Razvojna IT odeljenja u javnom sektoru su uglavnom rasformirana ili nedovoljno konkurentna, tako da se razvoj softvera poverava drugim firmama, što nužno ne mora da bude sasvim loše rešenje.

Međutim malo tržište i niska ulaganja nalažu većini da se fokusira na trgovinu gotovim softverom. Izgleda kao da moguća zarada ne opravdava rizik, a očekivanja da se onda znanje prilagođavanja i integracije komercijalno ponudi većem broju korisnika limitirana su malim tržištem.

Savremeni trendovi u IT, uključujući pre svega otvorene standarde, ali i strategije poput EU okvira za interoperabilnost smanjuju značaj upotrebe otvorenog koda. Na kraju, bolje je da država koristi bilo šta, dok god izbor jednog softverskog rešenja ne nameće isti izbor i drugim nepovezanim korisnicima. Različita interoperabilna veb rešenja i servisne orijentisane infrastrukture pokazuju šta je moguće. Međutim, predaja raznih izveštaja kroz softver koji radi samo na Microsoft Windowsu pokazuje da problema ima na svakom kraku.

Kada se diskutuje, treba istaći da posedovanje neke Strategije upotrebe otvorenog koda, ako istu nije moguće primeniti u praksi, ne znači previše.

U Srbiji, citirao bih Strategiju razvoja elektronske uprave 2009-2013:



Osim upotrebe otvorenih standarda, koji tako ne isključuju konkurenciju i ne nameću drugima kupovinu određenih rešenja, što je u suprotnosti ne samo sa strategijama već i propisima, bitan je i princip ponovnog korišćenja softvera i podataka unutar tela državne uprave.


Veliki problem predstavlja tzv. namensko razvijen softver. Reč je o softveru koji je "nabavljen i razvijen" kao usluga, iako ne predstavlja gotov proizvod dostupan na tržištu. Nema razloga zašto ovakav softver ne bi obavezno bio navavljen kao softver otvorenog koda, makar bi od vrtoglavih iznosa korist imali i svi drugi koji finansiraju budžet. Nije redak slučaj da se tako identični sistemi "nabavljaju i razvijaju" više puta u javnom sektoru.

Odredbe postoje, ali ne i način da se isto sprovede.

Gorane, drago mi je da si se uključio u raspravu, i što si pogodio u samu srž stvari.

Takodje, mislim da su u ovom trenutku odredbe više preporuke. U citatu koji si naveo piše:

“Treba nastojati” predstavlja kategoriju koja leže kao kec na deset za ne baš preterano moralni pristup kada su u pitanju javne nabavke u javnom sektoru.

Sama tendencija korišćenja otvorenih standarda, kao što si naveo, dovodi do neophodnog preispitivanja korišćenja komercijalnih rešenja za operativne sisteme i kancelarijske poslove (kao što je Microsoft). Pošto neće postojati prepreka portabilnosti softvera, onda je u svakom slučaju bolja varijanta jeftinijeg rešenja, naravno ukoliko zadovoljava potrebe posla. A i dalje smatram da je veoma bitna transparentnost onoga što imaš, jer nudi različite mogućnosti.

Cela ideja ove inicijative je da se nešto učini po pitanju primene tih odredaba i preporuka. Ukoliko se bude čekalo da razni organizatori, koordinatori i ostali menadžeri u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo to obave onda mrka kapa.
Evo promeniću naslov teme u Inicijativa za implemetaciju sistema otvorenog koda i standarda u javnom sektoru

Niko "javnom sektoru" ne brani da naruči izradu rešenja zajedno sa kodom i da taj kod objavi. Cijena? Sitnica. Celokupan trošak razvoja svih komponenti tog rešenja. Dakle, to je mnooogo skuplje rešenje.

Neozbiljno je dati tako univerzalnu tvrdnju. Ukoliko je rešenje već mahom zasnovano na slobodnom softveru, integrator može imati i bolju ponuđenu cenu za svoj rad nego kada se zaračunaju licence kojima se trguje. Danas ipak najčešće govorimo o mešanim rešenjima gde se pojavljuje i jedan i drugi tip softvera.

Ovde je problem što iz ovih ili onih razloga izgleda da nema integratora sposobnih da se pojave sa takvim svojim rešenjem u nabavci. Za nas krajnje korisnike problem je kada implementirano rešenje nameće izbor, nebitno da li je samo rešenje slobodan ili vlasnički softver.

