ne oslikava pravo stanje. A kao i u ostalim velikim zemljama,postoje razlike medju regionima,gradovima,ljudima i tesko je dati neku generalnu sliku koja bi vazila isto za,recimo Milano i Napoli.

uvek se nadju ljudi koji su spremi da kazu kako su sve to samo individualna iskustva i kako to, eto, moze da se desi i u Minhenu i Kompenhagenu i sl... ali cinejnica je da svako od nas zna nekoga ko je opljackan u Italiji(ja licno znam da je nekoliko mojih prijatelja imalo iskustva, a naravno da ih ima vise koji mi nisu ni pricali o tome) a sa druge strane, koliko puta si cuo da je neko imao iskustva u Nemackoj i slicno? ja ni jednom, a znam mnogo ljudi po DE... daj bre, gledao sam licno kako tip ko iz filma sa crnim naocarima i odelom zavrsava drogu na trgu ispred katedrale u Rimu u sred bela dana. sutradan me taksisti tukli. kad sam se vozio medjunarodnim vozom, stao u sred Verone u 4 ujutru jer je nestalo struje pa smo morali da cekamo sledeci za 4 sata...eej, to mi se u Srbiji nikad nije desilo. i da, uvece oko 10 kod zeleznicke stanice(sad ce kao, zeleznicke nisu sigurna mesta nigde =) ), zamalo da zgazim u mrtvaca(ali bukvalno sam ga preskocio, bez imalo preterivanja). a panduri ko debili, stoje na 3 metra od njega i nesto pricaju. ja razumem da ne mogu da pomeraju lesh dok se ne uradi uvidjaj i sl, al bar da ga okruze da ljudi ne prolaze pored i preko njega i da se ne saplicu o njega.
a u vozu iz Minhena do Rima, kada udjes u italiju, klosari ulaze u voz i spavaju u njemu ispred kupea i, hebi ga, tezak zivot, ali jako smrde...u vozu... a kondukteri preskacu i cekiraju karte.

jeste, to je iz ugla jednog turiste, ali bio sam ja turista u gomili gradova Evrope a nedavno i US i to sto se u Italiji desava, to se nigde ne desava, bar ne ni priblizno u tolikoj meri.
to je moje misljenje i neka slika koja se vremenom doslikavala u mojoj glavi, e sada, mozda neko ima i suprotna iskustva, mozda se nekome to sve desavalo u Fra i DE, ali meni nije, pa hocu da svoje iskustvo podelim sa drugima. i nikad necu da zaboravim onaj osecaj kada sam se istim vozom vratio u Minhen, a na stanici-sve cisto, mirise prosto, niko ti se ne dere u facu, nema mrtvih :) aj neki turcin se napije ispred, ali to je vec izuzetak a ne pravilo.
dobro, dosta sam ishejtovao, al eto, mozda neko iz Italije moze da nam napise zasto je ona bolja od US i slicno.(samo da ne budu kulinarske radosti i pice jer sam najgoru picu u zivotu probao bas u Italy a nije da sam stedeo na hrani. to talijani igraju na kartu tradicije, kao Italija zemlja pica i lazanja i aj glupim turistima da prodamo zamotano djubre na kori za picu)
jedno jedino priznanje, secam se da ima nesto sto nije bilo totalno razocarenje-mozzarella di bufala.

Tvoje iskustvo sa hranom u Italiji nije bas preterano relevantno posto je vise nego ocigledno da je u pitanju nesrecan slucaj - nasao si neka losa mesta i to je to. Hrana u Italiji je fenomenalna i vidno bolja od mnogih severno-evropskih zemalja i to misljenje sasvim sigurno deli ogromna vecina ljudi koji su bili tamo ili kao turisti ili kao expati. To opet nije nikakva garancija da ces svuda imati super klopu - rupa sa losom hranom naravno ima svuda, pa i u Italiji.

Drugo, porediti Italiju sa USA je prilicno nezahvalno posto su te 2 zemlje totalno razlicite po gotovo svim parametrima. Socijalno, ekonomski - gotovo 2 razlicita sistema koja samo nominalno dele isto ime. Ekonomski gledano, u USA ces sasvim sigurno imati daleko vise mogucnosti za posao i napredovanje.

Italiju mozes porediti sa nekim drugim EU drzavama eventualno, i tu ces doci do zakljucka da su hrana i klima fenomenalni a da je trziste poslova prilicno varijabilno u odnosu na region i da su plate generalno manje. Ako se radi o ekonomskoj migraciji, ima smisla gledati samo Milano, Torino i sl... gradove sa jakom privredom. Tu se standard priblizava nivou razvijene zapadne EU.

Skaliranje plate sa kvalitetom zivota naravno postoji, ali ako neko gleda Rim recimo to onda nije slucaj posto je Rim vrlo skup grad generalno.

tu je standard zapravo i visi. GDP per capita je visi u Lombardiji nego u NRW (http://en.wikipedia.org/wiki/North_Rhine-Westphalia http://en.wikipedia.org/wiki/Lombardy). Za italijansku privredu je tipicno da je usitnjena do imbecilnosti i potpuno odsustvo znacajnijih firmi i svetskih brendova sto je strano za G7 grupu. Medjutim vi kad obilazite taj cuveni trugao TO-MI-GE to vam je prakticno sve industrijska zona. Imate selo od 5000 ljudi i 15 fabriketa. Italijanska privreda je zato veoma zilava i samo Nemci cini mi se imaju jacu manufakturu.

"Mi cenimo Nemce, ali ih ne volimo, Nemci nas vole ali nas ne cene" - italijanska izreka

Interesantna tema, puno toga recenog i puno toga precutanog, ali celo vreme jedan te isti problem kad se prikazuje Amerika. Uvek se prikazuje kolko je to dobro i lepo, ALI i SAMO ALI, ako spadas u TOP 5% u svojoj struci. Ako imas srece ili znanja da dospes u sam vrh i ne samo da dospes vec i da opstanes.
Ajde da napravimo jednu uporedbu kakva je Amerika vs Evropa ako si sasvim prosecan u svom poslu i ako zelis 8 casovno radno vreme, zelis sigurnost, miran zivot bez stresova i non-stop nekog takmicenja.
Ajde da napravimo uporedbu Amerika vs Evropa, ako nisi u IT poslovima, da pretpostavimo da je nekome supruga lekar, ili stomatolog ili nesto trece. Znate li kad ce neko sa diplomom medicinskog fakulteta odavde da bude lekar u Americi?
Ajde da napravimo uporedbu izmedju masinskog inzinjera koji je dobio posao u auto industriji u Evropi i masinskog inzinjera koji je dobio posao u auto industriji u Americi, na isto radno mesto, pa da vidimo kako ce ko proci sa svojom platom i kakva ce kome penzija sutra da bude.
Ajde da npravimo uporedbu da se nekome desi da mora na neku tezu operaciju (medicinsku) u Americi vs Evropa.
Da probamo da napravimo uporedbu kolko ce koga da kosta porodjaj zene i cuvanje deteta.
Da napravimo uporedbu troskova skolovanje dece.
Kad vagamo kuce da vagamo iste kuce, a ne americke drvene kolibe vs evropske kuce (prava kuca od cigle i betona).

@Konislav - potpuno si u pravu za sve to. Mislim da to niko ne spori. :) Ako pogledas thread, videces da i mi ovde tvrdimo da je Amerika za top malo n% u nekim strukama, a da je kvalitet zivota generalno bolji u Evropi.

Mali off-topic :

Mislim da bi za ovo Australija bila idealna :) Veći standard + socijalna sigurnost.

Veoma zanimljiva tema, hvala svima a naročito milanchetu na detaljnim opisima! Opisao si razne poslove sem onih Web orijetnisanih, a pomenuo si da bi Reljam mogao nešto više da nam kaže kakva je situacija sa tim kod vas. Pa bih da zamolim Reljam-a, ako može da opiše malo detaljnije, pošto me baš zanima, a verujem da nisam jedini :)

Nema problema. :)
Postovao sam malo gore u threadu: http://www.elitesecurity.org/p2933921


Za posao u velikim firmama nije neophodan specijalan background. Oni zaposljavaju ljude pocevsi od onih bez profesionalnog iskustva, pa sve do vodja industrije. Ono sto jeste potrebno je biti dobar u oblasti u kojoj se kandidujes. A sto se tice impostor sindroma, svi mi to imamo. :)

_{[Ovu poruku je menjao Reljam dana 25.08.2011. u 09:19 GMT+1]}

Kao sto B3R1 rece...




Kakva je situacija na ovom polju?

Uopšte ali uopšte mi nije jasno kako sam propustio ovaj post... Ćorav sam izgleda :) Hvala!

^
Heh, takođe...


Znaš kako, svaki posao koji sam do sada imao je bio freelancerski jer stalan posao za developera u mom gradu je praktično misaona imenica. Kada radiš sam sa sobom toliko dugo, i kada te intervjuišu ljudi koji ne pitaju ništa osim "znaš mi li ovo napraviti?", dođe do toga da se zapitaš šta kako i gde radiš i utoneš u neki trans gde se osećaš kao matori programer knjigovodstvenih programa u Clipperu - bez ikakvih novih izazova, samo sve po planu i programu. Problem je takođe odnos želja/realnost... želja je desktop programiranje, a realnost je velika tražnja za web programiranjem koji donosi 'lebac, pa je malo teže skoncentrisati se na jednu oblast koja mi je prirasla za srce, iako sam svestan da ću pre ili kasnije morati napraviti prelom.

Tema je mnogo dugacka, pa ljudima pojedini postovi promicu. Pogledaj ove teme:

Jednu malcice opsirniju analizu veoma opstek karaktera mozes da procitas ovde.

Za koga je odlazak u Ameriku dobra odluka mozes da procitas ovde.
Za sve koji se ne pronadju u toj poruci odlazak negde drugde je bolje resenje, ma gde to bilo.

Moj sazeti prikaz situacije u Evropi mozes da vidis ovde.

Da sada ne ponavaljamo sve price ...

Berislav Todorovic, ha kakva cast tek sad sam primetio ime koje mi nesto bese poznato i kad sam otisao na link to ste stvarno vi. Secam se kad sam dobio svoj prvi mail na univerzitetu u Novom Sadu jos 1995 posle sam cini mi se u PC pressu citao kako ste dovodili internet u Jugoslaviju.

Hvala vam bili smo jedni od prvih. Ja sam tada ima jednog pen prijatelja u Finskoj i on meni jednog dana posalje svoju email adresu i tad sam je prvi put video, a vec za nedelju dana otvoren je i meni bio nalog pa se Finac malo ukomirao kako to ima i kod nas... koristio sam pico editor u unixu za mail... uns.im.ns.ac.yu...

uzgred ne znamo se licno...

Back home...jet lag samo pichi.

Da ne propustim da adresiram neke predhodne poruke:

@Slobodan Miskovic



Sto se ekonomije tice i kontrole nad zivotom u 'rezimu mirne radne tacke' - svakako. Sto se tice reagovanja u slucaju
ekstremnih desavanja, Nemacka mi jedina deluje da ima svoju glavu na ramenima, da sve vide jasno, i da nece slusati
nikoga osim sebe. Sve ovo drugo deluje zbunjeno i nespremno za bilo kakva 'rock the boat' scenarija.

@burex



Iz nekih licnih razloga, ne volim vecu kolicinu eksplicitnosti, mada sam u proteklih ~10 godina rekao dosta detalja
iz kojih malo uporniji detektiv moze lako da me iskopa na web-u. Takodje, trudim se da pisem govorim striktno
onako kako vidim da jeste, mada...znas onaj o tipu koji je ostao sam na pustom ostrvu sa Klaudijom Sifer...pa je
posle terao da nagaravi brcice da bi imao kome da se pohvali koga je kresnuo. Kad uzmes u obzir kakvi kvalitetni
i podsticajni likovi dolaze ovde u kafanicu, pogotovo iz moje uze struke, nije mi ni zameriti.

@B3R1



Sa ovim sektorom se srecem marginalno, poznajem neku kvotu ljudi. Na osnovu tog povrsnog uvida, rekao bih okvirno da
postoji pristojan broj startup-a koji se bave ovom problematikom. Poseban akcenat ima wireless domen, gde se stvari desavaju
ubrzano.

Svi ti startup-i gledaju da ih proguta neka od vecih riba - Cisco, Juniper Networks, Broadcom, mozda i Marvell. Cisco je dosao
u mega fazu matorog kita koji guta plankton na dnevnoj bazi, ali vise ne zna tacno sta radi. Nedavno su utrcali u video arenu
kupovinom jedno 10-tak video kompanija (za jedno cetiri od njih su me prosle godine kontaktirali, pa sam tako stekao neki
uvid), probali nesto, pa kad nije islo, spinoff-ovali ih (Flip video). Uopste, u nekoj su krizi identiteta. Na nivou para su odavno
postali big enterprise, sa svime sto uz to ide (gomila malih srafcica koji slabo znaju celu sliku u svom poslu).
Poslednje vesti su da se sprema odpustanje nekoliko hiljada zaposlenih (uradite search na 'cisco layoff 2011' - izlazi na desetine
linkova na tu temu), mimo svog regularnog trimovanja radne snage (tj. regularnog odpustanja najlosijih 5% godisnje).
Ipak - gigant ostaje gigant, rad za njih ne moze da steti. Imaju i odelenje u Beogradu.

Drugi trkac u prici, Juniper Networks je na jako dobroj stazi - rastu u misicnoj masi, Cisco-u su se opasno primakli (ili ih cak i tuku)
u nekoliko bitnih domena, dovoljno su veliki da mogu da se macuju sa patent lawsuits, i rekao bih da su trenutno najzdravije
mesto da se network inzenjer nadje. Ceo rast im je izuzetno osmisljen, i deluju da uprkos porastu jos uvek vrlo dobro znaju sta rade.

Broadcom je trenutno u samom vrhu najsolidnijih ASIC chip maker-a (dakle: ne CPU-ovi, nego procesori za specijalne namene,
od multimedije, preko wireless-a, GPS-a, itd itd). Kupuju manje kompanije jako pametno, nije retko da odkupe odredjeno odelenje
za koje su procenili da im bas treba, a ostalo ostave.


_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 25.08.2011. u 15:30 GMT+1]}

@konislav



Kao sto ti je vec napomenuo B3R1 - vec smo mnogo toga konkretno na ovoj temi ocrtali, bez neke rezerve.

Opsti zakljucak je da je Evropa mnogo smirenije i ususkanije mesto.

Iako sam ranijih godina pisao sto-sta na neke teme, hajde da se i na ovoj temi osvrnem na par detalja:



Neko nas sa diplomom medicinskog fakulteta ima ovakvu situaciju pred sobom:
- bez radne dozvole nece lako dobiti nikakav posao
- specijalizaciju na nekom univerzitetu moze da relativno lako upise (magisterijum, doktorat), posle cega
moze i na post-doc.

Sa radnom dozvolom ima sledece opcije:

- research institucije (recimo, na UCSF Medical Center svake godine ima bar dvoje-troje nasih), posao moze
da se dobije odmah sa recimo J1 ili slicnom vizom, sa potpuno priznatom diplomom nekog od nasih medicinskih
fakulteta

- pozicija MD-a za klinicki research (recimo: biomedical kompanija ima nov lek koji mora da prodje dugotrajnu
fazu klinickog ispitivanja. Tu fazu kontrolise i nadgleda osoba sa diplomom medicinskog fakulteta, koja moze biti
nema licencu za obavljanje medicinske prakse (tj. ne moze da radi u ordinaciji, u health provider-ima), ali i sa
nostrifikovanom nasom diplomom ima pravo da radi ovakve poslove.

- laka kvalifikacija za neku senior nurse poziciju - ovo je dobra osoba u slucajevima kad suprug ima dobar posao,
pa da se uzme neka para sa strane, dok se ne evaluira diploma).

- evaluacija diplome - ovo traje nekoliko godina, i obuhvata polaganje pismenih ispita iz cetiri dela u kojima mora
da demonstrira kvalitetno znanje iz svega sto je regularno ucio/la tokom studija medicine. Kvalitetan medicinar
ovo prodje sa normalnim naporima, mozda i za manje od godinu dana. Onaj ko nije tokom studija 'platio na mostu',
ovde ce 'platiti na cupriji'. U svakom slucaju - sistem je napravljen da odrzava strog nivo najboljeg, i da ne propusta
mediokritete. Posle toga sledi cekanje na poziciju za staziranje, sto moze da potraje max par godina. Posle odsluzenog
staziranja u nekoj od bolnica, put ka profesionalnoj karijeri je neogranicen. MD-ovi koji otvore svoju ordinaciju prave
jezive pare, bez veceg napora iznose koje pravi najbolji IT-ovci, a ako odu u neku manju sredinu, prakticno su
'who-is-who' u okruzenju, centar socijalnog zivota, objekt postovanja.

Primeceno je da je solidarnost medju medicinarima na izrazito niskom nivou, neuporedivo niza nego medju IT-ovcima,
najvise zbog sveprisutne licne sujete.



Njima je vrlo tesko. Za razliku od MD-a koji moze da evaluira svoju diplomu u odredjenom vremenu, stomatolog
osim tog uslova i rigoroznih ispita (pismeni i manualni, pred ocima stroge komisije), mora da uplati (prema mojim
poslednjim saznanjima) sumu reda velicine 150 hiljada da bi mogao da sa stranom diplomom otvori privatnu praksu.
Alternativa je upisivanje neke od elitnih zubarskih skola (Arthur A. Dugoni School of Dentistry u SF-u recimo) koje
kosta nekih 70 hiljada (obicno se uzme loan), ciji zavrsni ispit obezbedjuje pravolinijsko savladavanje evaluacionih
ispita i otvoren put ka privatnoj praksi.

Veliki problem u bogatoj severnoj Kaliforniji je sto postoje samo dve kategorije pacijenata - oni bez karijesa i oni
bez zuba, tako da je posao zubara uglavnom sveden na estetsku/korektivnu stomatologiju.

Zubari uglavnom rade u nekoj kombinaciji privatnog biznisa kao i povremenog rada za druge, vece ordinacije gde
se radi kao na traci, i nije nesto specijalno placeno. Ne bih rekao da im je bolje nego u Evropi, stavise poznajem
porodicu sa 3 zubara koji su dobili green card preko lutrije, sabrali i oduzeli, i odlucili da nastave svoj biznis u Beogradu.



Rekao bih da razlike u ovom slucaju idu vise linijom kvaliteta auto firme i njihovih proizvoda nego po geografiji.

Takodje, mislim da si propustio da se osvrnes na masinske inzenjere koji rade u military/defense, kao i u avio/kosmo
tehnici. Uopste ne bih rekao da se osecaju kao sirocici u poredjenju sa evropskim kolegama.

U Dolini je doba dobrog zivota za masinske inzenjere proslo onog trenutka kad su fab-ovi cipova ugaseni. Pre tog
doba, samo medju Srbima kojih je u tom periodu (60-te, 70-te) bilo malo znam za nekoliko likova sa sopstvenim
biznisom koji su vrlo pristojno ziveli. U ovom trenutku, grupa od njih troje-cetvoro vodi privatnu firmu za klimatizaciju
koja u Beogradu zaposljava 30-tak masinaca, a ima i pristojan broj zaposlenih u lokalu.



Evropa all the way, bar sto se tice cene.



Ako imas osiguranje, 4-5 dana provedenih u porodilistu sa suprugom, sa ocem koji prisustvuje porodjaju, uz dete
i porodilju je sve vreme, sa 3 obroka dnevno po narudzbini, minimum potrepstina koje ti daju (lavor, kapica za dete,
prvi set spoljnih pelena) - doci ce te dzabe, ili skoro dzabe.

Za cuvanje dece postoji sirok asortiman razlicitih resenja. Ne vidim da se ljudi masovno zale na tu stavku kao na
veliki problem.



U sustini, kao i sve ostalo - sve je u rukama roditelja i porodice, opsteg intelektualnog nivoa i postovanja skole i procesa
obrazovanja. Public skole u principu mogu da budu mnogo bolje od privatnih, ali zato u njih moze da se udje po teritorijalnom
principu, tj. ako stanujes (rentas ili posedujes kucu) u toj oblasti.

Kalifornija je u celini disproporcionalno skuplja u pogledu skolarina od ostatka zemlje, dok je po overall uspehu negde na
samom dnu. Treba uzeti u obzir da u prosek ulaze mase potpuno neskolovanih imigranata iz Meksika i ostalih blizih zemalja
latinske Amerike koji u Kaliforniju hrle zbog obilja poljoprivrednih poslova, liberalne klime u kojoj deca lako dobijaju finansijske
olaksice za skolovanje, kao i specificnog lifestyle-a (LA, Hollywood) gde i povrsnije discipline zivota pruzaju mogucnost za
ozbiljniju zaradu.

Prosek 'kvari' severna Kalifornija, narocito Silicijumska Dolina sa nenormalnim prosekom visoko obrazovanih osoba doslih
iz celog sveta.



U slucaju zemljotresa, tornada ili vece nevolje, znatno se preciznije moze izmeriti prava kuca od cigle i betona, jer se lako
meri cigla-po-cigla, sto je mnogo preciznije, jedino traje da se sakupe cigle rasute na sve strane. Americka 'drvena koliba'
u masi slucajeva jos uvek stoji na svom mestu. Dvesta godina eksperimentisanja sa raznim resenjima, sa obiljem prirodnih
test vektora (tornado, poplave, vejavice, zemljotresi) je dovelo do priblizno najoptimalnijeg dizajna. O tim i drugim prednostima
(lakoca pregradjivanja, adaptiranja, rusenja...) bilo je vec diskusije mnogo puta.

Bajka o tri praseta nekada ima cudne zavrsetke.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 25.08.2011. u 15:34 GMT+1]}

Biće mi drago biti tvoj stalker, kada budem jednom prilikom našao vremena ;)

Nisam nista rekao o farmaceutima.

Znam ih nekoliko, uglavnom rade po apotekama, sto je vrlo OK druga plata u kuci. Slabo
znam sta im je trebalo za evaluaciju diplome, ali se ne secam da sam cuo ikakve specijalne
price - ocekivanja su mi trenutno namestena na 'normalno'.

Po firmama koje dizajniraju lekove (Genentech, Roche) radi uglavnom ekipa cija je struka
pretezno hemija, biohemija, molekularna biologija, pretezno su sa jacim univerzitetskim
titulama (M.S, PhD), zive vrlo pristojno, zarade su u nivou IT profesionalaca sa ekvivalentno
jakim zvanjima.

Mogucnost za brz uspon u startup-ima su uglavnom mnogo manje, zbog prirode posla
i dugotrajnog procesa lansiranja proizvoda (lekova) kojima treba i po 15 godina da prodju
sva ispitivanja i dobiju potrebne sertifikate.

Potpisujem se na farmerke za samo 70 USD. ;)

Ja kao ja sam u principu nebitan.

Bitno je da se na astal istrese velika kolicina pravih informacija, da se razmene misli, da se licni
stavovi iznesu na smirglanje sa suprotnim misljenjima, i da se tako priblizimo istini.

ali to nije nesto sto ne kosta. UE ima izdasne socijalne programe, ali to nije nesto tek tako palo sa neba kako vi Amerikanci zamisljate. Kontributi koje uplacuje radnik i firma veliki su, ali se zbog toga niko ne buni posto je to sistem skrojen po meri ogromne vecine ljudi. Uopste americki sistem je po meni cak i smesan, primitivan potpuno, krajnje jednostavan. Tako su Tea Party-jevci dovodili gomilu radnika, obicnih ljudi da protestuju protiv Obaminih socijalnih programa ! Ja ih gledam, bednici, svaki ima cca 50g i gde ce on u starost bez zastite bez icega ? I ko ce ih zaposliti, osim mozda Boehner...

To je samo pokazatelj da americko drustvo ne samo da nece nas UE sistem vec da ono uopste i ne zna niti moze da ga sprovede u delo.

U biti, para ima koliko ima i teoretski svejedno je hoce li ti drzava prvo sve odfikariti (UE) i na ti tvoj neto i besplatni servisi ili ce ti kao u USA malo pustiti na volju. To teoretski, a prakticno puk ti je stoka koja nema blage veze sa investicijama, pa da se ne bi desavalo da s1.14ckaju svu lovu u mladosti, a posle da ih ide snimati krembecili tipa Majkl Mur i Oliver Stone dok prosipaju svoje Kalimero price, onda je bolje da drzava to uzme pod svoje i deli na-tenane...

Razlika odprilike ide po liniji 'divlja zivotinja - domaca zivotinja'.

Jedan je istreniran da se za sve bori i izbori, sa potpunom odgovornoscu za sebe i svoj put kroz zivot,
sa izostrenim instiktima, naviknut da se oslanja na sebe. Sistem jeste primitivan i surov, ali daje i
odredjene rezultate - fleksibilnost i individua i biznisa, prilagodljivost, sposobnost za transformaciju,
mobilnost, 'no bullsh*t' pristup zivotu. Najvaznije - razvija se sposobnost predvidjanja i donosenja
odluka kao presudan kvalitet za opstanak. Sposobnost vrednovanja i postavljanje skala vrednosti
se neprestano usavrsavaju zato sto su stalno izlozene realnim testovima zivota.

Drugi je naucen da ce sve stici odnekle, da ne treba da se mnogo uzbudjuje, da moze i treba da kroz
zivot ide nekim opustenijim nacinom, sa malo stresa, skup presudno bitnih stvari u zivotu se suzava
na sve manji i manji broj, kriticne vrline postaju sve manje i manje bitne. Elasticnost i sposobnost
pravovremenih reakcija na promene u okruzenju je umanjena, odgovornost za sebe minimizirana,
instikti otupljeni. Da se zivi prijatnije - zivi se. Dokle ce tako moci i kako ce se posle toga - bolje da
se ne razmislja puno, sve ce to cika-sistem da ti resi.



U biti - pare su relativno nebitne.

Bitno je samo kolika kolicina realnih dobara se stvara. Da li to sto stvoris zadovoljava necije potrebe,
unapredjuje neciji zivot, pomera letvicu civilizacijskih dostignuca na visu tacku ili ne, treba li to sto si
napravio nekome.

Pare, tj. sredstvo razmene dobara slabo sta znaci ako dobara nema, ako se ne stvaraju pravim tempom.
To sto se povremeno razvede nominalna vrednost novca i masa vrednosti je mnogo manji problem nego
kad su pare na broju, a vrednosti nema nigde, nista se novo ne desava, i nista bolje ne stvara/ne unapredjuje.




_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 25.08.2011. u 16:46 GMT+1]}

Zivot nije beskonacno dugacak tako da ta utreniranost i instinkt koji spominjes nisu bas od neke vaznosti za kvalitet zivota za nekog ko vec ima ~30 godina i zivi u takvom eko sistemu u kom je sve ususkano. ;) Ako je ceo sistem u globalu domaca zivotinja onda svaki deo tog sistema (jedinka) nema potreba da previse razmislja dokle ce to da traje. :-) Za utreniranost i zilavost imamo priliku da se uverimo u Detroitu :-)

Tako nekako su razmisljali i moji roditelji koji su glavni deo svog zivota proziveli u onim dobrim vremenima SFRJ.

Neprijatna iznenadjenja su ipak dosla na red.

Stavise, mislim da je u danasnjem vremenu covecanstva apsolutno nemoguce da jedna individua prozivi ceo normalan
vek (recimo 70-80 godina) u nekom skockanom sistemu. Svi debeli wrapper sistemi pucaju pre ili kasnije.



Srecom, stari dobri mirni i stabilni London je jos uvek tu...ili Pariz (Saint Denis) od pre par godina.

Nisi dobro shvatio ovo za Detroit. Ti kazes da su ljudi u USA trenirani da se prilagode i srede usled promena. U Detroitu se to nije desilo recimo. New Orleans isto tako. Jel ima neki primer da se grad usled promena oporavio kako bi svoju tezu o divljim zivotinjama dokazao? Mislim na standard i kvalitet zivota.

Ti milanche malo izjednacavas UE i SFRJ i tu gresis u osnovnoj pretpostavci i onda ti ni zakljuci nisu dobri. U Italiji postoji donekle sigurnost u drzavnim sektorima, postojala i to ne vise posto evo sad je vlada predlozila da se ukine 34 provincije, 25,000 radnih mesta CAP ! Bye, bye, arrivederci. Drugo ja radim u privredi u metalmecanico kompleksu i promenio sam 3 firme za 10 godina i to ne zato sto sam stranac ili nesposoban vec zato sto ili su se gasile firme ili sam odlazio na bolje. Dakle dinamican je vrlo privatni sektor i manje-vise je i on hire-at-will osim sto postoji nakanadna pomoc u narednih 6 meseci nezaposlenosti, ali zato smo i placali kontribute. Mislis da italijanski poslodavac mora zakonski da trpi nekog Surdu ? Ne znam odakle ti takva ideja. Mislis da svakog mladog Italijana ceka neka fotelja ? Ne znam odakle ti ta ideja. Mislis da Italijan kad ostane bez posla jednom sakom ceska testis,a drugom nos i socijala mu samo kaplje ? Ne znam odakle ti ta ideja.



Pa tek vam se tu Amerikanci ne pise dobro. Dobro i spomenu to. Imate ogroman spoljno trgovinski deficit i to je zapravo i najveci problem americke privrede. I to sto bi ste i izvezli sve manje je interesantno svetu posto skoro svi osvajaju nove tehnologije i sve ce manje biti interesa za vas high-tech. Ostaje vam da uzimate reket svetu preko petrodollara i to se rusi polako, Kina i Rusija ne ebu ich a ne mozete im nista.

Kakva crna utreniranost za promene ? Utreniranost obicnog puka ? Sta, 30 godina je zavrtao srafove u Detroitu a sad ce da pokrene biznis u garazi u San Jose-u ? This is not going to happen ! To mozda mozes ti kao intelektualac i vrhunski strucnjak, a takvih je 1%.

To o opravku gradova je siroka tema.

Prvi ugao na posmatranje stvari je da prosecan Amerikanac (za razliku od prosecnog Srbina) kad bira izmedju
geografije i profesije, uvek prednost daje profesiji, lako promeni za zivota bar 3-4 savezne drzave u velikom
radijusu distanci. Ako poslova ponestane ovde, odlazi se drugde - ocuvanju grada kao grada se ne robuje. Ako
se secas teme o industrijskom parku u Indjiji - vecini je bila neopisiva tegoba i da pomisli da ode da radi na par
desetina km od Beograda.

Postoji veliki broj gradova koji su u izrazitom opadanju stanovnistva, prihoda, itd. Kompletan midwest (Detroit,
Cleveland, Columbus, Buffalo...itd) su takvi primeri. Kapitalizam po prirodi stvari nastupa kao kancer - dodje,
opustosi i ide dalje. Ako sredina nije vitalna, sa rezervnim mogucnostima i resursima - nemilosrdno propada.
Za to vreme, zivot pocinje da zivi negde dalje.

Takodje postoji i odredjen broj gradova koji su doziveli procvat (San Jose, recimo, ili Baltimore za vreme
Helen Delic Bentley, senatorke srpskog porekla), ili koji su relativno skoro nastali kao government project.
Kompletna lista: http://www.citymayors.com/gratis/uscities_growth.html

Revival New Orleans-a je spor projekat ciji rezultati nece moci da se vide 'pod odmah'. Veliki broj ljudi je otisao
i trajno se naselio negde drugde. To ne znaci da nece biti novog priliva iz okolne geografske regije.

U svakom slucaju, u USA se 'muzejski' pristup gradovima u kojima stanovnistvo zivi zivot 'na prstima' kako bi
ocuvalo gradjevine u kojima je baron XYZ (poslednji koji je u tom regionu imao muda da zivi svoj zivot sada i
odmah) kresnuo groficu ABC bas u toj zgradi, prakticno ne postoji. Bez obzira na tradiciju, grad mora da je
pre svega vitalan. Bezperspektivna omladina koja zivotari medju istorijskim palatama iz 15-tog veka definitivno
nije u duhu Amerike.



Najbolji primer je San Jose, centar Silicijumske Doline. Prijatelj mi je sa svog prozora pokazivao gde je ispred
San Jose Arene bio red za pasulj sa kazana (javna kuhinja) negde 1990-te, da bi samo pet godina posle toga
poceo nezapamcen uspon (ludnica u periodu 1994-1999, sa peak-om 1997-me).

Lista 'top 10 US comeback cities' je data ovde: http://www.kiplinger.com/slideshow/comeback_cities/9.html

Imam jedan drugi detalj da ti predocim - na ovom temi se raspravljalo na siroko koliko se moze uzajmiti od
banke, za koliko vremena moze da se na'rane gladni djedovi. Niko, medjutim, nije pitao - cime mogu da se
bavim u kriznim vremenima ? Ili: koliko lako mogu da se prekvalifikujem za zanimanja sa nizom strucnom
spremom (tj. od EE na elektricara, od MD na registered nurse, od gradjevinskog inzenjera na kontraktora, itd, itd).

Vise detalja na ta pitanja mozes naci na temi 'kakav je zivot u Americi', na koja sam davao vrlo licne odgovore.
Nisam jedini koji je tokom losih vremena sasvim mirno razmatrao i takve opcije, na koje, cini mi se - slabo ko
misli iz srpske/evropske vizure.

@Braksi

ne znam sta tacno hoces da kazes. Da je Italija visoko perspektivna industrijska zemlja ? Da je bolje emigrirati u Italiju nego u USA ?
Da ces pre da pokrenes nov high-tech biznis u Italiji nego u USA, i pre napravis svoj prvi milion ?

Izvini, ali to mi uopste ne izgleda realno, ali ni najmanje.

Nadam se da nisi ista osoba ciji je ES nick nekada bio Beltrammi, kasnije Izvoljski. U tom slucaju...znamo se, bolje da ne trosimo
bajtove na serveru.



Sure, sve manje i manje, svakog dana u svakom pogledu.

Ako te ne bi mrzelo, napravi mi listu top 10 evropskih high-tech proizvoda. Ili kineskih high-tech inovacija koje ce nam promeniti
i unaprediti svakodnevicu.

Ili ruskih.

Cisto da sagledam trendove i vidim kuda ce stvari da idu.

Pa ni jedan jedini sire prihvaceni OS ne uspeva da se skocka van USA, a kamo li sta drugo. Linus Thorvalds ne izbija sa zapadne obale (California, Oregon),
a Nokia-i nije bilo dovoljno ni nekoliko godina i nekoliko hiljada developera da skocka nesto kako treba za mobilni market.

Pa nije bas tako kako pricas za Detroit i ostale gradove. Relativno malo stanovnika je otislo (15% za 10 godina), sta je sa ostalih 85% koji su ostali? Da li su se prekvalifikovali? Imaju li uopste vreme za tako nesto? ZIvot traje vrlo kratko ako treba ponovo da se krece iz pocetka. Evropa je relativno mala u odnosu na USA pa opet imas primere extremno velike migracije unutar unije. Skoro MILION poljaka je otislo da radi u UK, DE i druge zapadne drzave posle ulaska u uniju, ako uzmemo da je migracija mnogo bolnija unutar unije zbog jezika i razlicitih kultura dobijamo da nije bas tako kako si ti predstavio u svom postu o ususkanosti. Licni primer tj. primer iz licnog okruzenja, Sofija, ~25 000 ljudi radi u Biznis Parku od toga ima ~5000 nemaca, italijana i spanaca koji su dosli da rade ovde zbog odnosa plate i troskova zivota. Takvih primera imas mnogo unutar unije (CZ, SK, HU) gde se industrija seli i gde ljudi dolaze zbog posla u druge drzave i PRILAGODJAVAJU se. Sve to govori da je narod u EU itekako spreman da se prilagodi i seli ako se ukaze prilika i potreba, nista manje nego u USA ako uzmemo u obzir da se na celoj USA teritoriji govori engleski sto sa EU nije slucaj.

Sta se deslio sa ~80% ljudi koji su ostali u New Orleansu, Detroitu, Clivendu? Kako zive? Prekvalifikovali su li se?

Opet, misljenja sam da se ne moze porediti cela EU sa jednom ili dve drzave u USA gde postoji centar industrije (dok ona ne pukne kao u Detroitu recimo). Kao sto Mississippi i CA nemaju nikakvih dodirnih tacaka osim sto su u USA tako ni DE i BG ne mogu da budu reper na osnovu koga ce se analizirati jedna mnogo sira i veca oblast.

opet nisi sve razumeo. Italija je svakako top zemlja, clan G7, doduse i Rusija je. To su fakti pa da ne raspravljamo o tome dalje. Sto se tice imigracije ja bih najsrecniji bio da sam otisao u Luksemburg iako tamo nema high-tech biznisa. Sto se tice milion dolara, yeah, to bi bilo idealno zaraditi ali si isto tako prevideo da vecina imigranata zeli samo bolji zivot i da je svesna da samo promil moze da zaradi taj tvoj famozni milion. Bolje je dakle prosecnom coveku kakvih je gomila da imigrira u Italiju. Uostalom ko hoce da se dokazuje moze i u Italiji. Italija ima gomilu naucnih centara koji su vrlo produktivni, ali vec sam ti rekao italijani vole sitan vez i oni ne prave nista alla grande ?



ja tebe uopste ne poznajem niti znam ovu dvojicu niti te napadam licno. Replicirao sam na tvoje postove jer sam primetio jednu dozu, paaa, pakosti recimo npr kad si govorio o eventualnim sukobima u Evropi. Odmah da te umirim, od toga nema nista. Sukobi u Evropi su zavrseni barem oni tipa gde bi vi posle karambola mogli u dzipovima da delite zvake il da svirate dzez na Vagnerovom grobu. Na onaj tvoj cinicni osvrt na nemire u Londonu i Parizu mogu samo da ti kazem da je to i maksimum sto moze da se desi u Evropi. Na srecu Evropa je mnooogo naucila iz istorije.



Nisi ni ti nabrojao 10 americkih proizvoda ali evo ti samo nesto nabrzaka: Airbus, ruske svemirske stanice, CERN, ESA, u Torinu se konstruise hodac po Marsu, ruska vojna industrija, Siemens, Alcatel, Renault, Sorbona, Kembridz, Lomonosov, nemacki lanac fizickih instituta Maks-Plank, Nokia, Ericsson-Sony.

Na kraju, to sve nema puno veze sa zivotom obicnog prosecnog coveka. Ne mora zemlja da proizvodi high-high tech industriju da bi ljudi ziveli lepo u njoj. A vi ste Amerikanci dokaz da moze i obrnuto.

Mislim da se gubi iz vida osnovna razlika zivotnih pitanja u odnosu "Amerika vs Evropa".

Amerika - mnogo manje bitan, skoro nebitan privatni zivot u odnosu na posao, kakv god da je. Amerikanac zivi zivot na poslu, takvo mu je i radno vreme, takvo mu je i razmisljanje, stremljenja, razmisljanja, prohtevi... Na poslu su mu prijatelji, ruca na poslu (naravno, ne mislim bukvalno na radnom mestu), samo dva dana nedeljno ima donekle privatan zivot od kojih jedan dan mora da osvoji za odor i pripremu za sledecu nedelju. Zato se sve to sto "Evropljanin" ne razume i desava, nenormalno puno razvoda (to je u porastu), otudjenje od najblizih, otudjenje po ljudskim pitanjima inace...

Evropa - mnogo bitniji privatni zivot od posla. Zato se i dogadja varijanta "ma necu da radim nista sto je manje od onoga sto mi sleduje (bilo da je u pitanju skola, strucnost, sposobnost...). Zato i nece da se seli u potrazi za poslom jer mu je bitno cak i koliko deci smeta promena drustva na koje su navikli. Jer vidja decu svakodnevno i ucestvuje aktivno u njihovom zivotu. Ima prijatelje van posla i sa njima "zivi zivot" a na poslu radi sa kolegama a ne zivi sa njima.

Da ne duzim, samo sam malo dotakao nesto sto se nikako ne pominje a vrlo je bitno za razumevanje odnosa "Amerika vs Evropa". Svi to znaju ali niko ne obraca paznju. Samo se prica o varijanti koja vazi za samo nekoliko procenata ljudi i to u svetu. Ok, ali cak i da se razgovara samo o jednom segmentu necega, mora se uzeti u obzir i nacin zivota u osnovi a tu je ogromna razlika. Ako se tome doda i Srbija kao pojam... A ne moze se izbeci ako je neko vec proziveo tridesetak i vise godina ovde pa sad sa svim "teretom" zivljenja stecenim u ovim uslovima da se ne obratiti paznja na to. I tako...


Pozdrav!

Sceko, nemoj razvodnjavati finu temu.

ja vidim da se mnogo potencira taj procenat ljudi koji mogu da steknu nesto u USA, kako on je neverovatno nizak, kako samo "promil" uspe, zaradi milion i sl.
mislim da je to jedna od glavnih razlika EU vs USA.
u EU je mozda to nekoliko promila, a u USA je to desetostruko veci broj...blize cifri od 10% a ne promila.

u EU vecina ima neki srednje pristojan lagodniji zivot bez prevelikih ambicija ali i stresova mozda, jer se zna da samo "promil" uspe, dok se u USA zivot vrti oko cinjenice da ako si medju 10% najboljih, i imas bracnog partnera koji isto nesto zaradjuje, bices milioner i sva vrata sveta ce ti biti otvorena. to je strasan motiv i to je ono sto vuce ostalih 90% amera da cepaju svakog dana vise nego sto se od njih trazi, da ne iskoriste ni taj mizerni godisnji sto dobiju, a ne zato sto su rodjeni kao marve pa vole da se maltretiraju.

ovaj EU sistem deluje primamljivije i sigurnije, ali kada se nadjes u americkom, pocinjes da uocavas sanse i potencijale oko sebe, precice(legalne) do prvog miliona, nacine da se istaknes i razumljivo je da sam postanes deo sistema i ambicje za kratko vreme eksponencijalno porastu.
(naravno, kada pricamo o USA i EU, ne pricamo o Misisipiju i Belorusiji, vec o centrima gde bi ljudi zeleli da zive kada bi se selili... najcesce su to severoistok USA ili CA i razvijeniji delovi DE, FRA i UK.)

