[ dddooo @ 16.09.2011. 09:40 ] @
Nameravam da počnem da se bavim poslom profesionalnog predsednika skupštine stanara - da li treba da prijavim firmu SZR, ili to mogu da radim kao fizičko lice, nije mi baš najjasnije jer u UREDBI O ODRŽAVANJU STAMBENIH ZGRADA nije eksplicitno navedeno da li je predsednik skupštine stanara pravno ili fizičko lice? Molim sve koji imaju dobronamerne savete ili nekog iskustva u ovom poslu da se ukjuče u diskusiju.
[ trader6 @ 16.09.2011. 16:15 ] @
kako to mislis da se profesionalno bavis? Skupstina stanara se registruje kao udruzenje gradjana - koji biraju svog predsednika. Ako mislis da radis za platu pitanje je samo odakle skupstini stanara prihod da te placa
[ dddooo @ 16.09.2011. 19:54 ] @
pa po ugovoru, mnoge zgrade nemaju predsednika jer ne mogu da se dogovore, odnosno niko neće da se prihvati...
[ X Files @ 16.09.2011. 20:40 ] @
Nije ti to loša ideja. Iskreno.


@trader6
Ukratko, svaka stambena zgrada će morati da funkcioniše kao PRAVNO lice. Moraće da ima račun (u praksi i više podračuna), moraće da plaća izdatke tipa atestiranja PP instalacija u sl, radi Završni račun. Sve je to prava smaračina, košta i para i vremena i niko time ne želi da se bavi. Da ne pominjem da su u svakoj zgradi stanari kao "rogovi u vreći".
[ Nebojsa Milanovic @ 16.09.2011. 20:45 ] @
I kojoj se zaradi nadaš ? :)
[ X Files @ 16.09.2011. 20:49 ] @
Ima smisla. Zakon previdja da se ovaj posao radi za novac. Znam da jedna zgrada ladno placa oko 8000 dinara mesecno svom predsedniku. I niko ne zeli da sedne na njegovo mesto, jer ima da juri kao lud po bankama i sl.
[ Goran Rakić @ 16.09.2011. 20:58 ] @
Možeš li biti predsednik u zgradi u kojoj ne stanuješ?
[ dddooo @ 16.09.2011. 20:59 ] @
Iskreno - ideja nije moja, neki već rade ovaj posao... I ja bih da se upustim, da pokušam, nešto se mora raditi a o zaradi ću razmišljati kada vidim kako ide posao. Može se probati jer gotovo da nema troškova, ulažeš svoj trud, ali postoje još neke pravne odnosno birokratske začkoljice i zato očekujem pomoć
[ p3j4 @ 16.09.2011. 21:01 ] @
Sećam se gledao sam na b92 vestima još pre godinu dana reportažu o ovoj temi, i baš su bili neki momci iz NS-a koji su krenuli da se bave ovim poslom i pričali su baš da im lepo ide...

Evo našao sam sada na youtube nešto svežiju reportažu ali na istu temu

[ X Files @ 16.09.2011. 21:42 ] @
Većina zgrada uopšte nema oformljenu Skupštinu zgrade, već se sve svodi da se sklopi dogovor s nekom čistačicom.

Mnoge zgrade ipak imaju formiranu Skupštinu zgrade, ali NISU registrovali račun, jer je to posao kao vođenje firme i iziskuje brojne troškove, koji prevazilaze troškove održavanja.

5% zgrada radi sve po Zakonima i najčešće plaćaju nekoga iz svojih redova da se bavi ovime, jer ni malo nije jednostavno (iziskuje pre svega vreme...zamislite samo podizanje tužbe u ime većine stanara, protiv nekoga ko neće da plaća nešto).


Zakon VEĆ postoji, zgrada je pravni subjekt, i pitanje je DANA kada će svaka zgrada stvarno MORATI da funkcioniše "kao" firma.


Skupštinu zgrade prate i brojni dokumenti:
http://www.skupstinazgrade.rs/dokumenta.aspx

Letimično pogledajte:
http://www.skupstinazgrade.rs/pdf/Statut%20zgrade.pdf

Sve ovo znači da će biti posla za nekoga ko ima znanja da se ovime bavi sistemski. Ovo može da uključi i podizanje Web sajta, SMS glasanja u velikim zgradama i sl.

Kažem, ovo nije ni malo lak posao.
[ dddooo @ 14.10.2011. 10:49 ] @
Ima li neko konkretan odgovor kako ja kao osnivač SZR ili kao neko zaposleni u SZR može sklopiti ugovor sa skupštinom stanara za obavljanje poslova predsednika kućnog saveta a da to nije u suprotnosti sa zakonom?
[ B3R1 @ 18.10.2011. 13:16 ] @
Ideja je sasvim na mestu i stvari mogu da rade, ali ipak treba da imas u vidu neke cinjenice.