OK, firma npr. koristi open source alate, biblioteke i neke druge komponente. Ona sigurno neće to da naplati. Naplatiće svoj rad i svoje troškove. Poenta je da u slučaju zatvorenog modela firma može delove svog koda ponovo da koristi, tj. da neke delove koda naplati više puta. Ako deo svog koda da da bude open source, može da se pozdravi sa naplaćivanjem istog koda opet. Niko njoj ne brani da ugradi taj kod u neki svoj sledeći proizvod, ali je taj kod dostupan svima, tj. open source, pa će ostali moći za toliko da spuste svoju cenu, pa će morati i dotična firma zbog konkurentnosti itd. itd.

Daću ti jednostavan primer: Pitaj MS koliko košta da ti isporuče kompletan MS Office pod GPL. Mislim, može, svaka roba ima svoju cenu. Pašćeš u nesvest kad čuješ za cenu. Sa druge strane, pitaj ih pošto možeš isti softver da dobiješ pod EULA uslovima - koja stotina dolara i to je sve.

Jednostavno, čim tražiš licencu sa više prava, moraš više i da platiš.

Trenutno u Srbiji ima više od 9500 ustanova u javnom sektoru. Kada se prebroje svi računari broj sigurno prelazi 40000. Uz sve povoljnosti koje nudi Microsoft cena za operativni sistem i Office je prilična. Naravno, problem je neobučenost zaposlenih za korišćenje open source rešenja, kao i nedovoljno znanje potrebno za administraciju istih. Ali, to je samo kratkoročan problem. Kada se pogleda duži vremenski period 10-20 godina, cena opismenjavanja zaposlenih i stvaranje stručnjaka koji su kvalitetniji sigurno je mnogo manja od cene plaćanja licenci za taj period.

Takodje, ovim pristupom se rešavaju dva veoma bitna problema. Prvo, kvalitetniji kadar u informatičkom sektoru, i drugo potreba za radnim mestima tog profila, što se ne sme zanemariti.

Ne bih voleo da za nekih 5-10 godina u Srbiji na birou rada budu informatičari na prvom mestu. Mora se voditi računa i o programerima, sistem administratorima koji nisu top klasa, a koji moraju nešto da rade. Kvalitetna softverska rešenja bi trebalo da budu inicirana na univerzitetima, barem koja se tiču oblasti javnog sektora.

Ima ona sada zaboravljena izreka, „Niko nije dobio otkaz zato što je kupovao IBM hardver i Microsoft softver“. Ne postoji ni jedan mehanizam nagrade za sistem administratora koji pripremi plan uštede, a rizik ipak postoji. U Upravi za IT Grada Niša, pre par godina, ni pozitivna evaluacija od strane drugih zaposlenih obuhvaćenih migracijom na OpenOffice.org i GNU/Linux nije im spasila radna mesta.



Nije retkost međutim da se u javnom sektoru ipak koristi LibreOffice/OpenOffice.org. Biće i više onog trenutka kada na tržištu bude više integratora koji nude slobodan softver u svojoj ponudi. Takvi su danas nevidljivi.


Ono što meni smeta, su rešenja koja korisnike primoravaju da koriste određeni vlasnički softver. Bez posebnog reda važnosti, naveo bih:

- Predaja godišnjih finansijskih izveštaja APR-u, aplikacija radi isključivo na Microsoft Windows platformi

- Midlver za elektronsko potpisivanje ličnom kartom, firma koja je proizvođač rešenja privilegovano ima izvorni kod i dokumentaciju za svoja rešenja, a verzija koja je objavljena MUP-u radi samo na Microsoft Windows platformi. Iz istog razloga nije moguće koristiti prijavu pametnom karticom na druge servise, npr. elektronsku prijavu poreza Uprave poreza ili na portal eUprava. Danas je ipak sve manje sajtova koji zahtevaju Active X, i samim tim rade samo iz Internet Explorera. To je pre svega zasluga popularnosti Firefoxa na Windows platformi.

- Razne baze koje treba dostavljati nadležnim organima (najčešće prosveta, nauka, i sl.) koje su urađene u Microsoft Access rešenju. Podrška često ne pominje korisnicima da postoji mogućnost besplatnog Microsoft Access Runtime-a, a i on radi samo na Microsoft Windows platformi.

- Formulari koji zahtevaju Microsoft Word (zbog upotrebe makroa) ili PDF formulari koji nisu po ISO standardu pa zahtevaju isključivo Adobe Reader (zbog upotrebe javascripta). Ovo za mnoge predstavlja i sigurnosni rizik.