A gde je u svemu tome porodica i deca? :-) Ne treba filozofija zivota da bude posao i uspeh u poslu. Bar to meni nije na prvom mestu niti me to cini srecnim...

Sto rece, iako je rekao isto sto i ja:



Potpuno se slazem. Bitna stvar...! Nema razvodnjavanja teme ako se pomene esencijalna stvar!


Pozdrav!

Radno vreme je vec odavno toliko individualna stvar, da sagledavati to iz neke srpske perspektive nema poente.
Kako u EU, tako i u SAD.

Isto tako, davati pausalne ocene je neosnovano.

Nije sporno uvoditi porodicu kao bitan faktor, naprotiv.
Ali je sporno generalizovati nesto.

Puno je lepih informacija o konkretnim stvarima dato na temi, da bi se sad vodile neke kafanske dileme.

Sto se tice radnog vremena i nije bas tako. Ako hoces u USA da imas sve blagodeti zivota u razvijenoj EU drzavi sa prosecnom platom moraces da radis "malo" vise od onoga u EU. Uopste ono sto mi dosta smeta u ovoj temi je sto se svi fokusiraju na posao i kako biti uspesan u poslu jer to kao obezbedjuje odlican zivot, to je verovatno tako ali po koju cenu? Uspesan* u poslu ne moze da bude neko ko radi 5 dana u nedelji 9h na dan. Sigurnost u smislu stanovanja , zdravsvene nege, dostupnog obrazovanja i stresa u svakodnevnom zivotu je ono sto ja meni licno bitno. Nije bitno da li cu to dobiti sa 100 000$ godisnjom platom ili za 50 000$ godisnjom platom, bitno je koliko vremena treba da odvojim za to. Ako cu zbog toga zapostaviti porodicu i decu, hvala, ali ne hvala.

*Da bude u tih 10% uspesnih o kojima se prica ovde...

To je logicno da ako hoces da budes iznad proseka da moras da ulozis i vise od njih.
Samo sam odreagovao na ocene Amerikanaca i Evropljana.

Jednostavno, ako mislis da gubis nesto, trazi ugovor sa manje radnih sati.
Ili radi od kuce deo.
I to je ta fleksibilnost sto se tice organizacije radnog vremena.

Ocena da se u Evropi dzabalebari, za sta su se mnogi uhvatili (posto ju je na finjaka probao ugurati milanche, ali mu ja to ne dozvoljavam), odnosno krivinari je potpuno neosnovana. I UE i USA su KAPITALISTICKA drustva. Znaci vi radite za gazdu, ne kazem da ga ne mozete vuci za nos, ali izracunajte koliko vam se isplati. To nije bilo u SOCIJALISTICKIM drustvima gde su svi bili gazde pa si mogao kao gazda sve da radis.

U Italiji radnici imaju mnoga prava. Kazem RADNICI, ljudi koji rade. Vi probajte da ne radite kako se trazi od vas pa cete videti kako cete proci. Gazda sve sto treba da uradi je da vam posalje 1. raccomandata, pa 2. raccomandata i 3. tj addio. Za sledeci posao ce vas pitati za reference pa ce hteti da kontaktiraju i bivseg poslodavca.... Ili uzmite to pa placite po sindikatima i sudovima, niti niko nece trepnuti za neradnika sto je OK.

Naravno, uvek ce biti ljudi koji ce hakovati sistem ili ce imati drzavni posao tj ladovinariti. I to tako traje dok se neko ne zainteresuje i onda drzava uvodi razne kontrole, otkaze, kresanja radnih mesta i dr. Pa ko voli nek izvoli. Lupaj pecate u opstini pa kad ti u 43. ukinu radni mesto onda uzmi reference pa ih zapali.

Prosek u EU zivi bolje, slobodnije, spokojnije, sigurnije od proseka u USA. Mislim da je to jasno.

Moguce, obzirom na benefite koji su spominjani na temi vec.
Mada, radno vreme je cini mi se vec odavno toliko individualno da nema poente pricati o tome ni za jednu zemlju EU, a kamo li porediti Evropu i SAD po tome.

Meni se cini da su neki delovi EU prilicno zatvoreniji za strance nego SAD.
Doduse ovo nagadjam vise, a samo delom se oslanjam na info da u DE osoba sa ne-nemackim imenom ima i do 30% manje sanse da nadje posao.
Interesuje me da li ovakvi problemi uopste postoje u SAD i u kojoj meri?

Kako je u SAD sa vrticima, kolika im je cena -privatni i drzavni, ako ih ima- koji je to neki virtuelni trosak u odnosu na neku virtuelnu platu?
Koliko je tesko naci mesto?
Ovo pitam u nekom poredjenju manje mesto i grad, posto kontam da je suludo traziti neki rezultat za celu SAD.

Opet si pomesao pojmove i opet donosis totalno promasene zakljucke (valjda su to posledice onih batina iz Italije).
Kako mozes da pricas da je procenat bogatih ljudi u Evropi manji od procenta bogatih ljudi u USA, nema to veze sa istinom. Takodje nije tacno da se u USA toliko radi zbog njihove ambicije da budu milioneri, vec taj sistem pociva na strahu. Iz straha se toliko juri za dolarima. U Evropi nema tog straha i sve je opustenije, mnogo vise se ceni porodicna harmonija, mnogo vise paznje se posvecuje licnoj satisfakciji nematerijalnim stvarima.
Uzecu primer Italije, kad prosetas gradom videces mnogo prijatniju atmosferu, opusteniju u sred bela dana. Prosetaj malo americkim gradovima u toku dana pa ces videti ljude u grcu, u nekom trku. Prosetaj malo kroz naselja, pa ces primetiti da je sve prazno, nema dece napolju, nema ljudi koji sede ispred kuce.
Nekome je bitno da ima milion na racunu da bi rekao da je uspeo u zivotu i postao Baja Patak. Nekome nije bitno da li ima milion ili dvesta hiljada, ali mu je mnogo bitnije koliko je vremena proveo setajuci, putujuci, druzeci se sa prijateljima.
Nisam nikad bio u nekoj od Skandinavskih drzava, pa nisam video kako oni zive. Citao sam da je socijala dobra, da im je dobro reseno pitanje penzija i da im je starost mirna. Citao sam da ne forsiraju mnogo prekovremenog rada i da svaki moment koriste za odlazak u prirodu. Meni to izgleda dobro.
U Americi postanes social security number i trci dok te noge nose. Na osnovu onog sto sam licno video i doziveo dosao sam do zakljucka da ja sa 1000 evra mesecnih prihoda imam lepsi i kvalitetniji zivot nego sto bih imao u USA sa 5000 US$. Sa 3000 eura prihoda/mesecno u vecini evropskih drzava imao bih lepsi, opusteniji i bezbrizniji zivot u odnosu na isti iznos (preracunato u dolare) u USA.
Ko je mlad iima film u svojoj glavi da mu za srecu trebaju ogromna svota novca, Amerika je dobar izbor. Postaces robot koji pravi pare i bices srecan.
Kome je bezbriznos sebe i svoje svoje porodice na prvom mestu onda je to Evropa.
Ko je pomalo lenj ili bas lenj kao ja onda Mediteran jedna od opcija. Druga opcija je odlazak negde gde se brzo prave pare i onda povratak u bivse istocne zemlje, a sada clanice EU.
Dacu primer kako to izgleda u parama.
Ako se nekako usteka 200000 eura i to se stavi na knjizicu imate godisnje oko 5% kamate ili 10000 eura/ 12 meseci, to je ~800 eura mesecno sigurnih para.Onda nadjes neki poslic za razbibrigu ili otvoris neki mali biznis da kapne jos bar toliko i ne treba ti ni Amerika ni Kanada. Ide socijalno, ide penziono i ne zamaras se mnogo.
Ja sa godisnjim prihodima od ~ 30000 US$ zivim bolje i lepse ovde (Makedonija-Bugarska), nego sto bih ziveo u Americi sa 100000 US$. Ja ovde nista ne radim, ceo dan se dosadjujem i samo smisljamo sa zenom gde da idemo da setamo.
Zato bih preporucio mladim ljudima da nekako stegnu dusu i odu negde gde se brzo prave pare, da ustekaju kes i posle mogu da se izlezavaju. Ako imate nesto sto je ostalo od vasih roditelja ili dedova, rasprodaj, pare u banku, ne u skupa kola ili nekakva egzoticna putovanja i posle nekog vremena pare same pocnu da dolaze. Kad pare pocnu svaki mesec da stizu na racun to vam je kao penzija. onda se opustite i pocnu ideje same da dolaze. Pre ili kasnije uletece neki dobar poslic i to je to.
Kome nije mrsko da ustaje rano moze da kupi neki drzavan posao, da bi tamo malo dangubio i sticao prijatelje.

U EU se generalno manje radi nego u USA (bez UK, mada je i UK ispod po pitanju kolicine rada), to sto se sva drustva nazivaju "kapitalistickim" nema puno uticaja na to.

U Japanu se vise radi nego u USA, recimo - pa nikom nista, nije USA nista manje "kapitalisticka" od Japana.

U odnosu na EU, efektivna radna nedelja je duza u USA, godisnji odmor je kraci u USA, ljudi odlaze sa posla kasnije u USA - naravno uvek se nadju izuzetci, ali to je trend.

I, to nema puno veze sa nekakvim snom o "uspevanju u zivotu - zaradi prvog miliona" vec sa jednom jako dobrom stvari za poslodavca u USA koja se zove hire at will ;-) Stvari koje su u USA normalna stvar (otpustanje na osnovu losijih performansi u grupi, recimo - iliti "nadmetanje") su u mnogim EU zemljama nelegalne. Takodje, u vecini EU zemalja zaposleni sa stalnim ugovorom ima vidno veca prava od poslodavca, i otkaz se moze dati samo u specificnim okolnostima - sa daleko vise ogranicenja nego u USA.

Sa druge strane, bas to u USA daje i mnogo vecu konkurentnost i vecu dinamicnost trzista rada - posao se lako gubi, ali se isto tako lako i nalazi - za razliku od, recimo, Nemacke - gde poslodavci mere 3 puta pre nego sto nekog zaposle posto znaju da kada mu prodje probni rad, da je otpustanje izuzetno tesko (osim ako firma nije u minusu).

Sa stanovista pojedinca, da li je to prednost ili mana zavisi od toga sta taj pojedinac hoce, koliko je konkurentan kao radna snaga i koliko je siguran u svoje sposobnosti + da li zeli manju neizvesnost ili vise mogucnosti...

a zasto bi ga odpustao ako nije u minusu -:) ? + radnik koji ne zadovoljava uvek se moze otpustiti i mehanizmi za to postoje. Malo je komplikovanije nego da je hire at will ali je sasvim moguce.

Ne znam kako vi u Nemackoj, ali u Italiji se posao uzbiljno shvata i mnogima je cak i ispred porodice verovali ili ne.

Postoje metode ali je jako tesko, dugo traje i sudovi su generalno naklonjeni radnicima sto znaci visok % sporova koji se zavrse sa gubitkom poslodavca na sporu (citaj: dodatna lova za odstetu i sl...)

Zbog toga je trziste rada rigidnije. Pre nekoliko godina su u DE pokusali da to malo dovedu u red uvodjenjem 2-godisnjeg probnog perioda koji bi de-facto bio ekvivalent "hire at will" sistemu. Medjutim, posle jake akcije sindikata i sl... je ta mera bacena u kantu.

Kao sto rekoh, to je za nekog prednost - a za nekog mana. Sve zavisi iz kojeg ugla se gleda - ali jedno je sigurno, posledica takvih zakona koji izuzetno stite radnika uvek ima vise i nisu sve dobre za radnike.

Ali to je nesto na sta pojedinac ne moze da utice - pa je jedina senzibilna stvar predociti stvari onakve kakve jesu i ostaviti na svakom pojedincu da odluci sta mu predstavlja bolje okruzenje.



Sve je to lepo ali problem je kada se prica o velikim brojevima, i tu generalno ljudska priroda i te kako izlazi na videlo.

Na zalost, "hire at will" je jedan od jacih "motivatora" za manje zabusavanje na poslu - nije lepo sto je tako, ali ovaj svet jednostavno nije lep. Naravno da to ne vazi za vredne ljude, ali nisu svi takvi.

konislave, nalupao si se ovde ko maxim po diviziji.
pun si predrasuda i narodskih parola izmisljenih od strane nekog polupismenog djoshe sto pije kod trafiku svaki dan.
ti ili nisi bio i u Evropi ili Americi, ili lazes ili si bio negde u Evropi gde je med i mleko i gde ti poslodavac unajmljuje polugole device da ti toce nektar dok radis a u Americi si bio u NYCu dvanaestog septembra 2001.
ja gde sam bio u Americi, porodicna harmonija se jako ceni, odlazak porodica u crkvu je nesto sto se ceni. vikendom se obilazi neki od okolnih gradova ili se ide u izlet u prirodu. radnim danima se radi a posle posla se ide u park ili na neki sport(zavisi kako ko voli) i sve ukupno, ljudi uzivaju u zivotu na jedan prirodan nacin. uzivaju u onome sto rade i sto su stekli i sto sticu.
taj strah sto si ti video u americi dan posle bombardovanja bliznakinja, to, mogu da te obavestim, vise ne postoji tamo, jer iapk se davno desilo a i amerikanci su za razliku od evropljana mnogo vedriji i optimisticniji i to se vidi na svakom koraku pa cak i kada se nesto lose desi, oni ne jadikuju o tome, vec nadju nesto lepo u svemu, za razliku od npr namcorastih nemaca koji ne umeju da se nasmeju.
bio sam i u evropskim rezidentalnim delovima, mogu da kazem da sam ziveo u nekoliko evropskih drzava(Rumunija, Srbija, Nemacka, Hrvatska), sestra mi zivi u Francuskoj a otac mi je iz Makedonije i mogu da ti kazem da tog sedenja ispred kuce i locenja pive po ceo dan nema u ovoj Evropi o kojoj mi pricamo kao opciji za emigraciju. jedino na Balkanu.
u zapadnoj evropi su ljudi ustogljeniji nego u USA, i manje druzeljubivi.
a ako poredis npr Times square i rezidentalni deo Kelna, Minhena ili Hamburga, moras da uzmes u obzir da su to uu sustini enuporedive stvari. tako da razumem ja tvoj utisak da su ljudi u zurbi(a ovo da su u grcu si verovatno negde procitao da treba da se kaze) u USA u odnosu na EU...

a o ovome da sa 1000 evra zivis kao sa 5000 dolara u USA, pa reci mi koliko ljudi u Srbiji zaradi 1000 eura mesecno? sigurno manje od 20% amerikanaca koji te pare imaju legalno zaradjenom platom. mani se poredjenja Srbije i USA, smesno je.

sa druge strane, za vas lenje ljude sto ne vole da rade, mozda Crna Gora i jeste najbolja opcija..ne znam i nikada necu znati.

eto, tvoj je savet da ako neko ima dedovinu sto su njegovi stekli, da sve rasproda i ulozi u banku... sve legitimno, al moras da znas da nisu svi lenji i ne vole svi da rasprodaju ono sto su njegovi preci sticali kako bi ziveli kao paraziti od kamate.
lepo je da se razmenjuju misljenja, ali ja mislim da mi ovde pricamo pre svega o ljudima koji nisu lenji kao ti, ne zele da dzabalebare ceo zivot i da ne znaju sta ce sa sobom, vec zele da nesto urade od svog zivota.

ne ma kakvi, ustvari ja govorim za Italiju i licno sam bio svedok otpustanja radnika koji je imao trajan ugovor, a pri tom je vrsio povredu radne discipline i otpusten je u roku od 30min tj trajalo je to oko 2 nedelje posle dve urucene opomene i onda kraj. Vlasnik firme se dakako konsultovao sa svojim advokatom cisto da ga ne boli glava.

Ma ustvari najkrupniji problem je sto je privreda u recesiji i posla nema, a ovaj model socijale je nasledjen iz vremena ekspanzije. Znaci on se koriguje trenutno na stetu prava radnika to je tacno, ali radnici se ne bune tj bune se sindikati, ali oni koji su nezaposleni pristaju na sve. Najgore sto se moze desiti u UE je kolaps ovakvog sistema i to bi znacilo downgrade i prelazak na upravo Americki model jer sta je on nego strip-down model socijale ?!

Da zakljucim: nema posla - nema nista; ima posla: a)ue b)usa model.

@Braksi,

ima par stvari u tvojim postovima koje mislim da valja da malo procesljamo.

Prvo, puke materijalne cinjenice:



OK, svaka cast (+ EPFLausanne, nemacka audio DSP skola, francuska skola duvackih instrumenata, itd)



Sam sam kriv sto sam ti dao cue, ovo inace ne pripada Evropi (bar ne iz ove price)



Prosto neverovatno, tim pre sto je tim od cetvoro inzenjera iz male firme iz Beograda posredno vezane sa ETF osmislio
od nule nov video kompresioni standard za 20-tak godina razvoja superiorniji u svakom pogledu od svega sto trenutno
postoji, i licencirala ga US Army za 50 miliona USD.



Ovo se u zargonu zove 'obdaniste', sinonim za 'enterprize inzenjere', likove koji 15-20 godina tumaraju po zvucnoj firmi,
individualno znaju prilicno malo, na intervjuu za posao ne mozes da iscupas jednu jedinu solidnu stvar iza koje licno stoje.



Ovo vec nije 'obdaniste' nego 'sirotiste', firma koja je sebe dovela do granice fizickog unistenja, bez prave vizije i neshvatljivog
nivoa tolerancije za ne-egzekuciju.



Na ovom linku http://www.timeshighereducatio...ankings/2010-2011/top-200.html mozes da dobijes
realniji pregled procentualne geografske raspodele kvaliteta. Ne kazem da su evropski univerziteti bez ikakve vrednosti, samo
ukazujem na raspodelu snaga.



Pa kao, pomozi Boze, nije katastrofa.

Medjutim, ima tu jos toga...

A priori sa ovim zivotnim stavom nemam prevelikih problema. Medjutim, u pogledu krajnjih dostignuca nemam nikakve iluzije
da sitno meracenje (kao kad zec svira mandolinu) moze mnogo daleko da dovede. Ako izuzmem one periode posle velikih
ratnih razaranja (WWII, recimo) kad malo toga postoji osim golog talenta i vica, retke su ozbiljnije delatnosti u kojima se ista
bitno moze postici sa malim ambicijama.

Italija verovatno i jeste apsolutni teorijski maksimum toga sta se moze postici tim i takvih pristupom....OK.

Gole cinjenice su medjutim, da je Italija vec duze vremena prilicno neprimetna industrijska sila. Ako se izuzmu proizvodnje male
serije gde se zanat susrece sa umetnoscu (tekstil, obuca, industrijski dizajn, cak i Ferrari), Italija je ne samo prakticno bez
jakog i neprikosnovenog industrijskog brand-a vec od doba Olivetti-ja i Vespe (hajde da dodamo i Ferrari bizarnosti radi, ali
da izbegnemo Fix It Again, Tony). Gotovo nista sto se desava u svetu tehnologije ne zavisi od
italijanskih snaga. Ne znam uspeva li bilo ko da se seti kad je poslednji put procitao vest tipa 'italijanski naucnici su...'

U svetlu svega toga odjedamput nastupas sa ovim claim-om:



Uzeo si kao primer Evrope Italiju. Ne znam kakva je svrha velicati radnu disciplinu nacije koja u domenu postignuca na planu
novih tehnologija nema cime da se dici poslednjih 30 godina ?

Verovatno jos impresivnije rezultate mozes dobiti ako se quest za postignucem sroza na nivo decijeg vrtica u Banatskom Novom Selu.

U realnom svetu, ako odgovornost i dril italijanskog radnika uporedis sa dalekom istokom, ovi potonji verovatno pocnu da lice
na supermena. Ako ih uporedis sa inventivnoscu i ucinkom USA radnika, dobije se verovatno polubog ?

S druge strane... sto da ne. Ako se Francuska racuna u silu pobednicu WWII, sto ne bi mogla i danasnja Italija u industrijsku velesilu ?

Medjutim, ovo



definitivno zavredjuje komentara.

Pakosti kao pakosti ima vrlo malo. Mnogo vise ima cinicne hladnoce objektivnog posmatraca.

Ima sigurno bar 7-8 godina (ako ne i vise) kad sam prvi put napisao gotovo istovetno misljenje, i od jednog
svog prijatelja na javnom forumu dobio kritiku vrlo slicnu ovoj tvojoj.

U medjuvremenu, desilo se nekoliko stvari, nebitno kojim tacno hronoloskim redom:
- u Holandiji je ubijen Theo Van Gogh
- u Danskoj je pokrenuta hajka zbog karikature proroka
- u Londonskom metrou su klinci rodjeni na tlu Britanije digli sebe i okolinu u vazduh,
- u Madridu se desila slicna stvar kao u Londonu
- javna debata oko burki u Francuskoj, oko minareta u Svajcarskoj, izjave Angele Merkel oko tretmana imigracije.
...itd, itd...jos mnogo sitnijih dogadjaja koji mnogo toga govore onome ko ume da gleda.

Prema svemu sudeci, sklon sam da pomislim upravo suprotno od 'sukobi u Evropi su zavrseni', te da je sve sto se
do sada desilo daleko od 'maksimum sto moze da se desi u Evropi'. Stavise, taj maksimum se prilicno brzo pomera
u mnogo nezgodnom pravcu.



Nazalost, Evropa je tu samo pola price.

Na svoju veliku nesrecu, Evropa nikad do kraja nije shvatila jednu jako bitnu cinjenicu - da je svu svoju finocu, sva
dostignuca svoje kulture, svoja divertimenta i mocart kugle i sve ostalo stekla presudno zahvaljujuci tome sto su
neciji zuljavi tabani na jugoistocnim granicama upijali trnje, i zrtvom zivog tkiva, kolcevima i cele-kulama odrzavali
granicu dva sveta.

Negde u svojoj podsvesti, Evropa postojanje te barijere uzima kao gotovu cinjenicu, nesposobna da zrtvu vrednuje,
potpuno apsorbovana svojim narcisoidnim tripom.

Ta barijera je na zalost nepovratno razbijena, i slabo ko pokazuje (izuzev Nemacke) da kapira sta sve moze da se izdesava.

Posmatrajuci raspad SFRJ, nisam se mnogo cudio perfidiji NWO/USA postupaka, ali su me do gadjenja nad beskrajnom
gluposcu dovodili stavovi zvanicne Evrope, epski promasaj u vrednovanju zbivanja, samoubilackim izborom strana u pijanom
piru slepe pakosti, neshvatanjem kakvi se potencijali buducih dogadjaja desavaju stvaranjem dve dzamahirije na svojim juznim
obodima, od kojih je jedna korporativno otelotvorenje kriminala, neshvatanjem sta znaci kad puska u prvom cinu drame visi
na zidu, javnim verovanjem da je sve slucajno, beznacajno, i nepovezano.

Vidim da jos uvek ima mnogo njih koji ne vide jasno sta znaci postojanje 750 urbanih zona u Francuskoj (u nekoj od predhodnih
tema sam stavio link na youtube film) u koje ne ulaze ni crnci ni belci ni druge rase ili religije, ni policajci, ni vatrogasci, ni hitna
pomoc. Takodje, vidim da jos mnogo njih ne shvata sta znaci pustanje krvolocnih pasa sa lanca na terenima severne Afrike,
ovlas najavljenih strepnji da ce neko ko ne treba (kao slucajno) doci u posed arsenala oruzja.

Dolazi mi u secanje Sarajevo 1989-te, perfektno prijatnog grada koji je za samo 2-3 godina pretvoren u buktinju, za samo
desetak godina posle postao od najotvorenijeg grada u SFRJ tipicna dzamahirija, potpuno promenjenih kulturnih obrazaca
i orjentira. Ko god je video svojim ocima tempo tih promena, definitivno ce drugacije gledati na stvari koje se desavaju danas
pred ocima uspavane Evrope.

Zasmejava me verovanje da ce evropska finoca i prevejanost zaustaviti mrznju primitivnih, dojenih gladju i beznadjem,
koji su nanjusili krv. Od kada je sveta i veka, jedino je nemilosrdna i bezkompromisna snaga uspevala da takve elemente
stavi pod kontrolu, bilo da je u pitanju britanska krvolocnost, amerska pedantna surovost, nemacka nemilosrdnost, ruska
batina ili dvesta miliona zutih mrava pod oruzjem. Danasnja Evropa nema nista od svega toga, a definitivno ima sanse samo
da pukne kao zvecka, pitanje je samo kojim redosledom i iz kog pravca pre.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 26.08.2011. u 02:54 GMT+1]}

... kerusi Mili odsekli noge...

ovo su stvarno dogadjai koji su potresli UE onako iz temelja.

Mali off:
@milanche
Melantonin + sleeping pill = jet lag killer

Pilula (bilo koja, može i na bazi bilja) te uspava a melantonin (3mg) je zadužen za kvalitetan san (obe možeš naći u bilo kom drug store-u) - i ja sam baš juče došao iz Srbije a jet lag nisam osetio kako pri odlasku tamo, tako i pri povratku. Drugo veče samo melantonin pred spavanje i završio si proces prilagođavanja.

Inače, postovi su ti kao i uvek - ingeniozni. Osetim ponekad potrebu da dodam nešto iz svog ugla, ali uglavnom je sve već rečeno. Možda okačim i ja koju sliku, da dopunim tvoj kolaž.

jao nemoj molim te i ti slati slike iz Kalifornije, ja cu se zbilja razboleti. Dobicu nocne more od siprazja i kamenjara sa kog puca predivan pogled na cunami okean pun ajkula i izazivaca sudbine na dasci. U kojem se ne mozes okupati od zimoce.

U biti vam zavidim jer sam nedavno cuo da su na Stanfordu otkrili da se od prekomernog suncanja na azurnoj obali, jadranskom moru ili tarantskom zalivu + pijenja kapucina i cekanjan na cek bonus familie moze dobiti srcani udar !

Ne znam zašto si mislio da ću okačiti slike sa motivima koje si nabrojao? Verovatno nisi čitao postove u kojima sam opisao ovaj kraj onako kako ga ja doživljavam, pa zbog toga pretpostavljaš da će postaviti slike iz časopisa... Naprotiv, hteo sam (a i dalje hoću) da podelim prizore koji se daju videti svakodnevno i koji mi i dalje smetaju posle skoro godinu dana mog boravka ovde. Pretpostavljam da će te stvari smetati većini Evropljana koji bi se ovde doselili, ponajviše u prvim mesecima.

Samo ti meraci kapucino i uzivaj, imas najbolja sedista u bioskopu.



M-hm... a onda stavi slike downtown-a koji se nalazi na samo par blokova dalje, i u njemu jazz kluba iz 1920-te koji jos radi,
u kojem su nastupali jos Satchmo i Ella, a na jos par blokova dalje Google-ovog gradskog ofisa, a par milja dalje Digidesign-ove
zgrade, a jos par milja Genentech-a, a jos par milja dalje dvorana u koju si 97-me isao par puta godisnje da gledas Jordana i Bulls-e
protiv Warriors-a sa Chris Mullin-om.

Ispijac kapucina - zvuci prilicno suplje kao career choice, neozbiljno, da ne kazem - mediteranski. Cek bonus familie zvuci prilicno
neozbiljno u poredjenju sa prodatih 10 hiljada stok opcija Apple-a ili Netflix-a koje si dobio od firme skoro za dz, a za 5-6 godina
si sa firmom prosao sito i reseto, uzdrmao svet tehnologije, promenio svakodnevne navike miliona ljudi.

Na kraju, sedenje na pomenutim obalama moze malo da dosadi. Mnogo je zanimljivije ako sednes u svoju jahtu pa odes gde
god volis - od Baja California, do Hawaii-a, Solomonskih Ostrva, Australije, pa i dalje, dokle te god vetar nosi.

Jos je lepse ako si tu jahtu zaradio.

Najlepse je, ipak, ako pri tom nisi teniski sampion, niti ruski milioner/muvara, nego obican inzenjer. Takvih samo medju Srbima
znam licno bar dvoje, a medju Amerima bar stotinak.

Takodje, ima neke lepote i u tome da sam dizajniras svoju kucu na vrh brda sa kojeg puca vidik stotinama milja unaokolo, a da
pritom nisi potomak grofova XYZ, i da je ostavis svom potomstvu, kao i stan y NYC i stancic u Parizu.

Takodje, mnogo je lepo da posedujes svog omiljenog Picass-a ili Dalija...

...a poceo si isto kao dokoni ispijac kapucina, samo s tom razlikom sto si bio real McCoy, original a ne kopija, sto si ziveo to sto si
do koske, 100%.



Ne oklevaj da ih stavis. Bas me zanima sta je to od cega gadjenje nadrasta prisutne blagodati okoline.

BTW, ni jedna od slika koju sam postavio nije iz magazina, sve do jedne sam licno slikao.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 26.08.2011. u 08:32 GMT+1]}

Citam sve ovde postavljene postove i dolazim da zakljucka da nigde necu da mrdam iz Svajcarske, i opet sam dosao do zakljucka da ova zemlje (Svajcarska) jednostavno ne pripada ovoj planeti.

@milanche, cenim sto nam iznosis svoja iskustva iz Amerike, dosta korisnih informacija moze da se sazna iz tvojih postova. Na drugu stranu, cini se da bas isto toliko saznanja i informacija imas o zivotu i o Evropi uopste, generalno EU zemljama - pa me zanima odakle ti to iskustvo? Ziveo si neki period zivota u Evropi van Srbije?

Vidi Milanche cela Evropa to. Svesni su toga i francuzi u Parizu i nemci u Kölnu i britanci u Londonu samo im je nekad neko rekao da je ruzno o tome pricati i da trebaju biti tolerantni i da to tako mora pa se sada sablaznjavaju gledajuci na sta im lice gradovi nemocni da bilo sta promene. Zato Beograd svojom cistotom i dalje izgleda kao grad iz bajke u odnosu na vecinu vecih gradova zapadne Evrope

Nadam se da ova druga recenica nije izrecena u ironiji ?

Ako jeste, molim te da me korigujes konkretno. Bez obzira koliko mi recenice i stavovi izgledaju bold u nastupu,
otvoren sam za prave argumente, kvalitetne informacije i promenu licnog stava i razmisljanja.

U Evropi nisam nigde boravio duze od desetak dana, ali na deo dana ili ceo dan na dosta mesta. Imam neke svoje nacine
opazanja i slaganja parcica slagalice u celine, pacovski instikt za smrad raspadanja koji me retko vara. Po Evropi imam
gomilu rodbine i prijatelja (Svedska, Svajcarska, Francuska, Spanija, Engleska) sa kojom cesto pricam o svemu nevezano
i iz njihovih zivotnih stavova prakticno citam kako se rezonuje a odatle i kako se objektivno zivi. Odredjen broj evropljana
srecem i u poslovnim krugovima, razlike u mentalitetu se vrlo jasno opazaju. Saberi - oduzmi - nekako mi cela prica vuce
u istom pravcu.

Ako recenica nije izrecena u ironiji, mogu samo da se osecam pocastvovano.

patologija.

U redu sve je jasno, iz nekog razloga patoloski mrzis Evropu iako ne zivis u njoj. Jos je cudnije sto iz Kalifornije uopste i razmisljas o njoj, ja recimo nikad ne mislim o Bangladeshu ili Chadu. Najpre si pokusao da predstavis UE kao mesto dzabalebarosa. Posto to nema nikakve veze kao ni tvoja percepcija UE=SFRJ ja i nas nekoliko smo razvejali tvoje insinuacije. Potom si se iskakio na par velikih evropskih firmi, sve je to tebi nista, nokija je sirotiste, Renault pravi trotinete, EPFL je njesra... Onda si napisao dirljiv esej o tuznoj istoriji Balkana koji pune epike, mitova i proizvoljnog tumacenja. I na kraju:



tako je, samo u Americi se moze posteno zaraditi jahta, drugde ne. Pazite samo kad otplovite na jahtama da vam ne sidju u vile sa okolnih brda oni kamperi koji su zbog necije pohlepe i vaseg perfektnog sistema ostali bez igde icega.

I popite caj...

Nije ironija, stvarno sam mislio da si negde ziveo u Evropi.

Milanche


Evo ja sam radio u velikoj italijanskoj firmi koja se bavi proizvodjom fitness sprava i opremanjem teretana sirom sveta ukljucujuci i zvanicnog supplier-a olimpijskih igara. Istovremeno sam 3.5 godine radio za USA firmu i svakodnevno saradjivao sa vecim firmama iz USA kao sto su Sonus, Autodesk, Grayhill, Rockwell... Svuda sam nailazio na veliki profesionalizam, ne neku preteranu pamet ali najcesce ti sa kojima sam radio su manje vise odgovorno ispunjavali dogovorene zadatke. Medjutim, ono sta sam kod Italijana zatekao me je tako osamarilo da sam naucio jednom za svagda da ne treba verovati generalizacijama i stereotipima. Toliki fanatizam i predanost poslu nisam nigde video do tada, a ni od tada. Ljudi bukvalno izgaraju na poslu po 10 sati dnevno. Vikendi, prekovremeno niko nista ne pita samo da se radi i da firma ide napred. Secam se da me je lik nasao preko privatnog skajpa kako bi me iscimao za nesto u nedelju popodne nakon sto je pokusao na sve moguce nacine da me dobije. Petkom popodne atmosfera kulminira jer branches u holandiji i luxemburgu rade samo do 2-3, a lenji italijani moraju do 7 uvece.

Ne mrzim, samo mislim da je u pogledu price/earning malo nerealna sredina, da ljudi zive opustenije
nego sto to realno zasluzuju, da neefikasnije trose svoje potencijale u poredjenju sa USA, Japanom,
Korejom, Kinom.



Po svim realnim pokazateljima, vrlo cesto mi izgleda kao da ne bi skodio jedan kick-in-the-butt kao i
jedan reality check. Odnos realne profesionalne snage naspram stava o sopstvenom znacaju i velicini
je najlosiji u poredjenju sa svim sredinama tehnoloski razvijenog sveta.



Iskreno receno, ne znam ni jednu drzavu na svetu u kojoj inzenjer (konkretni lik kojeg znam) moze da
slupa svoj Ferrari (iz neke obesti, ali nije ni bitno za pricu), da slegne ramenima i ode pa kupi novi. Tip
i dan-danas sedi u razvoju, ide svaki dan na posao, i u svakom drugom pogledu je obican, svakodnevni
lik, u sorcu i patikama...jedino sto je bio zaposleni #N (N <= 10) u danas poznatoj firmi (koja je nazalost
presla u legendu), gde je na IPO-u stekao nekoliko desetina miliona USD.

Ili, drzavu u kojoj student tehnike uhvati kasnih 80-tih temu video kompresije na 'vrucem' univerzitetu
u centru Doline, ranih devedesetih postane chairman JPEG komiteta, kroz par godina milioner od stokova u
ranoj MPEG kompaniji, posle par godina izgubi jedno pola u nekom patent lawsuit-u, kroz tri godine stekne
narednih 40-tak miliona u drugoj MPEG kompaniji, kupi ceo vrh brda (Los Gatos Hills), napravi kucu po nacrtu
sa bazenom, teniskim terenom, salom za ping-pong (10-ti najbolji ping-pong igrac u USA u svoje vreme),
uzima 350 USD na sat za legalne ekspertize vezane za digitalni video, u svakom drugom pogledu lik kojeg
ni po cemu ne mozes da identifikujes kad ga vidis na ulici gde se regularno krece kao i svi, jede u normalnim
restoranima, preko tanjira i piva gleda football i baseball, potpun jaran sa svakim ko ga zna, otvoren za druzenje
i pricu.

Pomenutu dvojicu mogu da pokazem svakome ko je u lokalu, prvog neparnim danima u nedelji, drugog moram
da cimnem na neki rucak.

Ta lakoca zarade od inzenjerskog posla, priznaces, ipak nije nesto sto se srece na ostalim lokalitetima.



Kao sto u borilackim vestinama dobijes batine onog trenutka kad si spustio svoj gard i digao ruke od sebe, a
nesto manje zbog nekog ko je krenuo da te udari, bez igde icega se uglavnom ostaje kad prestanes da mislis,
da sagledavas svoje moci realno do koske, da pogresno vrednujes svoje prioritete (stan/kuca se moze i rentati zar ne?),
da se pruzas mimo gubera, da pocnes da se uzdas u oblake sa silver lining-om, sarene laze, da nasedas na
propagandice, da ne gledas bar godinu dana unapred.....(recept zvuci odnekud poznato...?)

Medju nasim svetom, ne znam apsolutno nikoga ko je izgubio kucu. Znam samo jedne (profesije znacajno mismatch-ovane
spram okoline) koji su razocarani u svoja ocekivanja o profitu digli ruke (ali se, evo, vracaju nazad)

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 26.08.2011. u 11:44 GMT+1]}

@tdusko

Naravno da nista nije 100% zacementirano u stereotipu.

Zasto se toliko u tvojim postovima milanche potencira profit i novac kao pokazatelj uspesnosti, takodje i uspeh na poslu. Ima zivota i izvan firme i nije vezan za novac i profit.

Sad vec previse generalizujes, preterao si.

Svi znamo da Amerika daje vise emogucnosti za tako nesto, ali pricamo o malom procentu talentovanih ljudi, iskljucivo zaposlenih u jednoj industriji i uglavnom stacionirani u Kaliforniji, tacnije u dolini. To je slika koju ti uporno guras ovde kao sliku Amerike. Pa to i nije bas prava Amerika, iako ja isto znam da sve to vazi u dolini i slazem se sa vecinom sto si rekao.

Ali opet, istu paralelu ja mogu da povucem sa Londonom, mestu gde mladi ljudi u finansijskoj industriji mogu da zarade milione bez problema samim dobijanjem dela akcija na pocetku firme, ili dobrom investicijom za firmu, i isto tako voze te ferarije itd itd.
Ali niti je London slika UK, a kamoli Evrope, niti je dolina slika Amerike.

Mislim da vuces sa sobom previse stereotipa o evropskim nacijama i drzavama. Jeste, dosta njih zivi od drzave, ali privatni sektor, bar u zemljama sa kojima sam se ja sretao isto tako naporno radi kao u nekim firmam u Americi, ako ne i vise.

@Slobodan Miskovic

Hmmm,

a odakle u tvojim postovima stalna predpostavka da neko ko zivi dinamicno propusta nesto od zivota,
da nema vremena za zivot kroz koji prolazi zombiran, da se ne posvecuje porodici ?

Licno sam uveren svojim celokupnim zivotnim iskustvom, da onaj ko nauci da vrednuje svoje vreme,
planira kako treba, zivi okretno...nece propustiti apsolutno nista bitno u zivotu, u isto vreme stici sve
da obavi.

Ako si u zivotu investirao neki napor da nesto postanes, nije li celishodnije da to nesto konkretizujes
u nesto ostavis potomstvu u nasledje,...kao i u nesto (znanje, ekspertiza, poznavanje jezika i kulture)
sto kao vrednost nosis sa sobom u bilo koji deo sveta ?

Mozes li da razumes ponos kad na nekom internacionalnom aerodromu vidis klince koji u ruci nose
uredjaj ciju si funkcionalnost svojim trudom doveo do savrsenstva ? Ili kad proizvod na kojem si radio
vidis na listi top 5 Christmas Gifts po NY Times-u ? Ili kad na kompjuteru kupljenom u Bgd-u vidis
softverski proizvod na kojem si uradio tu-i-tu komponentu ?

Sta ima lose u postenoj utakmici sa cistim pravilima u kojima najvise i pre svega porazavas svoju
lenjost i razna druga ogranicenja ?

Ima li sta cestitije u zivotu nego ono sto si trudom izborio ?

Kad odes Bogu na istinu, sta ces poneti sa sobom osim onoga sto si posteno odziveo punim srcem i
punim plucima ? Stilsku garnituru ?

@DaliborP

cuj, pa svi znaju da pricam o Dolini, ne o ostatku USA. Nije u pitanju striktno jedna industrija, jedino
navodim detalje iz industrije koju konkretno znam.

Takodje, nema zabrane da svi na talon stave sve ono sto znaju iz prve ruke. Svako po kockicu, pa cemo
sklopiti neku istinu.

To za London sve znam - imam jednog klinca u porodici koji nadgleda brokere, ali sve nesto podrazumevam
da ipak govorimo pretezno o IT karijerama.