U mnogim zapadnoevropskim drzavama postoje slicna resenja. U Holandiji se, recimo, u stambenim zgradama formira telo koje se zove Skupstina vlasnika stanova (Vereniging van Eigenaren - VvE) koja moze da poslove upravljanja zgradom delegira profesionalnom menadzeru, odnosno firmi koja radi taj posao. Ta firma onda preuzima na sebe sve poslove, ukljucujuci tu i naplatu servisnih troskova od vlasnika stanova. U prikupljenu sumu je ukljucena naknada za rad te firme, kao i troskovi ciscenja, odrzavanja, opravki, obaveznih kolektivnih osiguranja itd. Ali bitno je istaci da ta firma ne zamenjuje predsednika Skupstine stanara! Predsednik mora da postoji, kao i razni drugi organi (tehnicka i finansijska komisija), a obavezan je makar jedan sastanak stanara godisnje. Menadzer je samo administrator koji se stara da se odluke izvrsavaju. Stanari su duzni da placaju troskove o kojima se dogovore, a neplatisama se na vrata salju (opet profesionalne) frme za uterivanje dugova. Efikasno. :-) U Francuskoj postoji slicno resenje - tamo se upravljanje poverava domaru (concierge) koji obicno zivi u zgradi.

Razlika izmedju zapadne Evrope i nas je, medjutim, u cinjenici da kada kupis stan na zapadu ti uz stan postajes vlasnik i K/Z dela zajednickih prostorija i infrastrukture, gde je K kvadratura tvog stana, a Z ukupna bruto kvadratura zgrade - zbir povrsine svih stanova i zajednickih prostorija. Recimo, ako imas stan od 80 m2, a ukupna bruto povrsina cele zgrade 4000 m2 ti si i vlasnik 80/4000 (== 1/50) dela zajednickih prostorija. Sve sto se u tim prostorijama desava (ciscenje, zamena sijalica itd.) ide iz dzepa stanara, jer je to zajednicko vlasnistvo stanara. Takodje, upravljanje zajednickim zgradama je zakonski uredjeno i zakoni se postuju.

U Srbiji je pocetkom 90-ih izvrsena privatizacija stanova, ali ne i privatizacija zgrada i zajednickih prostorija. Ovo drugo je jos uvek drzavna svojina (citaj: svacije - nicije). Ko toga nije svestan neka izvadi vlasnicki list za svoj stan i neka ga prouci. A mnoge stambene zgrade nisu ni uknjizene, sto je posebna prica. Kucni saveti su ostali negde ni na nebu ni na zemlji - odlucuju o necemu sto nije njihovo vlasnistvo, imaju uglavnom vezane ruke i to u zemlji u kojoj se zakoni ionako izigravaju kao dobar dan. Taj pravni vakuum razni mangupi koriste da se prave blesavi kada, recimo, treba sakupiti pare da se zakrpi krov. Oni samo kazu: "Krov pripada drzavi, sto bih ja to placao". Sto je najgore zakon im ne moze nista, opstina im ne moze nista, sud takodje, jer je zakon u tom pogledu ostao nedorecen ... Ostali stanari cute i placaju, jer kisa pada li pada, a majstor za krov kaze: "Ako necete da platite, cekajte onda drzavu da vam opravi krov, ja za dzabe ne radim!".

Za upravljanje zgradom je kod nas po zakonu zaduzena jedna jedina (drzavna) firma - Infostan, koja svoje usluge naplacuje ljudima u vidu "komunalija". Za razliku od zapada gde je upravitelj zgrade servis u sluzbi kucnog saveta u Srbiji je Infostan zaostali putujuci cirkus iz doba titoizma koji skuplja pare i (uglavnom) ne radi nista. Zapravo izmiruje troskove prema Gradskoj cistoci i EDB (zajednicka struja), ali za ostalo ih ne pitajte. Recimo, svi placaju ciscenje stepenista u svojim mesecnim racunima. Kome idu te pare?!

Ukratko - prouci dobro zakone, pitaj nekog advokata i pripremi se na zestoko nerviranje sa penzionerima, teoreticarima zavere i ostalim nervoznim svetom od kojih ces cuti samo kritike, pogrdne stvari i - naravno - razne optuzbe, uglavnom finansijske prirode. Puno srece! :-)
[ dddooo @ 23.10.2011. 22:40 ] @
hvala
[ B3R1 @ 24.10.2011. 12:05 ] @
Evo i zvanicnih informacija, sa sajta Skupstine grada Beograda:

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1227741
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=3678

Veoma korisno, ali po meni opet nedoreceno u delu koji se odnosi na vlasnike "posebnih delova zgrade". U zgradama u centru Beograda gde su stanovi otkupljeni od drzave vlasnik zajednickih prostorija je jos uvek drzava. Kako to utice na odluke Skupstine zgrade?