_{[Ovu poruku je menjao Goran Rakić dana 03.10.2011. u 09:39 GMT+1]}

Ovde se mešaju dva odvojena pitanja - korišćenje postojećih FOSS rešenja i razvoj novih prilagođenih naručiocu. Prvo treba da se razjasni na šta se misli.

"Javnom sektoru" niko ne brani da odmah počne da koristi FOSS ako hoće. Sprovođenje zakona o autorskom i srodnim pravima je sasvim dovoljna motivacija da se komercijalna rešenja koriste samo tamo gde je neophodno. E, sad, ako nekome LibreOffice ne završava posao, onda ništa od toga. Sprovođenjem zakona bi se povećala upotreba nekomercijalnih rešenja (uključujući FOSS) u celini, ali nikoga ne možete naterati da koristi nešto što mu ne odgovara.

Takođe, "javnom sektoru" niko ne brani da naruči izradu prilagođenih FOSS rešenja, ali to košta mnogo više od vlasničkih rešenja.

Trenutno je situacija takva da je korišćenje komercijalnog softvera u javnom sektoru toliko dominantno u odnosu na FOSS rešenja, što postojećih, što prilagodjenih, da predstavlja razlog da se o tome nešto kaže. Tema se tiče obe varijante FOSS, ali sa naglaskom na koristi koje nisu samo direktne, već uključuju i korist koji od toga mogu imati zaposleni u administraciji i održavanju tih sistema (znaće više), a što da ne i u razvojnom sektoru (iako smatram da bi razvoj trebalo da kreće od univerziteta).

Nedeljko, mislim da je javni sektor stavljen pod navodnice pun pogodak.

Sve je to lepo sa tim prednostima, ali to košta i to neko treba da plati. Nema prednosti bez para. Koliko para, toliko i mzike. No money no funny.

Što se dominacije vlasničkih rešenja tiče, treba ući u razloge zašto je tako.

Agresivno nastupanje na trzistu + razni dilovi (tu vec ima i politike) sa velikim proizvodjacima (MS, npr.)

Ne secam se da sam video negde bilbord u gradu sa OpenOffice-om.

MS-ove bilborde plaća MS. Niko tebi ne brani da platiš iz svog džepa bilbord sa OpenOffice.org-om. Opet se dolazi do toga da to neko mora da plati. Sa druge strane, sprovođenje zakona o autorskom i srodnim pravima bi na korisnike delovalo jače od bilo kakvog bilborda. Naravno, pod uslovom da im alternativna rešenja završavaju posao. Ako ne, onda FOSS-u niko nije kriv.

Imate fakultete i profesore/doktore koje drzava placa, i studente koje drzava sponzorira.

Ja jednostavno ne vidim razlog zasto interni IS softver za rad nekog ministarstva ne bi bio pravljen na fakultetima. Grupa studenata na nizim godinama se moze upoznavat sa tehnologijama i samim projektom, dok studenti na visim godinama mogu radit razvoj / odrzavanje. Time drzava moze dobit direktan povrat novca koji je ulozen u individualnog studenta - a ne da se nada da ce se on jednog dana zaposlit kod privatnika i da ce drzava dio love vratit kroz davanja na placu. Profesori mogu vodit projekte, a ako nema toliko dobrog kadra (jer znam kolika je razlika izmedju akademije i industrijskog sektora kad treba izbacit finalno rjesenje), moze se unajmit vanjski lik da preuzme dio posla za hard $.

Manji dio kolaca ide na sam generalni softver - OS, kancelarijski paket itd. Microsoft i ostali veliki vendori poprilicno daju za kikiriki po skolama i javnim sektorima, naravno da se ljudi od malenih nogu ili na poslu naviknu na njihovo, osiguravaju si monopol. Zanemarimo to. Velik dio kolaca ide na raznorazne informaticke projekte vlada, sta su redom nekakvi skrndlj web servisi, stranice, gluposti, koje se naplacuju po nevjerovatnim cjenama. Nista sta ekipa sa 3. godine racunarstva ne moze skeljat, sa vanjskim QA. I nista sta ekipa sa buduce 3.godine ne moze odrzavat.

Samo je problem sta se tu nigdje ne valja lova. Cim se ne valja lova, nema profita, i to u ovakvom sistemu ne radi.

Pa, i to ima svoju cenu - kasnije oslanjanje ministarstva na nešto što su radili studenti.

sw za državu je većinom pisan u .net-u ili javi i to po narudžbi, osim knjigovodstvenih aplikacija i još nekih.

koliko sam čuo može se dobiti code windows kernela, ako ti treba, samo je cijena po developeru paprena.