Ima zivota izvan firme kod tebe, u Americi malo teze. Ako njemu oduzmes profit kao pokazatelj uspeha, onda on komotno moze da se obesi. Ceo svoj radni vek samo radi i trpa pare kao Baja Patak i to mu je sve sto je video. Posao i posao i posao i deset dana odmora. Jahta je kupljena da bi se opet pokazao novac. Gde ce jadnik da ode za deset dana. Pa jos nije isplovio on treba da se vraca. Sa parama mu kao statusni simbol dolazi i psihijatar (statistika tako kaze). Imaju najveci broj razvoda, sami sebe ne podnose. Procentualno stanovnistvu imaju najveci broj u zatvorima, ako uzmemo u ubzir sve koji su prosli kroz zatvor, onda su nenadmasni.
Kad imaju uragan ili neku drugu nesrecu dignu policiju i gardu (to je rezerva kod nas) da drzi narod pod kontrolom, a ne toliko da im pomaze. Imaju policiski sat kao '42 kad nestane struje.
Imaju jos mnogo toga "zanimljivog" samo se o tome ne govori.

@ california dreaming: u Italiji mozes kasko da osiguras auto od bilo kakve stete.

Kad vec govoris o inzenjerima Italija je bas uvek imala jaku masinsku i elektorindustriju industriju i preduzetnicki duh. Sad bi ti ja nabrojao ljude koji su uspeli od 0, ali avaj, sta vredi kad je to tebi sve njesra i niko nije kao amerikanac, sve je to zasigurno lopovluk....

Sto se tice zgrtanja para, a da nisi inzenjer, e tu je Amerika pravi sampion. Pa vi ste patentirali sve Pinkove ovoga sveta gde potpuno skaredni likovi i ljudi bez ikakvog mozga zaradjuju milione i milione, a sad ruge strane imate hiljade skolovanih ljudi koji zive kao urbani nomadi. Jasno to je potrebno da bi se grejao americki san u kome pise da svako moze da uspe(=zaradi milione) sto je obicna glupost i matematicki netacno.

Tvoji postovi su u pocetku bili odlicni. Realni, straight to the point, na mestu, iscrpni. Kako vreme odmice ti sve vise branis ideal americkog sna, koji dostigne tek jedan mali procenat ljudi i time sve vise podsecas na onu staru: ako nemas hleba, jedi kolace. A oni koji su i dostigli taj san dostigli su ga ne samo zahvaljujuci svom znanju i sposobnostima, vec pre svega i najvise sreci da su se u pravom trenutku nasli na pravom mestu i radili prave stvari. Ta dva lika iz tvoje price su samo potvrda onoga sto sam rekao. Milioni Kineza, Indijaca, Koreanaca itd. dolaze u Dolinu i zaposljavaju se u startup-ima, od kojih dva promila uspe da ostvari nesto. Svi ostali tumaraju od startupa do startupa, da bi se na kraju zadovoljili sasvi mprosecnim poslom, za sasvim prosecnu platu.

Slucajno znam mnoge koji su otisli bas tamo u tvoj komsiluk. Zapravo, dobar deo moje generacije (ETF, godina upisa '87) je rasut po svetu, mali broj je ostao u Srbiji. I moram da priznam da njihove price uopste nisu u stilu avioni, kamioni. Stavise, ti ljudi cesto zale zbog toga sto su tamo ostali i svakodnevno traze mogucnost da se isele za Evropu. Jure neke expat aranzmane u firmama koji rade, jer zamor materijala je ucinio svoje, a americki san im se na javi nije ostvario. Ali im ne polazi za rukom, jer se native Ameri tuku za takve pozicije. Svidja im se da malo budu u Amsterdamu, Parizu, Londonu ... da uzivaju u kapucinu na nekom lepom rimskom trgu, a vikendom u vinu u Montepulcianu ili Montefiascone. Sta mislis zasto?

Tacno je da Evropljani zive opustenije, lagodnije i sporije. Da li to realno zasluzuju je duga tema. Ali jedno je izvesno: oni taj luksuz placaju i to papreno! Izmedju toga da zive brzo, takmice se sa svetom i stvaraju srecu za top N% ljudi ... i socijalne uravnilovke koja omogucava koliko-toliko pristojan zivot vecini ljudi oni su se opredelili za ovo drugo. Ali svesno za to izdvajaju i vece pare, jer socijalna sigurnost kosta !!! Kosta te svakog meseca kada ti poslodavac automatski odbija doprinose za penziju, zdravstveno ... Kosta te jos mnogo vise kada sebi zelis najbolje, pa jos doplacujes dopunsku penziju, dopunosko zdravstveno. A pare idu i na kvalitetno skolstvo za decu, brigu o starima i invalidima, socijalne stanove, javni prevoz. Da, reci mi, molim te, gde mozes da stignes u Kaliforniji ako nemas kola? Ovo je samo jedan detalj, mozda ne toliko bitan, ali bez kola u vecem delu Amerike si kao invalid. Osim u NYC! Cinjenica!

Naravno, nijedno drustvo nije pravedno, pa ni prosecno evropsko. Naravno da je prosecan Evropljanin ozlojedjen cinjenicom da im milioni ljudi zloupotrebaljvaju sistem socijalne zastite, radeci na crno uz socijalu i slicne malverzacije. Ali to je posebna tema.

I na kraju, da li su materijalno bogatstvo, jahte, bazeni itd. preduslov za srecu?

Braksi i njegovi zemljaci koji ispijaju vino i kapucino, a imaju mnogo manje od tog tvog "obicnog lika u (skupim) patikama", su isto tako srecni, jer su tamo gde zive nasli neki unutrasnji duhovni mir. Njihovi inzenjeri nece nikada zaviriti u NASA, niti ce leteti na mesec, pisati softver za uspesne startupe itd. ali se i pored toga osecaju bogato, srecno, zadovoljno. Nasli su svoj mir i pre svega se osecaju SRECNO. To ne znaci da su svi u tom sistemu srecni, zato ih ima mnogo koji odlaze put Amerike, Australije, Kanade ... Oni koji su zeljni avanture, preduzetnistva, slobode i rizika i kojima je upravo u radu uzivanje. Za njih i jesu imigrantske zemlje. I to je stvar individualnog izbora. Naravno, za one koji imaju srecu da mogu da biraju. Mnogi ne mogu. Kuvarica u americkom drive-inu i pizza majstor u nekom zabacenom napuljskom predgradju to ne mogu. Pa i takvi nadju neki svoj smisao zivota i neku srecu.

Mozda to sada ne razumes, ali za koju godinu ili deceniju ces ovo sto sam ti napisao razumeti. Sto bi rekli nasi stari: kad porastes, samo ce ti se kaz'ti.

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 26.08.2011. u 12:58 GMT+1]}

Taj koji tako zivi najbolje zna koliko propusta. ;) Zasto je potrebno da si NEKO i da si napravio NESTO sto donosi profit i pare da bi se osecao uspesno i zadovoljno?

Lenjosti nema kod mene ako mislis na stil zivota. Nije neko lenj jer ne radi subotom pa umesto toga ode na planinarenje sa drustvom ili obilazak prirodnih lepota. Ja cu uvek ispred profita i para staviti nesto u cemu uzivam a to je fotografija, planinarenje, uzivanje u prirodi i zivotu. Naravno da nije uzivanje u tome da vidis da neko koristi stvari koje si proizveo na poslu, to mogu da uzivaju iz upravnog odbora firme i akcionari. Bolje da visak vremena koji ostaje ako radis 9-17h i +30 dana godisnjeg provedes sa porodicom i u prirodi. Bar je za mene tako. Naravno tvoj nacin razmisljanja ne vidim kao pogresan, pogresno mi je to sto u tvojim postovima takav nacin razmisljanja postavljas kao jedino ispravan. Ne direktno ali se moze osetiti da je tako. Svako zivi kako misli da je ispravno ali je neukusno nametati svoj nacin kao jedini pravilan. ;)

nasi inzinjeri nece zvirivati u NASU vec ce voditi ESA-u ! A da li cemo leteti na Mesec to ce se tek videti...

@konislav

neki preliminarni utisak stecen do sada je da se ceo tvoj zivotni put, sistem vrednosti, i rezonovanje gadi jednom ogromnom procentu
ljudi na forumu. Opet, imas pravo na sebe kao i svi.



Dobro, da dovrsim pricu - i on ga je imao osiguranog kasko od bilo kakve stete. Jedino je pozeleo da ga potera na trkackoj
stazi da vidi sta tacno masina moze. Vlasnici staze su mu trazili da pokaze osiguranje, videli da ne osigurava te i takve uslove
voznje, naterali ga da potpise waiver da je svestan u sta ulazi. Posle nekoliko krugova mu je pukla poluosovina, sleteo je sa
staze, zaustavio se na sred trave, bez povreda. Steta vozilu je bila totalna.



Pa dobro, budi ortak i meni i celom ES-u, ispruzi se pa navedi neke konkretne primere. Evo, ja sam naveo neke 'svoje cigane'
koje znam iz prve ruke i posteno mogu da pokazem neutralnoj inspekciji, size njihovih zivotnih puteva i karijera.

Hajde, ne stidi se, navedi nesto konkretno.



Svi Pinkovi ovog sveta su se zapatili samo iz jednog razloga - sto su sve uzvisene umetnosti izgubile vezu sa covekom danasnjice,
sto sa svoje umetnicke visine vise nisu rezonirali ni sa cijim dusevnim prostorom, sto su obazjale u dosadi vec vidjenog. I najbolji
Mozart napisan pre tri veka izveden petsto hiljada puta na isti nacin je podjednako dobar kao najbolji kolac kojeg jedes svaki dan
pa ti se ogadi.

U otvoreni medjuprostor je uleteo ruzni surogat, i to je sve.

Ne moze svako da postane milioner, ali procenat onih u IT-ju koji to mogu je nadprosecno veliki za sve prakticne primene.

@B3R1

Pricam uvek onako kako vidim da jeste. Nekada se to ljudima svidi, nekada ne.

Takodje, bitna dimenzija problema je nesto sto sam trebao mozda jos eksplicitnije da navedem - uspeh ne dolazi po principu
'dodji i samo zini, evo sa'ce - malo vino, malo zene, a pomalo i antene ' kako to izgleda shvata tvoja osam+ godina mladja
generacija. U jednom od predhodnih postova sam naveo nekih '7-8 godina manijackog rada na sebi'...tako da sam iza sebe
ipak ostavio jednu realnu i tacno ispricanu pricu.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 26.08.2011. u 12:37 GMT+1]}

http://it.wikipedia.org/wiki/Categoria:Imprenditori_italiani imprenditore znaci preduzetnik

Gadi se meni supla prica o idealnoj Americi i "americkom snu" i to javno pokazujem, ali nije poenta price sta se kome gadi ili sta mu prija. Reci sta od onog sto sam napisao nije tacno, a sta jeste.
Vidim da si ti postao veci Amerikanac od Amerikanaca, da te pitam da li je tacno da imate najvise ljudi u zatvorima?
Da li je tacno da onaj ko je u zatvoru ne moze da glasa?
Da li je tacno da onaj ko je bio u zatvoru ne moze da usvoji dete?
koji procenat ljudi zivi u onim smesnim naseljima sa kamp kucicama?
Da li tacno da ima policiski cas kad nestane struje? Mogu ja i slike da zakacim ovde za one koje misle da se salim.
Da ne pricam o slobodama. Probaj da registrujes Socijalisticku ili Kumunisticku partiju, ima da nestanes istog dana.

@Braksi

prvi na listi je iz 1908-me ? I cela lista uspesnih preduzetnika Italije od pocetka 20-tog veka staje na jednu web stranicu ?

Molim te, ne budi lenj, nego navedi konkretne ljude tu negde iz nase generacije, nekoga iz tvoje okoline (ne moras da
navodis previse otkrivajuce detalje), iz inzenjerske branse, danas i tu gde si.

Dakle, nekoga ciji slucaj i iskustvo precizno i jasno ilustruje trenutne perspektive.

@konislav

nemam vremena ni ambicije da ispravljlam sve krivine u tvom nacinu razmisljanja. Sto rece vilil1 na onoj drugoj temi od
danas 'sta je to sto si ti shvatio, znas samo ti'.

Dobro bre sto mora svaka tema da se zatrpata. Jasno je valjda svima da su to dve razlicite filozofije kao i da razni ljudi imaju razlicite potrebe, zelje, ambicije

Daj Milanche, pusti prepucavanje, nego kazi kakvi su troskovi skolovanja - od vrtica do faxa (fax mozes preskociti).

@Isak

Nesto sam vec rekao na tu temu, pogledaj malo uzbrdo. Postoji mnostvo opcija, dobrih besplatnih
public skola, odlicnih i skupih privatnih...mnogo toga zavisi od fokusa porodice i znacaja koji se u
kuci pridaje kvalitetnom obrazovanju.

Na primeru svoje sestricine koja upravo polazi na fax, koja je celo skolovanje prosla ovde, mirne
duse mogu da kazem da je moguce postici isti kvalitet obrazovanja kao i kod nas u ona najbolja
vremena, uz naravno, vise truda.

@ostali

izneli smo dovoljnu kolicinu raznorodnih podataka. Bez obzira na afinitete, svako moze da u
uspostavljenom koordinatnom sistemu pronadje sebi optimalnu poziciju...sto je bio i cilj ove
teme, koju smo posteno odradili.

U nedostatku novih momenata, necete mi zameriti - ja bih malo da uzmem pauzu.

Mislio sam vise koliko je tesko naci mesto u vrticu u nekom vecem gradu, koliki je to trosak, koliko firme imaju svoje vrtice, da li postoje drzavni vrtici, da li postoji neka podrska drzave za troskove, a sve u svetlu mogucnosti da sveze peceni roditelji imaju mogucnosti da rade i finansiraju porodicu.

Ali ako si vec pisao i o ovome, sorry, reci, pa cu traziti.

Posto sam gledao i raspitivao sa skoro o ovim stvarima mogu izneti neke cifre.

U SF bay vrtic je od 600$ do koliko hoces u smislu da je normalan oko 800-900$. Dakle vrtic, ne celodnevno cuvanje dece od strane jedne osobe. Neka me milanche ispravi ako je drugacije (informacija koju imam je od osobe koja ima decu u vrticu).

Prosecna plata nekog ko tek pocinje i ima fax je oko 3500$ neto (izvan IT-a), posle placenih svih poreza i doprinosa koji idu. Dakle treba ova roditelja da rade ok poslove da bi to bilo podnosljivo. ~6000$ mesecno za 3. clanu porodicu je neki minimum za zivot u ok delu grada sa ok stanom i ostalim stvarima (hrana, pretplate na net, cable, telefoni, rata za kola...).

milance, cemu toliko nipodistavanje eu (i okolne) industrije?

da te konkretno pitam, sta se u usa PROIZVODI, (preskoci ubilacku industriju), znaci ne samo planovi proizvodnje, pa se to izveze kod kosookih da za "saku rize" prave kako je neki inz. u silicijumskoj dolini osmislio, nego od crteza, preko pogona do pakovanja i prodavanja?

detroit kao jedan velegrad, sa (rekao bih) najvecim rastom u svoje vreme, polako (i sve brze) tone, od nekad 2 mil stalnog stanovnistva,sada ima ispod 800 000, gomila napustanih kuca i pogona, a to je samo autoindustrija

pomenuo si fabove (kontam u kontekststu proizvodnje int. kola), to me posebno zanima, koja preduzeca imaju svoje?

@milanche
Nije u pitanju samo jedna web stranica,ide po abecednom redu - pogledaj gore "indice - inizio"
Ako mogu umesto Braksija - vlasnik firme za koju radim je prodao svoj patent iz oblasti industrije masina za pakovanje pre nekoliko godina. Taj patent je resenje problema u pakovanju jednog vrlo zaebanog produkta,a taj problem je on resio iako nije inzenjer. Sad mi jasno kako je mogao da ga resi - u pitanju je izuzetna posvecenost svom pozivu,talenat i volja da se uradi nesto sto izgleda nemoguce. A,kao sto neko rece,to ume da bude karakteristika Italijana,pre nego nekih drugih.

Svako jutro provodimo po sat vremena zajedno stavljajuci na papir nove ideje i vec je spreman nacrt novog patenta za gorepomenutu stvar. Kao i jos dva projekta na kojima najvise radim ja uz njegove povremene sugestije.Toliko o inovacijama,ako te bas zanima primer.
Po mojim skromnim iskustvima u Italiji,male porodicne firme koje su osnova industrije ovde (bar severnog dela) su nepresusni izvor novih ideja i takav vid industrije je preilagodjen mentalitetu i nacinu zivota. Kao i svi mediteranski tipovi,Italijani ne funkcionisu bas najbolje u velikim industrijama sa masom zaposlenih,gde se odredjeni nivo zabusavanja na poslu lako pokriva,ali talenat i zalaganje pojedinca teze isplivava na povrsinu.

Ako mi je dopusteno,jedno licno misljenje i,mozda neka vrsta prognoze: Amerika je zemlja koja nije ratovala na svom tlu 250 godina,a u medjuvremenu je profitirala od svih ratova koji su vodjeni po svetu. To je jedan stravican potencijal,ali i zamka u koju se Amerika konacno upecala,anestezirana kao ona cuvena zaba koja se polako skuvala. Za razliku od USA,prakticno cela Evropa je pre 60 godina bila uzasno razorena. Danas su unuci ljudi koji su da bi se prehranili,skupljali ljuske od krompira po djubristima koji su ostali iza US ARMY na njihovom pohodu na Berlin, dobro situirana srednja klasa koja zivi u ovom trenutku na istom,ako ne na visem nivou od unuka US vojnika koje su te ljuske ostavljali. Negde tu nesto nije u redu.

Plasim se da je americka zaba skuvana i da ne moze da iskoci iz lonca. I ne radujem se zbog toga,da se razumemo.

To je onda prilicno znacajnija stavka, nego u DE.

Kako je reseno kad ti je dete bolesno?
Da li ti se to odbija od odmora ili imas nekoliko dana godisnje koji su namenjeni za to?

kako da ne, posalju i taksi po tebe. Platis lepo baby siterku.

O vrticu i cenama nemam preteranog iskustva, najvise zbog nekog svog usko licnog resenja problema
(supruga zaposlena u mojoj licnoj firmi, sa neogranicenom kontrolom licnog vremena za sve sta joj treba,
pri cemu vreme provedeno sa decom ima najveci prioritet. Lokacija mog rada je po nekom sirokom default-u
lako locirana u kuci, mada mogu da radim i sa klijentskih mesta).

Cifre koje navodi Slobodan mi zvuce prilicno SF-centricne. Kao sto sam ranije naveo, ima mnogo mesta i mnogo
raznih drugih resenja, devojke/zene koje dolaze kuci da cuvaju decu, obicno necije sestre/keve u poseti, ukljucujuci
naravno i posete roditelja. Postoji i srpsko obdaniste koje drze dve sestre. Takodje, vece firme (Google, Cisco, itd)
imaju i svoja obdanista u kojima je dosta dugacak red.

@Horvat

Detroit kao prica je toliko bajata jos od vremena Lee Iaccocca-e negde osamdesetih, i prvog oporavka Chrysler-a
tako da niko ozbiljan nije uzimao dugorocne potencijale tog mesta kao nesto strasno pouzdano. Ne znam zasto
se svi hvatate za Detroit, kad vec najmanje dve decenije ta sredina nije uzor ni za koga u USA (ako izuzmem
Pistonse i titulu protiv Lakers-a).

Periodicni usponi i padovi su deo svakodnevice. Sedamdesetih, u doba naftne krize, Houston je bio 'najvruce' mesto
u USA, da bi bio solidan oko dve decenije (Compaq, Continental Airlines, Enron), da bi sad bio nesto slabiji, pa opet
u blagom porastu. Te stvari se menjaju, i nema pravila da ce jedan grad po svaku cenu biti uvek probitacno mesto
za zivot. Kvalitetne saobracajne veze kao i pomenuti mentalitet lakog preselenja cine celu pricu promenljivom po
prirodi.
U USA direktno se trenutno proizvodi sve vezano za napredne tehnologije (nanotech, biotech, alternativne izvore
energije). Cinjenica je da je direktna proizvodnja tradicionalnijih tehnolgija izvezena po svetu, ali strateski research
po institutima, univerzitetima i startup-ima u okolnim inkubatorima jos uvek ima ogroman obim.



Bar za sada, dva najveca ratna razaranja koje je svet do sada zapamtio, poteklo je direktno sa evropskog tla,
iz superiorne, prefinjene evropske kulture. Gotovo 90% svih tekucih sukoba u danasnjem svetu zakuvani su
na jednom evropskom ostrvu. Da nije bilo polozene krvi kako Rusa tako i amera na raznim frontovima, ko zna
dokle bi zlo trajalo i koje bi krajnje granice dostiglo.

Ko ocekuje da je u nekom sirem kosmickom poretku stvari sva ta nevino prolivena krv legla na svoje mesto
(puj-pike-ne-vazi) za samo 60-tak godina, i da je pred nevinom Evropom epoha laganog prolecnog progresa,
malo mi deluje naivno. Krv nije voda, i ne spira se sa saka tako lako kako nekome moze da izgleda....mada
je mozda bolje sacekati jos koju godinu kad ce sve to postati mnogo, mnogo jasnije.

Slican virus je zapacen i na ovoj strani Atlantika, i po svom redu doci ce i to na naplatu, bez svake sumnje.

Skuvana zaba jos uvek ne deluje ni priblizno skuvana kako to vama izgleda.

da obrazlozim detroit, kao sto sam rekao, desio se veliki bum proizvodnje samohoda, i gomila ljudi se preselila u pomenuto mesto, i "odjednom" (mislim tu kako je pocela prva naftna kriza 70ih, ali necu tvrditi) je pocelo to sa opadanjem, sve strmijim
e sad,zasto sam to pomenuo, pa nesto slicno se desava sada u "sf bay", ali sa drugom granom privrede, isto tako je sad strmoglavi uspon priliva ljudi i visok zivotni standard, ali ostaje da se vidi do kada ce to tako biti i da li ce se ponoviti d. scenario kada ce san francisco zameniti neko drugo mesto i po skoku standarda i po prilivu ljudetine

ali ako se to desi, sta ce biti sa svim tim ljudima? sta je bilo sa svim ljudima u detroitu?



mogu neki konkretni primeri (za sva 3 po recimo 2 primera)?

nisam uopste pitao za istrazivanja, to je ok, veliki udeo jeste u usa, po raznim sveucilistima tipa mit, ali to nije privreda, od toga se stvara privreda

---
vidim malo si izmenio poruku
nije pitanje samog preseljenja, nego i sta dalje raditi u zivotu,kada ono sto znas, vise ne traze, a ono sto bi mogao da naucis, vec ima gomila nove radne snage kojoj nisi konkurentan
a nije ni da je preseljenje bez ikakvih problema,pogotovo ako imas malu decu, drugo je to kad si u 20ima slobodnjak

U high-tech-u medju full time zaposlenima vlada neko pravilo da se radi prema zahtevima trenutnog
projekta, kao i da se relativno lako moze uzeti dan ili dva slobodno, sa znanjem neposrednog sefa,
ali ne obavezno i sa znanjem administrativca koji ti racuna utroseno vreme odmora.

Za par dana bolesti deteta, moze se lako uzeti opcija 'rada od kuce' pri cemu zavrsavas posao u
kasnijim satima, ili se moze jednostavno reci da uzimas slobodan dan, sa ili bez navedenog razloga.

Ako posao ide ocekivanim tempom, nije problem ni otici na produzeni vikend, negde na skijanje itd.

U manje fleksibilnijim sredinama, naravno da postoji i 'strictly by-the-book' opcija.

Kad se dete rodi, roditelj bilo kog pola (i otac i majka) ako je na trenutnom radnom mestu boravio
duze od 12 meseci, dobija po zakonu 6 nedelja placenih sa 50% prihoda da provede sa detetom.

Ne znam cemu taj ton, posto ovde imam godisnje dane za tu situaciju, koji se ne odbijaju od slobodnih dana.

@milanche

i meni je nekako ta suma poveca.
I jos kad dodam da postoji "deciji dodatak" za svakog, da je cena vrtica prilagodjena zaradi (samo u drzavnim, doduse), da se moze uraditi povrat poreza za troskove vrtica ili da postoji sufinansiranje troskova u nekim gradovima koji zele da privuku roditelje sa decom i prilicno duzim placenim "porodiljskim" periodom - onda mi USA u poredjenju sa DE ne izgleda bas child friendly.

Koliko je cesto da vece kompanije imaju svoje vrtice, ako ti je poznato?

Mislim da ti percepcija dogadjanja nije najjasnija. SF Bay nije izlozen nikakvoj lavinskoj navali,
u dobro planiranom je linearnom usponu vec od 1960-tih, sa manje ili vise elegantnim smenama
industrija (tranzistori 60-tih, cipovi 70-tih, kompjuteri 80-tih, internet 90-tih, biotech/nanotech
pocetkom ovog veka, poslednje su alternativni izvori energije, efikasne baterije, elektricna vozila,
ocekuje se odredjen progres i nova grananja industrije od memristora).

Sve te industrije opstaju u odredjenoj meri, a od radne snage se ocekuje kontinualno usavrsavanje,
licna odgovornost za sopstveni 'up-to-date' skill set (tj. firma te uglavnom nece slati na kurseve, niti
ti predocavati kuda ce se stvari kretati, moras sam da pratis promene i da se menjas, pratis literaturu,
ucis neprestano). Nekadasnji prvoborac iz "Tandem Computers" u poodmaklim godinama ce umesto
dizajna raditi QA.

Federalna ulaganja u jedan startup iznikao iz Applied Materials, Inc koji radi na poboljsanju kvaliteta
baterija su recimo 50 miliona USD za narednih par godina.

Toyota-in plant u juznom Fremont-u u kojem su se sklapali svi Camry-ji za americko trziste je
zatvoren, originalno planirano otpustanje 14 hiljada fabrickih radnika, ali je ceo plant otkupio
"Tesla Motors" i zadrzao odredjen broj radnika, sa planovima da proizvede isplativiju, narodskiju,
sedan verziju vozila, za sada je u prodaji jedino Roadster (potpuno elektricni sportski auto, cene od oko 70
hiljada USD, to su oni automobili u bojama prikaceni na punjace na jednoj od fotki koje sam okacio).



Znam tek poneke detalje, ne previse, uglavnom sto cujem od kolega.



Ne znam sta ce biti sa ljudima. Neki ce da se prekvalifikuju (ko moze). Neko ce da ode u penziju. Neko
ce da se vrati roditeljima, neko obradi zemlje, neko da sece drva po kanadskim sumama, neko na shrimp
boat na Aljasci, neko da emigrira na tropska ostrva gde se zivi jeftino... Neko ce morati da stisne kais,
prihvati se alternativnih zanimanja (svirka, recimo), neko da predje od inzenjera u zanatlije (ja sam recimo
detaljno razmatrao tu opciju), nekome ce da pukne film i da se upuca. Neko ce da ode u kriminalce, neko
u vojsku u Irak.

U svakom slucaju - niko ne podrazumeva da mu je iko ista obecao u zivotu.


_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 26.08.2011. u 14:46 GMT+1]}

Pa Horvat, majku mu stara, mislis da postoji jedno mesto na planeti gde ces otici, naci posao, skrasiti se i da se tu nikad ne moze desiti da sve pukne?
To se svuda desava.

Ono sto sam vec naveo - Cisco, Google sigurno. Za druge ne znam. Ne bi me cudilo da Apple
ne otvori nesto u ovom novom kompleksu koji planiraju u Cupertino-u.

Ne,nisam govorio o krvi i starim ranama g-dje Evrope,vec o cinjenici da je USA kao vlasnik veoma lepe pocetne prednosti u odnosu na sav ostali svet posustala,mozda zbog neke vrste dekadencije koja se obicno pripisuje ovim prostorima. Sto daje slagvort onima koji vole da prognoziraju propast jos jednog carstva po ugledu na Rimsko. No,to bi verovatno bila druga tema podlozna trolovanju i hejtovanju,pa da je ne otvaramo.
Ono sto ja primecujem kao neki opsti utisak koji se odnosi ne samo na EU,nego na ceo geografski prostor Evrope je starost domace populacije. U nekim mestima je to prosto fizicki neprijatno,bar meni. I nekako mi se cini da je to jedan od problema sa kojima Evropa nema snage da se bori.
U svakom slucaju,slagali se ili ne,Milanche-svaka cast za informacije i utroseno vreme

hvala na ispravci za sf, skroz sam smetnuo s uma da je fairchild semico potekao iz tog kraja, kao i mnogi drugi


ovo mi nije jasno, drzava je ulozila 50 milja, ili sta podrazumevas pod federalna ulaganja?


pa sad,nemoj reci da ne znas barem 6 velikih proizvodjaca u tim oblastima u usa, sto si ih pomenuo?


da vam obojici odg.
naravno da "niko" nema nista obecano u zivotu i da je zivot lutrija
ali tu poredimo zivot usa vs eu
a izmedju ostalog to podrazumeva i sta ako/kad pukne ta grana ili kad dobijes sut kartu na poslu
eto, npr u eu ces imati kakvu takvu pomoc jedno vreme, cisto da mozes da prezivis, a za to vreme mozes i da po malo naucis taj drugi zanat kojim bi se mozda bavio
sto u usa nemas, imas sigurnost od danas do sutra, prekosutra mozes dobiti sut kartu bez da znas sta te strefilo (naravno,ako pametno trosis novac, imaces neku ustedjevinu i u jednom i u drugom slucaju i makar krov nad glavom)

Jeste, imam ruzan obicaj da vrlo cesto nesto dopiskaravam u poruci.

Bez anticipacije, posmatranja trendova na trzistu radne snage, nema stabilne buducnosti. Na srecu, retko kad se stvari
dese preko noci, da bas nisi imao pojma sta se desilo, za bilo sta novo sta ucis/dodajes znanju dovoljno je par godina
aktivnog bavljenja u slobodnom vremenu, za starije i iskusnije i manje. Evo, i ja mator stalno nesto novo ucim.

To sa mladjima koji dolaze je polovicna propozicija.

U mom konkretnom slucaju se pokazalo da je iskustvo steceno u onom periodu u kojem je svaka ozbiljnija firma imala
svoj tim za fundamentalni razvoj (DSP, audio, video) neprocenjivo u poredjenju sa generacijom koja za bukvalno sve
gleda da poskida sa police neki open source i na njemu drlja kompajler i linker, bez pravog razumevanja sta to tacno radi.
Ako sve proradi iz prve, super. Ako ne - kuku i naopako, zovi u pomoc.

Zaista, na intervjuima do sada nisam sreo mladje sa dovoljno jasnim razumevanjem branse. Ili imaju potpuno teorijsko
znanje bez ikakvog realnog industrijskog misica (znanje alatki, jezika, itd), ili su potpuno obrnut slucaj - znaju sve o GCC
compiler flagovima, a pojma nemaju o najosnovnijim stvarima.

Preseljenje sa decom ne mora da bude traumaticno iskustvo. Ima velikih broj lokacija koje su u najosnovnijim parametrima
vrlo slicne u masi parametara.



Ne znam imena firmi, imam prijatelje koji rade u tim industrijama, PhD-ove koji sve to prate. Sto mi nije zanimljivo, ne uspevam
ni da zapamtim u detalje.

Tu dolazimo do Cetvrtog poglavlja onog mog ranijeg "carsava" - zvanog "Investiranje".

Tehnoloski voz hita svojim tempom, krece se sve brze i brze i ne ceka nikoga. To sto neko ima slabu besiku, pa mora da sidje s voza je njegov licni problem. Voz mora da ide dalje, a ti uhvati sledeci. Ako uspes. I ako zelis.

Sta raditi onda dalje u zivotu, ako moras da ostanes na nekoj usputnoj stanici? Pa recimo - da jos tokom putovanja tim vozom krenes da ucis nesto drugo. Investiras u svoju buducnost - novac, zdravlje, pa i znanje. Svoje znanje u hodu sistematizujes, uopstavas, brises iz glave nepotrebne gluposti i razvijas "soft skills" - vestinu pregovaranja, project management, product management ... upravljanje razvojnim timovima i budzetom ... i pucas na menadzerske ili konsultantske pozicije. Tehnicko znanje, ali i radno iskustvo, a pre svega kontakte (networking) koje imas iskoristis pri tome na pravi nacin.

A ako i dalje imas sjajne ideje i u stanju si da u glavi formiras proizvode i usluge koje mozes da prodas - utrosis vreme da napravis dobar biznis plan, a potom nadjes investitore, stupis u kontakt sa ljudima iz svoje socijalne mreze, otvoris svoj biznis i zaposlis upravo te ljude koji su ti potencijalni konkurenti. S tom razlikom sto ces ti postati njihov gazda i skidas kajmak. :-)

A isto tako mozes da nadjes i coveka koji ce se baviti menadzmentom, a da ti budes onaj ko donosi nove ideje, stvara i vodi timove i gura ih da rade.

Naravno, sto rece Milanche, to nece bas da ti padne samo s neba i moraces da dobro zapnes oko svega.

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 26.08.2011. u 15:24 GMT+1]}

Ne znam bolje i sazetije objasnjenje od ovog:

http://www.amazon.com/Rise-Fou...cieties-Threaten/dp/0061245585

Da,cuo sam za knjigu i evo upravo mi izlaze stranice sa printera
Ako se vec gadjamo tumacenjima,preporucio bih nesto sa zanimljivom godinom proizvodnje -1939. Tajni rat za petrolej - Antoan Ziska. Postoji srpski prevod i bila je skoro knjiga na limundu,ali je otislo.Ako si u Bg,procunjaj,mozda se negde i nadje.Zanimljivo je. http://en.wikipedia.org/wiki/Anton_Zischka
Samo da ne upadnu teoreticari zavere opste prakse sad u temu

Pa da malo zanovimo diskusiju?

Gde su bolji uslovi za popodnevno part-time stvaranje svog biznisa? Ili cak malo da se cepne od firme vremena.
Od svega do sada izlozenog moje razmisljanje je:
US: Odes na posao (ili radis kod kuce), otkines se da zavrsis sve sto treba kako valja i onda nastupas sa "biznisom"
EU: Posto trebas da sedis 8 sati na poslu otkines sat-dva sa posla sto bi ionako proveo blejuci dok cekas druge da te stignu (pod uslovom da si brzi od ostalih)

U Ceskoj barem gde sam posle 5 je misaona imenica naci nekog na poslu iako znaju da je trenutno aktuelan veliki problem, kako se onda nadati da mozes da biznisujes sa nekim posle 5?

pa nema nikog posle 5 jer beze ljudi kuci da se malo bave i svojim biznisom, a ne samo gazdinim, jedino sto ti to jos nisu rekli. To je tajna. ;-)

+ ne vidim nit jedan jedini razlog da radnik ostaje na poslu ni sekund duze nego sto se dogovorio sa gazdom.

Vrtici su oko $2000/mesecno za 1. godinu, i onda padaju za po ~$100-$150 mesecno za svaku godinu. Postoji i delta oko kvaliteta.
Ja mislim da drzavni vrtici (daycare) ne postoje.
Firme nemaju svoje vrtice, ali mogu da imaju recimo popust od 20% u nekom od lanaca.
Generalno nije mnogo tesko naci mesto, moras da se prijavis ranije, i mozda u prvoj godini neces naci bas onaj vrtic koji hoces, ali generalno to se samo resi.

Cisco ima svoj vrtic

http://www.cisco.com/web/about...ployees/worklife_programs.html



Znam tacno gde se nalazi, jedino je izgleda velika jebada dok stignes na red da ti dete prime.

Nacuo sam od ekipe iz Google-a da imaju (ili su imali daycare), ali ni to iz nekog razloga nije bio bas
sweet deal.

http://computer.howstuffworks.com/googleplex4.htm
http://childcarecenter.us/prov..._at_the_woods_mountain_view_ca
http://www.nytimes.com/2008/07/05/business/05nocera.html

U ovom poslednjem clanku pomenuse i da Oracle ima day care:

http://www.cclc.com/employer-p...child-care/program-information




Da ne zaboravim: ima jedna dobra opcija koju kompanije nekada pruzaju zaposlenima (Philips je svojevremeno to
imao) - tzv. pre-tax employee planove u koje su zaposleni imali pravo da izdvajaju odredjenu kvotu iz svoje bruto
plate, i ta kvota je bivala oslobodjena poreza.

Postojale su dve varijante - prva za placanje obdanista, kao i druga - plan za zdravstvene ekstra troskove (one koje ne pokriva
regularno osiguranje, recimo: dental implants, estetske hirurgije itd). Ovaj drugi je bio malo nezgodniji jer sva prealocirana
lova koja nije bila iskoriscena je prakticno propadala po isteku fiskalne godine.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 26.08.2011. u 18:53 GMT+1]}

Mnogo siroko postavljeno pitanje, glavna nepoznata je sta je tacno tvoj biznis, i koliko zavisi od ljudi.

Takodje, nisam primetio u te tvoje dve opcije neku sustinsku razliku.

Ako je software u pitanju, nisam u svoje vreme nikada imao ikakvih problema (pod uslovom da je non-competing
sa delatnoscu firme za koju radim full-time, sto je i bio) da klijentima kazem otvoreno o cemu se radi. Na kodu se
radilo uvece, vikendom, isporucivao se zip-ovan mail-om, a za par sastanaka u sest meseci na kojima sam morao
da budem sam jednostavno odlazio, javivsi se sefu full-time posla da necu biti tu par sati, bez ikakvog specijalnog
objasnjenja (nije ni uobicajeno da se pita, sefovi cesto preferiraju da ih ne opterecujes detaljima svog privatnog zivota,
strateski ne zele da ista uzimaju u obzir sto ne moraju u vrednovanju tvog ucinka).

Imao sam vec nekoliko kolega za koje znamo jos od intervjua kad nam to otvoreno saopste da imaju svoj biznis sa
igrama ili aplikacijama za mobilne platforme. Sve dok u firmi rade ocekivanim tempom, nije bilo nikakvih problema.

@milanche - da, pojedine firme nude vrtic on campus, ali to se i dalje placa. :)

Kao prva dva stepena aproskimacije za ovaj thread, vrtic ovde kosta oko $2000, sa popustima za godine starosti deteta i eventualnim popustima preko poslodavca.

Naravno, siguran sam da postoje i kontra-primeri dzabe ili vrlo subsidizovanog vrtica, ali to nije uvek korelisano sa kvalitetom firme. Dakle, za potrebe threada, racunajte da zadovoljstvo da vam neko drugi menja pelene dok ste vi na poslu - kosta. :)

Dok ne nađem malo više vremena za obećane fotke:
Here's How Much Everyone Makes In Silicon Valley

U potpunoj si zabludi, cesi su jako nesposobni koliko vidim po tom pitanju. Veeeelika vecina njih samo gleda kako da dodje odradi svojih 8 sati i onda idu da jedu/piju/pusu travu.



Ono sto radim "sa strane" potpuno nema veze sa poslom kojim se firma bavi tako da nema konflikta interesa i redovan posao obavljam vrlo dobro.


@Ljude koji vole da zive
Zasto mislite da ne postoje ljudi koji bas uzivaju u radu i stvaranju necega? Ja se smorim za dva dana vikenda i vrcam ponedeljkom da dodjem na posao nadajuci se nekoj eskalaciji ili necemu sto ce me izvesti iz "comfort zone".

Ja sam rekao da razumem ljude koji uzivaju u poslu i zele da rade za nekoga i vikendom :-) Jednostavno sam samo napomenuo da je neukusno nametati takav stil zivota kao jedini ispravan.

Treba da probas da malo uzivas u prirodi, planinarenje je super i ne samo sto je zdravo nego i pruza neku vrstu predivnog osecanja svezine i prostranosti. Ne mogu da zamislim da jedva cekam ponedeljak ako mi je na 1h kolima Pirin ili Rila. Jos kad to uparis sa fotografijom i stvaranjem lepih i profitabilnih fotki uzitak je potpun. :-) Ceska ima fantasticne prirodne rezervate steta je ne iskoristiti to.



20080728071024__dsc3535 copy by Slobodan Miskovic, on Flickr


Mountain Rila - Bulgaria by Slobodan Miskovic, on Flickr


Rila lakes from Musala peak by Slobodan Miskovic, on Flickr


Planina Rila - Rila Mountain by Slobodan Miskovic, on Flickr

Drugar videh ja tvoje fotke i svaka cast ali ja sam svoje tinejdz i rane dvadesete proveo po sumama i satorima i sad bih bas da razvalim u ovome sto radim i na poslu i van posla. To ne znaci da me za 5-10 godina nece opet uhvatiti da spavam pod zvezdama i ne radim nista dok blenem u vatru.

:-) Jbg ja sam gradsko dete iz Vojvodine tako da mi je sve to oko planina i prirode nestvarno i lepo :-) 24. godine sam gledao ravnicu tako da mi je planina i suma jos uvek nesto osvezavajuce.

Ja sam celog zivota ziveo u NS ali sam sa izvidjacima svasta prosao :D

tema je amerika vs evropa, a ne sator vs kancelarija !

@Slobodan Miskovic

fotke su fenomenalne. Ne propusti priliku da proputujes zapadno od Missisipija, gde su svugde, narocito
u Kaliforniji ekoloski kriterijumi za cistocu vazduha daleko jaci nego u ostatku USA (mozda se secas price
o katalitickim konvertorima). Cim se kroci van aerodromske zgrade, prvo sto se primeti je cistoca vazduha,
kako plucima tako i ocima, detalji predmeta na velikoj daljini izgledaju izrazito jasni. Ljudi koji doputuju sa
midwest-a prvo primecuju intenzitet boja.