Na dnu stranice su navedeni relevantni zakoni koji pokrivaju tu oblast. Moj ti je savet da ih dobro proucis. Ti zakoni su:

Zakon o održavanju stambenih zgrada („Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 44/95, 46/98, 1/01)
Uredba o održavanju stambenih zgrada i stanova („Sl. glasnik Republike Srbije“, br. 43/93)
Zakon o stanovanju ("Sl. glasnik Republike Srbije", br. 26/01)
[ curveball @ 13.03.2012. 13:47 ] @
Da li je mozda ova ideja o profesionalnim predsednicima skupstine stanara zazivela u Beogradu? Pokusavam da pronadjem takve preduzetnike/agencije, ali bez uspeha. Ako neko moze da preporuci osobu ili agenciju koja se ovim kvalitetno bavi, molim za detalje na PM :)
[ 3okc @ 14.03.2012. 10:01 ] @
Citat:
curveball: , molim za detalje na PM :)

Mislim da nema razloga za privatnost ako "preporuka" uključuje lično iskustvo a ne goli reklamno propagandni BS.
-Za šta će se već postarati mod.
[ 3okc @ 17.06.2012. 15:30 ] @
Tema je zamrla - šta se dešava? Gde su zainteresovani preduzetnici -jeste odustali, ili?

Zanima me koja legalna sredstva stoje na raspolaganju da bi stanara/stanare koji odbijaju uplate u zajednički fond, primorali na to? Sigurno svaka zgrada ima najmanje jednog kočničara i, koliko mogu da primetim, obično ga većina "ostavlja na miru" tj ide linijom manjeg otpora i prihvata na sebe i te troškove. Pretpostavljam da bi profesionalni "majordomi" trebali da imaju nekakav profesionalniji pristup?!
[ 3okc @ 26.07.2012. 10:06 ] @
Citat:


Organizovanje je dobar način da zgrada funkcioniše i koristi neke od usluga „Infostana”

Život u višespratnicama nameće i neka pravila. Kada smo već toliko blizu jedni drugima, logika nalaže da dobra organizacija može prilično da unapredi svakodnevni život. Organizovanje skupštine stanara dobar je način da zgrada sa više stanova funkcioniše i koristi prednosti koje se pružaju pravnim licima, kao što su neke od usluga objedinjene naplate komunalnih usluga u Beogradu, „Infostana”.

Pre nego se prijavite za korišćenje usluga „Infostana” neophodno je da vlasnici stanova konstituiše skupštinu stanara (stručan naziv u zakonu je Skupština zgrade).

Propis koji reguliše ovu tematiku je Zakon o održavanju stambenih zgrada („Službeniglasnik” RS br. 44/95, 46/98, 1/01) i Uredba o održavanju stambenih zgrada („Službeniglasnik” RS br. 43/93).Zakon propisuje da se u stambenim zgradama koje imaju deset ili manje vlasnika stanova, formira savet zgrade.

U posebne delove zgrade ulaze i poslovni prostori sa svojim vlasnicima, te i oni učestvuju u formiranju skupštine, odnosno saveta zgrade.Postupak formiranja skupštine ili saveta funkcioniše ovako:

1. KONSTITUTIVNA SEDNICA

Najpre se održava konstitutivna sednica kojoj treba da prisustvuje više od polovine vlasnika „posebnih delova zgrade” (stanova i poslovnih prostora). Umesto da dođu lično, vlasnici stanova mogu da odrede i svoje predstavnike koji će ih zastupati na sednicama skupštine stanara.Praksa je pokazala da je najdelotvornije kada se na svakom spratu odredi po jedan predstavnik. Ovo naročito dobro funkcioniše u višespratnicama.

Kada je na konstitutivnoj sednici postignut kvorum (minimalno 51 odsto) sačinjava se zapisnik sa sednice u kome se konstatuje da je jedan predstavnik posebnog dela zgrade izabran za predsednika. Sastavni deo zapisnika predstavljaju potpisi prisutnih članova na sednici.

Ukoliko zgrada ima više ulaza ili lamela, skupštine se formiraju za svaku celinu posebno.

Preporuka je da se na istoj sednici dai ovlašćenje predsedniku dazastupa zgradu u svim pravnim poslovima u kojima ona učestvuje.Na primer, ukoliko je u pitanju pretvaranje zajedničkih prostorija u stan ili nadziđivanje zgrade, predsednik ne može bez potpisa vlasnika posebnih delova sklopiti ugovor sa investitorom. Drugi primer je da u slučajevima odabira ponuđača za popravku nekog dela zgrade, predsednik može da potpiše ugovor sa nekom firmom tek ako vlasnici daju saglasnost.