Drugim rečima, Windows kernel nije open source, već shared source. To je druga priča, koja nema veze sa nasloom teme.

Jel ovo jos jedna ona prica kako ce FOSS sve da uradi bolje od proprietary a onda FOSS (tj njegovi lokalni agenti) ne uradi nista? Ne flejmujem pitam ozbiljno jer kako je tema krenula opet se prica o pravima i zeljama i cestitkama i onanise se a nigde pomena obavezama i ko bi bio garant obaveza. Ko bi se prijavio na tender?

Da kalrifikujem, ne pricam o open standardima, +++ za to, uvek za. Ali foss softver u javnom sektoru, ovde, vazi...

postoje valjda natjecaji za software. firma se javi i ponudi software besplatno pod gnu licencom. i to bi bilo manje vise to.
nevidim tu nekih prepreka.
inace neko spomene zasto nebi studenti (sa nizih godina) pisali software. mozda zato da se nebi tu ubacivalo neke kompromitirajuce djelove koda i takve stvari. tko bi odgovarao onda za to.

_{[Ovu poruku je menjao Impaler dana 03.10.2011. u 20:25 GMT+1]}

Ovo što pričaš naizgled može da ima smisla samo ako ugovorena firma razvijač zadržava autorsko pravo na kodom. A to smatram nenormalnim, jer ugovarač (država) plaća razvoj i održavanje namenskog softvera za svoje potrebe, pa treba da bude jedini nosilac autorskog prava. Firma tu pruža informatičku uslugu.

No, recimo da je tako nenormalno, da firma razvijač zadržava autorsko pravo. U tom slučaju, ako izda kod pod kopileftskom licencom, onda bilo koja druga firma može da koristi taj kod samo na taj način. Tj. bilo koja druga firma može samo da naplaćuje uslugu razvoja (slobodnog) softvera u koji ugradi taj kod. A firma nosilac autorskog prava može sa kodom da radi šta hoće, pa i da ga koristi u svom naknadnom zatvorenom razvoju i prodaje klasične licence za nastali softver.

Jedino što firma razvijač tada ne može, to je da ucenjuje državu cenom naknadnog razvoja i održavanja, ili da taj posao traljavo i neažurno obavlja. Tačno je da bi svaka razložna firma, u ovoj nenormalnoj varijanti, rado zadržala autorsko pravo nad kodom baš iz razloga prethodne rečenice; pa bi zato u slučaju kopilefta možda i ponudila veću cenu za početni razvoj. Ali država apsolutno treba da plati tu veću cenu, da bi predupredila kasnije ucenjivanje i umanjila mogućnost kolapsa održivosti.

Inače, u normalnoj varijanti, gde bi država bila nosilac autorskog prava, kopileft je čista prednost za firmu razvijača. Jer tada može i drugima da pruža uslugu razvoja i održavanja naknadnog (slobodnog) softvera u kojem se koristi kod prethodno razvijen za državu. Zato bi u ovoj varijanti firma trebalo da ponudi nižu cenu.



Ako država objavi tender u kojem je jedan od zahteva kopileftska licenca, pretpostavljaš da se nijedna firma ne bi prijavila?

Da bi neko pravio softver za enterprise kupca kakva je vlada neke drzave, taj neko mora da pruzi i SLA u vezi podrske, bugfixeva/kvaliteta i sl....

Prvo pitanje je - da li je neki fakultet u Srbiji spreman da ima komercijalni ugovor sa garantovanim servisima u oblasti dizajna softvera prema Vladi Srbije?

Tako nesto zahteva stalno zaposlenu radnu snagu za vodjenje projekta, kvalitet i sl... lako je pricati o studentima kao nekakvoj hipotetickoj beskonacnoj radnoj snagi, ali ne moze se ostaviti takav jedan projekat na studentima da sve zavisi od njih, zato sto tu nema nikakvih komercijalnih garancija, znaci mora postojati odredjen broj stalno zaposlenih koji bi iskljucivo radili na tim projektima.

U principu - to se onda svodi na to da li je neki fakultet:

a) Dorastao
b) Zeli
c) Moze

Da bude i ponudjac enterprise softverskih resenja. Ako je odgovor na sva 3 pozitivan, tek onda ima smisla ulaziti u pricu koliko bi to, zapravo, kostalo i koje su prednosti vs. mane.