Mogu samo da pomislim kakve bi fantazije od fotki napravio u kanjonu Kolorada, Sierama, Nevadi, Arizoni,
na okeanu.



Neki detalji iz te recenice mi nisu bas sasvim jasni.

Ne verujem da iko na planeti pomisli na direktora Nero-a ili debelog stock holdera kojem je priteklo u kasicu
prihodom od audio kodeka. Velika vecina pomisli na Ivana Dimkovica, i overall kapital tog postignuca neminovno,
kad tad, pre ili kasnije, nadraste sitne sicare legalnih vlasnika posla, tih 'za nekoga' za koje se de facto radi.

Slican rezon i odnos prema svom radu ima i masa drugih ljudi koji ce uciniti puno da se potpisu iza nekog dizajna,
nekog proizvoda, bez obzira sto je onaj ko im je davao platu legalan vlasnik proizvoda. U tim nekim vodama se
ekvilvalenti Ahila i Hektora daleko cesce pominju i pamte nego Agamemnon u "Troji", i motiv individua da ostave
svoj licni trag je sasvim legitiman iz svih mogucih razloga, racionalnih ili ne.

Ako i mimoidjemo taj rezon, ima jos par opcija koje ti je sigurno jos lakse da razumes. Recimo - da radis za sebe
i vikendom. Kreces od svojih snova i vizija, radis nesto svoje za sebe i u potpunoj si kontroli cele situacije, ostavljen
samo sebi i svojoj kreativnosti.

Takodje, ima nesto i u lakoci kojom sebi mozes da priustis da skoknes do Rija, Macu Pikcu-a, Tokija, Pariza, Londona,
NYC-a, isto tako lako kako mozes sebi da priustis da skoknes do Pirina, Rile, Vitose ili gde vec volis....uopste u moci
da dosegnes masu stvari koje licno pozelis i koje ti se svide, i prakticno celu pricu svedes na prosto pitanje: "treba li mi to ?"
umesto "koliko treba da radim da bih imao ovo ?", "koliko je ovo mojih plata ?".

Lepo je i srecno ako je covek sacinjen od par prostih zelja, samo to je relativno redak slucaj.

@milanche

Kako ti naglo splasnu ambicije kad te pritisnu fakti o onoj drugoj Americi koju bi ti da sakrijes. Ako vagamo Amerika vs Evropa onda moramo da vagamo sve segmente, sve pojave, sve sto je lepo i sve sto je ruzno.
Ja razumem tvoju patolosku potrebu da nam predstavis USA kao raj na zemlji i sebe kao nekoga ko je uspeo u tom raju. Razumem i tvoju potrebu da budes veci amerikanac od amerikanaca, pa ti si tamo 17 godina, to je cela vecnost. Razumem i tvoja nerealna ocekivanja kako su svi oduseveni zivotom tamo i kako cemo svi citati tvoje bajke isplazenih jezika i medjusobno saputati "vidis kako je ovam milanche (ili kako se vec zoves) uspesan i pametan, a vidi gde smo mi ostali". Z*ajebi bre prijatelju, kad pises o nekom mestu ili drzavi, napisi kako je stvarno tamo. Nemoj samo o sebi i svom komsiluku, postoji i ona druga Amerika i vecina koja podje za "americkim snom" zavrsi u toj drugoj, o kojoj bi ti da se ne diskutuje.
Nije sporno, imaces ti ovde svojih obozavaoca. Ja nisam jedan od tih, ne zbog drugog vec zbog toga sto ti uporno nastavljas da obmanjujes ljude.

Cek, vrtic za jedno dete kosta oko 1000€ mesecno?

Ovde jesu skupi "predvrtici", ne znam kako da prevedem, do druge ili trece godine, jer su retki posto jedan od roditelja ima prava i do cak 3 godine da ostane kuci (mada se svakom razlicito obracunava mesecna primanja, komplikovano previse) - ali ni izbliza toliko.

Cene su razlicite za razlicite kombinacije, ali uopsteno se moze racunati na nekih 150-200€ mesecno - od 07:30 do 14:30.
Mislim, moze i manje, ali moze i vise.

zasto se cudis za cene. Pa komercijalna cena u Italiji ti je 8.5 evra sat ! Skuplje nego u Americi i to Bay Area, jedino sto ti ovde pokriva drzava inace (ne smem ni da pomislim). Sa dotacijama izadje od 0 do 300 evra pun mesec zavisi od primanja porodice.

Mi iz UE kad raspravljamo sa nasom bracom iz USA moramo se presaltati na komercijalne cene sa dotiranih.

Onda je nezgodno za porodicu koja ima dete.
Bar nezgodnije nego ovde.

Verujem da ljudi bez dece vec imaju benefita naspram EU, ali meni, i pored raznolikih podataka koje sad cujem, ovo zvuci kao nezgodna stvar.

O da, vrlo nezgodna. :)
Tim pre sto ovde ima do 4 meseca porodiljskog (zavisnosti od srece/kvaliteta firme), a posle toga ide vrtic.


_{[Ovu poruku je menjao Reljam dana 27.08.2011. u 01:58 GMT+1]}

cuj Isak,

sto se uzbudjujes tako oko brojeva ? Gledaj bolje sta ti ostaje i koliku platu mozes da pogodis u USA. Poslodavac ce ti vec reci sta je ukljuceno u tvoju platu, od obdanista, preko parking mesta do seme zdravstvenog osiguranja, onda na to dodaj kiriju pa vidi koliko ti ostaje. Ja bih rado iznajmio lepu kucicu u San Jose za $3,000, platio jos toliko za obdaniste i zivot, ako bi mi plata bila bar $8,000.

Braksi, koliko je porodiljsko u ITA? Ako me secanje ne vara isto nesto jako malo tipa 3-4 meseca ili mozda gresim?

5 meseci placeno s tim sto bira 1+4 ili 2+3, a moze i duze po odobrenju lekara ali nije placeno. I ima i za zene koje rade veoma rizicne poslove sa starim, sa hemikalijama one imaju od trudnoce pa do 6 meseci posle i sve placeno cini mi se 80%.

Znaci za zene iz radnog odnosa.

@konislav,

ima mnogo stvari koje apsolutno ne kapiras, pa cu da ulozim neki napor da ti ih objasnim.

Na ovom forumu sam nekih skoro 10 godina, i posto po prirodi dosta slusam, gledam i upijam, kao i kroz
niz detaljnih tehnickih diskusija (prvih nekoliko godina uopste nisam ni dolazio na MadZone i slicno)
mogu da kazem da sam snimio veliki uzorak ljudi, ko su, cime se bave, koliko su kvalitetni.

Dakle, za razliku od tebe, vrlo dobro znam kome sam se obratio. Dakle, ne slucajnim prolaznicima
u tasmajdanskom parku, kamiondzijama, babama koje su posle sa cegerom na Kalenic pijacu, probisvetima,
obijacima, i svoj ostaloj raji koja se moze sresti kad se profesionalno bleji po Beogradu, nego grupi
ljudi sa
- odredjenim obrazovnim profilom,
- odredjenim strucnim interesovanjima,
- odredjenim kulturnim nivoom,
- odredjenim kvalitetom 'klikera'/zdravog razuma

koje sam za razliku od tebe prvo uocio, a tek potom pricao prosipao svoju doktrinu.

E, sada, ako smo tu sitnicu apsorbovali, da se malo vratimo na USA.

Samo krajnji debili i krajnje neuki ljudi ocekuju da je USA jedan perfektno ofarbani zabavni park.
U proteklih desetak godina sam u temi "Kakav je zivot u Americi" najvise, a takodje i u par tema
o homeless-ima, i tu i tamo jos u mnogo prilika...do detalja opisivao perspektive bednih, bolesnih,
beskucnika, zanatlija, svakog sveta.

Sta su cinjenice ?

Naravno, u USA ima mnogo bednih.
Naravno, u USA se lako ode u zatvor
Naravno, u USA ima kriminala
Naravno, u USA ne moze da se profesionalno bleji, mora da se radi.

Kakva je onda razlika u odnosu na ostatak sveta ?

Razlike su:

1) sto imas izbor.

Za razliku od kriminala kojeg u Beogradu ne mozes da izbegnes (pomenuo sam rodjaku koja je u elitnom
delu Beograda bila mugg-ovana, i drugu koja je na Vracaru blizu hrama lezala na patosu u unakrsnoj pucnjavi,
zatim mnogi pominju neizbezne malverzacije, muvanja, podmicivanja, partijske veze, kradje, lose skole na
svakom cosku, skandale u svakoj pori zivota). U USA, definitivno nisi osudjen na sr*nje ni u kom procentu.

Bez obzira na svu bedu, sve probleme - a nemoj mi reci da iko sa ovog foruma odlazi iz cista mira po osirotelim
srpskim selima ili u okoline propalih fabrika u Rakovici da vidi sta moze pomoci bednima i sirotima - imas potpunu
mogucnost da odaberes za sebe sredinu i uslove koji ti odgovaraju....

...uz bitnu razliku - da nisi zatvoren kao tropska ptica u krletku jedino u kojoj mozes da siris svoje sareno perje i
pevas svoju pesmu (nalik velikoj vecini ljudi u Srbiji koji se sa svojim civilizacijskim i kulturnim nivoom osecaju kao
u zarobljenistvu), nego ti je radijus kretanja veliki, i ne moras ni od cega da okreces glavu, ni od prljavih ulica i
parkova, ni od sirotinje, ni od lopova....sto u masi zemalja, koliko cujem, nije bas uvek moguce.

Ima delova koji su fantasticni u svakom pogledu, pocevsi od svakodnevne lepote, cistog vazduha, gomile izbora
na samo par sati (od okeana, do brda i vinarija, do fenomenalnih skijaskih terena), bogatog kulturnog nivoa u
razini NYC-Paris-London....jedan takav region sam opisao u detalje, recju i slikom...u kojima su profesionalne
perspektive za tehnicki orjentisano lice

a) vrhunske, radis na svetski prepoznatim proizvodima, sa top 1% kvalitetnih ljudi

b) neogranicene za radnog i sposobnog (junior-senior-consultant-VPEng-CEO....)

c) pruzaju spram ostatka sveta proporcionalno najvece sanse da sledeci svoj inzenjerski put postanes realno bogat
covek, sa mogucnostima da priustis gotovo sve sto normalnom coveku moze pasti na pamet - da vozis odlican auto,
da imas pristojnu kucu, da ne razmisljas posto je karta za bilo gde na svetu, da ne mislis posto je elitni hotel, da
mozes da izskolujes ne samo svoju decu, nego jos i nekoga iz rodbine (svojevremeno sam kao junior/senior eng neke
3.5 godine o svom hlebu doveo, odrzao, i instalirao cetvoroclanu porodicu, koja sada zivi svoj zivot u USA, sada ih je
petoro, otac porodice je pocevsi od nule dogurao do lead developera, najstarije dete doslo kao trogodisnjakinja ovih
dana polazi na fakultet)

2) sto se najmanje od ostatka sveta osecas strancem

Ovu prostu istinu su ljudi bar stotinak puta istakli ovde. Na sva ostala dobra mesta u Evropi se teze dolazi.
Ili je priliv strucnjaka ogranicen, ili se trazi poznavanje jezika kao presudnog uslova, ili - kao sto neko rece nedavno
o Holandiji - sve vreme, bez obzira na duzinu tvog staza u zemlji te neko pita 'a kad planiras da se vratis'....ili ti
dete u skoli zovu 'auslender'.

Lakoca ostanka, regulisanja statusa, dobijanje imigrantske vize, kao i dobijanje drzavljanstva su u samom vrhu
u poredjenju sa svim ostalim razvijenim zemljama na svetu. Neko ko je dobio green card na lutriji, sasvim lagano
postaje US citizen za pet godina.

Subjektivno - niko te ne tretira kao stranca, jer je imigrantsko iskustvo zivo u svima.

Prema tome, konislave, sasvim je moguce da si sebe prepoznao u kategoriji ljudi kojima sve ovo nece biti ni lako
ni dostupno. Mozda bih mogao da naglasim direktnije 'konislave i slicni, heeej, za vas ovo ne vazi'...ili '...heej, ovo
nije bas svugde, ima slum-ova u kojima se setaju zbrckane face nagrizene amfetaminima'....

Medjutim, uzdam se u default-e zdravo razumskog rasudjivanja koji se kod velike vecine na ovom forumu obicno podrazumevaju.

Samo sa ovog foruma, najmanje njih desetak je imalo prilike da se uveri u sve sto sam navodio.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 27.08.2011. u 11:56 GMT+1]}

Pogledajte i sajtove nalik "glassdoor.com" plate baš i nisu fantastične.
S obzirom na troškove života i na vreme uloženo da se postigne takva plata. Mada, opet poenta je šta želiš sa svojim životom da uradiš.

No, ajde da sačekamo ponedeljak 2am, a u subotu sledeću ću biti u Njujorku, jedan dan/noćenje.

I nemam pojma, ne bih napadao Milancheta, bio je prilično opširan i realan, ali opet i sam je rekao, ko se kako snadje tako će mu i biti.
Kao i kod kuće, i bilo gde drugde u ovom šarenom svetu. A Amerika je jedan luna park, kao što je i Srbija, samo sa drugačijim pravilima ponašanja.

Zanima me,
da li postoji neka diskriminacija na osnovu onog ko je Amerikanac i onog ko nije Amerikanac? Što se tiče plata? Ili samo zavisi od radne pozicije?

Apsolutno nikakva. Onog trenutka kad imas green card ili radnu dozvolu, sve samo zavisi od tvog ucinka.

Ljudi nisu idealni, i svugde se grupisu po raznim osnovama i interesima pa i etnickim, medjutim, u naporu
da u tom pogledu zivotna praksa bude cista i korektna se stiglo blizu teorijskog maksimuma. Takodje, uvek
imas izbora, ako ti se ne svidja firma gde glavnu rec vode jedni, vec u susednoj zgradi mozes da imas firmu
gde kolo vode drugi. Takodje, niko te ne ometa da otvoris svoju firmu i dovedes na sve pozicije drustvo iz
kraja, ako bas hoces.

Nisu retke ni kompanije sa izrazitom etnickom sarolikoscu, gde svi uzajamno postuju druge i nema prljavih
politika. Jedno takvo mesto je bio Palm.

Dobro, toga ima i u EU. Evo na primer moja firma. Grci, rumuni, srbi, hrvati, bugari, turci, holandjani, poljaci, slovaci, cesi, makedinci, slovanci. :-) U HP-u je isto tako. Takodje niko te ne sprecava da otvoris firmu (~5e kosta), mozes da zaposlajvas koga hoces iz EU itd...

Mislim da je to jedna od najvecih prednosti Amerike u odnosu na mnoge drzave Evrope, niko te nece posmatrati kao stranca sto ce ti u mnogom olaksati asimilaciju u drustvo.
Uopste anglosaksonska drustva su na prvu loptu mnogo otvorenija za komunikaciju i strance i to dosta znaci ako si tek dosao. Zato bi uvek radije ziveo u Americi a ne u Svajcarskoj.

Neko pomenu glassdoor... Taj portal je solidan izvor informacija kako o visini kompenzacije tako i o uslovima rada u određenim firmama. Neki komentari su objektivni neki su naručeni...

Postoji bolji izvor informacija o visini plata H1-B radnika; pri pisanju peticije za novog H-1B radnika, kompanije su dužne da uz opis posla objave i iznos plate. Ti podaci (sem imena i prezimena) javno dostupni ovde, od 2002. god. pa na ovamo (H-1B iCert LCA Data). Očekujte prilično velike txt fajlove koje će mnogi tekst editori sa mukom otvoriti (ako ste pod Linuksom, vi[m] ih čita sa lakoćom).

U vezi obdanista za decu - malo sam se raspitao kod zene/zena:

http://www.elitemadzone.org/t435679-1#2937083

a te dve imaju dozvolu za cuvanje dece i ostalo sto spada u to? i da vrse "obuku" predskolske dece (ne znam da li to ima i u usa,ili samo kod nas),koja je obavezna?

Obdaniste ("day care") koje drze te dve sestre potpuno legalno, registrovano, sa svim potrebnim dozvolama gradjevinske/
city ordinance prirode, + njih dve imaju sve potrebne licne kvalifikacije/papire za obavljanje posla. Osim Srba, decu dovode
i par Amera kao i jedna Nemica.

Kad je u pitanju 'obuka predskolske dece', ovde pri osnovnim skolama postoji obavezan ekvivalent 'nultog'
razreda koji se zove "kindergarden". Dakle, nije prvi razred nego godina dana pre, koja je obavezna, u public
skolama je besplatan, radni dan je podeljen na uzastopne periode aktivnosti koje traju krace nego skolski cas,
medju kojima su citanje, pisanje, kalendar, kompjuteri (svako dete za svojim desktopom, igrice i brauzovanje
na National Geografic Kids http://kids.nationalgeographic.com/kids/), igre i sportovi, muzicko, slikanje i kolazi,
neko rudimentarno poznavanje prirode i drustva....

Amerika u svojoj srzi ima nastojanje da se uvek i svuda ostvari "win-win" situacija,
da bude dobro i za kupca i za prodavca , i za radnika i za kapitalistu, "da vuk bude sit
i ovce na broju".

To je ono kad Bil Gejts kaze da ce se posvetiti humanitarnom radu u Africi ali na takav nacin
da to bude dobro za afrikance ali i da biznisi koji poklanjaju pomoc imaju profit od toga.
Tipicno americki.

Moze li to da bude, da vuk bude sit i sve ovce na broju?

Ponekad to je samo obmana i reklama i prazna obecanja.
Ponekad je to samo kupovina vremena dok se ne postigne cilj.
Ponekad bude nekih ustupaka koji realno poprave situaciju.


Za razliku od Amerike to Evropa nema i mnogim ljudima onda Amerika izgleda
kao gadna zemlja koja pociva na prevari lazi nemoralu beskrupuloznosti.

Uhhh, odlicnu si temu naceo.



Naravno da moze.

Direktno: vuk moze da pojede pastira (ne onog sto nema iskustva u cuvanju crnih ovaca, nego uopste).

Uopste - citav niz profesija postoji kojima je win-win u srzi poslovnog uspeha.

Recimo - headhunteri koji pronadju odlicnog kandidata i plasiraju ga na pravo mesto, pravu firmu
gde se ispostavi posle nekog vremena da je seo k'o doope na noshu, potrefio okruzenje, svi srecni
i svi zadovoljni....napravice pozamasnu zaradu, kao i odlicnu preporuku za naredni put.

Provodadzije, likovi koji znaju u sirem regionu momke i devojke kojima je vreme da se zene/udaju,
i koji imaju nos da provale ko je za koga, takodje rade na win-win-za-sve principu, i dobijaju cascenje
od obe porodice mladenaca.

Investitori u nove tehnologije, razni likovi zainteresovani da dunu vetar u jedra perspektivnim projektima,
i da dele rezultate ostvarene iz te saradnje (venture kapitalisti su se izrodili u nesto znatno drugacije).

Ima jedna jako slicna, ne kompletno ista disciplina, a to je 'dobro za ceo kolektiv', 'da se svi osecaju
dobro, postovano, i deo celine', koja je totalno tipicna za amere.

Nigde se bolje ne vidi ta komponenta mentaliteta nego u dva u fundamentu americka sporta:

...kosarci...

(poslednji izraziti protagonisti principa su bili onaj tim Sacramento Kings-a sa pocetka prosle decenije,
sa Divcem i Pedjom, i svim ostalim iz seta ludaka od kojih nikad nisi znao sta ce odakle ce da te snadje,
jer nije bilo toga sta ce jedan za drugoga da urade na terenu, niti se znalo gde je granica u lucidnosti
kojom ce lopta naci svoj put do onoga ko ce je najlakse plasirati gde treba...dok se pred kraj nije i to
malo pokvarilo)...

...kao i americkom fudbalu.

Nikad necu zaboraviti noc u nekom motelu tokom svojih prvih dana u USA, kad sam na jednom od TV
kanala prvi put pogledao u detalje jedan mec americkog fudbala (godine su rane devedesete, mnogo pre
nego sto su TV kanali premrezili planetu).

Quarterback dobacuje loptu jednom od trkaca, koji krece ka protivnickom kraju terena, na koga se
ustremljuje jedno 5-6 protivnickih igraca. U cugu, na svakog od protivnickih igraca se obrusava jedno
7-8 saigraca od ovog koji bezi sa loptom, bacaju im se u noge, grudni kos u grudni kos, guranje tamo,
guranje ovamo, drz-ne-daj...uglavnom - ovaj lik sa loptom uspeva da kroz koridor koji su mu ortaci napravili
telima protrci i 'ladno zabada touch down.

Gledam sve to, i u narednih par sekundi mi protrcava ispred ociju sublimirano sve sto sam upravo ostavio
iza sebe, sistem zivota baziran na ubacivanju klipova u tockove, osporavanju, sitnim nadmudrivanjima,
spletkama i saplitanju, gusenju u raspravama sa mamlazima i sirokom asortimanu poludebila koji nikako
da se sami sklone s puta, i na kraju sirokoj lepezi izdaja ovog i onog vida.

Ako bih trazio geometrijsko mesto najvecih razlika izmedju dva naroda, verovatno bi bila upravo u ovom
domenu - zelji i posvecenosti da se sa velikim zarom sledi kolektivna vizija potrage za kolektivnim dobrom.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 29.08.2011. u 06:24 GMT+1]}

Da li tu negde kod vas slučajno živi neki Balkanac koji je za svog života stvorio nešto novo/razvio neku veliku fabriku nečega od bukvalne nule, a ne preziva se Tesla(ili se nije prezivao) i nije došao sa 20 miliona $(ili ga nije čekala slična suma, od rođene tetke do raznoraznih donacija) ?

@milanche,
deo o kolektivnoj svesti je neizmerno koristan za sve generacije iole posvećene mentalnoj higijeni, a posebno za stasale u vreme ratova i kasnijih propratnih pojava.

Mislim da je za takav uspeh najzaslužnija verovatnoća i veličina populacije.
U sledećem smislu:
0,0001% x 7x10⁶ << 0,0001% x 1.33x10⁹ (prva brojka je srpska a druga kineska populacija).

Ovu verovatnoću 0,0001% (1 u 10 miliona) sam vrlo proizvoljno odredio, ali za takav uspeh pojedinca treba da se poklopi mnogo toga: jedan deo skupa tih okolnosti je do samog subjekta a drugi (možda i preovlađujući) deo su potpuno nezavisni od njega.

Dopuna:

Uvideo sam grešku i želim da se ispravim. Pomenuti koeficijenti ne mogu biti isti za svaki region u svetu; dve osobe, identičnih osobina, jedna rođena u Palo Alto-u a druga u Gobi pustinji nemaju jednake šanse za uspehom. Ali i dalje prevagu nosi veličina osnovne populacije, tako da 7 miliona Srba teško da mogu da nadmaše 300 miliona Amera ili preko milijardu Kineza i Indijaca.

Naravno, ima izuzetaka u nekim oblastima, naročito kad su u (ekipni) sportovi u pitanju.

<sub>[Ovu poruku je menjao rikelme dana 30.08.2011. u 03:22 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao rikelme dana 30.08.2011. u 05:52 GMT+1]</sub>

Kako stoje obe zemlje sa dugom, tj. koliko je svaki gradjanin Evrope i Amerike duzan?

Italija:
http://www.lettera43.it/econom...-rapporto-con-il-pil_breve.htm

Svaki Italijan 32.000 evrica

^Ne bi bilo lose uporediti taj podatak sa tim koliko prosecno svaki Italijan ima ustedjevine.

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_external_debt

Amerikanac = $48,000
EU (ukupno) = $28,000

Apsolutni dug Srbije je 31 milijarda USD, sto je stavlja na 63. mesto na rang listi (od ukupno 186 zemalja) - negde oko trecine od vrha.
Relativno, po glavi stanovnika, dug je oko $4,200, sto nas stavlja na 57. mesto u svetu - opet negde oko trecine.
Kako god okrenete nismo bas toliko zaduzeni koliko nam se stavlja na teret.

Inace, obratite paznju na drzave koje su na dnu liste po zaduzenosti i napravite korelaciju sa najnovijim dogadjajima u tim zemljama.
Zapazicete neke zanimljivosti ...

Eto toliko, tema je malo zasla u domen politike / ekonomije, ali nadam se korisno za sve.

Znam za dvoje.

Prvi je (rekao bih) kod nas malo poznati Milo Medin (Majlo Medin), lik koji je u svoje vreme bio ikona
u Dolini. Rodjen je u USA u srpskoj porodici u Fresno-u, Central Valley - centar poljoprivrednog zaledja
Kalifornije. Svi moji kolege ameri od kojih sam cuo za njega su ga znali kao Srbina ('A-ha, you are Serb,...that's
like Milo Medin, right ?"). Pogotovo ga obozava krug vezan za UC Berkeley, gde je studirao i vazio za jednog
od pravih tech guru-a, vizionara. Stvorio je u svoje vreme jednu od najznacajnih internet kompanija @Home Network
http://en.wikipedia.org/wiki/@Home_Network. Trenutno vodi Google-ovu Fiber Optics grupu.

Vise biografskih detalja se moze naci ovde: http://www.wired.com/science/discoveries/news/1999/01/17425

Drugi je Milan Mandaric (http://en.wikipedia.org/wiki/Milan_Mandari%C4%87), fenomenalan karakter ciju sam
celu porodicu imao prilike da upoznam.



U mojih prvih nekoliko godina u Dolini, za nasu raju je njegova firma Sanmina je bila sigurno prvo zaposlenje za svakoga ko bi
dosao u Dolinu, bez nekih specijalnih kvalifikacija a hteo je da radi.

Za generaciju koja pamti malo duze (sceka, vilil1, ja, madamov, ...i ostale) moze da bude zanimljivo da su fudbalske
legende tipa golmana Mirka Stojanovica (Zvezda), Mihalja Kerija (plavokosi Keri iz Zvezdine halfovske linije Baralic-Keri-Radovic),
Ilije Mitica (centarhalf Partizana iz tima koji je igrao u finalu Kupa Sampiona), Srbe Stamenkovica (legendarni dribler iz Zvezde)
Slavise Steve Zungula (pozarevljanin poznat po igrama za splitski Hajduk) Mesarosa (ne mogu da se setim gde je igrao)
- svi dosli u Kaliforniju da igraju za Mandaricev San Jose Earthquakes, gde su vecinom i ostali. Tu negde su se sunjali
i Petar Baralic (Detroit, Kansas City), a svestenik u crkvi u Saratogi je dugo godina bio nekadasnji prvotimac OFK-a
Radmilo Stokic (studirao i zavrsio Bogosloviju i ujedno igrao u timu sa Santracom, Petkovicem, Turudijom, Stepanovicem).
http://www.thisisderbyshire.co...ory-11570406-detail/story.html


_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 30.08.2011. u 17:36 GMT+1]}

@B3R1

daj resenje zagonetke (nadam se da nije 'procedura Causesku' u pitanju ?)

ovo amer 48k a lik iz EU 28k je vrlo naivan pogled na dug drzava i pojedinaca u njima.
iz tog tvog bi covek zakljucio da je bolje biti u kozi prosecnog Srbina nego prosecnog Nemca i Amerikanca.
takodje, cini mi se da pokusavas da pokazes kako je gradjanin EU manje zaduzen od kolege u USA. to je naivno.

ako hoces da gledas dug, moras da ga poredis sa necim ili ces na kraju da dodjes do zakljucka kako je USA zaduzena jer je na prvom mestu a Srbija je u blagostanju jer je na 63.
ima nekoliko kriterijuma, npr dug prema GDPu, dug prema stanovniku i dug prema prosecnoj plati.
po svakom od njih su skoro sve zemlje EU, nama interesantne, zaduzenije od USA. ono, ne prica se ovde o selidbi u Rumuniju, Estoniju, Slovacku, Litvaniju i Poljsku, vec o razvijenim zapadnoevropskim demokratijama.
Uzmi i u obzir prosecnu platu, jer znas kada ce prosecni Srbin da vratih svojih 4200 dolara? on ako odvoji 10% godisnje plate da vraca dugove, on ce umreti od gladi, dok ce proscni amer sa prosecnom platom od blizu 50.000$ samo morati da vozi manje najskuplja kola na svetu i da ne letuje u Evropi i Havajima vec na Floridi i u CA ili negde vec blize gajbi...

U toj listi sto si okacio je mnogo bitnija stavka "Per Capita" koja pokazuje da je svaka drzava Zapadne Evrope dosta zaduzenija od USA.
znaci uzmes dug per capita pa poredis sa prosecnom platom i skontas da imaju jos dosta ameri da guraju da dodju na nivo WE...(mada se ja ni za jedne ni druge ne brinem)

u svakom slucaju, mi sa mesta 63 smo vec 'duzni ko Grcka' jer narod nema za hleb a ne za vracanje dugova dok u zaduzenoj Francuskoj klosari i beskucnici krakju na Champs elyses u MCdonaldsu svaki dan.

Firmu u kojoj sam radio 3.5 godine je osnovao nas covek. Firma danas posluje na globalnom trzistu, jako dobro stoji i za klijente ima lidere u svojim industrijama kao sto su Atlas Copco, ThyssenKrupp, Colt, ABB, Fuji, NEC...



http://www.webcominc.com/aboutus_manage.html

Doduse, nije silicijumska dolina vec jedan od najdosadnijih gradova u USA ali i to se racuna, sto da ne :)

Mali Off

Pa 'de se seti ovih imena... :)) Keri mi je cesto bio u kuci kao i Karasi, burazer koji je ziveo kod mene dok je studirao DIF se druzio sa njima, Pavikom (kafic 4 - cetvorka, nema ga vise), Dzajicem, Marjanom Benesom, Mate Parlovim... Svi su dolazili kod burazera osim Dzajica, on nikada nije bio, njaga sam upoznao kod Pavike u "Cetvorci"... Kakvo je to vreme bilo, ja relativno klinac a sve 'likovi sa televizora' kod mene kuci... :)

Izvinjavam se ali nisam mogao da odolim! :) Necu vise!


Pozdrav!

Tema previse siroka.

Stvari zbog kojih dajem prednost migraciji u zapadnu Europu:

Godisnji odmor:
od 2 nedelje u Americi - meni deluje nestvarno, Milance je pominjao ispunjene vikende, fleksibilno radno vreme, toleranciju sefova na pauze od 2h, ali to nije odlika Amerike, nego IT industrije, u vecini IT firmi u svetu (pa i Srbiji) radno vreme je fleksibilno, druga prica je sto ti saberi/oduzmi, opet odradis vise od 40h nedeljno... Tako da mi bolje deluje 5 nedelja odmora + sve to sto postoji u IT-u - rad od kuce, fleksibilno radno vreme itd. + dve nedelje zimovanja + 2 nedelje letovanja + koji produzeni vikend. I krajnje je ne-fer govoriti da se radi o ambiciji lenjih ljudi, zato sto ne dozivljavam sebe kao lenstinu nego zelim slobodu da bar jedan mesec u godini moje vreme nije podredjeno potrebama kompanije, nego potrebama moje porodice i mene.

Socialna zastita:
Nabrojano vise puta, zdravstveno, socialno, penziono. Mir i sigurnost koji ti donosi saznanje da postoji zastita u slucajevima bolesti/starosti/nesrece, omogucuje ti da zivis opustenije svoj zivot i da istrazujes stvari bez stalog preispitivanja, npr. "da li mi zdravstveno pokriva slucaj ako se razbijem vozeci rolere". Lepo je misliti "ja radim sve kako treba, meni se to ne moze desiti" ali realno sreca je bitan faktor u svakom parametru zivota.

Udaljenost od Srbije:
pre svega od sire porodice i prijatelja. Nije sad da su nesto posebno, ali ja bolje nemam :)

Skolstvo:
ako hoces kvalitetno skolovanje za svoje dete potrebno je izdvojiti poprilicnu sumu novca u Americi. Koliko dece mozes da izdrzavas namece se kao logicno pitanje ako znas da ce vrtic za decu da te kosta 1-2k dolara mesecno, sta ces da radis sa decom ako dobijes otkaz i sl. U slucaju preseljenja iz Srbije u neku drugu zemlju, tvoj vec zavrsen fakultet obicno zahteva nostrifikaciju (ne pricam o IT-u), ili nastavak studija - samo radi priznavanja diplome koji ce na Americkom fakultetu da te kosta 35-70k dolara a u EU znacajno manje.

Stanovanje:
gradski prevoz, socijalno stanovanje, beneficije za kupovinu prvog stana i sl.



---------------------------

E sad prica vezana za startup-ove, jahte i sl. mislim da u svetu postoji mali procenat (promil) ljudi koji su se spakovali iz Srbije u dva kofera, stavili diplomu medju zube i napravili u prvoj generaciji milione, kao sto neko rece, stvar je sposobnosti, trenutka a bogami i srece, koliki je procenat ljudi sa tom ambicijom krenulo u Ameriku/Nemacku/Svajcarsku a koliko uspelo u nameri, nikad necemo saznati, vecina ih ide u potrazi za boljim zivotom i perspektivom od onog sto imaju u Srbiji. Neko uspe, neko ne uspe, neko se vrati, neko ostane, neko napravi milione.
Moj utisak je da prica o prvom milionu u Americi nije vezana samo za kolicinu zelenih novcanica nego za stvari koje mozes u Americi da kupis sa tim milionom a to su socijalno/zdravstveno/mirnu starost, vise slobodnog vremena, skolovanje za decu itd.

Poz.
Vedran

@Djaki

briljantno sumirane prednosti zivota u Evropi, koji svakoga iz suprotnog tabora
prirodno tera na re-evaluaciju stanovista.

Posle nekog razmisljanja i ponovnog premotavanja filmova, IMHO cela prica se
na kraju krajeva svodi na jedno prosto pitanje:

moze li se idealan sistem odrzati i koliko dugo ?

Nema sumnje da je sistem koji si opisao laksi za zivljenje, i necu u poredjenju sa
svime ostalim pogresiti ako ga oznacim kao 'idealan'.

Takodje, mislim da cemo se lako sloziti sa prostom istorijskom cinjenicom da
takav sistem nije iminentan ljudskoj rasi, i postoji mozda tek nekih stotinak
godina, i cak i medju najrazvijenijim zemljama tek ponegde.

Zasto mislim da je boldovano pitanje jako bitno ?

Generacije bliske mojoj vec imaju jedno jako tesko zivotno iskustvo - suocavanje
sa prostom realnoscu posle pucanja jednog slicnog idealnog sistema. Kao sto je
utreniranom sportisti vrlo lako da popusti dril i sa svakodnevnog napora predje
na kauc, pivo/slatkise, a daleko teze preci obrnuti put, tako je i ogromna vecina
ljudi koja je iskusila mehanizam raspada idealnog sistema i vracanje na puku realnost
dosla do jedne nepomerive odluke koja se ukratko moze sumirati sa 'sve je to lepo...ali nema
nista dok ne uhvatis bika za rogove' (ili 'cvrsto preuzmes kormilo u svoje ruke').

Dakle - lepo je dok je lepo, ali kad prestane da bude lepo, tranzicija na tvrdu
zemlju je mnogo bolna i nezgodna.

Kako vidim da se stvari krecu ?

Na raznim drugim temama je podcrtan prirodnih mehanizam spojenih sudova, kao i
cinjenica da se ne moze beskrajno dugo ziveti izolovan, pod potpuno drugim principima
od okoline.

Ovlas pogled na desavanja u svetu pokazuje da je brzo rastuci trend upravo suprotan
od idealnih sistema, u kojima je pojedinac oslobodjen od 'taking care of business'.

Kompletna Azija funkcionise na 'misice, sklekove, tegove, zuljeve i znoj'. Japan odavno,
Koreja poslovicno, a o Kini da ne govorim. Ima i gde dobijas kompletnu brigu o sebi od kolektiva,
(stan, obdaniste, dobru platu...) ali za uzvrat kolektivu (zemlji, firmi) prakticno predajes
sebe kompletno (prema pricama kolega Indusa koji su karijeru pocinjali u Koreji, tamo nije
nista neobicno da ces prespavati u firmi sekvencu od 2-3 dana).

U USA nema tolikog fanatizma, ali poslovicna sloboda u razmisljanju, svakodnevna praksa
da se stvari nazivaju svojim imenom, velika licna odgovornost i istreniranost u brzom donosenju
odluka...na kraju donosi statisticki lako potvrdivu inventivnost, kreativnost, i odatle jos uvek
pristojnu sumu komparativnih prednosti.

Licno ne vidim mogucnost da ce evropski sistem koji si opisao moci da traje (za sve
prakticne primene) neograniceno dugo bez promene.

Takodje - ne vidim da promene mogu da idu u bilo kuda osim u pravcu smanjene licne
lagodnosti, povecane licne odgovornosti, povecanog samopregora, spremnosti na povecan
rizik i sve veci broj raskrsca na kojima mora da se donose strateske odluke na individualnom
nivou. Zapravo - sudeci po onome sto cujem od rodbine koja je vec 50+ godina u Evropi,
veterana u reputabilnim industrijama - to je vec odavno sasvim primetan trend.

Jedino je pitanje - jos koliko dugo ce moci da se 'odlebdi na povoljnim vazdusnim strujama'.

Za nekoga u mom starosnom dobu - vrlo verovatno do kraja radnog veka.

Za nekoga ko je tek na pocecima karijere - jako sam skeptican da ce sve proci lagano do penzije.

@milance

Zasto ovu temu ne bi ispunili cinjenicama i korisnim informacijama o trenutnom stanju i prednostima zivota u Americi i EU, takve informacije imamo i mozemo biti sigurni da su tacne.

Razumem potrebu za gledanje unapred, ali sta ce stvarno da bude svaki covek treba sam da proceni, moje misljenje se recimo dijametralno razlikuje od tvog po pitanju buducnosti ali sta to uopste znaci, to je spekulacija na osnovu jako suzene kolicine informacija. Da li ce stvarno tako da bude ili nece, ne znamo ni ti ni ja.

[quote]milanche:

moze li se idealan sistem odrzati i koliko dugo ?

Ovo je pravo pitanje. Ovo je pitanje koje cesto cujem u svakodnevnim razgovorima i imam i odgovor na isto. Vecini se odgovor ne svidja, ali to je problem zablude koja se opasno forsira i koja se sve vise prima ovde kod nas ( za ostatak Evrope ne znam).

Ako se od malena kroz obrazovni proces i kroz socijalizaciju mladim ljudima predoci da pare nisu nesto najvaznije u zivotu cemu treba po svaku cenu teziti vec su samo jedno sredstvo koje moze poboljsati zivot.
Pare trebaju biti kao kondom. Kondom vrsi posao i pomaze u zivotu da ti bude lepse time sto neces dobiti neku polnu bolest ili dobiti neplanirano dete koje ce ti samo zakomplicirati zivot, ali nikako kondom ne moze biti nesto cemu ce mo teziti.
Takodje kroz obrazovni proces i socijlizaciju mladih treba im objasniti da je sigurnost i sloboda necemu cemu treba teziti jer to su najvrednije i najskuplje stvari.
Ne zagovaram ja hipi komune i komunizam da ne pocne neko da palamudi. Vec zagovaram sisem koji lici na sistem u skandinavskim zemljama, samo sto bi uveo stroge sankcije za sve koji pokusaju da zloupotrebljavaju taj humani sistem..
Ja propagiram sistem gde ce se od plate odvajati velika suma koja ce se koristiti za jacanje cocijalnih fondova i za kvalitetno obrazovanje. Sistem gde ne moze da se pojavi na televiziji ili u bilo kom javnom glasilu neko ko je kao najveci uspeh u zivotu kupio odelo od 5000 eura. Sistem gde se pare normalno zaradjuju vrseci svoj posao, ali gde etalon vrednosti ne moze biti suma na racunu.
Ako se evropski sistem odupre amerikanizaciji, onda ima sanse za buducnost.
Jedino sto bi trebalo da se uradi, a polako pocinje da se radi, je da se drzave malo zatvor za dosljake sa strane i da se uvek prvo daje prednost domacima, pa tek onda dosljaci.
Takodje bi po meni trebalo da se reduciraju privilegije neobrazovanima. Moze neko da bude bolestan i on/ona se trebaju zastititi od strane zajednice, ali neko ko nije hteo da se obuci za nijedan posao i sad kao takav trazi zastitu zajednice treba biti kaznjen.
Treba se povecati odgovornost roditelja za svoju decu.
Iskreno mislim da ce intelegencija u Evropi probuditi iz nekog sna i onda je buducnost obezbedjena. Ako se to ne desi neminovno se namece sudbina Amerike, kao nesto sto ce se pre ili kasnije dogoditi.
Slucaj koji navodi milanche sa aziskim drzavama je specihican sam po sebi jer se tu trebaju uzeti u obzir dva momenta. Prvi, njihovu trediciju i drugi taj da su to sistemi kojima je americki sistem osnovna vodilja.