Ne treba, međutim, zaboraviti to da ima raznih investitora, a neki su spremni na sve ne bi li dobili prostor za profit.Stoga savetujemo članovima skupštine da u ovlašćenje predsedniku stave određena ograničenja u zastupanju.

Takođe je preporuka da na istoj sednici donesete odluku skupštine/saveta zgrade za otvaranje poslovnog računa zgrade u banci koju izaberete. Savet je da birate banku koja ima najmanje troškove mesečnog održavanja računa.

2. FUNKCIJE

Osim predsednika skupštine/saveta zgrade mogu se izglasati i drugi organi skupštine, kao zamenik, blagajnik i posebna tela koja će nadzirati radove na održavanju.

3. PRAVNO LICE

Skupština zgrade funkcioniše kao i sva druga pravna lica. Dakle, ima svoj račun i pečat.Potpuno je logično da se vlasnici individualnih objekata prijavljuju u sistem naplate „Infostana”, sa ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti, ostavinskim rešenjem, upotrebnom dozvolom ili drugim dokumentom koji dokazuje pravo na objektu.

4. PEČAT

Pečat rade pečatoresci, ali niko od njih ne sme da uradi pečat bez papira koji predstavlja odobrenje nadležnog organa državne ili lokalne samouprave da se određenom pravnom licu može izraditi pečat.

U slučaju skupštine stanara neophodno je otići u pisarnicu opštine, na čijoj teritoriji se nalazi objekat sa originalom zapisnika radi overe.

Podnose se original i kopija zapisnika. Kopija ostaje u opštini, a overeni zapisnik je dobro iskopirati u više primeraka da bi se završili ostali pravni poslovi.Kopija overenog zapisnika je dovoljan dokaz pečatorescu da izradi pečat skupštine, odnosno savetazgrade.

5. MATIČNI BROJ I TEKUĆI RAČUN

Sada je potrebno dobiti identifikacione podatke koje imaju sva pravna lica. Pribavljanje matičnog broja, poreskog identifikacionog broja (PIB) i tekućeg računa sledeći su zadaci.

Matični broj izdaje Zavod za informatiku i statistiku koji se nalazi u ulici Tiršova br. 1.

Uz zahtev za dobijanje matičnog broja koji nalazite na linku: https://zis.beograd.gov.rs/servis.php?id=9 prilažete i potvrdu o uplaćenoj taksi u iznosu od 2.210 dinara na račun: 840-742221843-57.

Takođe je neophodno da priložite opštinski akt koji potvrđuje osnivanje skupštine stanara. Ovaj dokument ne sme biti stariji od tri meseca. Dovoljno je da donesete kopiju akta i original na uvid.

Poziv na broj razlikuje se u zavisnosti od opštine na kojoj se konstituiše skupština stanara, naći ćete ga na navedenom linku.

Da bi se postupak ubrzao, zahteve predajete u sobi 108, u prostorijama zavoda, umesto u pisarnici.

Ne zaboravite da ponesete pečat skupštine sa sobom. Kao što su lična karta i potpis identifikacioni elementi za fizička lica, tako je pečat dokaz da ste registrovano pravno lice.

Za sva pitanja se možete obratiti zavodu na brojeva telefona: 360-5713, 360-5716. Savetujemo da ih pozovete pre nego što dođete tamo, jer ćete dobiti jasna uputstva koja će vam uštedeti dosta vremena u borbi sa administracijom.

Za PIB je nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave na teritoriji matične opštine.

Sada se sa Odlukom o otvaranju tekućeg računa, matičnim brojem, PIB-om, ovlašćenjem predsedniku i pečatom (ne zaboravite) ide u ekspozituru poslovne banke koju ste odabrali radi otvaranja računa.

Ovim skupština/savet zgrade postaje pravno lice sa pravom odlučivanja o pitanjima koja su u vezi sa normalnim funkcionisanjem zgrade.Osim konstitutivne sednice za čije održavanje obično treba malo duži period i veći broj pokušaja, sve ostalo bi trebalo da se završi u jednom radnom danu.

Sada se potrošnja vode i zajedničke električne energije može rasporediti po članovima svakog domaćinstva.

Potrebno je samo da predsednik svojim potpisom i pečatom potvrdi „Infostanu”, na Zahtevu za upis broja članova domaćinstva, da je zahtev verodostojan.

Na linku: http://www.infostan.co.rs/inde...view&id=126&Itemid=153 naći ćete adrese i kontakt telefone područnih jedinica „Infostana” uključujući i centralu u Danijelovoj 33. Ukoliko postoji još nešto što do sada nismo objasnili možete nazvati kontakt telefon „Beokoma”: 3246-796.

Redakcija „Potrošača”
objavljeno: 20.07.2012.