Nema nikakvih prepreka. Samo nađi toliko blesavu firmu koja će da odradi posao džabe i da kod pod GNU licencom. Ako rešiš problem nalaženja takve firme, onda OK.



Pa, prijavile bi se firme, što da ne. Sve ima svoju cenu, pa i kod. Jedino što je FOSS u tom slučaju skuplje rešenje, jer da bi kupio više prava, moraš platiti više. Ako ima ko to da plati, nema problema, javile bi se firme.

Časlave, čak i GPL, koji je jaki kopileft se može skoro uvek dezinfikovati od kopilefta. Evo, recimo da pravim softver zasnovan na MySQL-u. Neću da plaćam komercijalnu licencu, hoću da koristim FOSS licencu. MySQL se isporučuje pod GPL licencom uz određene izuzetke, pri čemu ti izuzeci daju dodatna prava korisniku, a nijedno pravo ne uskraćuju. Napišem svoj serverčić koji će da se linkuje sa MySQL-om i da obavlja rudimentarne radnje - primi upit od klijenta kao string, izvrši ga i rezultat vrati kao string. Taj serverčić bi isporučio pod GPL kompatibilnom dozvoljavajućom licencom, kao što je MIT. Međutim, to je vrlo mali deo koda. Glavni deo mog koda je klijent koji komunicira sa tim serverčićem. On nije povezan ni statički ni dinamički sa serverčićem (drugi je proces u pitanju), tako da se može komotno zatvoriti.

E, sad, ja se slažem sa tobom da je kupovina GPL licence na neki kod nešto jeftinija od kupovine kopirajta. No, i dalje je daleko skuplja od kupovine EULA licence.

Takođe, pričaš o interesima naručioca da ima FOSS prava nad kodom. Ja to razumem, ali ta prava jednostavno koštaju. Sve je to lepo, ali je izvodljivo samo ako ima ko to da plati. U siromašnom društvu se obično ide na jeftiniju varijantu.



Ovde si pomešao dve stvari. Naručilac kupuje ili kopirajt ili licencu, a nikako oboje. Ako ima kopirajt, onda mu je licenca nepotrebna. To su potpuno različite situacije.

Časlave, pa ovo je omiljeni hobi. Nemoj to da diraš, dobro je ovako.

Hteo sam da kažem da u slučaju da država preuzima autorska prava, dodatno se obavezuje da će kod koji firma razvijač isporučuje biti svima dostupan pod kopileftom. Samoj firmi razvijaču, i svima drugima. A na to se država obavezuje kako da bi smanjila neposrednu cenu (pošto firma može da koristi taj kod u pružanju razvojnih usluga trećim stranama), tako i da bi privukla druge firme da upoznaju softver i ponude bolju cenu kad dođe vreme za obnavljanje ugovora za održavanje.

U slučaju zatvaranja koda, naručilac dobija proizvod jeftinije pored ostalog i zato što računa na monopol po pitanju njegovog održavanja. Sa FOSS modelom, te stavke nema, baš kao što si napisao. Dakle, to privlačenje drugih firmi košta.

Takođe, mada bi forma koja bi prodala GPL na svoj kod državi mogla i dalje da ugrađuje taj kod u svoje zatvorene proizvode, ne bi mogla da ga naplati, jer bi zbog dostupnosti tog koda ostalima tržišna cena rešenja koja to koriste za toliko pala. To ti je analogno korišćenju FOSS komponenti. Budući da ih imate i ti i konkurencija, one se ne naplaćuju, tj. tržišna cena proizvoda je usklađena sa dostupnošću tih komponenti.

Kopileft se kao što rekoh, u najvećem broju slučajeva može eliminisati. Danas je Qt besplatan pod LGPL uslovima, a nekada je bio pod GPL. Kako mogu da te spreče da napraviš FOSS front-end za neku komercijalnu alatku, koju naplaćuješ?