^
...rece Konislav u istoj temi gde je objasnjavao da smisao zivota treba da bude: moliti se bogu da dobijes nasledstvo od babe, dede, mame i tate, rasprodati to nasledstvo, i skupiti 200.000 eura, staviti 200.000 eura u banku i ziveti od kamate kako bi mogao svakog dana da se setas po parkovima i dosadjujes jer ne znas sta ces sa sobom.

moras covece shvatiti da ima ljudi koji bi se toga stideli, koji ne bi mogli u ogledalo da se pogledaju da im tako prolazi zivot.
naravno, utopija koju ti opisujes je ok za ljude poput tebe, i svakako ih je dosta, narocito u Srbiji(zato smo izmedju ostalog ovde gde smo) ali ima i drugih ljudi potpuno suprotnih.
(ja bih se licno osecao ko pacov i parazit kada bih tako ziveo, a kada bih bio u toj situaciji spletom okolnosti, stideo bih se i trudio to da sakrijem)
za te druge ljude je mozda bas ta USA ili Evropa koja takva moze postati.

Ne mogu da shvatim sta je negativno u mojoj prici, jer ti ne dajes nikakvu argumentaciju kojom bi pokazao ili dokazao negativnost mojuh stavova. Stideo bi se i ja sam sebe da razmisljam kao ti, ali na moju srecu nemam tih problema.
Inace mi smo lepo ziveli dok nisu poceli da se pojavljuju likovi koji namecu amerikanizaciju na nasim prostorima. problem je nastao kad nisu uspeli da naprave Ameriku iz snova, vec su napravili Bronx i tu su stali.

verujem da ne mozes da shvatis, kao uostalom dobar deo mojih prijatelja, drugova i poznanika. to je jedan potpuno suprotan nacin razmisljanja.

iz tvoje perspektive, zapadni sistem, ovakav kakav je, 'ide ka propadanju', 'izgubljene su prave vrednosti', 'ne znaju da zive', 'na ulici svi nesto zure i to me jako nervira' i sl. sa druge strane, ja imam svo razumevanje za taj radni i stvaralacki instinkt, za zelju da se nesto uradi i ostavi iza sebe. i makar sanse za to bile male, postoji nesto sto te tera da se trudis i izboris sa sansama. a nemam ni malo razumevanja za ljude koji bi da izlenstvuju do svojih 60 i onda kad pogledaju nazad, mogu samo da shavete da znaju sve parkove u drzavi... i da je to sve sto znaju.

ja bih se osecao kao parazit da nista ne radim, ti bi se osecao kao rob da radis kao u USA sto rade... zato i zakljucujemo da za tebe USA nikako nije, ali ne mozes da tvrdis da je taj sistem uzasan, da svako ko kaze drugacije laze, i sl, jer definitivno postoje dva suprotna, suprotstavljena stava i pogleda na svet, zivot, i sanse u zivotu.
veruj da ima gomila amera koji rado rade za svojih 30k godisnje uz svest da sa dovoljno truda i ako se sloze kockice mogu da dodju do 100k, koji bi radije nastavili da rade za tih 30k nego da odu u norvesku da rade za 40k isti posao, ali da im je zivotna perspektiva da jednom doguraju do 45k. tako da i ta prica o jadnim amerikancima koji nemaju da jedu ne pije vodu jer vecina njih sebe ne smatra jadnim vec srecnimu sistemu koji pruza sanse. najvece sanse da nesto steknes ako si prosecan covek a ne sin milionera su upravo u USA.

Izgleda da svi zagovornici USA zivota na ovom forumu imaju kompleks "hocu da postanem Milioner" i to im je jedini cilj i razlog zasto zagovaraju teoriju da treba raditi ko konj sa sto manje godisnjih i vise radnih nedeljnih sati. Iako su za ovih 15 strana dali samo dva primera, i to jedan srbin je rodjen u usa i bio guru u krugovima (sto nije prica o prosecnom IT-jevcu sa ovih prostora koji samo zeli normalan Zivot).
Ako mislite da ce Evropa propasti sto daje duze godisnje od USA onda se grdno varate.

Cinjenica je da kapitalizam i konkurencija ne ostavlja mesta za opustanje, ali Evropski radnici sigurno ne ispijaju kapucino i dzabalebare. Kada se u Srbiji u zadnjih 10 godina dosta toga promenilo, i da sada jedan prosecan radnik radi udarnicki 90% svog radnog vremena, jako mnogo njih rade po 10 i vise sati dnevno, onda ni u nemackoj sigurno ne sede na lovorikama.
Ono sto vi ne razumete (a pre bi rekao da necete da priznate) je da je taj vas ekstra rad i trud u stvari jedna jahta vise za vaseg poslodavca u USA.Evropa nije kapitalisticka zemlja 200god kao Amerika gde su 200god pohlepe Americkih kapitalista zavele teror nad narodom i naterale ih da misle da je takav rad normalan.Evropa je tek odnedavno kapitalisticka, i ostaci socijalizma i komunizma koliko god da nevaljaju, ipak je njihova zaostavstina da se bolje odnose firme prema radnicima i trenutna prednost. E sad, navika je cudo, i polako ce pohlepni biznismeni da menjaju zakone u Evropi i da navikavaju radnike da radnici moraju da rade ko robovi.
Sve sto je dosad napisano je da vi u stvari trazite razloge za opravdanje zasto radite 10 i vise sati sa manje godisnjeg.
Nikog normalnog nemozete ubediti da je vasa maksimalna efikasnost i maksimalni trud i zalaganje za firmu u stvari zato sto bi firma propala kada bi imali dve nedelje vise odmora godisnje. Ajde da vidimo koliko su zaradili vlasnik tvoje i vlasnik kineske firme. Video bi da su oni ti koji zgrcu milione a mi radimo ko konji.
TO je cela Sustina!
Zasto Amerikanci ne vole da trguju sa Japanskim i Evropskim Akcijama? Zato sto nema kod njih vrtoglavih skokova akcija nego su sve postepni rastovi.Ali pogresno je misliti da je prednost Amerike sto se moze brzo postati milioner ili gubitnik, jer jedino Warren Buffet svata da skokovi i padovi na dnevnom,mesecnom nivou neznace nista kada ce na kraju kada se gledaju akcije na godisnjem nivou one blago rasti ili padati u zavisnosti od globalne situacije. I onda opet isto dodje kao i japanske akcije.
Ono sto je po sredi kod tebe milance-ta je da si ti radoholik i da volis konkurenciju i borbu i rad (takav sam i ja - za dva meseca punim 10god bez ijednog dana godisnjeg i subote slobodne, a 3god sam i nedeljom Radio) i da si navikao da te upregnu ko konja i da pravdas sve to patriotizmom kako najnoviji mp3 plejer koji sada svi kupuju sadrzi tvoj kod (ubedjen sam da ti cak ni to nije toliko vazno nego zbog straha o gubljenju posla koji su ti namestili u Americi, ti to stavljas u rezime kako bi bio vredniji Radnik), ali nametati drugima da je takav rad neminovnost da bi tvoja firma mogla da se takmici sa azijatima je cista glupost odnosno pogresno ubedjenje i verovanje sa cim kapitalisti plase svoje radnike i drze ih u saci.

I na kraju ispada da nema mnogo razlike izmedju vrednih evropljana i amerikanaca. :)

Kao sto sam napisao, u Srbiji pogotovo u zadnjih 2 godine ljudi ginu od rada u malim a i velikim preduzecima za malu platu. ja sam pocetkom 2000-te vise zaradjivao za 4 puta manji posao.U to vreme moje gazde su bili skromni biznismeni. Kada su se rasirili onda u poceli kupovati dzipove i jahte i skupocene umetnicke slike i kuce u grckoj, a prodavali nam maglu da nema para i da mora vise da se radi.
Takvih primera u Srbiji ima kolko hoces.
Isto tako je i u Americi.
Tako da Evropsko ophodjenje prema radnicima ne moze se nazvati neefikasno i da ce takav sistem puci jer nije konkurentan Americi ili azijatama, to su price za malu decu.
Problem je sto sindikate vise niko nista nepita niti politicari koje biramo nerade za narod nego za tajkune.

Koliko se ja secam globalna ekonomska kriza se zapatila prvo u Americi a ne u Evropi. Ili sam ja nesto prespavao ?
Krediti , konzumerizam, potrosnja onog sto nije stvoreno tj. zaradjeno. Bez kontrole.
Mislim da Amerima vise treba jedan reality-check nego Evropljanima, ali zbog tog vaseg sveprisutnog optimizma koji je kao mac sa 2 ostrice mozda nece nikad ni doci .

Takodje toga ima i u evropi i istiina je da neke drzave preterano "socijaliziju sistem" koji je neodrziv tj. neke su sposobne i ekonomski i mentalno za to a neke definitivno nisu ,
ali Ameri ga za neke moje pojmove previse dehumanizuju.

I ako je sustinski dobro skrojen da coveka tera da bude samosvestan, vredan, donosi vazne odluke , razmislja o svojoj buducnosti, ne ceka da mu drzava nesto obezbedi itd...
previse se zapatilo pohlepe i gramzivosti u tom drustvu gde vise nije problem da covek coveku bude rob nego je covek novcu postao najveci rob .
Tako da ni to nije odrzivno na duze staze.

Interesantna tvrdnja, ali ako detaljno pogledas sta su "ameri" na temi pisali oni i ne kazu da Amerika ne pravi probleme, nego da su agilniji i da se lakse prilagodjavaju. Meni se nekako cini da evropska kriza trese sve vrednosti iz korena na ovom nasem kontinentu. U USA mi se sve nekako cini da oni to pisu na checklist kao jedan od problema (trenutno prvi na listi).

Hmm . a kako su resili ili kako ce da rese pitanje "pohlepnih bankara" ?

Vidim da niko nije izveden pred sud niti da je neko odgovarao . Ako nista drugo da ih markiraju za ubuduce .
Ako si gledao film Inside Job videces lako koliko je ljudi bilo ukljuceno u taj posao pa cak i univerzitetski profani promovisuci deregulaciju finansijskog trzista
omogucujuci cist teren ovim drugima a koliko su se ustvari posle toga svi veoma lako oprali od bilo kakve odgovornosti. Cak su neki i bonuse dobili .

A sto se tice EU njih trese multietnicka i multikulturalna groznica i to je nesto bi trebalo da se pozabave vrlo brzo
a sa druge strane USA je najbolja zemlja na svetu sto se tice toga .

@devil2000

Da ne bi pravio greske usled manjka podataka - vec sest godina imam svoj biznis, ne zavisim
od sefova, jedino brinem o customerima, i u poslednje vreme moram da ponekoga i kulturno
odbijem.

Moj godisnji odmor je poslednjih nekoliko godina trajao najmanje cetiri nedelje (more + Bgd).

Ako sam ja slobodan da se izlezavam i imam vise slobodnog vremena od tebe onda sam ja u velikoj prednosti jer imam vremena da procitam vise knjiga od tebe, imam vise vremena da pogledam film ili slusam muziku, imam vise vremena da se druzim sa prijateljima, imam vise vremena da se druzim sa rodjacima, imam vise vremena da putujem, tako ja izgradjujem i nadgradjujem samog sebe.
Ako imam vise slobodnog vremena onda sam pod manjim stresom, cime stitim sebe i direktno poboljsavam svoje zdravstveno stanje. Opusteniji sam, ne nerviram se, ne brinem se mnogo za razno-razne gluposti. Vise se odmaram, mogu i cesce da j*ebem od vas koji non-stop radite.
Ti se slobodno bori i nemoj da zalis da u toj borbi dasi i svoj zivot.



Objasnio sam ti sta ja radim u slobodnom vremenu, pa da se ne ponavljam.
Mogu da kazem da je taj sistem uzasan jer sam video kako to izgleda. Znam ja da ima mnogo amera koji rade za 30k godisnje uz kakvu hoces svest ALI koji nisu doziveli ono "AKO" da im se kockice sloze. Ja samo kazem da je procentuano mnogo veci broj onih kojima se kockice nisu slozile u odnosu na one kojima su se kockice slozile. Tako da treba kad se pricao o nekom sistemu ili drzavi da se spomenu i jedni i drugi, jer oni zajedno cine taj sistem. Ja ne kazem da vi lazete o ovome ili onome, vec da lazete kad samo govorite o tome sto je neki pojedinac uspeo da postigne i tako predstavite taj sistem idealnim, a pritom ne spomenete koliko drugih u tom sistemu nije uspelo da ostvari to sto je taj mali broj uspeo. Ako govorimo o lepoti jednog grada, daj da prikazemo i gradjane tog grada koji zive u bedi i da uporedimo koji je njihov odnos.
Mozda je tecno da bi vecina ostala da radi za 30k nadajuci se da ce mozda zaraditi 100k, umesto da ode u Svedsku i da maksimalno dogura do 45k, Ali to moze da bude proizvod zablude ili neznanja, iz iskustva bih rekao nepoznavanja nicega osim ulice u kojoj se zivi ( o nepismenosti Amerikanaca po pitanju geografije mozemo da otvorimo posebnu temu). Ajde sad da napravimo analizu koji procenat onih koji radi za 30k ostane na to, a na drugoj strani da vidimo koji procenat Svedjana uspe da dogura do 45k.
To kako ko dozivljava sebe je malo kompleksnije pitanje i to moze biti proizvod lose percepcije, proizvod mentalne ili psihicke poremecenosti.
Ako neko nema da jede on nema da jede, a da li on dozivljava sebe srecnim ili dozivljava sebe koa Napoleona, to je drugo pitanje. Ajde da vidimo koliko takvih ima u USA, a koliko u Svedskoj ili Norveskoj ili Nemackoj. Ajde da prodiskutiramo o stopi kriminaliteta u USA i stopi kriminaliteta u Evropi.
Kad pocnemo da vodimo diskusiju gde cemo prikazivati sve elemente jednog drustva, dobicemo konstruktivnu diskusiju i utvrdicemo pravo stanje.
Takodje nije tacno da USA pruza najvece sanse da nesto steknes ako si prosecan covek. Uzmimo celu armiju nansih ljudi koji zive u Evropi, pa da vidimo sta su stekli i kako zive. Ajde da vidimo kako su prosli nasi ljudi koji zive u Nemackoj, u Svajcarskoj, u Francuskoj. Moramo da dodamo da je ogroman broj ljudi sa ovih prostora odlazio u Evropu neobrazovan, da vidimo kako su prosli i da vidimo mogucnosti stvaranja "necega" jednog neobrazovanog dosljaka u USA.
Procitaj polako ovo sto sam napisao, procitaj nekoliko puta ako treba, posle se javi sa odgovorom.

To je ukupno cetiri nedelje za nekoliko poslednih godina, ako sam dobro razumeo.

Definitivno sam mogao i jasnije da se izrazim:

Dakle: Svaki Moj godisnji odmor je poslednjih nekoliko godina trajao najmanje cetiri nedelje (more + Bgd).

Sto se svega ostalog tice - nema nicega sto vec nismo razbistrili i po deset puta (procenti, kriminaliteti, licni prosperiteti....), i
odgovore na sve nedoumice smo tacno dali (sta, koliko, pod kojim uslovima i dokle). Nemoj imati bojazni da to sto si pisao
nije pazljivo procitano - ali - takodje - procitaj celu temu od pocetka, na masu pitanja su vec jasno ocrtani odgovori.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 03.09.2011. u 04:28 GMT+1]}

nisu svi zadovoljni Italijom i njenim sistemom !

http://inchieste.repubblica.it...lavitola-21119423/?ref=HRER1-1

@konislav


da, i umesto svega toga tako lepog i divnog sto mozes da uradis, ti si resio da, citiram, "setas po ceo dan po parkovima i ne znas sta ces sa sobom"

a i slabo ces se nesto naputovati od parazitskog zivota finansiranog kamatama iz banke.

a kao sto rekoh, cak i da je sve to tako, za koju deceniju kad budes star i nemocan, imaces iza sebe sve ono sto si prosao kroz zivot-parkove i lisce.
mene ta pomisao uzasava, ne zato sto ne bih imao cime da se kurcim pred rodjacima novim mercedesom(uostalom, pricamo o USA, kojim rodjacima da se kurcim? to mozda ovi nasi baustelci sa kojima se identifikujes), vec zato sto je to jedan prazan zivot bez izazova, sem ako ti izazov nije neki central park ili nesto vece, gde ima da se seta vise nego sto noge mogu da izdrze...onda je to pravi zivotni challenge)


jako sam radoznao, koji si ti to sistem video, i gde? i iz koje perspektive? kazem, ako si bio posle uragana ili posle 9/11, onda mogu da razumem to sto pricas, ali sa druge strane nije bas pametno davati takve ocene na osnovu jednog tako povrsnog iskustva koje je svakako vise izuzetak nego pravilo. eto, verujem da su mnogi ovde radoznali gde si ti to bio i sta si video kada imas dijametralno suprotna iskustva od svih koji su bili u USA.


eureka! pa reci mi molim te, ko to ne kaze? eno, ima gomila statistika koju smo izneli koja to isto govori. ja samo ne razumem zasto se ti uporno identifikujes sa luzerima. ovde se bas prica o obrazovanim ljudima koj itraze poredjenje sansi izmedju USA i EU. znaci, sa mojom diplomom ili znanjem, gde bih mogao bolje da zivim i u kom pogledu.

eto, mozemo, ako bas insistiras, da otvorimo posebnu temu "vodic za USA i EU za luzere" ili "gde mediokritet bolje parazitira", ali siguran sam da to nije tema ovog topika, jedino ti to ne kapiras.

a ma covece, mi govorimo o ucenim ljudima i inzenjerima. ja sam bio jako nalozen da odem u DE, ucio jezik, isao na kurseve, putovao tamo xy puta, slusao price nekih nasih masinskih inzenjera koji su radili za tojotu, ili u nuklearnoj elektrani, i svi imaju samo reci hvale za sistem, sve naj, i onda se na kraju ispostavi da se stan iznajmljuje, da su vrlo blizu osecaja da su tretirani kao gradjani drugog reda i da za svaki posao za koji se prijave, moraju da budu 3 puta bolji od bilo kog nemca da bi dobili posao. a tamo su od osamdesetih... e to nema u USA da inzenjer ne moze da skupi pare za stan posle 20 i kusur godina zivota.
drugo iskustvo je to da je moja devojka, amerikanka, bila na rodjendanu, kucnoj sedeljci, kod jednog forenzicara, profesora univerziteta(devojka tog profesora je drugarica moje devojke pa je bila pozvana) sa sve njegovim elitnim drustvom, sve bogatuni i visoka klasa Minhena i Nurnberga. na kraju, kada se vince ispilo i kada su se oslobodili shvativsi da su 'medju svojima' aka zapadnjacima pocelo je "jao, kako imam jednu spremacicu, glupa je ko noc, iz ceske je, gade mi se oni" a drugi se svi slazu "jeste cesi smrde, pa se koleginica nadovezuje "jeste, ali poljaci su jos gori, veruj mi", zati su opleli o jugoslovenima(tako nas sve zovu sa ovih prostora) i tako se razgovor orio dok na kraju nisu zakljucili uglas da su svi sloveni gamad smrdljiva koj treba samo da ciste klozete i eventualno da budu spremacice, ali je to rizicno jer u dusi imaju to da vole da kradu. vise od toga ni ne zasluzuju gamad slovensa(i turska) kada su genetski osteceni i nenormalni...

eto, ako ti on u lice kaze "kad planiras da se vratis kuci u srbiju" mozes da mislis sta prica o tebi u drustvu prijatelja fasista...

mozes ti da otvaras te teme koliko hoces, ali na madezoneu... o tome se moze polemisati, ali ja akda sam bio u porodici u USA, devojcica od 16 godina(nema veze sa srbima) ide na advanced class iz istorije pa me je propitivala za one janjicare i porez u deci(danak u krvi) i zasto su to radili i poredila mi to sa nekim slicnim 'nametima' koji s se desavali u indiji(a ja ko tele blenem). ona je znala bolje istoriju WW2 od bilo kog mog druga sa prava i bilo kog gimnazijalca koga sam poznavao. to naravno ne znaci da su ameri najpametniji i svi znaju istoriju, ali je definitivno da ako hoces da platis za edukaciju(mala je u privatnoj skoli) mozes da dobijes najbolju na svetu.
a ti imas predrasude jer si verovatno bio u najgorem delu nekog najgoreg grada i onda to poredis sa centrom Minhena npr... ako hoces da poredis lose i lose(ne znam zasto bi to radio, al vidim da se na to lozis) onda poredi hiljade beskucnika londona ili predgradja pariza gde se ljudi ubijaju za dinar.

upravo to, neko moze da kaze da je uspesan u zivotu i da je srecan dok seta parkom jer je dobro prodao kucu koju je nasledio i sada zivi od kamate... a da nikad nije popricao sa profesionalcem.


o cemu pricas covece? ajde jos jednom te molim da kazes gde si ti to bio u USA gde ljudi sa 30.000 platom nemaju da jedu.

moze, ali onda uzmes u obzir da se u USA robuje kada si kriminalac dok u, 'odredjenim' mediteranskim drzavama kriminalci imaju ledja policije, i sasvim sigurno velika vecina njih slobodno seta ulicom, dok su u USA, hvala bogu, zatvori puni. to je po meni samo prednost a ne mana.


a znaci tu smo dosli, ti bi da poredis ovih par nasih nemaca sa foruma sa najsiromasnijim slojem amerikanaca???
ti si definitivno najpristrasniji i najpovrsniji covek na svim temam sto sam citao.
ako hoces da poredis armiju nasih ljudi u nemackoj, savetujem te da jednom udjes u autobus beograd-minhen p aonda poredi. to sto ima u tom autobusu, to nema nigde na kugli zemaljskoj. takvu tugu nisi video ni u najgorem delu bronksa, ni u jednom misisipiju ni new orleansu posle uragana.
to su ljudi koji ne mogu da sastave kraj sa krajem, svercuju po boks cigara ne bi li zaradili 20 eura. to je tuga i ne zelim nikome u zivotu da budu na mestu velike vecine tih nasih ljudi za koje ti tvrdis da zive ko lordovi u poredjenju sa jadnim sitnim amerima. ti covece pojma nemas jer ocigledno nista od toga nisi video a citas novine i zakljucujes na osnovu nekih rekla-prepricala-slagala-precutala-kazala informacija i verujes.

opet tvoja opsesija neobrazovanim ljudima. ja NISAM neobrazovan. niko odavde ne planira neobrazovan da ode u USA ili EU. koga ovde na forumu konkretno zabole cosak za to? kontam ja to, pravda, leba bez motike, neobrazovan a da dodjem do dobrih para, ali ja u to ne verujem i po meni nepismeni i visoko obrazovan ne treba da se porede po kvalitetu zivota. nisam ja dzaba grejao stolicu 24 dok je komsa djura pikao fudbal. zato ce komsiji djuri perspektiva da bude, ako ima srece, da svercuje cigare busevima i moli se da ga ne uhvate panduri a meni da budem medju onih 10% u USA...

ne razumem cemu tolika opsesija nepismenima, mediokritetima, svercerima i luzerima i zasto se sa njima identifikujes?
ja mislim da je bi i pile do sada shvatilo da ne pricamo o njima vec o (u najvecem broju slucajeva IT) inzenjerima o sansama za kvalitetan zivot, sanse u njemu i zaradu u EU i USA.
eto, podrzavam te da otvoris temu "cari socijalne pomoci u svetu" i da resimo tu tvoju nedoumicu.

Prvo da te pitam o kakvim parkovima govoris i ko to provodi vreme po parkovima? Ja sigurno nisam taj i ne znam kako si to izmislio.



Bio sam u Houston, TX, tri puta, inace sam radio sa Amerikancima tri godine u Kuwait-u i Iraq-u i samo prenosim sta sam ja video i sta sam od istih tih Amerikanaca cuo. Imam rodjenog brata koji je bio takodje u USA i kojem ne pada na pamet da tamo ostane da zivi vec se odlucio za London. Inace od obrazovanja ima Masters iz ekonomije koji je zavrsio u Engleskoj. Imam jos prijatelja koji zive u Kanadi (koja je jos bolja po pitanju socijale) i koji jedva ceka da se vrati nazad u Evropu.



Ne moras da otvaras novu temu, mozes samo izneti podatke kad o necemu pricas koliko inzinjera koji koji budu dosli iz Srbije i pokusaju da dodju do plate od 100000 mogu uspeti u tome, a koliko njih ne uspe. Tako cemo videti kolko je verojaatnost realizacije toga, a iz cega ce mo zakljuciti da li je to bas toliko idealan sistem i da li je to bas toliko obecana zemlja kako vi pokusavate da je prikazete.
Podji od sebe, kad si otiso u Ameriku i do koje pozicije si uspeo da doguras, koliko je inzinjera koji nisu iz Amerike u firmi u kojoj radis i na kojim su radnim mestima, odnosno koji procenat njih uspe da dogura do najvisih pozicija.



Mozemo malo da prodiskutujemo o mrznji izmedju crnaca i belaca u Americi.
Kao sto Nemci imaju misljenje o Jugoslovenima ili ostalim Slovenima da su gamad, tako i ja imam misljenje za Nemce da su fasisti i osobenjaci i ne volim da se druzim sa njima, za Slovence mislimo da su svi pederi. Cigane ne volim da vidim, Indijce jos manje. Ziveci i radeci sa Amerikancima nisam video slucaj da dva belca pricaju pozitivno o nekom crncu. Nesmeju to javno da pokazuju na poslu, ali u medjusebnom razgovou i mi smo ih zvali "crnje", tako da mu to doje na isto.



Opet te pitam, kakve to halucinacije imas, pa ti se stalno pricinjavaju parkovi?



Kad nesto citiras onda nemoj da izvrces receno, vec lepo iskopiraj i lepo odgovori. Ne kazem ja da neko sa 30000 nema da jede, vec je bilo reci o percepciji kako i neko ko nema da jede sebe ne dozivljava jadnikom vec se i dalje nada da ce uspeti u zivot.
Na sta sam ti ja odgovori da nije bitno kako sebe dozivljava onaj ko nema da jede. On jednostavno nema da jede i on je jadan. Moze on sebe dozivljavati kao Napoleona ili kao marsovca, ali to moze biti posledica narusene psihe. Fakat je da je taj neko gladan i kako takav jadan, nebitno sto on mislio o sebi.

Inace taj sa 30000 nije gladan, ali nije mnogo daleko od toga. Ima da jede, ali mu mnogo toga fali. Cak mu i mnogo vise fali nego sto ima.
Ako si ti taj inzinjer sto ima 30000 US$ godisnje, onda te zalim. Mozes ti da pricas price ovde, 30000 je blize siromastvu, nego pristojnom zivotu, a svetlosnim godinama daleko o bogatstva. Pa ti sa tom platom ne mozes do Srbije da odes. Moraces da stedis nekoliko godina kuci da odes.

Pricam i ja celo vreme o obrazovanima i o tome da se ne nadaju da je tamo u Americi med i mleko i da samo treba da se pojave na nekom od aerodroma i pocinje osvajanje raja. Pricam o armiji pismenih koji su posli noseni tom laznom pricom, pa su zavrsili kao taksisti ili raznasaci pice. Pricam o armiji naivnif ili neinformiranih ili obmanutih koji polaze put Amerike misleci da je to obecana zemlja, koji ovde rasprodaju sve sto imaju da bi poceli novi zivot u "obecanoj zemlji".
Svojim komentarima pokusavam da se obratim svima koji tako razmisljaju, da to ne cine ni u ludilu i da nikako ne prihvataju vase sarene lazi kao jedinu istinu, zaslepljeni pricama o milionima i jahtama.

P.S. Ako si ti sa platom od 30000US$, moli boga da ti ne prsne slepo crevo, jer ti bankrot ne gine. A sto ces decu da iskolujes sa tom platom da ne pricam.

@konislav



Inzinjera sa 30 hiljada godisnje je lako zaliti, medjutim - strasno tesko ga je naci.



Po milioniti put - valjalo bi da visestruko povecas fokus na opazanje konkretnih pocetnih
cinjenica, jer ti greske u toj fazi vode algoritam zakljucivanja u katastrofalno pogresne
rezultate.

rikelme, clan ES-a i jedan od onih koji su pre manje od godinu dana prispeli na tlo USA
direktno iz Srbije (kao i jedan od onih koji novu sredinu dozivljavaju daleko manje entuzijasticno
od ostalih) je na jednoj od predhodnih stranica prilozio link

(http://www.elitesecurity.org/t435106-13#2936626)

sa koga mozes download-ovati kompletan i zvanican spisak o platama inzenjera kojima
kompanije rade H1B (radnu) vizu.

Ukratko - da bi kao stranac dobio radnu vizu u USA, kompanija mora da ti da platu ne
manju od tzv. prevailing wage. Dakle, nema ni teorijske sanse da kao stranac dodjes i da
imas manju platu od te i tolike. Ne postoji normalna americka firma koja ce da se spusta
u hohstapleraje i da radi par hiljada godisnje manje ustinute na tvojoj plati rizikuje da bude
zatvorena, CEO da dobije par godina robije, i/ili da mu bude zabranjeno da u toj ili slicnoj
ulozi bude ubuduce.

Dakle - ako si dospeo do nivoa da neko iz USA hoce da potegne da te dovede i da ti radi
papire - ne mozes ni u teoriji dobiti manje nego sto zakon propisuje.

Konkretne cifre variraju u funkciji regije, konkretnog zvanja, kao i obrazovanja.

U kvalitetnijim inzenjerskim sredinama (severna Kalifornija, San Diego, LA, Seatlle, Portland,
Austin TX, Boston, research triangle park u North Carolina-i...) platu od 100,000 USD normalno sposoban
inzenjer sa H1B vizom dostize za prvih 1-5 godina provedenih u struci. Normalno sposoban inzenjer
sa green card-om, koji ima punu slobodu da menja firme kad god hoce, bez specijalnijih pregovora,
to moze da izboksuje i za znatno krace. Taj nivo primanja se u celoj Kaliforniji smatra granicom izmedju
kvalitetnog junior i mladjeg senior inzenjera.

U zvanicnoj databazi na koju je rikelme postavio link, mozes lako videti da postoji masa inzenjera
(narocito zip codes koji pocinju sa 94) ne da je blizu cifri od 100000 nego je u startu i premasuje.



Medju pridoslicama iz Srbije koji rade u mom okruzenju prakticno ne postoji niko sa sredjenim
papirima (green card/US citizenship) ko u full-time zaposlenju i 7+ godina radnog staza nema
platu iznad nivoa 120-125 hiljada.

Dakle - direktan odgovor na tvoje pitanje - uspeva ih 100%, pod uslovom da ih ne zgazi kamion
pre toga.

Posebno sposobni likovi, izasli sa USA univerziteta sa magistraturom, zaposleni u vidjenijim firmama
i primeceni po kvalitetnom radu, jos u prvih par godina zaposlenja mogu bez problema da dostignu
140-160 hiljada. Jedan takav Indus koga znam (stvarno fenomenalan tip, jos kao student pokretac
nekog zapazenijeg open source projekta) je jos u procesu za H1B a ima titulu senior manager-a u
velikoj, poznatoj firmi.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 04.09.2011. u 07:21 GMT+1]}

Da se nadovežem na poslenji komentar milancheta vezanih za pomenute plate. Peticija se podnosi za buduće zaposlene koji nemaju H1-B vizu. Ljudi koji su u toj poziciji obično pristaju i na nešto nižu platu od uobičajene za tu određenu poziciju samo sa ciljem dobijanja pomenute vize. Kada se viza dobije (obično na 3 godine pa se produžava na još toliko, s tim što se u međuvremeno uglavnom dobije zelena karta, jedino ako niste Indus ili Kinez koji na nju čekaju dosta duže od ostalih), radnika ništa ne sprečava, ako je nezadovoljan platom, da traži drugi, bolje plaćen, posao u nekoj trećoj firmi. Podaci o narednim platama nisu javni, ali su od prilike za 10%+ više od ovih javno objavljenih.

I da, San Diego je predivan grad, arhitekture i strukture koja je vrlo bliska evropskoj (može ceo da se prepešači, automobil nije neophodan), sa toplijim okeanom u kome se može kupati preko leta, toplijom zimom od ove u severnoj kaliforniji... U slučaju korektne poslovne ponude, bukvalno bi se sutra preselio sa suprugom tamo.

@milanche

Kakvi su uslovi za otvaranje firme u US, da li moras da imas njihovo drzavljanstvo, ili neku dozvolu, ili je dovoljno da im kazes da hoces da investiras u US?

Takodje, napisao si da si razmisljao o prekvalifikaciji za zanatliju. Cuo sam da zanatski poslovi su odlicno placeni, od lepljenja plocica, masinac, elektricar, Bravar?
Koliko je to tacno?

Isto me zanima, ako neko zna kako je u evropskim zemljama za otvaranje firme i placanje zanatskih poslova?

za parkove, setnje i dosadjivanja ceo dan, parazitiranje i rasprodaja imovine, evo sta si napisao tacno:
pominjao si i neke cifre, koliko treba tacno da se rasproda, i da ti je druga najbolja preporuka dase kupi posao u drzavnoj firmi kako bi mogao da nalazis prijatelje i dangubis na poslu dok te narod izdrzava i pljuje jer parazitiras na njihovim ledjima.
moras da shvatis da vecina ljudi ne bi mogla da se pogleda u ogledalo da im je to zivot.

inace, da sam u teksasu, i ja bih mozda gledao da odem odatle...

ja studiram jos, evo upisujem graduate studije za koji mesec u NYC, tako da nemam licno iskustvo u zaposljavanju(mada, kada vidim ko su mi kolege studenti, nesto mi se ne cini da cu imati problem u zaposljavanju kada su cesto vecina stranci), ali lako je na licu mesta videti da to sto ti govoris ne odgovara istini, ili mozda odgovara, za bas mali broj naivnih koji su pokupvali diplome na megatrendovima pa se istripovali da su uhvatili boga za m*da pa otisli da zarade milione.
ja kada odlucim da negde odem, svakako se prvo dobro raspitam, i od svih skolovanih ljudi sam cuo samo reci hvale, dobro, mozda je to jer su moji poznanici, rodbina, i prijatelji mojih roditelja koji su tamo doktori, inzenjeri, profesori ili ljudi iz IT-a, znaci sve samo ne mediokriteti, ali sa druge strane, ne planiram ni ja da budem mediokritet, zato i upisujem graduate studije na dobrom univerzitetu. jedine lose stvari o US sam cuo od ljudi koji tamo nisu bili, od politicki ostrascenih koji su procitali negde u kuriru da oni tamo ne znaju da zive, i od onih koji su pricali sa nekim tipovima ala ekrem jevric kako se smao mnogo radi... to sve mozes macku o rep da obesis. sigurno je za mene merodavnije misljenje inzenjera ili profesora vise nego misljenje ekrema i ostalih...

inace, drugi razlog za to sto su svi visoko obrazovani ljudi koji su dosli u NY i CA, a da ih znam su 'uspeli' mozda taj da kada se selis za US, neces da se selis u misisipi, vec ces da gledas da za sebe izaberes najbolje mesto za zivot po svim kriterijumima koji te interesuju... tako isto, kada pricamo o evropi, ne pricamo o kvalitetu zivota u portugalu, temisvaru i na siciliji... naravno da ima siromasnih po bronksu i bruklinu koji ne mogu da idu na havaje svakog leta, al to ne menja nista.
a na konto ovoga koliko ima dodjosa u US firmama, pa ima ih onoliko koliko ih je u toj sredini. pa kako da bude drugacije u sredini gde se vise od 50% ljudi rodilo van US?

sto se statistike tice, 50% svih visoko obrazovanih u US su u vrhu sto se tice primanja.

prvo, kako to mene tacno dotice? ja sam belac u vecinski belackoj zemlji a cak i u sredinama gde nisu belci vecina, oni drze kljucne pozicije, tako da ne razumem zasto bi to bila prepreka za mene kao belca u USA?
a mislim da je jasno da to sto sam srbin predstavlja prepreku u DE. to je i poenta price. nego ti pokusavas da poguras temu u nekom politickom smeru koji mene uopste ne interesuje. ja ti govorim iz moje licne perspektive, koje su prednosti i mane. a to da li se lepo odnose prema mexikancima i sl, mene ne dotice.



ne nego smo pricali o po tebi vecini jadnih amerikanaca koji uzasno zive, a apsolutna vecina ih ima preko 30.000. na sta si ti rekao da su oni jadni i poremeceni, jer kao, ako budala nema da jede, moze da misli da je bog, al i dalje nema da jede...a to nije slucaj.


ajde molim te pokazi mi jednog inzenjera koji radi za 30k u USA (racunajuci i te tvoje po teksasu sto umiru od bede)... ja sam pomenuo tu neku platu jer si ti INSISTIRAO da je tamo cemer i jad i da ljudi umiru od gladi i posla, a kada sam shvatio da te zanimaju ti nizi slojevi jer se sa njima identifikujes, onda sam samo hteo da uporedim nekog amera sa nizim primanjima(30k npr) i nekog srbina bez skole u austriji koji svercuje cigare ne bi li zaradio 20 eura za svoj, po tebi upucenom, "zivot ko iz raja"...


da, jer ti imas bolju ideju za blagostanje, to sto su rasprodali jadni, u bankicu, pa po 200 eura mesecno i bog da te vidi xD

kao sto rekoh, nisam, nema sanse da elektro inzenjer toliko zaradjuje u NYC area, ali to je nebitno, bitno je da licno poznajem dosta studenata na odlicnim drzavnim skolama SUNY koji se skoluju za sicu(jedini uslov je da su rezidenti New Yorka), a moja cura je u MD/PHD medical school-u sada potpuno za dz(drzava je finansira, placa smestaj i daje dzeparac, znaci, ne da ne placa, nego joj je besplatan fax PLUS je dobra 20 hiljada godisnje, samo zato sto uci od toga placa stan i obezbedjuje neku svoju samostalnost od roditelja). ima takvih primera i na Columbiji i NYU ali su redji. tako da te price o skupim faxevima po US stoje samo donekle, a za NY i CA ne stoje jer su drzavne skole vrlo dobre. pa ko voli nek izvoli, sanse svako ima, na kraju, cak i da nemas ni kuceta ni maceta a rezident si, mozes da uzme skredit za skolovanje na dobrom drzavnom univerzitetu, i onda sve to otplatis od cetvrtine godisnje plate.

ne pije ti prica vodu ni malo.

Neobavesten si. Predsednik USA je crnac i belci nisu vecina. Sto se tice medjusobnih problema veruj mi iako je 2011. oni i dalje postoje.

Hvatati se za lose iskustvo jednog coveka je jako lose. Ima mnogo ljudi koji su otisli i snasli se, a ima i mnogo ljudi koji su otisli i sve bi dali se mogu da se vrate.
Ako si mlad i imas prilike, idi pa vidi, pa ako ti se svidi ti ostani.

Dosta detalja sam iznosio u temi "Kakav je zivot u Americi", pogledaj temu detaljno.

Ukratko:

za otvaranje firme van teritorije USA - znam da (je bar bilo kad sam poslednji put gledao) sa investiranih milion
dolara automatski stices pravo na green card. Takodje, postojao je i neki uslov (ne secam se da li bese vezan
logickim AND ili logickim OR sa tim uslovom od milion dolara), da firma mora da zaposljava odredjen broj amerikanaca.
Vise detalja se moze naci na imigracionim sajtovima gde se govori o dobijanju green card.

Osoba koja vec boravi na teritoriji USA ima pravo da otvori firmu. Ako nema imigrantsku vizu, onda firma mora
da ima legalnog staratelja, autorizovanog agenta/advokata koji ce da je zastupa pred svim drzavnim telima,
da nadgleda placanje poreza, registracije itd. Ako osoba ima imigrantsku vizu (green card) ili drzavljanstvo,
nije potreban nikakav posrednik.

U dve savezne drzave (Nevada i Delaware) se firma osniva izuzetno lako, ne trazi se nista osim fee za advokatske
usluge, (dakle: nikakve profesionalne dozvole, drzavne ispite, itd), sve sto ti treba je da imas ime firme. Dok si
jos na telefonu, advokat proverava da li to ime vec postoji na listi registrovanih firmi, a ako ga nema u narednih
pet minuta navedes sve bitne podatke o osnivacu, o tipu korporacije koji zelis, o pocetnom broju stokova...Za par
dana dobijas klasir sa svim dokumentima, suvi pecat sa imenom firme, itd. Kad se to obavi, obicno je potrebno
registrovati firmino prisustvo u drzavi u kojoj se obavlja posao (u mom slucaju: Kalifornija), gde mora da se placa
i porez. Jos uvek je daleko bolje osnovati firmu prema ovom receptu, nego je direktno osnivati u Kaliforniji, jer
gnjave sa kojekakvim bezveznim sertifikatima, i to traje neko vreme - nekad treba da reagujes brzo i da osnujes
firmu munjevito.

Sto se zanatlija tice - dobar i preduzimljiv zanatlija (ako se radi o necemu sto ne moze svako da nauci danas za
sutradan, i naravno - ako radi za sebe, a ne za drugoga i ima registrovanu firmu) sa primanjima ce 'ladno da preshishava
90% full-time zaposlenih inzenjera.

Krenuo sam da kucam odgovor i obrisah ga... kao i gotovo svaka tema na elitesecurity-u, i ova je totalno zastranila, ne vredi ni iznositi misljenje kad se ono izgubi u prepucavanju na licnom nivou (da ne kazem u prepucavanju ciji je veci), geopolitickim analizama i demonstraciji poznavanja globalnih tokova novca, nafte, droge i rodbinskih veza 5 porodica koje vladaju svetom...