Sa otvorenim kodom, država bi dobila gomilu ljudi koji bi pravila "svoja" rešenja prema specifikaciji koja je država propisala za državna preduzeća, pošto bi FOSS standard bio jedini u državnoj upravi. Početak bi bio težak, jer defakto mi školujemo MS stručnjake u svetu računara, ali vremenom...
Prirodni tok bi otprilike mogao da ide, gde god se može treba vršiti postepenu migraciju sa zatvorenih (veoma skupih) rešenja na nešto jeftinije i po mogućnosti FOSS. U školama, pogotovo osnovnim, preći na Linux/BSD platformu, uz korišćenje LibreOffice-a ili nekog drugog free rešenja za obuku đaka. Slično i u srednjim školama, sa izuzetkom programa koji trenutno nemaju alternativu i budući će se sa njima susresti odmah po izlasku iz srednje.
Fakulteti slično kao i srednje, svi sem tamo gde se izučavaju informatičke nauke, gde bi usmesto na forsiranje alata koje daje ms (mislim da još uvek studenti za svoje potrebe budzašto mogu da nabave MS alate, ako to nije navlakuša, onda ne znam štaje) na one alate koje odgovaraju državi. Da to podrazumeva da se "najme" pojedine firme koje bi bile nosioci pojedinih projekata, koji bi se kasnije primenili u državnoj upravi i da to bi koštalo, ali isto tako fakulteti i instituti bi mogli da svojim doprinosima pomognu da ovaj projekat što pre se uspešno završi... I nije tačno da fakulteti ne mogu da nose ovakve projekte, jer se sećam vremena kada je, recimo, FTN u NS, ETF BG bili jedan od lidera u informatici, i kada su razvijali veoma prestižne, ali i finansijski isplative projekte. Ako su to mogli nekad, mogu i sada. Na kraju krajeva na zapadu fakulteti i tako funkcionišu. Tako da ako država plaća da gomila studenata obitava o trošku države, to bi se moglo definisati da radi kroz projekte, tako da bi verovatno po izlasku sa istih verovatno i nešto znali, a ono što je najbitnije, verovatno bi znali ono na čemu su radili, tako da ako treba mogli bi da nastave neki dalji rad na tome...
Zamena 20 servera sa pratećim desktop mašinama sa MSa na Linux i te kako oslobađa sredstva, koja verovatno će neko naći kako da se ugradi u recimo obuku zaposlenih. Da se to ne isplati, francuska policija ne bi beležila enormne uštede samo zato što je prešla na Linux...
Svaki od nas kada bi morao da plati neko rešenje, ako ima dobra alternativa, koja isto radi ono što i prvo ponuđena i skupa, bi se verovatno odlučio za onu jeftitniju. Svuda. To što se naša država maćehinski ponaša prema parama, to je nešto što ćemo verovatno ubrzo osetiti, pošto je država pred pucanjem zbog dugova... Samo što kod nas država ne radi nikako svoj posao, tako imamo slučaj da u institucijama gde je država vlasnik mi imamo piratski software, koji naravno da MS ne dira jer im odgovara čak i tako. Kada imamo takav jedan slučaj, kako onda očekivati bilo šta da država uradi kako valja?!?

Ma, otvoreni standardi i specifikacije su OK i ne treba ih mešati sa implementacijom.

Otvoreni standardi, javni rečnici podataka i specifikacije su kod nas jednako retki koliko i Alfresco kao sistem za upravljanje dokumentima (osim ako nije stigao pod imenom Adobe Lifecycle).




Ali zato Poreska uprava u prvoj fazi jasno kaže da ne proverava legalnost softvera u javnom sektoru.

Što je do jaja. Samo mi smemo da krademo.

Ko garantuje sysadmin-ima /programerima u javnom ili privatnom sektoru da ce deo sredstava ustedjen po prelasku na Linux/BSD resenja biti prebacen na njihovo dalje usavrsavanje, a ne na poltronsko-kafanska tapsanja po ramenu ko je koliko uspeo da "ustedi" u svom ataru od strane "sefova" koji su tu po partijskoj liniji ?

Zasto bi se iko bavio tim poslom ukoliko nije placen od strane istance za koju radi ? Iz ljubavi prema otvorenom kodu ?

Moze, ali tamo gde je skolovan menadzerski kadar naucen da prepozna inicijativu i podrzi je nakon analize. Ili u inostranstvu gde se bolje placa.

Ispravljanje krivih Drina...., generacije su to probale, i to ne samo na polju informatike.

Naravno, kada bi se u to krenulo sad, rezultati bi bili vidljivi nakon 10 godina, ako nista drugo bar u nacinu razmisljanja novih IT generacija.

I da, verovatno bi nam IT omladina lakse mogla u inostranstvo :)

Otvoren kod ne znači i besplatan kod.

+1

M.S.

O kojim uštedama govoriš? U slučaju naručivanja prilagođenih rešenja, otvoreni kod je praktično uvek skuplji od zatvorenog.

Poenta price je ovo gore sto je vladared napisao.