Anyway sretno "diskutovanje" i pozdrav, ja se odjavljujem.

ajde molim te obavesti me, ko je vecina onda?
kakve veze ima sto je predsednik crnac??? pa to samo znaci da je bio najbolji kandidat po misljenju vecine u trenutku izbora, a sto da ne, kada bih stekao pravo glasa do novembra 2012, glasao bih za njega.

inace, mlad sam, otisao, video, uradio intervjue na odlicnim faxevima i na kolumbiji se indijka Elsa licno zalozila i kontaktirala chairmana elektro departmana kako bih bio primljen a na NYU prof doktor Chan(sef EE departmana) rekao da se u motivacionom pismu samo pozovem na njega i da sam primljen, uzimajuci u obzir moj GRE i ocene. eto toliko me tangira sto njih dvoje nisu belci, ne mozes da zamislis xD

inace, jako me zanima misljenje preobavestenog, koje su tvoje info sto se tice vecine u USA?

evo sta statistika kaze:
Minorities (as defined by the Census Bureau, all those beside non-Hispanic, non-multiracial whites) constitute 34% of the population, and are projected to constitute the majority by 2042.
Race/Ethnicity (2010)[169]
White 72.4%
Black/African American 12.6%
Asian 4.8%
American Indian and Alaska Native 0.9%
Native Hawaiian and Pacific Islander 0.2%
Other 6.2%
Two or more races 2.9%
Hispanic/Latino (of any race) 16.3%

inace, u NYC-u belci mozda nisu vecina(a ono belaca sto ima, sve su jevreji) ali ni za to se ne nerviram, imam dosta divnih ljudi koji su mogu slobodno reci prijatelji, koji su crnci i kinezi. divni ljudi i zadovoljstvo mi je imati ih za prijatelje.

Imam jednog poznanika koji je proletos emigrirao u Kanadu baš na taj način, ali je i USA bila u opticaju... 500.000 dolara je minimalna suma AND minimalno 10 zaposlenih, ali to važi za nerazvijene oblasti.. Za razvijene oblasti mislim da ne postoji donja granica već je to procena imigracionog radnika... To je mislim i razlog zašto se taj moj poznanik odlučio za Kanadu, kod njih je to transparentnije rešeno...

Možda nije pravi timing za ovakav dijagram, ali verujem da će da posluži:



Ako imaš diplomu - nema zime.

Amerika vs. Evropa je u stvari anglosaksonci vs germani

Pre hiljadu godina kod anglosaksonskih plemena za zlocince je najveca
kazna bilo izbacivanje iz plemena , jer je cak i najnize mesto
u tom plemenu davalo zivotne pogodnosti. Kod germana najveca kazna za zlocin je bila
oduzimanje imovine, jer je kvalitet i kvantitet imovine odredjivao zivotne
pogodnosti. Odatle i postoje dva pravna sistema, anglosaksonski i evropski,
razliciti putevi u mnogo cemu, pa i u sistemu vrednosti i potrebnih i cenjenih osobina.


Kod anglosaksona je najvaznije BITI , kod germana IMATI.

Cak i na ovoj temi se vidi , lepo milanche kaze: treba biti u kaliforniji, biti u 5% najboljih programera,
biti u silicijumskoj dolini , biti u firmi cije akcije vrtoglavo idu gore.Biti, biti, biti.

Konislav sa ove racionalne strane kaze : treba imati kapital pa onda biras posao , mesto i
nacin zivota. Imovinu cuvas unapredjujes i ostavljas potomcima kao sto rade svi dobri
germani i jevreji.

Vidite koliko su veliki u Americi porezi na nekretnine i nasledstva? U evropi je to mnogo mnogo manje.

Zato se iz Amerike niko ne vraca , pogodnosti vaze samo dok JESI tamo.

I tamo gde je najvaznije BITI jako je izrazena drustvena hijerarhija i socijalne vestine koje to prate.

Srbija pripada tom germanskom srednjeevropskom kulturnom obrascu i onda generalno
postoji slabost u socijalnim vestinama u odnosu na anglosaksonce ( razlikovanje tananih nijansi
i finesa u detektovanju lazi, mimikrije, sarkazma, ironije , podsmeha, iskrenosti i lazne iskrenosti
i drugog) . Moze to da se nauci ali treba vremena i bolno je jer se uci kroz greske i iskustvo
dok su anglosaksonci to popili sa majcinim mlekom.

@zmajevacf

fenomenalno. Post za pamcenje koji mi sumarizuje mnogo toga, ne samo u okvirima
ove teme, nego uopste.

Jedna mala opaska - prelaz 'biti -> imati' sam mnogo puta video, i rekao bih da je
daleko, daleko i cesci i laksi nego 'imati->biti'.

Ja sam za evropu .... beš ti letenje od 15 sati preko vode vode vode ..... i samo vode ...

Pozdrav svima,

zelim samo da iskazem moja iskustva posle 8 godina zivota u Silicon Valleyu

Prvo cestitam milanchetu na izvrsnim zapazanjima. Ali uz primedbu da je njegova slika San Francisca malo preulepsana. Onaj hamburger i pomfrit na slici se u Leskovcu ne bi mogli prodati ni kao brza hrana, na okeanu duva i hladno je jer nema Mediterana da greje klimu, a SF je grad prepun homoseksualaca gde ne bih pozeleo deca da mi odrastaju.

Najbolje kombinacija ako mene pitate je raditi za americku firmu iz Beograda. Od kako sam poceo to da radim otkrio sam da u US ima vise opportunities nego sto sam ikada mislio cak i uvoj "krizi". Ja sada radim za firme iz OH, IN... svuda gde u US postoji industrija (a ima je i dalje puno uprkos svim outsourcovanjima u zadnjih 50 godine) ima i posla za inzenjere. Malo mi je smaranje dok moram da putujem i trazim posao i zivim po hotelima, i svakako je teze dobiti posao koji se radi od kuce nego u kancelariji, ali posle uzivam kod kuce a najveci commute mi je od spavace sobe do radne. Mrzim kjubikle proklet bio ko ih je izmislio.

Velika razlika izmedju US i EU je u kvalitetu hrane po restoranima, za vas koji morate da jedete napolju. Ameri jednostavno ne znaju da kuvaju ni kod kuce ni u restoranu. Primer gorepomenute pljeskavice (koja je mozda ok za Am uslove) bi najbolje govorio kada bi ste je samo mogli probati. Naravno ko ima kulinarskog talenta i ne plasti se da svercuje kajmak, sir i kobasicu od mangulice taj moze da zivi gde hoce.

Drugo zapazenje (od koga mozda ne zavisi zivot ali...) odnosi se na WC solje - u Americi morate da stavite papir u WC solju inace vas zapljusne, dok se u EU sve elegantno sliva. Ok, recicete, pa sta? Pa strasno nervira kad moras da provedes 60 sekundi onda kada te potera da "napravis solju", a ne bih trosio vreme da vam to objasnim da me stvarno ne nervira.

Moje shvatanje je da je Evropa jedno veliko selo u poredjenju sa Amerikom. Gledano i po vojnoj moci i po industrijskoj moci, i ekonomskoj. To ce se tek videti u predstojecim godinama kada odnosi snaga u svetu budu poceli da se menjaju, kada Rusi i Kinezi budu na istom nivou kao USA, onda cete videti da je cela EU ekonomija jedan prisrafak Americke ekonomije, sto dolazi od vojske i izvora energije. Dok je mir i sve je lepo, Evropljani ce piti vino i jesti sireve i sampanjac. Cim bude neka kriza tj nesto ne ide kako treba, Evropljani ce prvi biti otkaceni iz zapadnog ekonomskog sistema (citaj: nafte iz Saudijske Arabije) pocevsi sa Grckom, dok ce Ameri i dalje voziti pickupove i trositi 8x vise od prosecnog stanovnika Zemlje. A kad nestane svima onda ce izbiti rat u kome ce nestati Indusi i Pakistanci i jos po neki, i opet ce se lepo ziveti.

Pa gde si bre, Nidzo, jabuko :)))

Kad te mozemo ocekivati ponovo u vilajetu u prijateljskoj nezvanicnoj poseti ?



E, nemoj da k*enjas...

@Andrej013

Nisi ti kriv, ja sam. Lepo mi zena kaze da se ne zajebavam sa decom preko interneta, a ja je ne slusam. Tako se i sad desilo da se objasnjavam sa tobom o necemu sto ti na tom uzrastu na kojem si nikako ne mozes da shvatis. To sto ja govorim docice ti samo kad porastes.
Zavrsi fakultet, pa se posle zaposli, pa radi nekoliko godina (jedno dvadeset da dodjes na moje sadasnje) i tad se javi da mi kazes kako ti sve to izgleda.
Tebe jos uvek neko drugi izdrzava, nisi jos poceo da zaradjujes svoje pare i da pokrivas svoje troskove, tako da je svaka druga diskusija suvisna.
Kod mladih ljudi je normalna pojava da misle da sve sto leti moze da se jede i da misle kako su svi oko njih nesposobni i da svet ceka samo na njih. Nije to nista strasno, tako je kod drugih, tako je i kod tebe.

Pozdrav



@nibugmail

Za*jebane su te solje, prvo mislis da je zapusena kad voda pocne da se podize, a posle osetis olaksanje kad naglo povuce.
Jos samo da te pitam kakvu masinu za ves koristis ili ves nosis kod komsija u servisu.

jeste jeste, ja sa 25 sam dete a da razmisljam kao ti, ostao bih u Srbiji i parazitirao na onome sto su moji stekli, ali se gnusam toga i ljudi sa takvim stavom. treba samo da cekam da mi porodica poumire i da mogu da rasprodam sve i da se opustim.
mozda ti nisi nikada bio u takvoj situaciji a mastao si da budes pa ti to sve deluje kao nesto prirodno i normalno ali veruj mi, nije. kada odrastas i gledas kako se tvoji muce i sticu, poslednje sto zelis je da sve to nasledis bez trunke truda i onda jos rasprodas xD da bi ziveo od kamate =))



jeste, posto si ti jedini koji je kroz to prosao i znas najbolje. jer si bio u teksasu.
haha, zaposlicu se, koliko sledece godine, pa cemo se cuti da pricamo kako je uzasno tamo u USA i kako ne mogu da sastavim kraj sa krajem :D

inace, zavrsio sam fax a i imam radnog iskustva ovde u Srb.

Pozdrav Svima,

U USA sam skoro 2 godine, prvi grad mi je bio Las Vegas tu sam bio 5-6 meseci onda sam ostisao za CA, 40-ak kilomatera od Los Angelesa i tu sam jos uvek ali eto nakon skoro 2 god sam odlucio da se vratim za EU, tacnije Svicarska. USA je super, dosta se moze napredovati pogotovo mladji kao ja (24 god) ali eto meni se ne dopada. Gledajuci na zivot ovde, sa normalnim poslom se moze lepo zaraditi i lepo ziveti, voziti i dobra auta i nositi dobru odecu itd... ali mentalitet ljudi mi se ne svidja, sve je nekako hladno, sve se vrti oko $$$, ja nisam takav pa me valjda zato to nervira.
Ovde mi je sve plasticno i vestacko od hrane pa nadalje. Verujem da se vecina koji zive ovde nece sloziti sa mnom, al' ja sam bio probao i ne svidja mi se.

Napisao si da i ti i supruga imate super posao, verujem da imas lepu kucu/stan, auto itd... Sta zelis vise? Otici u USA pa sve ispocetka... Uzivaj vec ako mozes, taman si postigao da imas dobar posao itd i sad bi opet sve ispocetka?

Eto toliko od mene.

Pozdrav, Shone

@Shone
Cek tebi su ljudi u USA hladni pa ces da ides u Svajcarsku?

Ma ljudi su hladni svuda al' jednostavno mi se ovde nije svidelo... U Svicu idem iz nekih drugih razloga... Nije to tema, samo sam dao misljenje, da ako je vec postigao nesto u zivotu zasto ici u USA i pocinjati sve ispocetka.. ?

Hahaha :)

Sa moje tacke gledista i licnog iskustva situacija je sledeca:


Trenutno sam u USA radim u svetski poznatoj kompaniji, zaradjujem sumu za koju mi treba u Srbiji jedno 15 godina da radim za platu od 400EUR i da celu platu ostavljam na stranu da ne trosnim ni dinar, ja ovde imam godisnju. Mogu da priustim sve sto nisam mislio da cu ikada moci. Posao sam dobio na osnovu znanja sto u Srbiji nikada nisam mogao. E sad...to je sve prednost - dakle novac koji ce ti omoguciti ono sto mozes da kupis. Sta je sa onim sto ne mozes da kupis? Porodica, prijatelji...toga nema ovde...ima, ali sve je lazno. U USA ukoliko nemas novac ili nesto sto ce ti omoguciti priliv novca - ne treba dolaziti osim ako je cilj nesto drugo. Meni je cilj na neki nacin radno iskustvo i da sakupim novac i naravno proputujem koliko toliko i da se vratim ASAP kuci :).

Druga stvar: ovo sto kazu radi se od jutra do sutra je najobicnija laz. Super su organizovane kompanije. Ophode se jedni prema drugima sa postovanjem. Zadatke koje dobijas nisu "danas za juce" nego je isplanirano sve i da imas prostor da testiras, da vidis kako i sta, da zaista udjes u problematiku zahteva da bi mogao da resis na najbolji moguci nacin...itd...dakle super je oranizovano i nema stresa (bar u kompaniji u kojoj ja radim) jer je masovno ovde po USA borba protiv stresa i da se okrenu ljudi boljem zivotu.

Treca stvar: Usamljenost. Nikada se u zivotu nisam osecao usamljenijim nego u USA iako sam okruzen sa gomilom ljudi, novo-stecenim prijateljima...itd...Nisam tip coveka koji je vezan za roditelje, da sam nostalgican ili slicno, ali prosto tako je ovde. Imas sve (sto se moze kupiti) ali ustvari nemas nista!

Cetvrta stvar: Ono sto sam rekao sebi a to kazem i svima koji su negde na neki nacin uspeli a zele da se vrate nazad u Srbiju, kad se budem vratio , ako ne budem mogao da nadjem posao, ja onda zaista nemam sta da trazim vise u zemlji u kojoj sam odrastao. Jer ocigledno nema mesta za mene i za ljude koji imaju da ponude nesto. Nisam od onih kojima su roditelji na nekim funkcijama i pomazu cim negde zapnu - ja sam od onih ljudi "sam svoj majstor".

Peta stvar: Ono sto mi se jaaako dopada ovde je sto imas sansu da ako vide u tebi da si dobar za, na primer, prodaju - ponudice ti poziciju bez obzira kakvu diplomu imas. Dakle izvace iz tebe ono najbolje, ali je to opet njihova korist (zaradice dosta kesha na tebi) ali i tvoja korist (radices posao koji ti se dopada ako ti se dopada). Dakle svako ima sansu da radi ono sto zeli.

I da, ovde mislim da nikada nije ni bilo krize...niti ce biti!

Eto...moje licno iskustvo!

obicno, cesto cujem od nasih ljudi koji zive i u Evropi i u Americi i dalje, da su usamljeni, da su stranci hladni i dr.

Ne kazem da u tome nema istine, ali mnogi ljudi se nisu selili nikad pa ne znaju sta je seoba. Svakako da u stranom gradu, ne samo drzavi, ne mozete imati odjednom svu onu drustvenost, bogatsvo soc zivota kao sto ste imali i negovali nekih 20-25-30 godina pre nego sto ste imigrirali. Plus, imate i mentalitet koji je vama stran i to je jako jako bitan faktor.

Elem, ljudi ovde mnogo paznje i novca poklanjaju hobiju i oko hobija se i okupljaju. Ja sam kad sam dosao u Italiju krenuo na neki ples jer nisam imao novca sa ove skuplje hobije tipa biciklizam, penjanje, perverzije na vodi. Tu sam imao gomilu prijatelja, domacih i stranaca. Sve se to naravno rasturilo vremenom, ali tulumarilo se kao nekad na sarajevskim ekskurzijama. Znaju oni da uzivaju, ne bojte se, oni su hedonizam izmislili.

(potencijalno) vrlo tacno i vrlo realan problem.

Osim likova koji dodju negde pre 20-te pa se (zbog prilagodljivosti svojstvenom dobu) nekako snadju, bilo ko ko dolazi kao
vec formirana licnost nece imati puno lakih sansi za sticanje novih dubljih poznanstava. Laka poznanstva, brizljivo klasirana
po delatnostima (drustvo za sport, drustvo sa posla, drustvo za koncerte, drustvo za planinarenje..) se lako nadju, ali
za sveobuhvatno, tipa 'ortak za sve prilike, znamo sve jedan od drugom, prvi je kome se obracam za bilo sta, mogu da banem
kad god hocu i ja kod njega i on kod mene' - znatno teze.

Ne kazem da je nemoguce - znam dosta mladjeg sveta (mahom iz Srbije ili iz blize okoline) koji se relativno cesto srece, druzi, itd...
tako da nije da je problem bas toliko crn, ali definitivno nije ni kao u (onoj) Srbiji.

Na ovom planu su kulturne razlike najvece iz mnostva razloga (koje me mrzi da nabrajam).

Ozenjenima je sve daleko lakse - izrazito se preporucuje resavanje tog pitanja pre dolaska, ili ako ne pre, onda bar u okvirima
iste kulture/etnicke grupe. U paru se lakse ostvaruju kasnije mnoge druge prijateljske veze, a kad dodju deca, jos malo i lakse.

Takodje - ovaj problem se bar u nekom pocetnom periodu znatno lakse podnosi u metropolitan oblastima sa puno kulturnih
i raznih drugih desavanja.

@Svi,
kakva vam je bila perspektiva za slučaj da tamo negde ne ostvarite planirani uspeh ? Koliko ste imali prijatelja, novca u rezervi, nekretnina, rodbine koja bi vam pomogla ?

Posle početnog navikavanja, dokle ste računali da ćete stići kroz 5-10-15 godina(hijerarhijski u firmi, finansijski itsl.) ?
Dokle se to ostvarilo, a odakle nije ? Da li vas je bilo šta ograničavalo u napretku na poslu, osim sopstvene volje i potreba tržišta ?

Da li ste nešto postigli drastično brže ili sporije nego što ste očekivali da ćete postići ?
Da li vas je nešto razočaralo, a verovali ste da neće ili niste očekivali da hoće ?

Šta vam je bilo najčudnije/najzanimljivije odmah po sletanju ili izlasku iz auta/autobusa/voza ?

mislim da bi trebalo da se drzimo teme US vs UE.

Da probam da odgovorim za USA slucaj:



U mom slucaju je jako bitan period u kojem sam otisao - rane devedesete. Od momenta
kad sam (s dobrim razlozima) rekao sebi da odlazim (1990-te) do momenta dok sam finalizirao
TOEFL, GRE, slanja dokumenta, cekanje odgovora sa raznih univerziteta...proslo je dve godine,
pa sam otisao 1992-ge. U momentu kad sam pakovao kofere/davao otkaz, plata junior inzenjera
sa 5 godina radnog iskustva u solidnoj firmi (koja je u vreme Ante Markovica bila oko 1200 maraka)
je bila spala na negde 7-8 USD, sto je celu situaciju dovela do no-brainer nivoa. Sebi sam rekao da
1) idem da konacno vidim zemlju koju sam oduvek hteo da vidim
2) da nemam sta da izgubim, jer cak i ako budem spavao pod mostovima i iznosio djubre iz
restorana sigurno necu zaradjivati 7-8 USD, nego cu ako nista bar dobro nauciti jezik...a postoje
i sanse za mnogo, mnogo vise.

Objektivno - uvek sam mogao da se vratim kod roditelja u prilicno pristojne uslove.

Subjektivno - okruzenje, ljudi/nebo/zemlja u kojem sam boravio pre odlaska je ucinilo apsolutno
sve moguce i nemoguce da mi jasno stavi do znanja da tu ne pripadam. U periodu od nepune tri
godine, Beograd mog vremena je potpuno nalik prevrtanju palacinke doziveo transformaciju od
(prema genijalnoj @zmajevacf definiciji) od "biti" mesta do "imati" mesta. Gomila nekog nakota,
prakticno izmilelog ispod kamena, niti znas ko je, niti sta je, kad ga pogledas nema sta da vidis,
odjednom je pocela da glumi nedodirljive engleske lordove, da racunja, da se razmece svojim
bakalnicama (koje je, recimo, otvorio tata direktor PKB-a i koje je snabdevao duboko iza granice
legalno cistih puteva), prodavnicama lekovitih cajeva, trange-frangama....uostalom - znate celu pricu.
Citava generacija obrazovanih, istinski sposobnih, radnih je prakticno bila odsecena od svih zivotnih
perspektiva, a novo doba novih morona je nezadrzivo nailazilo,...i trebalo je ocistiti binu pre toga.

Uglavnom, sta hocu da kazem - subjektivno je povratak bio isto kao i povratak u svoj stari dobri,
ususkani krevet u koji se upravo neko pijan ispovracao....znaci nikad, a mozda ni tada.

Pozitivna strana cele price je da sam bio u relativno mladjim godinama (29), da sam bio vaspitan
da na zivot gledam kao musku igru, da nijedan posten posao nije sramota, da sam imao u dzepu
dve profesije od kojih su dobre sanse da ce jedna da proradi makar kako,...i to sto je u istom
trenutku, +/- 5 godina odlazila lavina ljudi sa pricama slicnim mojima.

Moram da kazem da je u to vreme na USA tlu postojala dosta dobra solidarnost medju sunarodnicima/kolegama.
Cesto smo se culi telefonom, i ljudi koji su se vrlo povrsno poznavali u domovini su prilicno angazovano
jedni drugima prenosili prave informacije o zemlji o kojoj smo znali trista cuda preko filmova/muzike/medija,
ali vrlo malo toga supstancijalnog.

Kako se pokazalo, imalo je puno toga da se sazna i nauci....uglavnom svojom kozom.



Velika vecina nas nije imala gotovo nikakve jasne perspektive dalje od onoga sto smo mogli da naucimo
od generacije svojih roditelja - dakle, neke sigurice tipa 'posao/kuca/porodica', tacnije - 'pusti me bre da
zivim kao normalan covek'.

Kako su se stvari kasnije odvijale, neke razlike su postajale jasnije. Prva - da cemo privilegije nasih roditelja
(sigurica/lako cemo/mozak na otavu - sve je u redu) imati eventualno tek sa 10 miliona godisnje, ali vrlo
verovatno ni tada. Druga - da nema stajanja. Treca - da mnogim crtama balkanskog mentaliteta, u prvom
redu hendlovanju razlika u novom okruzenju nema mesta.



Kad se dospe do nekog vidjenijeg profesionalnog nivoa, ili bar pokaze brz potencijal licnog rasta, pocinju da
se u igru mesaju i faktori o kojima se nije vodilo racuna - inercijalnosti grupe, klike, uticaj etnickog faktora.

Kad pokusam da napravim kompletnu sintezu svega sto me ogranicavalo, jedan ogroman procenat spada
pod jednu jedinu kategoriju - intenzivnu, galopirajucu kretenizaciju Srba. Bez obzira gde bih se sa tim
fenomenom susretao, da li u zbivanjima u domovini (medju bliskim ljudima i inace) ili zbivanjima na tlu
USA, i bez obzira na generacijske okvire (naopakost stare emigracija vs. naopakosti nove emigracije) - taj
faktor je definitivno odigrao disproporcionalno veliku ulogu, prakticno pokrao 10 najboljih godina zivota
na ovaj ili onaj nacin.




Verovatno najveci shock sam doziveo pred odlazak sa studija, kad sam posle briljantnog intervjua u velikoj
tehnickoj firmi koji sam prakticno razbucao, dao tacne odgovore na sva pitanja, a na oko pola ponudio i
bolja tehnicka resenja za koja nisu znali (...oh, that's really interesting...) posle par dana bio obavesten
da sam overqualified.

Taj pojam jednostavno nije postojao u svesti - celog veka se u mojoj generaciji govorilo 'budi kvalitetan
i idi na zapad, tamo znaju sta ce im najbolji', a onda - cudo.

Kako se kasnije ispostavilo, ispali su i dzentlmeni u toj kompaniji, jer je izuzetno retko da se kandidatima
koji se ne primaju bilo sta saopstava u bilo kakvom vidu. Pre nekoliko godina sam na rutinski poslat rezime
jedino od njihovog odeljenja u Dolini dobio u posti mali kartoncic sa rutinskom porukom gde saopstavaju da
su pogledali rezime ali da trenutno nije match za njihove trenutne potrebe. U tom trenutku su mi bili cak i
cool - bar ima neko ko kaze tacno kako stvari stoje.



Najimpresivniji je bio onaj visceralni/dubinski osecaj pri sletanju u NYC da se nalazis u ogromnoj pulsirajucoj
kosnici nepregledne mase ljudi, ciji zbir energija osecas svim cakrama, odprilike kao da te je neko spustio u
bas bubanj izmedju dva udarca u membranu.

Najcudnija scena je bila kad sam video jednu devojcicu od svojih 16-17 godina, svu nekako ruzicastu, sa tanusnim
nozicama, lakog i prozirnog tkiva kao sveza zele bombona, u malim jednostavnim belim patikicama koja seda za
volan ogromnog Linkolna (ili tako necega), daje kontakt, izparkirava i odlazi nekuda.

Takodje je bilo zanimljivo kad je paralelno sa trotoarom domileo olupan auto sa pet crnaca, i onaj sa suvozackog
mesta pokazao na moje zuto-zelene Adidas Torsion Inlay patike i pitao "where did you get those sneakers" ? Osmeh
i par lakih recenica je po prvi put razresio mnogo potencijalnih problema.



_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 10.09.2011. u 17:38 GMT+1]}

Bez uvrede, ali ti si izgleda stvarno uzasno usamljen ako ovako nesto mozes da napises

11. septembar je danas, dan strasnog suda nad velikim gradom New Yorkom.

secanja na ovaj dan u americkim medijima uglavnom podsecaju kako je to bio dan koji je promenio Ameriku i kako nikad nista vise nece biti isto. U par razgovora sa nekoliko Amerikanaca oni isticu i da su Amerikanci generalno postali puno veci nacionalisti i da ih u neku ruku to i nervira.

Ovo jeste mali off-topic, ali predstavlja fantastican primer na kome mozete da jasno vidite razlike izmedju americkog i evropskog pristupa resavanju problema.

Rec je o necemu sto se desavalo krajem 80-ih, kada su se prve evropske zemlje povezale na Internet. Medju prvima su bile Holandija, UK, Svedska i Norveska. To bas nije islo tako glatko kako mnogi misle - EU je tada, zajedno sa PTT-ovima drzava clanica, gurala jednu tada sasvim odvojenu pricu (COSINE projekat, koji je favorizovao OSI X.400/X.500 itd.), dok je svega mali broj entuzijasta zagovarao povezivanje na (tada jos uvek 100% americki) IP-based NSFNET - pretecu danasnjeg Interneta. Da nije bilo tih entuzijasta Evropljani bi verovatno jos sigurno 10 godina zlatom placali svojim nacionalnim PTT-ovima svaki preneti bajt, a pitanje je kako bi Internet danas izgledao i kuda bi nas razvoj tehnologije odveo.

Pricu o tome, iz pera coveka koji je ucestvovao u uspostavljanju prvog evropskog Internet linka (Piet Beertema), mozete da procitate ovde. Prilicno zanimljivo stivo, svakako vam preporucujem da procitate, to ce vam dati dobru ilustraciju svih ovih nasih rasprava i onda cete bolje shvatiti i neke Milanchetove stavove i njegov nacin razmisljanja.

Ako spadate u mrzitelje skolske lektire procitajte skracenu pricu ovde.

Zanimljivo je da se ta prica ponavlja i u drugim oblastima i to iz dana u dan ... birokratizovana Evropa vs liberalna Amerika.
Biti vs imati.
I ono najvaznije - evropski, strogi top-down princip i americki, bottom-up.

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 13.09.2011. u 13:34 GMT+1]}

Danas izasla lista najboljih univerziteta na svetu. Američki Univerziteti su najbolji na svetu. Na listi 20 najboljih čak 13 univerziteta je u SAD, zatim slede britanski. Nemački Univerziteti su se poboljšali, pre svega zbog ciljanog finansiranja.

Vise na: http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15389285,00.html

U nedostatku inspiracije ili vremena dobrih ljudi koji daju doprinos ovoj odlicnoj temi, naslonicu prste na tastaturu i spustiti svoje misli o spoznaji do koje sam dosao poslednjih dana o bitnoj razlici izmedju emigracije u USA Vs Evropa. Nikakvo epohalno otkrice kojeg vecina nije bila svesna ali meni vrlo interesantno kada sada mogu da pogledam iz ugla emigranta.

Naime, moj super drugar iz detinjstva i prvi komsija iz rodnog grada je pre dve nedelje(da, bas 11. septembra) otisao u USA. Iselio se sa svojom suprugom. U Srbiji mu je ostala najbliza porodica i mnogo prijatelja. Inace jako pozitivan i vedar lik, uvek spreman za zajebanciju okruzen ogromnim krugom prijatelja. Drama je trajala poslednjih nekoliko meseci. Sobzirom da nisam u Srbiji, od majke sam dobijao izvestaje da su svi toliko potisteni i tuzni kao da je ne daj Boze neko na samrti. Koliko sam shvatio, on nece moci prve 3 godine da dolazi u Srbiju, a porodica sobzirom na tesko materijalno stanje sigurno nece moci da ide kod njega u posetu dok se on finansijski ne sabere i ne posalje za karte. Znaci, sigurno bar godinu dana. Pripreme su trajale danima i nedeljama. Na aerodrom ga je ispratila cela porodica i puno prijatelja- jako teska scena.

Sa druge strane, ja sam 25. marta odradjivao zadnji dan na poslu u BG-u. Uvece proveo standardno u zajebanciji i u subotu uvece seo na bus, zakucao posle Horgosa i probudio se oko Salcburga. 28. u 9 ujutru sam vec citao mail dobrodoslice u novoj firmi. Za prvih 6 meseci, bio sam 6 puta u Srbiji - ukupno oko 25 dana. Devojka je takodje dolazila 6 puta kod mene ukljucujuci i godisnji odmor sto ukupno cini oko 35 dana. Suma sumarum, od 6 meseci moje "strasne" emigracije bili smo zajedno 60 dana?!?!?!? Poredjenja radi, moja cimerka se za deckom iz Frankfurta (cca 300 Km)videla ukupno 3 puta po par dana, a znam i parove u Srbiji koji se za 6 meseci ne vide ukupno 60 dana. Provereno znam da ljudi dosli iz Leskovca na primer u BG, idu kuci jednom u 3 meseca po par dana. Znam da ni ja nisam bas normalan i da nije moj primer takav da svi tako zive iz Evrope ali bar imaju mogucnost da u svakom trenutku mogu da dodju u Srbiju i vide familiju, prijatelje itd.

Elem, sta je poenta? Poenta je da sam ja kukao kao ranjena mecka prvih mesec-dva i pored toga sto sam se u poredjenju sa ovima preko bare igrao emigracije. Ima tu i onoga:"Svakome je svoja muka najteza" ali kada sada pogledam ovog mog drugara mogu samo da skinem kapu svima koji su se odlucili da se isele u USA, Australiju, Novi Zeland... i ne samo sto su otisli nego sto su ostali. Kao i njihovim porodicama jer je to mnogo zajebana stvar. Mnogo, ne uporedivo zajebanije nego raseljavanje po Evropi.

Bio si 6 puta u 6 meseci :-) Pa ti radis samo za odlaske u Srbiju.
Iskreno ne vidim sta je tu toliko lose kako ti to opisujes. Cak mislim da je bolje sto pre poceti ziveti zivot u zemlji u koju si emigrirao, a ne ziveti u nostalgicnim snovima. Sta je onda svrha emigracije ako ti je glava pola ovamo pola tamo.
Neko ko je toliko vezan za kucu i porodicu po mom misljenju ne treba nigde da ide, samo ce kukati i razmisljati o odlasku nazad.

Ne znam kako si ti shvatio da ja opisujem nesto lose. Ja sam samo napravio poredjenje i izneo zbog cega mislim da je puno teze emigrirati u USA nego u Evropu. E sad da li neko zbog toga sto je nostalgican ne treba da ide nigde sa tim se ne bih slozio. Covek nikad ne zna kako ce odgovoriti na neke izazove dok to ne dozivi. Ja na primer nisam ni sanjao pre nego sto sam otisao da ce mi nesto nedostajati al' covek se zezne ;). Da sam otisao u USA verovatno ne bi ni izdrzao. Doduse, sada posle 6 meseci je totalno druga prica. Konacno sam na putu da dostignem kvalitet zivota kakav sam imao u BG. Jos sad kad dovedem zenu necu verovatno tako cesto ni ici.

Jbga, mozda je 90-ih bilo lakse da se emigrira kad nisi imao za cim da se okrenes. Manje vise mogao si da valjas cigare i benzin ili da dilujes devize. Od skole tesko da je iko mogao da zaradi dinar tako da nikome nije ni padalo na pamet da se vraca.

A sto se tice ovoga 6 puta u 6 meseci ako mislis da je to mnogo eno pitaj Dimketa koliko je cesto dolazio za BG dok mu je devojka bila u BG-u ;).

To je dosta mucna, teska i slozena prica, na koju je nemoguce primeniti tako surovu binarnu, crno-belu logiku.

Osim toga, ta prica vec izlazi iz okvira ove teme i zalazi dobrim delom u retoricko trolovanje zvano Should I Stay or Should I Go ((C) Clash), koje moze da se nadje na skoro svakom forumu posvecenom migracijama. To je ubedljivo tema #1 svih imigrantsko-emigrantskih foruma, na kojoj se svi cesto osete prozvanim da kazu nesto "pametno", pa se sve cesto pretvara u pravo takmicenje za Pulicerovu nagradu. :)

Bolje ne otvarajte tu Pandorinu kutiju. A i Milanche je vec lepo rekao da ko emigrira bolje mu/joj je da se zeni/udaje pre toga:

http://www.elitesecurity.org/p2945929

Naravno, to bas i ne ide uvek tako lako, a biti samac u emigraciji zaista ume da bude tesko u nekim delovima sveta. Narocito kada sunce zadje.

Pa da ne ponavljamo ono sto je vec receno i ne kvarimo ovu, inace izvrsnu diskusiju. :)

ne znam otkud ova tema na topicu kad je zadnji put pisano jos u septembru. Mozda neko hoce da je ozivi.

Sto se tice odlaska u otadzbinu ja mislim da je naravno razdaljina bitna, ali ne presudno. Verovatno mi necete verovati, ali ja odlazim u Srbiju jednom, max dva puta godisnje. Jednostavno tako sam navikao, verovatno od pre kada se tesko putovalo i sad sam po inerciji nastavio. Pored toga kako vreme prolazi veze su sve bledje, a sa mojima se cujem preko skype-a i to je to.

Taj tvoj prijatelj sto je otisao u USA je verovatno otisao na H1 vizu. Moja zena je imala ponudu da ide u USA kao istrazivac na J1 vizu i ja i ona smo dobili papire u roku odmah (ja za J2) naravno, ali smo na kraju ipak odustali...

Slucajno sam naletela na ovu temu i jako mi je zao sto se nisam ranije ukljucila. Procitala sam dobar deo postova i zaista ima odlicnih komentara. Ako nekoga jos uvek zanima tema Amerika vs Evropa, molim da se ukljuci, pogotovo ko je raspolozen da daje savete. Bila bih zahvalna da cujem sta drugi misle na temu pokretanja privatnog biznisa, ulaganja u nekretnine u Evropi i/ili Americi.

Elem, ja se bavim nekretninama u Beogradu i volela bih da pokrenem svoj (mali) biznis u Americi ili nekoj od Evropskih zemalja. Ove godine sam bila u dva navrata u Americi da malo istrazim mogucnosti, a uskoro krecem na kracu turu po Evropi (Austrija, Nemacka). Takodje, dosta sam citala i na intenetu, ali informacija nikad dovoljno. Naravno kada sam se malo udubila u celu pricu - koliki bi bili troskovi, koja su ogranicenja za strance, kako uopste funkcionisu sistemi itd., nije ni malo jednostavno, ali jos uvek ne odustajem.

Planiram da uskoro presecem i pokusam da uradim nesto konkretno, ali imam veliku dilemu - Amerika ili Evropa. Konkretan potez bi znacio ili kupovina neke nekretnine (koju bih kasnije izdavala ili preprodala) ili registracija firme koja bi se bavila posredovanjem u izdavanju/kupoprodaji.

Nadam se da ce neko biti raspolozen da podeli svoje iskustvo, da neki savet, mozda kritiku...

"Nemački radnik zaradi kao dva u SAD"

http://www.b92.net/biz/vesti/s...12&dd=31&nav_id=570252

Interesantno...

B92 po obicaju ne daje linkove na izvor ("...pokazala je najnovija analiza" - koja analiza? ko ju je napravio? kako se zove?), tako da je tesko utvrditi o cemu se tacno ovde radi.

Neki od komentara (http://tinyurl.com/86zefm5) sugerisu da se radi o ceni rada u Nemackoj, a ne parama koje radnici zaradjuju. Navodno, po ciframa iz teksta, ispada da je bruta plata za radnika ~6000 evra, a to ljudima deluje nerealno.

Ne znam, ne razumem se u auto industriju. :)

ne uzbudjuj se puno oko besmislenih tekstova namenjenih dokonoj masi...

ako se gleda samo materijalna strana sto rece na 1 skupu vlasnik jedne it kuce- u Evropi radnik mora da mi zaradi 3 a u Americi 5 svoih plata..
u vs Evropa ima primera iz klase 10 posto inzenjera (krem)koji nisu zavrsili u Silikonskoj dolini no u Srbiji dogurali do menadzera kod mobillnih operatera postali profesori fakulteta ili kantri menadzeri belosvetske it firme i sl svi s sumarnim prihodima reda 3-5000 eura

http://www.nypost.com/p/news/l...dium=rss&utm_content=Local

Mislim da je svaki komentar suvisan...

To se zove dobro vaspitavanje... Šta misliš, da li će tom klincu ikada više u životu pasti na pamet da mazne nešto?

Dobro vaspitanje?????
Pre bih rekao da je to jos jedan dokaz da je USA policijska zemlja u kojoj policija moze da uhapsi, maltretira, pa cak i ubije svakog ko im se ne dopada, a to pogotovu vazi za strance.
Ok, mozda mogu i da razumem da moraju biti opezni, s' obzirom koliko su zla naneli ljudima po citavom svetu (uklj. i Srbiji), ali da hapse i vezuju lisicama dete od 7 godina je vise nego izivljavanje.

Živorade, kažem ja, nećete vi nikad u Evropu.

Po meni, jedna od definitivno najvecih prednosti zivota u USA je cinjenica da oni imaju ubedljivo najveci procenat svog stanovnistva u zatvorima(hvala bogu pa su dozvolili gradnju privatnih zatvora) a dobar deo ostatka morona sluzi vojsku po raznim vukojebinama sveta i USA.

USA jeste policijska drzava toliko da se normalan gradjanin nema zbog cega brinuti i plasiti policije dok probisveti svakako da imaju... ako krsis zakon postoje realne sanse da ces biti uhapsen a onda i zatvoren-to je normalno!
A ne kao kod nas-silujes devojku i izbodes joj decka i dobijes 3 godine, izadjes posle godinu i po jer nema mesta u zatvoru. ko god da poznaje nekog tuzioca ili sudiju u srbiji jasno mu je zasto se drzava raspada. zatvorska celija za 2 coveka, u njoj 9 ljudi, jedan BUKVALNO spava na pisoaru. decko u mom gradu je izbo nekoliko ljudi, osudili ga na nesto simbolicno(tipa 8 meseci) i poslali mu pismo da se javi za godinu dana da izdrzava kaznu jer trenutno nema mesta za njega.
u toj situaciji i tuzilac ne moze da tuzi svakog zivog i pod pritiskom je da se nagodi jer ne moze da na primer trazi da se posalje u zatvor neko samo zato sto je silovao bivsu devojku i nalupao joj par samara. u Srbiji moras da budes teski bolesnik, psihopata i budala da bi uspeo da e dokopas zatvora, u USA je situacija obrnuta-na srecu uzornih gradjana.

donositi neke zakljucke o celoj drzavi na osnovu jednog primera jednog policajca i jednog klinca iz bronksa koji je toliki izuzetak da je dospeo u novine je najblaze receno neinteligentno.

A tebi kao malom detetu od 2-3-4-5-6-7 godina nikada nisu pretili policijom i da će policajci doći i odvesti te u zatvor ako ne budeš dobar?

Koliko dam primetiti ovo je samo varijacija na temu sa detetom koje je zaista napravilo sraanje i ukralo neki novac... Lekcija koju će verovatno dugo pamtiti i neće je ponavljati (što je na kraju dobro i za dete i za zajednicu).

Jel moze neko ko zivi tamo po tim Amerikama da napise kakva je situacija sa psihickim zdravljem gradjana Amerike. Jos 80-ih godina se pricalo o tome kako svaki Amerikanac ima svog psihijatra, ono sto sam video iz serija i filmova da svako pije neke antidepresive i ide kod nekoliko vrste psihijatara i terapeuta (licni, porodicni, bracni, seksualni...)

Ono sto je cinjenica da se u Americi "najbrze" zivi (200 na sat) i u poslednjih mesec dana je bilo nekoliko ubilackih napada pa zato pitam da mi odgovori neko kakva je situacija na terenu sto se psihijatara tice kako kod odraslih tako i kod dece.

Niko koga ja znam ne ide kod psihijatra a prosecan covek koga mozes sresti na ulici je daleko normalniji, prijatniji i komunikativniji od prosecnog coveka kog mozes sresti u BG-u. Ljudi nisu besni, niti isfrustrirani, ne osecaju se porazenim a srednja klasa je izuzetno jaka. Naravno, to ne znaci da psihijatri nemaju posla i da on nije placen(zdravstveni radnici su neverovatno dobro placeni u USA) vec da to nije uopste cesta pojava jer svi se trude da ustede na zdravstvenom a ne obrnuto.

U New Yorku se zivi 350 na sat-ako zelis vecu platu i sanse u zivotu(koje su vecini na dohvat ruke, otuda i toliki trud-svi se osecaju kao da saaamo sto nisu uspeli u zivotu :) ), mada vecina poslova u USA ipak podrazumeva samo osmocasovno radno vreme.

Ako si mislio da se uhlebis, to ce ici teze jer, koliko znam, oni ne priznaju strane diplome vezane za zdravstvo... cak je i bivsi ministar zdravlja Moldavije(kucni prijatelj porodice moje cure) morao opet da pozavrsava fakultet za MD i uzme njihovu diplomu kada je resio da se preseli u New York.

Prvo mogao si da vidis u mom profilu da nemam veze sa medicinom (da se pohvalim, kod lekara idem jednom u 5 godina) nego me cisto zanimalo pa hajde da pitam, mada citajuci tvoje odgovore vidim da si dosta pristrasan i da hvalis USA a meni je to najodvratnije mesto za zivot i naravno kada bi birao Evropa vs USA izabrao bi Evropu i to onu juznu (citaj: mediteranske zemlje), u severnoj Evropi se zivi bolje a u juznoj lepse.

Inace ja ne mogu da se nacudim Amerikancima i njihovom smislu zivota, pre vise od godine dana na WikiLeaks-u se pojavila depesa poslata iz U.S. ambasade u Beogradu:

Izgleda da sami potvrdjuju ono sto se misli o njima: u Americi se zivi da bi se radilo.

Inace ovo sto sam napisao za psihijatre to je definitivno buducnost, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je vec proglasila 21. vek vekom alijenacije (otudjenja) tako da nas ceka pos'o-kuca, pos'o-psihijatar-kuca, samo sto mi kasnimo otprilike 20 godina za Amerikom. Depresija do 2030. godine bice bolest broj 1 u svetu po frekventnosti (cak ispred kardiovaskularnih i malignih oboljenja). Jeste da je novac postao neophodan koliko i vazduh ali pored bruto nacionalnog dohotka veoma je vazno gledati i indeks bruto nacionalne srece.

* Ovo je moje i samo moje misljenje, i ne znaci ako ja ovako mislim da sam ja u pravu i da ako sada ovako mislim ne znaci da cu imati isto misljenje za 10 godina.


P.S. I ne razumem samo sta ce Amerima toliko oruzje (88.8 komada na 100 stanovnika), jel se ljudi toliko osecaju nebezbednim ili se plase da ce im neko ukrasti imovinu, kao da je divlji zapad.

_{[Ovu poruku je menjao code381 dana 01.02.2013. u 21:04 GMT+1]}

Nije sigurno ružnije
kada ti se vozač(ica) autobusa izvine ako je krenula prebrzo i cimnula te pre nego što si seo,
kada te policajac sačeka i propusti na neprohodnom delu trotoara ili izlazu iz zgrade,
kada za 10 sekundi tihim glasom obrazložiš i rešiš nepremostivi srBijanski Matrix - "lepo piše plakata",
kada doživiš da te bilo koje službeno lice sluša sa pažnjom, rezonuje i shvata da je u najboljem interesu cele planete da se iskoristi neko diskreciono pravo, a ne 2h besmislene rasprave i centrifuge mozga radi vežbanja ovlašćenja, lakoće prostote i čuvanja tradicije,
kada ti se želudac ne okreće svako jutro zbog svake majmunsko-debilne trivijalnosti koju su i pravi majmuni prevazišli,
kada prestanu "hvatanja" na službene rupe u glavi, ono "aha, sad si na mom terenu", zbog kojih je stvarno čudno kako nema više serijskih ubica u SRB.

Ne tripuj se covece, niko ne gleda tvoj profil-ja sam samo kulturno odgovorio na tvoje pitanje i dao ti savet. mnogi ljudi rizikuju zivot i ubili bi nekoga samo da se dokopaju USA pa sam, logicno, pomislio da se raspitujes jer te zanima posao.
Drugo, ja sam definitivno objektivan, mada od tebe nije tesko biti objektivniji(ja npr nikada ne bih donosio zakljucke o zemlji u kojoj nikada nisam bio, narocito ne na osnovu filmova i serija... cuj njega "ono sto sam video iz serija i filmova da svako pije neke antidepresive" :D


ne brini se, procice te to osecanje ako ikada skoknes do ovamo... tada sve predrasude i gluposti iz filmova padaju u vodu.
Da me ne razumes pogresno-i ja bih pre ziveo u Evropi. da mogu da biram-ne bih se nikada selio iz Nemacke.
Sa druge strane, USA je duplo veca od EU, tako da si u zabludi ako mislis da se u celoj USA zivi isto kao u metropolama ili kao u filmu.. veruj mi da i ovde postoje mesta gde ljudi parazitiraju, ne rade nista sa sobom i samo broje dane do smrti. Amerika je ogromna i veoma raznolika zemlja.


to sto jedan diplomata kaze mozes da obesic macku o rep.(ovo kazem iako ja strasno puno slobodnog vremena provodim na poslu i na faxu, svojom voljom, ne iz potrebe)
preduzetnicki duh je definitivno na visokom nivou i u metropolama konkurencija radi svoje, ali i ovde ima dzabalebarosa.
Sa druge strane, moras da shvatis da nekog ispunjava posao koji radi. Ja sam se npr osecao kao car kada me je profesor odabrao u konkurenciji sa 40 drugih studenata da mu budem asistent-mogu samo da zamislim koji je osecaj doci na mesto CEO-a korporacije.
zivot nije samo hrana, sex i wc... ima nesto i u osecaju licnog uspeha, putovanjima, zivotnom iskustvu i sl.


prvo, moze im se-legalno je u vecem delu USA imati oruzje i zato ga i imaju. drugo, u nekim delovima i jeste kao divlji zapad. trece, 88 komada na 100 ne znaci da skoro svako ima oruzje, vec mozda da jedan od sto ima ceo arsenal u kuci. meni se ta situacija gadi, ali srecom sam izabrao da zivim u delu u kome je posedovanje oruzja prakticno zabranjeno(kao sto rekoh, USA je izuzetno raznolika i states imaju ogromna ovlascenja-u NYC-u se pederi zene u crkvi a u Texasu si do nedavno mogao da ides u zatvor ako se sazna da si imao analni sex :D ili npr u NYC-u oruzje zabranjeno dok je u Oklahomi dozvoljeno da sa mitraljezom ides na decije igraliste)

Jesu pretili, ali me nisu vezivali lisicama i zlostavljali.
To samo moze da izazove trajne negativne posledice na dete i stvori mrznju prema policiji. Zbog takvog pristupa prema ne-belcima u USA, uopste nije cudno sto se ogromni procenat crnaca i sl. (meksikanci...) kasnije bave kriminalom... To nikako ne moze biti dobro ni za dete ni za zajednicu.
To je isto kao i sa romima u Srbiji: umesto da drzava resi problem tako sto ce rome da skoluje i zaposli, oni ih marginalizuju i posle se cude sto kradu i traze azil po evropi...

Zasto ti nisi ostao da sedis u Srbiji i cekas da te Srbija socijalno zbrine ? I ako te ne zbrine, da krades sahtove, bakarne kablove i sve sto oci vide, pa kada te policija uhapsi da se pozivas na diskriminaciju , i odes da trazis azil u Nemackoj, Svedskoj, zbog cega ce nam opet uvesti vize ...

Meni je bilo omoguceno da se u Srbiji skolujem i da zatim to znanje iskoristim i zaposlim se. A to sto sam sad na zapadu je splet okolnosti, a ne moja zelja da odem iz Srbije. Da sam zeleo da pobegnem, sigurno bih to uradio pre rata '99 (u koji sam inace morao da idem).
A sto se tice roma, oni su u Srbiji i regionu u vrlo nezavidnom polozaju, pre svega zbog stereotipa o njima koji vlada, ne samo kod naroda, vec i u vlasti:

I posle se cude kako to da romi kradu i traze azil...

U Srbiji je osnovno i srednje skolovanje besplatno ... Za fakultet su potrebna velika odricanja od prosecnih primanja da bi se deca skolovala cak iako su na budzetu i imaju smestaj u domu. Ne mozes tako gledati Srbiju ... Jasno je meni da je Svajcarska ( jos uvek ) zemlja dembelija koja moze zbrinuti svakoga ko uspe da se na jedan ili drugi nacin uvali. Ali Srbija je mnogo siromasnija , i ona nema dovoljno sredstava da zbrine ni svoje zdravstvo i prosvetu, koji bi trebali biti najbitniji, a ne nekoga ko je navikao da zivi od pomoci. Isto bi mogli reci i za CH ... za koliko je njihovi sluzbi, i dobro placenih poslova zvanican ili nezvanican uslov posedovanje CH pasosa, bez obzira na iskustvo i obrazovanje kandidata, koji nije pogodan samo zbog pasosa ili zato sto mu Nemacki nije svajcarski, ili zato sto mu diploma nije sa CH univerziteta? Isto tako bismo mogli reci da su radne vize diskriminatorske, ali to niko ne sme reci ni Nemackoj koja je drzala radne vize za Poljake 7 godina nakon sto su stupili u EU .... Po meni trenutno najveca diskriminacija u Srbiji nema veze ni sa bojom koze ni nacionalnom pripadnoscu i zove se partijska knjizica. Ali to nema nikave veze sa temom Evropa vs Amerika.

Da su terapeuti cesca pojava nego u Srbiji - jesu. Da li je to posledica slabijeg psihickog zdravlja, ne znam. Ako nista drugo, ovde su te stvari dostupnije i nisu tabu tema, te se i vise koriste. Otprilike kao zubar: ako je ljudima zubar lako dostupan, ici ce dvaput godisnje na ciscenje. To ne znaci da ne umeju da peru zube.

Razlog ovako necemu napisanom je nedovoljna informisanost, odnosno, nedovoljno razmisljanje na bazi cinjenica koje su: kod njih (SAD) se podrazumeva da se adekvatno plati rad koji se obavi - kod nas se ne podrazumeva da se adekvatno plati rad koji se obavi. Pa cak ide i do krajnosti, kod nas - podrazumeva se da se radi za van pameti male pare za posao koji se obavi. A i podrazumeva se i "volonterski rad" u mnogim slucajevima (ovo nije za polemiku nego samo kao cinjenica).

Tako da cak i ima logike u citiranom. Kako da se bilo ko ostvaruje profesionalno ako od toga ne moze da zivi? Samo sto onaj ko je to napisao ne razume zasto je to tako - a to je itekako bitno.


Pozdrav!

Sceka, deluje kao da onaj koji je to napisao nije hteo / nije znao da ulazi u to zasto je to tako, vec je samo napisao kako on vidi situaciju. Razlozi i opravdanja su mu manje bitni.

Uostalom ovo je sve cisti Maslow - ako ne mozes da obezbedis osnovne potrebe, onda je i samorealizacija mnogo manje bitna.

Mozda bi trebali da pocnu da ih na silu vode na lecenje: ja se nesto ne secam da je u Beogradu pretucen neki stranac zato sto je pozirao za slikanje:
http://www.nydailynews.com/new...urist-pushed-article-1.1278133

Ne znam za strance, ali sam siguran da je bilo ljudi koji su dobili batine bez ikakvog razloga.

Budala i ludaka imas svuda, na zalost. Nema to toliko veze sa geografijom, mada je jasno da postoje delovi sveta gde ne zelis da rizikujes i osim ako nemas neka posla nema sta da trazis tamo :)

Ovo sto si citirao je ocigledno sumanuti incident a ne neko pravilo.

Pre koji mesec je covek u NYC-u bio gurnut pod metro i poginuo. Krivac je bila mentalno poremecena osoba koja ima fixaciju protiv muslimana (inace zrtva je Indus). Da li tako nesto moze da se desi u Evropi? Vrlo verovatno moze, samo je pitanje statistike i sticaja okolnosti.

Ako mislis da si u nekom mestu siguran od ludaka - razmisli ponovo. Dobra stvar je sto su takve stvari ipak dovoljno retke da coveku ne prave problem u svakodnevnom zivotu. Ali verovatnoca nikad nece biti nula, gde god da se nalazis.

Ja se sjećam nekog ubijenog Francuza u BGD dok je sjedio u kafiću na Obilićevom vencu....
Cenim da je to mnogo veći smor da ti se desi, nego kad te neka dileja sruši i povredi na Times Square-u.

Ne zamenjuj teze: Francuza su pretukli navijaci, a ne poremecene osobe kao sto je ova Amerikanka, kojih je inace prepuna Amerika jer nemaju novca za lecenje.


Sta god Amerikanci uradili, uvek je izdvojeni incident, jel tako?

_{[Ovu poruku je menjao igor-ch dana 04.03.2013. u 21:59 GMT+1]}

Njujork je poznat po tome sto ima dosta cudaka po ulicama.

Ovo sam i ja primetio, narocito u komentarima na nasim sajtovima (B92, Blic), kada se nesto desi u Srbiji onda idu komentari: "Ovo ima samo u Srbiji", "Devedesete", "Oj Srbijo medju sljivama" a kada se nesto desi u Americi (a desava se svasta i to cesto) onda: "Pa ovo moze da se desi svuda u svetu", "Ovo je izolovani slucaj" bla bla bla

code381@ slazem se sa tobom!

povraca mi se kad cujem kako se brani druga zemlja a svoja pljuje!

ako nista nisi uradio da bude bolje u tvojoj drzavi onda nemoj ni da pljujes! kritikovanje u razumnim granicama je ok i pozeljno al tolika mrznja e to je vec bolest!

i samo da kazem francuza nisu ubili nego istukli i treba da odgovaraju za nanosenje teskih povreda al za ubistvo ne jer je ipak sam skocio kad ga niko nije vijao! sudjenje se ponavlja i bice dozvoljeno svedocima da kazu sta su videli i bice prikazan i jedan video snimak sa sek.kamere! i nije mirno sedeo neko je bio u dresu svog kluba u partizanovom kaficu!!! to je provokacija!
a nasi mediji nisu pisali a nit francusku kad je posle toga partizanovom navijacu od batina u parizu isterano oko!!! to se zaboravilo!!!

tesko je biti realan!

Zamisli ti francuza kako provocira....

Bože, kakvih budala ima na ovoj planeti kad ih na ES ima toliko...

video snimak ce sve sumnje da pobije!

Ne znam, to si ti napisao ne ja. Ja samo mogu da primetim da je ocigledno u pitanju izdvojeni incident i da bi bio izdvojeni incident u kojoj god zemlji da se dogodio, posto je prilicno jasno da je u pitanju napad nestabilnog pojedinca a ne nekakvo planirano delo neke grupe/bande/udruzenja/itd..

Samo kazem da budala ima svuda ukljucujuci i "Evropu" i da sanse da budes napadnut postoje u svakoj metropoli ako naletis na budalu posto mentalno obolelih, na zalost, imas svuda.

E sad, ako neko u svemu tome vidi posebnu stvar samo zato sto je u pitanju neka konkretna zemlja - to je samo licna pristrasnost, a ne fakat.

Pod hitno da vaskrsne, ne bi li se izvinio zbog provokacije onima sto su ga tukli, a ostalima sto se samoubio bez potrebe

_{[Ovu poruku je menjao pri3rak dana 04.03.2013. u 16:35 GMT+1]}

@Ivan Dimkovic
Koliko ja znam, u Srbiji se takve osobe odvode na silu u odgovarajuce ustanove (doduse najcesce prekasno) i tamo "lece" o trosku drzave. Zdravstveno osiguranje je takoreci besplatno.
U CH se agresivne i poremecene osobe identifikuju jos u detinjstvu i drzava im omogucuje lecenje, tako da ima veoma malo "ludaka" koji setaju ulicama. Zdravstveno osiguranje se obavezno placa od rodjenja i kosta mesecno minimalnih 50 CHF za decu, tj. 130 CHF za odrasle. Zato nije ni cudo da je lecenje vrlo cesto uspesno.
U USA zdravstveno osiguranje nije obavezno, pa zato i ne cudi sto se toliko ludaka krece ulicama, a sto za posledicu ima i agresivno ponasanje policije koja prvo puca, pa kaze stoj (pogotovu kad su ovakve tamnopute osobe u pitanju). Upravo iz tog razloga se ne slazem s'tobom da je situacija svuda ista...

Cuj, sansa da ces biti napadnut od ludaka u bilo kojoj razvijenoj metropoli je prakticno ista: vrlo mala.

Toliko mala da takve stvari nikome ne predstavljaju prepreku za normalan zivot.

Cak i ako uzmemo nasilje sa vatrenim oruzjem - sto nije isto, ali mozes da kazes da je geneza slicna:

http://en.wikipedia.org/wiki/L..._by_firearm-related_death_rate

- USA: 3.2 na 100000 ljudi godisnje
- Svajcarska: 0.52 na 100000 ljudi godisnje
- Srbija: 0.62 na 100000 ljudi godisnje
- Nemacka: 0.06 na 100000 ljudi godisnje
- Belgija: 0.29 na 100000 ljudi godisnje
- Crna Gora: 2.06 na 100000 ljudi godisnje
- El Salvador: 39.9 na 100000 ljudi godisnje

Cisto statisticki gledano imas 6.15x vecu sansu da budes ubijen vatrenim oruzjem "u USA" nego "u Svajcarskoj".

Ali, isto tako, cisto statisticki - imas 8.6x vecu sansu da budes ubijen vatrenim oruzjem "u Svajcarskoj" nego "u Nemackoj".

Ako trazis argumentaciju cisto statisticki - onda je sve to savrseno tacno.

Medjutim, ako stavis te cifre u neki realan kontekst - dolazis do zakljucka da su sanse da budes ubijen u Svajcarskoj i USA i u Nemackoj zapravo prakticno jako male i da zapravo nisu razlog za brigu u svakodnevnom zivotu.

Imas daleko vece sanse da pogines od automobila: http://en.wikipedia.org/wiki/L..._by_traffic-related_death_rate

- USA: 12.3 na 100000 ljudi
- Svajcarska: 4.7 na 100000 ljudi
- Nemacka: 4.2 na 100000 ljudi

Dakle, u USA imas 3.84x vise sanse da pogines od automobila nego da te neko upuca. A u Nemackoj cak 78x vise sanse.

Sad zamisli da li neko normalan u Nemackoj ili USA odbija da normalno zivi svoj zivot u strahu da ce biti ubijen od strane motornog vozila?

Ne?

E to je bas zato sto su sanse sasvim dovoljno male da ne budu razlog za brigu. A te sanse su nekoliko puta vece nego, recimo, sanse da pogines od vatrenog oruzja.

Prilicno sam siguran da je situacija ista i sa "obicnim nasiljem".

Zbog toga cela ta stvar jednostavno nije razlog za brigu. I to nema veze sa zemljom, vec je jasna stvar da u svim civilizovanim velikim gradovima sirom sveta imas male sanse da budes brutalno prebijen. Zbog toga ljudi normalno zive u tim gradovima bez potrebe da setaju sa telohraniteljima.

Svoja i treba da se pljuje bas zato sto je svoja. Ako je platio poreze i slicno, onda je uradio sve sto treba i moze da pljuje koliko hoce.

Ja sam cuo da postoji snimak pada a ne samog guranja ili skoka (sa vrha). A to nista ne dokazuje.
A i inace nije bitno da li su ga bacili ili je skocio da izbegne linc - ubistvo je i jedno i drugo.
I ovako su dobili male kazne, bolje da cute i da se pokriju usima ...

Homer J. Simpson@ mislis da samo placanje poreza dovoljno da se napravi bolje drustvo oko tebe i mene?

postoji snimak i tri svedoka kompletnog njegovog priblizavanju tim stepenicama i skoku pored njih!



oni treba da dobiju kazne za nanosenje teskih telesnih povreda! a ne za ubistvo!!!

sta cemo za onim deckom koji je isto osudjen a u tom momentu je bio na drugoj strani beograda gde mu je pandur pisao saobracajnu kaznu! sta imas na to da kazes???

Da, samo placanje je dovoljno. Za ostalo su zaduzeni oni koji trose te pare.

I meni je pandur pisao saobracajnu kaznu na drugom kraju grada od onog gde me zaustavio ...

Inace, maksimalna kazna za teske telesne povrede je 12 godina. Kazem bolje da cute i da se pokriju usima, da ne dobiju vece kazne

Znaci covek je po tebi prisao stepenicama i skocio sa njih nicim izazvan. Bilo mu dosadno ili je hteo da se izvini navijacima zbog provokacija.
Daj molim te prestani da sipas gluposti u svakom novom postu covece.....

ono sto ja tebi hocu da kazem da je atmosfera ovde gde zivim neuporediva sa atmosferom u srbiji i u tom smislu je srbiji mnogo potrebnija 'armija psihijatara' da ih leci jer su bes, netolerancija, porazenost, zlo i mrznja daleko rasporstranjeniji u srbiji nego ovde.(iz ociglednih razloga)

naravno da u NYCu ima i ubistava i pljacki i ludaka, to je grad od 9 miliona ljudi(a statistika kaze da je godisnja stopa ubistava skoro pa ista kao u Srbiji samo sto se 90% tih zlocina desi u 3 hood-a tako da mozes da mislis koliko se ja nebezbedno osecam u 3 ujutru u brooklyn heightsu, park slope-u ili na manhattanu :D ). A ti ako hoces da pokazes kako su amerikanci ludi zbog jedne poludele narkomanke, onda ti to nije bas najpametnija ideja. da budem precizniji-prilicno je glupa ideja.

Sa druge strane, ako ti je to hrana za dusu, mogu na pp da ti posaljem gomilu clanaka koji opisuju kako je neko u US ubijen, silovan i sl...zemlja od 320 mil ljudi, toga ima dosta i to svakodnevno a glup je onaj koji ocekuje da bude drugacije.

inace,vest je:
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/...-zloglasne-droge-so-za-kupanje



Jao igore igore, pa ti pojma nemas a ovde si nasao da pises :D
U USA SVI koji nemaju para imaju besplatno lecenje. molim te ne prosipaj se ovde, buduca supruga ce biti doktor vrlo uskoro a njeni roditelji imaju 2 klinike tako da sam vrlo upoznat sa situacijom.
U USA STRANI DRZAVLJANI I ILEGALNI IMIGRANTI imaju pravo na lecenje na nivou kakvo ce srbija mozda moci da sanja za 20 godina od hemo terapije preko do lekova za sidu samo ako se prijave u drzavnu bolnicu. a mozes da zanislis koji nivo usluga imaju drzavljani koji nemaju kesha.
to i je ste problem amerike, sto se gomila para trosi na zdravlje ljudi koji ne placaju zdravstveno.
hahaha, amerika puna poremecenih jer nemaju novca za lecenje, koja parodija :D lik iz srbije prica :D

_{[Ovu poruku je menjao Andrej013 dana 04.03.2013. u 18:38 GMT+1]}

DaliborP@ zamisli situaciju!
nisi dobio platu 3 meseca za svoj rad! dosli iz el da ti seku struju! deca placu gladna kuci! zena se dere na tebe! stres sa svih stana ludilo! i ti skocis sa terase na glavu i nastradas! ko je kriv?
ili izadjes u grad i potuces se na splavu gde pritom dobijes batine i posle toga krenes da bezis i na 100m od mesta gde si dobio batine gde te niko ne vija ti padnes i nastradas! ko je kriv?

posle dobijenih batina od strane huligana koji su imali dukseve kid boks kluba, ustao je i poceo da trci! znaci oni su njega istukli i na tome se to zavrsili!!! nisu ga vijali!!!
i posle jedno 100m lutanja po kvartu njemu nepoznatog on je skocio ili pao sa tog mesta! znaci sam je to uradio! sam! sto su ljudi videli i kamera snimila!
a na sudu su bez uzimanje izjava svedoka i pregleda video snimka ''utvrdili'' da su ga bacili!?!
i u tom navodnom bacanju ucesnik je bio i decko koji je u tom momentu na drugom kraju grada od POLICAJCA dobio saob.kaznu a nit ima dosije nit ima veze sa navijanjem!!!

treba da odgovaraju za nanosenje teskih povreda ali ne za ubistvo!!!


Andrej013@ u kini imas daleko vise naroda i daleko manje ubistava nego amerika!!! sta kazes na to?
a zasto onda mene i druge ljude iz Srbije etiketiras da smo svi nenormalni ludi besni itd? a eto i te ubice iz srbije su jedinke u drustvu!

Hoce li se oni pre svedocenja dati svoju casnu navijacku rec?

Dakle ako te neko prebije i krenes da trcis trebalo bi da pazis da ne padnes sa visine. Jer ako se to dogodi mogu nevini ljudi da odgovaraju za tvoju nemarnost.

pri3rak@ nisu upitanju svedoci navijaci!!!! a video snimak jel i on navijacki ???


DaliborP@ ako izmedju tvog pada sa visine i mesta gde si dobio batina od tih huligana koji te ne vijaju udaljeno oko 100m i proslo bar 3 minuta od tog dogadjaja ko je kriv za tvoj pad ??!

A da nije mozda narodu u Srbiji potrebna "armija" psihijatara upravo iz razloga sto ga je ta tvoja USA svojom politikom vise od 20 godina (direktno i indirektno) unistavala i satanizovala? Da nije mozda na psihu Srba uticalo bombardovanje Srbije od strane NATO (tj. USA), koje je inace otpocelo tako sto je americki diplomata Vilijam Voker izmislio "slucaj Racak"?


U USA je trenutno 50.7 miliona ljudi bez zdravstvenog osiguranja:
http://en.wikipedia.org/wiki/H..._coverage_in_the_United_States
Obama je uveo reforme, ali ce proci godine dok se to ne sprovede. A do tada bolje cuti i ne hvali toliko "svoju obecanu zemlju", jer kako kaze nas narod: Cega se pametan stidi, budala se ponosi!


Izgleda da ti ni moc opazanja nije jaca strana...

brate, je l' samo mene nerviraju lupetanja ovog cika dache?!?!
da li si ti pri sebi covjece? jesi ti pao sa marsa? imas li ti ikakav osjecaj za realnost?

Izvini molim te, ne kazem da je covek u pravu za ovo sto prica al' da "slucaj Taton" smrdi, to se iz aviona vidi. Izgleda da je dato naredjenje iz francuske ambasade da se neko mora strogo osuditi, bez obzira da li ima dokaza za to ili ne. Da je navijac mrtav jeste a ko je kriv za to i koliko to niko sa sigurnoscu ne moze da kaze.

PS Ne zelim ni sa kim da ulazim u raspravu sta se i kako dogodilo samo iznosim svoja zapazanja (a bili smo "bombardovani" svakakvim informacijama) tako da sta je istina a sta ne...

Daco, ove rasprave koje se sada vode su na nivou neandertalaca. da li mislis da treba da se govori o kvalitetu zivota u drustvu samo na osnovu banalizovane statistike(nemoj da me shvatis pogresno, stististicki podaci jesu bitni, ali celokupni a ne uprostene verzije), youtube videa gde npr kinez prelazi preko deteta kolima, prolaznici zaobilaze mrtvo dete, sledeca kola opet polako gaze dete, niko pola sata da se sazali i pomogne klincu i sl?

Kina jeste dosta bezbedna poredeci je sa USA, ali to mi nije jedini kriterijum kada biram destinaciju za zivot. Zasto se ljudi ne sele masovno u kinu? zast se ti ne preselis u Kinu?

Nasa zemlja je propatila zbog tih debilnih stavova u ljudima koji identifikuju celu naciju sa par propaliteta koji su u medijima a nas narod i dalje ostaje glup i to isto radi kao da ne vidi na svojoj kozi koliko je to pogresno.
to idiotsko banalizovanje tipa- amerikanci su lud narod i treba im psihijatara, najcesce bas dolazi od onih besnih ljudi koji se nerviraju sto su u zapadnoj evropi srbi okarakterisani kao ubice, koljaci, polupismena stoka i sl.
pa ako su stranci glupi jer to misle o nama, sta ste vi ako iste principe u zakljucivanju primenjujete kada donosite zakljucke o nekim trecim strancima?

i na kraju, ja ne etiketiram nas narod, vec kazem da kada bih koristio logiku na isti nacin kako je igor koristi, morao bih da zakljucim da su srbima mnogo potrebniji psihijatri, ludnice i govnjeeva motka.
A sto se tebe licno tice, tebi neka pomoc jeste potrebna sudeci po tvom stavu da branis i pravdas ubice, huligane i poslednju stoku koja bi ucinila uslugu narodu kada bi nestala sa lica zemlje

i to je mozda jedan od razloga. o razlozima mozemo raspravljati, ali je sigurno da su ljudi u srbiji manje normlani nego u zemljama koje se ovde pljuju kao nenormalne-da su ljudi bezosecajni, glupi, lenji, nedruzeljubivi, otudjeni, ludi i sl. po tim kriterijumima je srbija gora od razvijenog sveta.

a to sto ti citas po srpskim novinama i citiras vikipediju mozes da okacis o rep jer pojma nemas o cemu pricas.
ti milioni ljudi sto nemaju osiguranje su oni koji NE ZELE DA GA IMAJU jer nece da ga placaju a ostatak su oni koji ga ne placaju jer nemaju para a njima DRZAVA PLACA osiguranje. oni se LECE ZA DZABE. dakle, u srbiji svako placa penziono i zdravstveno, jako malo para ali ipak svako placa, a ti ljudi u USA NE PLACAJU ni malo, a opet dobiju negu koja ce u Srbiji biti smatrana vrhunskom za 20-30 godina, ako bude srece pa se Srbija preporodi.
U USA covek koji placa osiguranje moze da ode na operaciju srca 2 dana posto shvati da mu je potrebna dok oni koji ne placaju nista moraju da malo sacekaju u drzavnim bolnicama. evo cura mi radi praksu u Downstate bolnici i u Coney Island bolnici i ima jednog pacijenta koji je alkoholicar i koji je vec 4 meseca u bolnici na lecenju od alkoholizma o trosku drzave. u drugoj bolnici pomaze u lecenju jedne ruskinje koja je ilegalni imigrant i ima rak. dakle zena se leci u bolnici u New Yorku a ilegalno je u USA vec 15 godina. molim te ne prosipaj se glupostima.

Ja sam na primer jedan od onih koji nece da placaju osiguranje i po tebi ja bih bio u toj statistici od xy miliona jadnih ljudi koji nemaju osiguranje :D
shvati da ako imas veliku platu, ti imas izbor da odvajas pare za osiguranje od poplave, zdravstveno osiguranje, osiguranje od uragana, pozara i sl. koliki je procenat ljudi u srbiji koji imaju osiguranje od pozara? i, da li je to neki ogroman problem za tebe? a kao sto sam rekao, ako nisi medju dobrostojecim ljudima onda ni ne moras da placas zdravstveno osiguranje jer ti ga drzava pokriva.

ne blamiraj se.

Mene bi od naseljanja u USA, osim udaljenosti, upravo sprecio taj nedostatak medicinske nege, kakav postoji u razvijenim drzavama EU.

http://www.politika.rs/rubrike...acke-u-belim-mantilima.sr.html

Andrej013@
meni je dovoljno samo ovo iz TOP GEAR da vidim pa da imam ''lepo'' misljenja o usa a pri tom mi ne treba 1999god da se setim cokoladnih bombona koje su padale po nasoj drzavi!
uz parolu da je sve kriv sloba gde usa gadja civile po mnogim delovima srbije a sloba sedi i pije viski u svojoj vili u uzickoj ulici koju oni ne znaju gde se nalazi... al svi ostali znaju :-)

neandertalaci gadjaju kamenjem clanove top gear sto mozes da vidis na snimcima!

https://www.youtube.com/watch?v=p8St7jj1iFw

https://www.youtube.com/watch?v=4jG0D2nRGrQ

znaci idem da zivim u usa bez obzira sto mi je zivot ugrozen al imacu vecu platu! e logiko laku noc

nigde nisam branio ubice i huligane nego samo da se ISTINA kroz dokaze utvrdi!!! samo to!
par puta sam ponovio da sa uradjeno treba da snose kazne!!! nigde nisam rekao da se puste na slobodu!!! nemoj da pises ono sto nisam rekao!!! to je nekulturno!

alo, logiko, sto onda ne odes da zivis u Kinu? u srbiji ti je zivot ugrozeniji.
logiko moja :D sav si mi logican i promisljen haha

Andrej013@ zasto bih? se nisam zalio na zivot u Srbiji!

kod nas je mnogo manji u % ubistva itd nego u usa! i mnogo lepse je ovde ziveti i biti deo Evrope nego amerike...

au, malo je naporno al je zanimljivo gledati te kako se koprcas.
da li shvatas sta pricas?
Ti meno govoris da ne treba da se zivi u USA jer je u Srbiji bezbednije i to ti je glavni argument a ja ti kao kontraargument kazem da treba onda da se preselis u Kinu jer sto bi ziveo u Srbiji kada je u kini bezbednije?! i ti mi das ovaj odgovor?! :D dobro da li si ti normalan?

Andrej013@
^ ti li si? http://www.wnyc.org/i/620/372/...ue/photos/rastko%20pocesta.jpg

ne zalim se na zivot u Srbiji gde sad trenutno zivim a ti koji ovde ne zivis se zalis i pljujes!
gde si koristio razne argumente koji ne stoje!!!!
tj da je u Srbiji opasnije po zivot ziveti nego u usa!!! sto nije tacno i to svi znamo!
gde sam ti ja rekao u poredjenju usa i kine da je kod kineza daleko bezbednije ziveti, nego u tvojoj svetoj usa! tj tebi kome je to argument da je bolje ziveti u usa zbog bezbednosti govorim da je jos tako bolje u kini !
a za sve ostalo sto bih mogli sad pricati pametno ti je odgovorio igor-ch
tako da nemam nameru da se ponavljam i nastavljam jer sad idem na fudbal sa drustvom oni su mi vazniji nego usa!

God bless Srbiju!

Realno gledano, ako se pogleda statistika - zivot ti je daleko vise ugrozen svakog dana kada prelazis ulicu nego sto ti teorijski moze biti ugrozen u USA zbog nasilja.

Pa, opet, normalni ljudi ne dobijaju napade paranoje svaki put kada treba da kupe hleb i mleko u prodavnici preko puta ulice.

Niti se sele u neki podrum kako bi spasli zivote od ugrozenosti automobilima (visestruko veci rizik da pogines nego od oruzja).

Znas zasto to ne rade?

Zato sto su sanse da zaginu toliko male da ne ugrozavaju normalan svakodnevni zivot. A te sanse su, kao sto rekoh, visestruko vece nego sanse da poginu od oruzja.

Zamisli sad koliko je besmisleno uzimati rizik od oruzja kao neki racionalan argument?

Ali, hebi ga, posto je ovo prica gde se pominje prokleta Amerika, logika i razum gube smisao.

Ako se ne slazes, molim te da se odmah preselis u bure, posto u Srbiji imas 9.8 smrti po 100000 stanovnika od automobilskih nesreca. To je "samo" 3x vise nego broj ljudi na 100000 stanovnika koji u USA zagine od vatrenog oruzja.

Si kupio bure vec? God bless bure, tebra!

A kako tacno ti i chika dacha mozete da potkrepite te vase podatke da prica "smrdi", da je stiglo naredjenje iz ambasade ili da na tom famoznom video zapisu postoje svedoci da Taton sam "skace" sa zida? Ili pokazite neke konkretne podatke, ili prestanite da pricate gluposti.

Neko je spomenuo medicinsku negu kao razlog da se ne ide u Ameriku.
Medicinska nega u US je sasvim prihvatljiva za strucni kadar. Ako imas neku
diplomu, bices ok.

Nema to veze sa medicinskom negom. Da nije to, spomenuli bi nesto drugo, recimo oruzje ili nesto trece.
Radi se o tome da ljudi mrze Ameriku pa tako i nalaze te mane iako ih realno to ne interesuje.

Kako nema veze sa medicinskom negom kada sam izricito to spomenuo kao razlog ? Da li se neko potrudio da procita link koji sam
postovao ili samo ulazite u flejm i medjusobno prepucavanje ?
Ovde je samo @cika dacha uleteo sa svojim stavovima, koji su i za mene nebulozni, ali to opet nije razlog da se on licno napada.
Smanjite malo medjusobno prepucavanje, i vratimo se na raspravu argumentima.
Cak se ni americki predsednik, koji je rekao da ce borba za medicinsku negu biti njegova zaostavstina , nije mogao izboriti sa bandom,
kako bi tek uspeo obican covek ?
Ima drugih dobrih stvari kod Amerike, ali ako neko moze birati gde ce ziveti, za sto bi morao da ide apriori bilo gde , samo da se
kaze da nije u Srbiji.
Ono sto ljude nervira u EU je ogroman broj primalaca socijalne pomoci, koji to primaju ne zato sto ne mogu, vec jednostavno ne zele da rade...
Jos ako su tu decji dodaci, pa samohrane majke i slicni beli medvedi, socijalna pomoc premasi primanja radnih ljudi.
Eto voleo bih da cujem vase misljenje.

Pozdrav!

Nemanja jesi li dalje istrazivao po pitanju zdravstvenog u USA, ova tvrdnja iz teksta koji si okacio je onako vrlo stura. Ako postoji "all you can eat" za $469 moze verovatno da se racuna cost/benefit i uporedi sa platom.

Edit: Nije me mrzelo da potrazim :)
Link na kojem se za Kaliforniju vide placanja i sta se dobija. Ima mnogo brojeva i dole objasnjenja. Uglavnom koliko vidim iako placas osiguranje ti placas posete do odredjene cifre, u onom "najboljem" ti placas do $12.000 pa posle sve placa osiguranje, negde je ukljucena i preventivna medicina ali definitivno da je ovo jedan ozbiljan projekat za istrazivanje ukoliko iko planira da se seli u USA.

_{[Ovu poruku je menjao Branko Santo dana 05.03.2013. u 09:28 GMT+1]}

Pa kome ces da verujes, Obami ili meni? :)

Da budemo iskreni, on se nije izborio sa sistemom, i nije bas najjasnije da vecina hoce ono zasta se on bori. Mislim da je to vezano za to sto ako imas diplomu i posao (unemployment rate 3.7% za tu kategoriju), zdravstveno zaista nije problem. Tako da je dobrom delu ljudi generalno ok sa njihovim postajecim zdravstvenim osiguranjem. Da li bi moglo bolje - naravno. Ali daleko je od ekstremnih slucaja za koje svi cujemo. Jednostavno, to nije faktor o kojem ti ljudi razmisljaju.

Dakle, ako razmisljas da se selis u Ameriku, i imas koliko-toliko trazenu diplomu, to nije nesto o cemu bi trebao da se brines, kao sto se ne treba preterano brinuti o vatrenom oruzju. Sve sanse su da ce stvari biti ok.

Spomenuo si stanje u Evropi sa ljudima koji mozda preterano koriste socijalni sistem. To je mozda tako, mozda ne - to je interesantna diskusija. Ali ako mogu da biram gde zivim, pre svega biram prema kriterijumima koji meni odgovaraju, i tu je sekundarno da li neko drugi preterano koristi socijalni ili zdravstveni sistem (bitno je koliko oni mene oporezuju). Mislim da ljudi treba da biraju gde zive na osnovu stvari koji su im bitni u tom stadijumu zivota. I ponekad je pravi izbor Evropa, ili Srbija, ili Amerika. Nema jednog jedinstvenog odgovora za sve ljude i za sve stadijume zivota.

Pa tebi naravno

Ne dovodim u pitanje to sto pricas, a i kako bih mogao , kada nemam iskustva sa tim.

Ne razmisljam o selidbi, ali znam za par iskustava ljudi koji su se vratili iz Amerike. Neki svojevoljno a drugima je jednostvano istekao ugovor/viza.

Bivsem kolegi je istekao ugovor, i vratio se u Bg, i posle je planirao da se seli u Australiju, posto su tamo bolje sredjene te socijalno/zdravstvene stvari, po njegovim recima.
Nije na kraju nigde otisao, bar koliko znam, nije htela zena da ide iz Srbije

Bio sam u Americi i imam dosta rodjaka i prijatelja koji zive u Americi, i kao sto reljam kaze, da li je bolje u Americi ili Evropi zavisi od licnih kriterijuma.

Prednosti Amerike u odnosu na Evropu su pre svega vece mogucnosti za napredovanje i izgradnju karijere te mnogo brza integracija stranaca. Nedostaci su slabiji sistem socijalne zastite (ukljucujuci i zdravstvo) te dosta komplikovaniji porodicni zivot.