Uvek je sigurna samo jedna stvar: Odluke su u rukama onih kod kojih je novac. A sumnjam da ih interesuje bilo cije misljenje...

zato rusija misli prebaciti svu državnu administraciju na open source do 2015/2016?

tko kaže da je otvoreni code skuplji?

sad zamisli da umjesto db2 ili oracle se stavi postgresql?

u jednom i drugom slučaju se plaća db admin kao i školovanje, a postgresql je besplatan i vrlo dobra baza.

državna uprava u većini slučajeva je na .net-u ili javi.

java je isto open source.

te aplikacije razvijaju i održavaju veće firme, a rađene su prema narudžbi.

i da daju code državi, država nema sposobnih ljudi koji bi održavali taj code.



http://www.jutarnji.hr/ministr...ica-i-dalje-ne-radi---/841990/

ova aplikacija je rađena u .net-u sa sql server bazom i kako funkcionira?

nikako.



imam još najmanje dva primjera gdje su velike firme radile za državu, a aplikacije završile neslavno tj. jedna je propala, a druga ima bugove i code je loše napisan, ali uredno naplatili posao, jer se država nezna zaštiti od neuspjeha, a to sve plaćamo mi porezni obveznici.

@MarkoBalkan

Nedeljko prica o prilagodjenim resenjima, verovatno misli na aplikacije za drzavnu upravu koje se moraju razvijati od nule, ako bi se preslo na drugi OS, recimo. To bi naravno, kostalo, jer iza toga moraju stati firme koje se vezu ugovorom sa drzavom u smislu odrzavanja, razvoja, garancija, bezbednosti itd...

E sad, naslov teme je "implemetacija sistema otvorenog koda i standarda u javnom sektoru".

Mislim da bi odlicno bilo za pocetak samo instalirati UNIX-oide po skolama i tamo gde se moze, da deca shvate da postoji veoma ozbiljna alternativa.

Ne moraju se zakupljivati baneri i deliti majice, ali se moze krenuti na mala vrata, za sta ti treba dobro motivisano ljudstvo. A motivisan je samo onaj ko ima sigurno radno mesto, voli svoj posao i ostvaruje rezultate u razumnom vremenu - nesto sto moze da vidi kao ocigledan napredak i da to drugi priznaju i podrze.

Standardi i formati su nesto o cemu ne treba ni pricati. To je nesto sto se podrazumeva, bez obzira na OS.

Upravo tako.



E, o tim aplikacijama pričam. Nije problem da ti firma uradi softver po narudžbini pod kojom god hoćeš licencom, ali će cena biti prilagođena licenci. Više prava, više para.

Ovde je odnos prava, kvaliteta, složenosti i cene sve samo ne predvidljiv.

Preporučio bih ovu knjigu:



Open Government
Collaboration, Transparency, and Participation in Practice
By Daniel Lathrop, Laurel Ruma

Pa šta treba da radimo, imamo zatvoren sistem koji funkcioniše na principima na kojima se baziraju sekte. Da li u Srbiji postoji bilo kakva organizacija koja okuplja ljude kojima je profesija IT, i koji žele da utiču na probleme koji su ovde navedeni? Društvo za informatiku Srbije je imalo ukupno deset aktivnosti ove godine, i većinom su dodeljivali neke plakete

Problem ne postoji. Firme hoće da rade i open source za odgovarajuće pare ako je tender takav. Jedini problem je što je to skuplje, a to je već do naručioca da li želi da plati više ili ne.

Nije moguće kupiti softver koji je uže specijalizovan, i za koji ne postoje gotova komercijalna rešenja. Recimo, trezorsko poslovanje ne verujem da postoji kao gotovo rešenje, već se mora razviti u skladu sa potrebama našeg trezora. Zar onda nije logičnije kupiti kod, a ne plaćati licencu i različite modifikacije koje su neophodne, zbog čestog menjanja zakona. Iznosi za ovakvu vrstu softvera nisu mali, kreću se i do par miliona dolara.

Što se tiče OS i office paketa, kao softvera koji je tipski i koji se može nabaviti kao već gotovo rešenje, iako Microsoft daje svoje licence relativno jeftino (bilo bi dobro da neko napiše za koju cenu), ipak ne može biti jeftiniji od open source rešenja koja postoje (i kada se uključi implementacija i održavanje). I opet napominjem da bi od toga imali koristi zaposleni u IT sektoru, jer bi stekli odredjeno znanje, koje bi država mogla da iskoristi.