Sto se tice zdravstvene zastite u Americi, stvari jesu lose, pre svega jer svi u lancu zdravstvene zastite gledaju da maksimizuju profit i na kraju sve to ide preko dzepa obicnih ljudi. Kome nije jasno kako to ide, neka procita sledeci clanak:
http://healthland.time.com/201...-medical-bills-are-killing-us/

Samo jedno personalno iskustvo vezano za zdravstvo u US, dok sam bio u US odem da kupim antibiotike, racun za kutiju (jakih) antibiotika je 100 US$ (u Evropi bez recepta isti kostaju 10-tak evra). Sad ce neko reci, ali tu su ukljuceni i troskovi istrazivanja i razvoja, elem te konkretne antibiotike je pronasla zagrebacka Pliva 80-tih i prodala je prava za US kompaniji Pfizer za neke smesne pare...

Porodicni zivot sa malom decom je isto poprilicna komplikacija, tek nakon sto sam dosao u US sam skontao zasto je brat stalno molio kevu da dodje malo u 6-mesecnu 'posetu' :) Nakon porodjaja vecina poslodavaca daje 3 sedmice neplacenog odsustva za majku, a deca do 12 godina po zakonu ne smeju biti ostavljena sama kuci. Dok ne krenu u skolu, deca moraju biti stalno pod paskom dadilje/u obdanistu. To je poprilicno skupo, posebno s obzirom da su roditelji radnim danom van kuce od 7 ujutro do 6 navece u proseku.

S druge strane, zivot u US pruza mnogo vece mogucnosti za karijeru, sa jedne strane imas ogromno trziste rada a sa druge strane strancima je dosta lakse da se probiju. U Evropi je ipak problem preci na bolji posao npr. iz Svedske u Nemacku, za vise pozicije se podrazumeva odlicno poznavanje jezika. Osim toga uvek postoji neka vrsta staklenog plafona za strance u Evropi, gde ce domaci kadar imati uvek prednost kod imenovanja na vise pozicije. Tako je i Nokia propala, inzinjeri su radili na vrhunskim tehnologijama poput touch screen-a pre konkurencije, ali tokom brzog rasta Nokia se 'napunila' finskim menadzerima bez odgovarajuceg iskustva i sposobnosti, koji su doneli gomilu pogresnih odluka.

I na kraju u Evropi je integracija mnogo teza, u Nemackoj su i unuci turskih gasterbajtera koji su dosli pre 50 godina i dalje auslaender-i, bez obzira na to sto imaju i drzavljastvo i pasos i sto su ne samo oni nego i njihovi roditelji rodjeni u Nemackoj.

@mrblaf
Odlicno napisano, jedino ovo moram da prokomentarisem:

Tacno je da je u Evropi teze da se integrises nego u Americi ali ovo vezano za Turke a bogami i za sve muslimane je to sto oni i ne zele da se integrisu dok su nasi ljudi (ex-Yu, jugosi) integrisani ali nisu asimilirani. Pa tako citajuci jednu analizu za Bec, kada pitate gradjane Beca na ulici sta misle kojih je stranaca najvise u njihovom gradu skoro svi bi odgovorili Turci iako nasih ima bar duplo vise. Zasto? Pa zato sto su "vidljivi" i zato sto ne zele da se integrisu.

To je tacno da u zadnje vreme muslimani bodu oci mnogima, ali generalno u 'germanskim' krajevima (mozda sa izuzetkom Norvezana) je i dalje zastupljen prinicip 'krvi', tako da se i nasim ljudima ponekad desi da ih 'ignorisu', recimo kucni prijatelji koji 20 godina zive u Svicarskoj su imali velikih problema oko upisa deteta u srednju skolu. Iako je dete bilo medju najboljim ucenicima u osnovnoj skoli nisu u prvi mah dozvolili upis deteta u gimnaziju kao elitnu skolu. Nesto je bolja situacija u 'latinskim' zemljama, pre svega u Italiji i Francuskoj, na kraju krajeva i Sarkozi je sin doseljenika u Francusku ali ova kriza je malo uzdrmala i tu 'juznjacku' gostoljubivost.

Mada se meni generalno vise svidja sistem zivota u Evropi od zivota u US, u Evropi nikad nije nista sigurno za doseljenike, pogotovo ako nemas drzavljanstvo, recimo kada je udarila kriza u Svicarskoj 70-tih, oni su preko noci ukinuli 200.000 radnih viza i rekli gasterbajterima dovidjenja... A cak i ako imas drzavljanstvo, moze da se desi da budes gurnut na margine, mada za sada su uglavnom muslimani na tim marginama u Nemackoj/Francuskoj/Holandiji, no nikad se ne zna s obzirom na evropsku istoriju ko moze da dodje na vlast i kakve ideje moze da ima...

Pa u Ceskoj kolega Ukrajinac koji je ozenjen Cehinjom i imaju dvoje dece (zavrsio srednju u Ceskoj a fax u USA) i u Ceskoj je 10ak godina ne moze da dobije drzavljanstvo. Integracija malo sutra!

Da li imamo ovde nekoga koje ziveo i u Evropi i u Americi? Kakva su
direktna poredjenja? Interesuje me kada ljudi kazu da je zivot drugaciji,
na sta tacno misle - konkretno. Neke stvari su koliko-toliko jasne: Amerika
je generalno vise para, ali manje socijalne sigurnosti, znaci tu mozes da
biras sta ti vise treba na osnovu tvog profila. Sta je drugo drugacije?

Relja jel istina ono da gradskog saobracaja nema po Amerikama? To je meni veliki minus.


Edit: Ne dam ja sebi biti lenj :)

http://www.forbes.com/sites/na...-public-transportation-cities/
http://www.usnews.com/news/art...ties-for-public-transportation

Pa odem recimo na Seattle koji je 9. po listama.

http://metro.kingcounty.gov/maps/routes/

Nije bas cini mi se ko u ovim zapadnjackim kojima sam bio malo vise (Prag, Brno, Bec) ali nije bas da je nepostojeci.


I lose vesti na linku



I 90 minuta u jednom smeru je katastrofa mnogo. 45min je granica prihvatljivog rekao bih.

_{[Ovu poruku je menjao Branko Santo dana 06.03.2013. u 21:24 GMT+1]}

Mada pitanje nije upuceno meni, probacu ja da ispricam neka iskustva.

Generalno u velikim gradovima na istoku postoji relativno organizovan gradski prevoz, u Njujorku vecina ljudi koristi metro/zeleznicu za putovanje na posao, isto i u Cikago imaju sistem 'nadzemnog' metroa koji se dosta koristi. Problem je sto je u spicu guzva ogromna, znam za ljude koji iz Nju Dzerzija moraju da krenu i po dva sata pre pocetka posla u Njujorku da bi bili sigurni da ce da stignu na vreme.

Druga prica je u Teksasu gde sam ja bio, tamo gomila ulica po vecim gradovima nema ni trotoar a kamoli neki ozbiljan gradski prevoz, bez auta je zivot gotovo nemoguc, odlepio sam u prvih par meseci dok nisam kupio auto... Gradski prevoz se uglavnom sastoji od (retkih) autobusnih linija koji idu na svaki sat, eventualno pola sata, mada su dobro organizovani pa se zna tacno vreme polaska sa svake stanice. Jedino Ostin u Teksasu ima nesto ozbiljniji gradski prevoz, ali i to iskljucivo autobusi/shatlovi.

Pa ovako, ja sam 'ziveo' 3 meseca u cugu u Nemackoj, devojka amerikanka sa kojom trenutno zivim mi je tamo zivela vise od godinu dana pa sam proveo ukupno vise od 6 meseci a rodjena sestra sa kojom sam u svakodnevnom kontaktu zivi u Fra vec evo sad ce 4 godine. Nemam mozda dugogodisnje zivotno iskustvo ali neko iskustvo imam-upoznao sam lokalne Nemce u Minhenu i Kelnu, od profesora koji radi na faxu sa kojim smo odlazili na vikend putovanja do lokalnih turaka sa kojima smo izlazili svaki put kada dodjem u posetu.

Manje vise je mrblaf lepo poredio, s tim da se ljudi previse fokusiraju na zdravstveno osiguranje koje ustvari, kao sto sam pisao, nije nikakav problem ma sta brojke govorile. Ko god dolazi u USA da bi prosio po ulici-ne treba da dolazi, a ako ne dolazi zbog toga onda nece imati ama bas nikakvih problema sa zdravstvenim. na kraju, ako je bas bahat, zaradjuje dobro a u inat nece da placa zdravstveno, i na kraju dobije leukemiju, sidu ili mu zakazu bubrezi, morace da se zrtvuje i ode u Public Hospital umesto u privatnu kliniku i tamo trazi besplatnu negu. Naravno, ta nega nije na nivou koju dobijes u NYU Medical Centar, ali je u poredjenju sa svakom bolnicom u Srbiji pojam, pocevsi od brzine kojom dobijes usluge pa do strucnosti kadra. Ono sto moze da bude 'problem' u tim situacijama je ako si gadljiv na ostale ljude koji su u tvojoj situaciji-beskucnici, najsiromasniji, narkomani, alkoholicari i sl...takvi ce ti biti komsije u bolnici.
Te price da ako nemas osiguranje ni pare da ce drustvo da te ostavi da crknes na ulici ne da su za malu decu, nego ja ne mogu da verujem da covek koji nije umno poremecen moze na trenutak tako nesto da pomisli... narocito znajuci da je USA u skripcu bas zbog prevelikih izdataka za medicinsko osiguranje ljudi koji ga ne placaju. Kazem, znam licno primer zene koja je ilegalni imigrant vec godinama i bez problema se leci od raka u drzavnoj bolnici. (ovo ne znam da li je izuzetak za State of New York, moguce da jeste jer states imaju velika ovlascenja pa ono sto vazi u Californiji moze da bude suprotno u Dakoti)

Dakle, asimilacija i prihvatanje od strane drustva je neuporedivo bolje u USA.
Sa druge strane, iako ce ti drustveni zivot biti losiji u Minhenu, jbg taj grad ti je na sat-dva od kuce avionom ili 8 sati kolima dok je USA ipak drugi kontinent.

Sto se tice hrane, verovatno je ovde jeftinija i daleeko raznovrsnija, ali takodje ima raznog djubreta koje se tesko nadje u EU pa treba vremena probrati sta valja dok u EU cega god da se uhvatis skoro da mozes biti siguran nece imati ukus ustajalog izmeta. Mlecni proizvodi, cokolade i meso u proseku su bolji u EU dok je italijanska hrana ovde(u New Yorku) bolja nego u rimu i veneciji.
Koliko mi se cini, skoro sve je jeftinije ovde(cak su i nekretnine poredive-NY je porediv sa Parizom, Delaware sa Irskom, misisipi verovatno sa rumunijom i sl :) samo sto se u USA gradovima zaradjuje dosta vise).

Ono sto meni smeta u USa je godisnji odmor. Npr znam da inzenjer u EU bez problema moze da ispregovara 4 nedelje godisnjeg(ako ne i vise u ovim bas socijalistickim delovima) dok je u US 2 nedelje ok, a ako 3 nedelje izvuces mozes da skaces od srece. Isto tako, zakon o zaposljavanju/otpustanju je liberalniji pa se i vise radi/pod vecim si stresom. (ovo sada sve govorim ne iz licnog iskustva vec je moj zakljucak. voleo bih da neko da svoje vidjenje ove situacija.
ja sam jedino radio na faxu do sada gde radim vise nego sto sam placen ali to nije zbog straha od gubitka posla(nisam cuo da je ikada neki teaching asistent otpusten) vec zbog zelje za dokazivanjem. Sanse za nalazenje odlicnog posla su naravno na strani USA.

Sto se tice gradskog prevoza, to jako zavisi od grada do grada... u NYCu se nalazi najveci metro na svetu tako da ja tih problema nemam, cuo sam da su i Boston i DC dobri ali isto tako da je LA uzasan. Lik iz Berklija kaze da nije zadovoljan ali ne znam da li to vazi za ceo Bay area ili samo za taj gradic. To me bas zanima. U EU je gradski prevoz na daleko visem nivou. Takodje, intercity vozovi su pojam za amtrak...ameri se tese da im to ne treba jer se voze avionima za male pare i dosta bezbedno(vec 5 godina nije bilo nikakvog udesa u USA) ali dzabe kad ja od Frankfurtskog do Kelna stignem za 52 minuta vozom a od NYC-a do Bostona ti treba vise od 4 sata avionom sa svim cekiranjem i sl.

Klima u NYC-u je kao kod nas samo gora... Leta su izuzetno vlazna-bukvalno odvratno mada je NY jos super u poredjenju sa jugom, a zime otprilike iste ili nesto hladnije. Isto tako, sunce vise pece, bukvalno kad odem u Hr na more mogao bih da se suncam 3 dana dok ne osetim posledice, dok sam ovde dobijao groznicu kada izadjem na plazu na 3 sata. cak i kada si u kratkim rukavima, osecas po dlanovima kako pecka. jako cudan osecaj, nikada to nisam iskusio u evropi(moja cura se slaze sa time)
Prolece i jesen su mi postala omiljena godisnja dobra jer vlaznost padne.

Kad sve uzmes u obzir, nikada se ne bih menjao sa nekim iz Pariza, Berlina, Londona, Rima dok bih se rado zamenio sa nekim iz Kalifornije :)

@mrblaf, Andrej
Sjajna informacija, hvala!

Nije kod javnog saobracaja samo pitanje vremena vec i para. Meni je mesecna u Pragu 22e za sve vidove transporta a posto radim u centru manje vise bi mi trebalo 20-25min do posla kolima a transportom stignem za 30-32 vrata do vrata. Uz to uracunas kredu za kola + benzin + odrzavanje i to mi je taman svake godine bar jednom na godisnji sa zenom :) A uz to se i ulenjis i ne mozes da citas knjige dok vozis dok u metrou/busu moze :) A ako radite na razlicitim stranama onda vam treba dva automobila i sve je udaljeno :)

Sto se tice godisnjih vidjeo sam ljude koji zapale na 5-6 nedelja (Severnjaci i Nemci) i to u pola projekta kao izvini mi imamo godisnji nema niko da nas zameni nije nas problem.

Ovo je samo delimicno tacno oko zdravstvenog, vrlo dobro poznajem tematiku posto mi je brat lekar u US.

Npr. zanimljiva cinjenica je da su ilegalni imigranti pokriveni drzavnim zdravstvenim osiguranjem u drzavi New York, tj. Medicare/Medicaid snosi troskove lecenja za njih. Brat mi je pricao da se cesto desava da u New York dolete ljudi sa Kariba da se lece, on je specijalizirao onkologiju u New Yorku i imao vise pacijenata koji bi dosli bolesni, izjavili da su ilegalni imigranti i onda u bolnici 'otkrili' da imaju karcinom. Vrhunac ironije je da to ne vazi za gradjane US, tj. ako nisi dete/stariji od 65 godine nemas pravo na Medicare/Medicaid osiguranje, tj. troskove mora da snosi osiguranje ili ti sam da platis, znaci moze da se desi da ce bolnica da leci ilegalnog imigranta od karcinoma dok ce istovremeno amerikancu obolelom od raka koji nema osiguranje i novca reci da se gubi iz bolnice...

A isto tako mi je brat pricao i da je vidjao amerikance sa 'iskrivljenim' kostima - ljudi su lomili ruke i noge, nisu imali novca za lecenje i kost bi im krivo srasla.

Koliko je meni poznati jedino je E.R. tj. hitna duzna da ti pruzi hitnu medicinsku pomoc bez obzira da li imas osiguranje ili ne, ali jednom kad te saniraju tako da mozes da prezivis ides van, ako ti treba daljna nega, snadji se. Ukoliko ti treba tretman za karcinom, to nije problem hitne.

U principu ko je mlad i dobrog zdravlja, njega ova prica oko zdravstvenog osiguranja uopste ne pogadja, ali ako dodje do ozbiljnih zdravstvenih problema onda mozes tesko da nagrabusis, medicinski troskovi su glavni uzrok licnih bankrotstava u US, cak i kad imas osiguranje moze da se desi da moras da doplatis desetine hiljada dolara za neku ozbiljnu medicinsku intervenciju.

http://www.businessweek.com/bw...t/jun2009/db2009064_666715.htm

Dopada mi se thread! Ima sve vise dobrih informacija.
Dakle, ovako:
1) Zdravstveno - oni koji imaju diplomu (bar inzenjersku) i posao u struci
imace i dobro osiguranje, tako da ne placaju antibiotike $100. Ali
generalno, da, bez osiguranja je zaista strasno.

2) Gradski prevoz - mrblaf je sjajno napisao. U nekim gradovima postoji
pristojan prevoz, u jos nekima je koliko-toliko ok, a u opstem slucaju je
katastrofa. Medjutim, tamo gde nema prevoza ljudi idu kolima, tako da na
kraju dana to sve ispadne tu negde. Da li se vozis pola sata prevozom ili
pola sata kolima, bitno je da se vozis pola sata. U veoma velikim gradovima
ljudi ponekad imaju i duzi put do posla (recimo, sat vremena), ali to moze
da se izbegne tako sto biras gde zivis.

3) Odmor - ovde mogu da pricam o dobrim programerskim poslovima. Pocentici
imaju 3 nedelje (15 radnih dana) + recimo 8 dana praznika. Seniori (10tak
godina iskustva) su na 20 radnih dana (4 nedelje) + praznici. U 40-tima,
ljudi su na 25 radnih dana (5 nedelja) + praznici. Naravno, postoje
izuzteci, ponekad guzva jer se nesto shippuje, ili ljudi rade u startupima,
ali ovo je generalno tacno za vece softverske firme (Google, Microsoft,
Facebook, Amazon, itd.). Pretpostavljam da je ovo slicno kao u Evropi, pri
cemu Evropljani verovatno imaju vise praznika. I takodje pretpostavljam da
je u Evropi lakse doci do 4-5 nedelja odmora (ne moras da radis za Google).

da, to sam cuo...u FRA je to cak dosta cesta pojava! ditao sam da u nekim drzavnim kompanijama u startu svaki zaposleni dobije 6 nedelja godisnjeg, ali mi to deluje kao science fiction

Inace, ovde je mesecna $104!
Ok, sistem je veci od Praskog metroa, ima expres i lokalnih linija, po 50 kilometara metroa imas od donjeg bruklina do gornjeg bronksa koji pokriva samo metro. mislim da pokrivenost moze da se priblizi i 100km ako ukljucis i buseve koji te vode u unutrasnjost Long Islanda.
ali se opet isplati(u jednom pravcu je 2.5$ koliko se secam). Ali ja za skuplju mesecnu nisam nikada cuo. Ali valjda je zato i NY jedan od retkih gde je ta infrastruktura ok...metro, busevi, regionalni vozovi kao u nemackoj i sl.

@mrblaf
da, ali ovde ima dva programa-jedan je za starije od 65 godina a drugi za sve koji zaradjuju manje od odredjene cifre.
tako da ako npr zaradjujes 20000 godisnje, imas 30 godina, ti imas drzavno osiguranje(iako nisi stariji od 65)...
za taj sloj ljudi nije tolika frka-to sa lomljenim kostima se desava ne zato sto bi ljudi bankrotirali, vec jer se nadaju da ce da prodje-tako je meni mali prst na nozi iskrivljen-bio glup i nadao se da ce da prodje...da mi je neko rekao da moram jos da platim 500$ da ga fiksiraju samo bih se okrenuo :)

glavni je problem za one koji su na dnu srednje klase-oni nemaju pravo na drzavno osiguranje a zbog ne bas velikih primanja ne placaju privatno zdravstveno a ako se razbole onda moraju sve da prodaju i bankrotiraju da bi pokrili troskove. e to su ti o kojima se prica po medijima a sto se mene tice, to je manje vise pravedno-imas para za osiguranje ali bi pre da kupis nova kola da se ne klackas u ovim 7 godina starim...moze, ali onda sam rizikujes i ako se zahebes to je tvoj problem...

dakle, siromasni nisu ugrozeni, stari takodje, ovi sa parama i odgovorni isto tako, jedino ako imas para a NECES da placas osiguranje e tada si nahebao. Mozda jeste kontroverzno, ali ako je to cena za zdravstveni sistem u kome za par dana resavas zdravstvene probleme koji bi u Londonu trajali mesecima, onda je to meni OK.

Odlicno!
Nego, Relja, kakav je San Fran sto se tice gradskog prevoza? znam da su poznati po onim starinskim tramvajima, citao sam da se gradi i neka vrsta metroa do San Jose-a ali koliko je to funkcionalno za transport po gradu? npr ako zivis na jugu grada a posao ti je na severu-da li je uobicajeno da u tom slucaju koristis kola ili gradski prevoz?

Sam San Francisko ima ok prevoz - ima prakticno dve linije metroa, i sve
ostalo ide po ulici. To je gore od NYa, ali ako ides od jedne strane grada
do druge, uglavnom ces uzeti gradski prevoz koji je cest. Naravno da nije
fancy (novi beogradski autobusi su lepsi), ali radi.

Da budemo iskreni, SF je oko 50% veci od Beograda po povrisini (600 vs 360
km2), ali je manji po populaciji (812.000 vs. 1.232.000 ljudi). Tako da je
mnogo manje gust od Beograda, vecina zgrada su dva sprata, itd. Sa malom
gustinom ide i losiji prevoz.

Cim izadjes iz grada u metro oblast (Bay Area), javni saobracaj pocne da se
raspada. Tri glavna pravca su pokrivena vozom ili "metroom", ali to naravno
ne resava opsti problem. Znaci ako hoces da ides od SFa do Palo Alta ili
Mountain Viewa, trebace ti sat i 20 ako ne moras mnogo da hodas. Dakle, ako
hoces da ides bilo gde po Silicon Valley-u, trebace ti auto. Ima ljudi koji
to rade javnim prevozom, ali stvarno je mucenje, ne znam nikog ko ima
porodicu a to radi bez auta.

Sve u svemu, ako zivis i radis u gradu, sve je ok. Ako ne, onda moras u
auto.

A jel kupovina u USA iskljucivo po udaljenim mall-ovima ili ima da se nadje lokalna radnjica ono hleb mleko i slicno ili neki "samo" supermarket koji ima pristojnu ponudu na svakih par blokova?

Jednostavno pitanje, komplikovan odgovor:

Gradski zivot, onakav kakav ga mi znamo postoji u Americi. Mozes da imas radnju na cosku na par blokova, kafice i restorane po ulicama, gradski prevoz, da ides peske a ne da sedis u guzvi na autoputu, da naletis na komsiju na ulici, da imas park na nekoliko blokova, itd.

Medjutim, taj oblik zivota je obicno znacajno skuplji od onog drugog, rasprostranjenijeg po prigradskim naseljima koja su ovde mnogo veca (procentualno kao deo grada) nego kod nas. Kad dodas na to cinjenicu da vecina americkih gradova nema centar (u smislu koji mi znamo), i da samim tim nema ni gradskog zivota, ispostavlja se da taj gradski zivot nije toliko cesta stvar.

Ja iskreno najvise volim tu vrstu zivota. I ovde sam u debeloj manjini po tom pitanju.

Ovde gde sam ja-Park Slope, a i u ostalim dobrim delovima Bruklina se sve svodi na lokalne radnjice i sl.
Na blok od mene, znaci 30-40 sekundi, imam radnju organskog mesa, pasture raised i sl(dobro, to je izuzetak, taj mesar ima 3 radnje u gradu i ja imam srece da sam tako blizu). Na 2-3 minuta uz i niz ulicu imam po supermarket, tipa kao neki dragstor ili kako smo ga zvali u srbiji...znaci market sa gomilom stvari, ali ne gigantski. dalje, im Target na 10 minuta peske, to je ono, gigamarket gde se nalazi sve od posteljine, serpi, kobasica, sporeta, mleka lekova i sl.
e ako hoces da ides u slicni giga market ali da je sve jeftinije, onda moras da proputujes malo u neki zabaceniji deo gde je cena placeva i sl niza. Setalista, kafica, parkova i sl imas svuda. U sustini, kada malo razmislim, vrlo slicno Kelnu samo sa mnogo vise izbora(mnogo vise marketa i restorana).

Naravno, ni izbor nije isti u svakom delu grada. sta vise, kada odem po devojku da je pokupim sa prakse(radi u bolnici u losem delu bruklina) vrlo je ocigledna razlika... gomila 99cent store a u lancima prodavnica koje postoje i kod nas, isti artikli su znacajno skuplji. valjda zato sto nema neke potraznje pa onda za svaki artikal koji prodaju moraju vise da zarade zbog manjeg obima.
Sa druge strane, Manhattan na kome ima ubedljivo najvise izbora pati od toga da su nekretnine precenjene a samim tim i zivot jer radnja/restoran koji placa npr 3000$ mesecno za prostor u 'elitnom' delu bruklina, samo 2 metro stanice dalje mora za isti prostor da placa 20.000$ pa su samim tim i cene vece iako je kvalitet isti.

Citao sam nedavno istrazivanje ciji je zakljucak da je, prema nekim parametrima, za ulazak u middle class na Manhattan-u potrebna godisnja plata preko 200.000$ za porodicu, jer za za otplatu rate za stan, parking, hranu, skolu deci i slicno, u Nebraski ti treba npr 40.000, dok ti za isto to u centru new yorka treba 5 puta vise :)
e sada, kad ovom u ohaju pretekne 20% plate on mozda moze da ode do Evrope sa zenom na 10 dana dok ovaj iz new yorka moze da kupi kola, posalje pare porodici u domovinu i ode na put oko sveta :)
jedino sto mali deo ljudi dodje do te cifre.

@Relja
Koliko sam ja shvatio u Americi se uvek negde ide nema ono prosetas po kraju sednes u parkic na sladoled i to :) Racunam ja na svasta bih se mogao navici sto da ne.

@Andrej
Kao sto i Relja rece odredjen nacin zivota zahteva i trosak sad pitanje je da li ces da trosis vreme ili pare. Mislim da svaki IT mozgas (gornjih 5%) sa 10 godina iskustva u NY ili Silicijskoj dolini mora da racuna na $100.000 a vrlo verovatno da dobar deo njih moze i do $150.000 unutar par godina zivota u USA. Ja realno ne bih mogao dnevno 3 sata dnevno da izgubim u prevozu a pogotovo da ja jos vozim, to bi me dotuklo maksimalno stoga i razumem zasto su nekretnine tako skupe za kupovinu i iznajmljivanje.

Postoji naravno i onaj deo gde se radi uglavnom neki home office ili si "road warrior" pa stalno bivstvovanje u nekoj nekretnini i nije bas moguce. Ima onaj film "Up in the air" gde glavni glumac bas tako zivi.

Gornjih 5% IT mozgasa sa iskustvom u Silicon Valley-u ima dosta vecu zaradu od $150K...

http://www.elitesecurity.org/t460448-22#3240003
http://www.elitesecurity.org/t460448-23#3240652

Pogresno sam napisao recenicu :)
Mislio sam na gorinjih 5% total ili jaci IT-ovci sa 10 godina iskustva.
Granicni slucajevi su lepi za novine i drago mi je da neko to moze da ubode ali pokusavam da stvari gledam realno :)

Zavisi od toga u kojem delu grada zivis. Van New Yorka i mozda jos nekog grada na istoku vecina populacije zivi u predgradjima (suburbs), tamo imas samo gomile kuca i nista vise. Mozes i da zivis u centru grada (downtown), pa da imas nesto slicno kao u Evropi, izadjes iz stana, kupis sladoled na cosku i sednes na neku klupicu i citas novine. Problem je sto je (van New Yorka) downtown populacija uglavnom siromasnija od suburb, tako da je downtown relativno nepozeljna lokacija za zivot, za razliku od Evrope.

Sto se tice setnje, ja volim malo da upoznam 'kraj' na nogama, drugi dan kad sam stigao u US krenem ja da malo upoznam komsiluk, izadjem iz ogradjenog naselja gde je brat iznajmljivao stan i imam sta da vidim - ulica koja vodi iz naselja prema gradu nema trotoar za pesake!?

@Branko:
Za kompanije tipa Google to je realno (a to je u gornjih 5%). Glassdoor daje raspon od 250 do 550K za 'software engineer' u Googleu, i to je bez onih mnogo dobrih koji obično ne kače svoje plate na glassdoor.

@mrblaf
Potpuno si u pravu. Osim istocne obale, znam da San Francisko, Cikago, San Dijego, Portland i Sijetl imaju prihvatljive centre. Pretpostavljam da ima i drugih gradova, ali oni su manjina.

Sve se slazem, ali izvini italijanska hrana je definitivno bolja u Italiji :)

I jos nesto....Njujork definitivno nije Amerika, i za vecinu amerikanaca izgleda kao mesto sa druge planete.

Zaboravio sam da spomenem, glavni grad Teksasa Ostin ima dosta lep downtown, i dosta ljudi zivi u njemu, mada se ne secam da sam vidjao porodice sa decom u zgradi gde je brat stanovao. Inace Ostin je izvrstan grad za zivot, klima je izvanredna a ima i pomalo kalifornijskog 'duha' u sebi, grad je administrativni i univerzitetski centar Teksasa, dosta firmi (uglavnom hi tech) ima office tamo tako da moze da se nadje i dobrih poslova. Posto ima preko 100.000 studenata u gradu, uvek ima nekih zanimljivih desavanja, koncerata, mesta za izlazak itd. A ima i dosta trotoara :)

Nisam znao da je bas toliko dobro :) Snasao bih se nekako sa 250k kontam!

Ivan Dimkovic@
temu koju sam postavio na ES pre 95dana ''sta pokazati zanimljivo strancima u Srbiji???'' gde sam objasnio da su upitanju AMERIKANCI ne oni koji su u skorije vreme tamo otisli da zive nego ljudi koji su bas bas amerikanci i posto do prvog njihovog dolaska nisam poznavao ni jednog amera ja sam pokrenuo temu da cujem sta bih njima bilo zanimljivo u Srbiji pokazati sa Evropljanima je lako njih poznajem u dusu!:-)

prvi dolazak je onako bilo malo napet jer prvi put vidim coveka uzivo nekako mi bio smesan jer se sa kilometar vidi da nije evropljanin al bilo je super kad smo se malo otkravili!
naravno o nasoj drzavi i narodu Srbije je sveee najgore cuo a dva pitanja su me bas pogodila na trenutak ''dal je u Srbiji bezbedno nositi mobilni ulicom?'' to je pitao vec u autu kad smo isli ka ns, a drugo je bilo sutradan ''Kako smo uspeli da prezivimo u nemastini dok je bio komunizam!?'' :-)
kad je u sebi srusio sve lose o nama jer je licno samog sebe uverio u sasvim suprotno, sad svaki put kad dodje OPET uvek povede jos jednu-dve osobe sa sobom, bili to njegovi drugovi ili porodica svejedno, sad SVI zele da dodju kad cuju od njega i njih kako je ovde a prvi put kad je dolazio isto je zvao da nekog povede i niko nije smeo!!! u sta sam se veoma uverio jer svaki put na tom prvom boravku ovde kad bih ga neko nazvao na mob on je morao par puta da ponavlja da je STVARNO U SRBIJI I DA SE NE SALI :-) :-) :-) jer su svi u soku bili! cak je i jednoj drugarici morao poslati razglednicu da bih se uverila! :-)
eto njega opet za par dana i sad dovodi tatu ili tetku a sinoc mi se hvali kako mu je stigao cd za ucenje srpskog jezika :-)

i sad slusajuci njihove price kad uporedjuju usa i Srbiju gde licno oni govore sta je lose a sta dobro kod njih imam neko misljenje koje gradim informacijama od njih tako da ja ne pricam nesto sto sam video na tv!
razumem ja da se vasa i njihova prica razlikuje jer kod vas faktor odusevljenja jos uvek jak i izrazen pa ne vidite realnu sliku al oni su ipak ameri vec 100 god :-)

naravno da sam 3 mala piva popio i nazdravio za zdravlje svih nas na ES-u

god bless Serbia!

Greska. Zdravstveno je i te kako mnogima veliki problem.

Razlog zasto se gafovi u zdravstvenom vide samo posle fakta, tj. kad vam posle bolnice stigne enormni racun (out of pocket expense).

To uopste nije retka stvar.

Primera radi, koleginica iz prosle firme iz DE, otisla da radi u USA - pala na skijanju i morala da ide u bolnicu odmah da joj operisu rame.

Zena radi u IT-u, u (bar tada) dobroj firmi, ima sasvim zadovoljavajuce osiguranje tj. nivo nege standardan u okolini.

Elem, posle operacije stize racun na kucu od oko $10K dolara. Zasto? Legalese cist, bolnica u koju je urgentno morala da bude odvezena da je operisu nije na nekoj listi bolnica u njenom osiguranju gde bi pokrivenost bila veca bla bla bla... klasicna stvar sa osiguranjima.

Neko ce reci, pa dobro morala je da pogleda medju gomilom strana kucanog teksta - da, trebala je i advokata da zove na nosilu dok je vode u bolnicu, da proveri coverage. Mislim...

$10K dolara nije mala para - to su 2 vrlo OK neto plate.

I to moze i te kako da se desi - ne gubite iz vida da trenutno poslodavac bira osiguranje, i postoji sansa da imate polisu koja nece pokriti sve troskove ili imaju neke druge smicalice napravljene tako da plate sto manje.

To nije neki bog zna kakav problem sa malim stvarima, tipa obicnim antibioticima i sl... gde mozda morate da platite koju stotinu $, medjutim, kada se u tu stvar umesaju hirurske intervencije i/ili neki skupi aparati, brojke koje mozda morate platiti iz svog dzepa vrlo lako postaju petocifrene. A to je upravo zato sto su cene u USA dostigle nebeske visine jer je u pitanju zasticeno trziste gde je kupac usluge automatski u nepovoljnom polozaju (bolestan, dakle nema puno izbora).

--

Problem u celoj prici sto se ovakve stvari desavaju, recimo, nekom procentu ljudi - ne pricam o prosjacima ili nezaposlenima, pricam o normalno zaposlenim ljudima iz srednje klase koji imaju osiguranje. Taj procenat je mozda 1% mozda 2% ali svakako nije 0%.

Ljudi to ne vide, kao sto rekoh, zato sto se te stvari ne vide dok ste zdravi - placate lepo svakog meseca polisu i sve je super.

Onda jednog dana dodje do s*anja, i posle bolnice stize enorman racun.

Mozda vi konkretno necete biti taj 1 ili 2 od 100 osiguranih kome je urgentno trebala neka skupa procedura koju osiguranje ne pokriva kompletno i koje ce vas kostati kao godina na dobrom fakultetu - ali to uopste nije mala mogucnost. Jedno je 1 na 100 hiljada, a sasvim druga stvar bi bila 1 u 100.

USA zdravstveni sistem je skup - vrlo skup, zapravo najskuplji na svetu, i postoji vrlo ozbiljna sansa da vam zbog neke procedure bolnica trazi desetine hiljada dolara. To je jednostavno fakat, ima u onom time.com clanku dosta takvih prica.

Nije nikakav problem ako neko kaze, OK mlad sam - sansa da se nesto lose desi je mala i dobra plata, napredovanje itd... cini taj rizik razumnim. Ali ne razmisljaju svi tako - i drugo razmisljanje nije uopste preterana paranoja ako se uzme u obzir cinjenicno stanje sa USA zdravstvenim sistemom.

Cisto gledam svoj primer, za 10 godina zivota u DE mi je samo jednom trebala sitna operacija (u DE oko 4 hiljade EUR, 100% placeno od osiguranja - u USA sumnjam da bih prosao tako dobro), kod doktora sam bio mozda 3-4 puta, kod zubara jednom godisnje - vecini mojih kolega osim elementarne dental nege i bazicnih pregleda nije trebalo nista vise. Ali, moglo je biti drugacije - znam za coveka (inzenjer) isto DE, koji je bio na privatnom osiguranju, ispostavilo se da ima veliki problem sa jetrom... Elem, osiguranje je iznaslo da je imao neki nalaz iz Srbije gde su mu bili povecani rezultati vezani za jetru, nista bitno - ali sasvim dovoljno za obavezu prijavljivanja prilikom apliikacije za osiguranje. Osiguranje lepo ponistilo ugovor, covek ostao sa oko stotinjak hiljada EUR troskova. Na svu srecu imao stan pa prodao. Da nije, bio bi duzan sledecih par decenija.

To nisu naivne stvari. Zdravlje moze biti vrlo vrlo skupo. Tih 1% sanse je mnogima sasvim dovoljan motivator da traze lokaciju gde mogu biti sigurni da nece ostati siromasni ako im se nesto desi. To nije jedini nacin razmisljanja, ali ga ne treba odbacivati kao a priori pogresan.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 07.03.2013. u 13:19 GMT+1]}

Jos jedna opaska oko zdravstvenog, kad dobijes porodicu onda su i deca na tvom osiguranju, svi koji imaju malu decu znaju koliko cesto mora da se ide do lekara.

Evo opet price iz licnog iskustva, cerka od brata je imala jaku gnojnu anginu, njena majka (inace radi kao lekar u US) je odvede u bolnicu da bude par dana na nezi i posmatranju, i stigne joj racun kuci da doplati 1.500 dolara preko onog sto je platilo osiguranje. Ona uzme racun i na njemu su bile uracunate dve noci provedene na intenzivnoj nezi, iako mala nije ni privirila tamo!? Bolnica se tu na svoju zalost namerila na pogresnu osobu da je overcharge-uje, ali generalno u vecini ostalih slucajeva to im prolazi kao sto se moze videti iz clanka sa linka koji sam ranio postavio.

To sve zalazi cini mi se u onu izreku "Posteno pa ko koga zajebe".
Razmisljam se i cak i da dobijes tipa 250k moras da ih branis toljagom jer svaka baraba ce da pokusa da ti cepne malo. Eto na budalu da zeni naplate 1.500 dolara. Znaci moze da se dobije ali posle dva para ociju da pazis budjelar.

Korisnik milanche je na prvoj strani ovog thread-a veoma lepo objasnio za koga jeste a za koga nije US, nemam sta puno tu da dodam, samo bih citirao vezano za zdravstveno:



Znaci ukoliko neko u porodici ima hronicnih problema sa zdravljem (npr. dijabetes, tesku astmu, itd.) najbolje je probati negdje drugdje, Evropa, Kanada, Australija itd.

Ima toga i u Evropi - recimo u DE, ako imas tzv. "privatno" osiguranje, svako gleda da ti nabaci sto vise testova i zadrzi sto duze, posto "privatna" osiguranja placaju mnogo vise nego tzv. "drzavna".

Medjutim, u DE ako imas privatno osiguranje sa 100% pokrivenoscu ti iz dzepa neces platiti nista. Moguce je imati 100% pokrivenost bez nekih vecih komplikacija, osim ako niste vec dosli sa gomilom problema.

Ja sam morao mesec dana da idem svaki dan kod doktora na previjanje posle operacije. Dodjem svako jutro, sestra skine stari zavoj, ocisti alkoholom i stavi novi. Bukvalno nekih 10 min procedura.

Na kraju stize racun, nesto oko 600-700 EUR koliko se secam... Elem, gledam ja racun, a ono za svaki dan stoji da su mi radili EKG (?!?!) i jos gomilu nekih gluposti koje, naravno, nisu radili uopste.

Fora je samo sto je meni osiguranje to pokrilo 100% - da je situacija kao sto se nekima desi u USA da moraju da plate sami, momentalno bih otisao kod advokata i nalozio tuzbu.

Prica broj #2 - isto licna... Imao ugradnju implantata, nudili mi 2 anestezije: obicnu "zubarsku" (tj. lokalnu) ili tzv. MAC (managed anesthesia care) koja je u stvari totalna samo sa nesto nizom dozom narkotika tako da ste i dalje svesni i izvrsavate ono sta doktor trazi, samo sto se nicega ne secate posle... Elem, ta druga anestezija kosta 400 EUR, obicna kosta 100... Ja poslao racun osiguranju, i oni lepo vracaju pare za sve samo ne za tu MAC anesteziju, kazu da nije bilo medicinskih razloga za istu... Onda mora da se juri doktor da pise strucno misljenje itd.. itd... kako bi platili. Totalna cimaza koja pokazuje da na svakom koraku osiguranje gleda da ne plati nesto, posto isto tako i doktori gledaju da ih zacepe stalno za nesto.

--

U DE se na tim privatnim osiguranjima vidi koliko je zdravstvo zapravo korumpirano - a DE je bukvalno mala beba za USA sto se toga tice. Zbog tog divljanja u zdravstvu cene medicinske nege skacu u nebesa. Cak i ako ste u situaciji da imate osiguranje koje sve pokriva, indirektno ta korupcija cini da svi placaju osiguranje skuplje zato sto se cene polisa osiguranja formiraju na osnovu prosecnih troskova - koji su napumpani samo tako.

Na zalost, tome se ne moze jednostavno stati na put posto je zdravstvo zasticen biznis - ni druga krajnost (gde drzava propisuje sve cene) nije dobra posto sputava istrazivanje i razvoj i cini da mnogi dobri doktori emigriraju iz zemlje.

Sve je to manje-vise filozofska prica sve dok nekome ne stigne debeo racun na naplatu. A tada stvari postaju vrlo drugacije.