Slažem se da problem ne postoji u smislu da sve mora da počne od tendera. Tj. nema se šta ubeđivati firme pružaoce razvojnih usluga, nego projektante tendera.

A to što ponavljaš da je skuplje, to čisto deduktivno ili imaš neke brojeve da potkrepiš? Npr. statistika tendera iz neke ekonomski slične države, gde se na dovoljnom broju tendera tražilo da rezultat bude pod slobodnosoftverskom licencom.

Licenca je pravo na upotrebu softvera. Više prava, više para. Simple as that.

To bi bilo razumno, ali http://www.elitesecurity.org/p2964208

I u tom slučaju kada je razumno, računajući TCO, može se diskutovati šta je jeftinije. Osim TCO imamo i značaj transparentnosti, a i maksimalno oslobađanje vrednosti nabavljenog softvera. Kada se nešto finansira iz javnih izvora, logično je da svi imaju od toga koristi.

Ovo s otvorenim kodom ili zatvorenim je malo kompleksnije pitanje nego sto se ovdje predstavlja.
Jer sto ce ti otvoreni kod od aplikacije ako je tu aplikaciju ili podatke izgenerirao neki drugi kod koji neces dobit. Cemu onda taj otvoreni kod?
i tako je sve vise danas s web aplikacijama gdje je kod od klijenta otvoren ali se nezna sto ili kako ga je izgeneriralo. jednostanvo ti onaj tko je prodao kod prestane generirati podatke za par godina i taj open source ubrzo postaje obsolete.

Izvorni kod je isključivo ono što unosi čovek, a ne ono što generiše mašina. Postoje generatori npr. C koda neke specijalne namene, ali u tom slučaju se izvornim kodom smatra ulaz tog generatora. Fondacija za slobodan softver definiše izvorni kod kao najpodesniji oblik za menjanje.

ali ti neznas uvijek kako se generira kod. nego misliš da je neka budala to ručno unosila.
svaka promjena takvog koda stavlja te u neravnopravan polozaj s tvorcem koda.

o čemu ti to?

@ Marko: ne znam kako da ti to objasnim. ja npr napisem prgram koji izgenerira neki opensource projekt. i dajem ga pod gpl. i sad neko ide prckat po tome kodu ali kod je toako napravljen da nema recimo petlje nego petsto puta zove jedno te isto. i sl. nesto kao obfuskacija. I ne znam sad kako open source zajednica gleda na takcve stvari. i kako oni mogu uopce znati sto je napravilo taj kod.

Vrlo je lako utvrdivo da li je kod obsfurkovan ili ne. Ovakve primedbe su čista glupost.

A cuj,ako prihvatis cinjenicu da postoje bolji i losiji programeri , onda postoji i citljiviji kod i manje citljiv. Ono sto takav "obfuskator" treba napravit jer aplicirati lose programerske prakse na dobro sređen source kod i tada nece biti moguce raspoznati jeli to obfuskacija ili samo loš programer.

Obsfurkacija zezne kod mnoogo više od lošeg programera.

pa ima firmi koje rade u php-u i čiji je code aplikacija dostupan,a svi znamo zašto i sad bi ispalo da je web aplikacija pisana u php-u skuplja od aplikacije (closed source) pisane u .net-u ili javi?

php takođe može da se radi binarno (ima alata). Međutim, sama dostupnost izvornog koda nije open source. Open source znači mnogo više, o čemu se možeš informisati ovde.

Dakle, tu se podrazumeva i pravo da valjaš taj sors bez pitanja autora, da drugi mogu da koriste taj kod itd. Sasvim je druga stvar kada korisnik može da vidi izvorni kod, ali si potpisao sa njim ugovor po kome bla truć.

Jesam ja lud ili je davno davno Vlada sklopila dil sa Majkrosoftom kako će oni da "legalizuju" sve računare u javnom sektoru, a mi im dođemo nešto, ne znam šta. Tada smo dobili i Microsoft Development Center Serbia da nas još malo eksploatišu. Tako da možete da se raspravljate koliko hoćete u Srbiji će još dugo biti Majkrosofta u javnom sektoru.

MDCS plaća porez u Srbiji i zadržava pametne u zemlji, tako da je to čist + za Srbiju. Legalizacija nema veze nisakakvim "dilom", osim ako potpisivanje univerzalne konvencije o kopirajtu, koju je potpisao najveći broj zemalja u svetu ne smatraš "dilom" sa ostatkom sveta.

E, sad, ako se pri nabavci opreme jedna firma favorizuje u odnosu na druge, to je onda druga stvar.