http://www.matematiranje.com/V...ma_jednacina%20_metoda_det.pdf

Imaš tu diskusiju, pogledaj detaljno.

Ako nešto nije jasno tu, ti pitaj.

Sacu pogledati ovaj fajl.

A pogledao sam ovo: http://www.matematiranje.com/T...sistem_linearnih_jednacina.pdf



I sada dole kod Primera 2, , resenje je: beskonacno mnogo resenja. E sada ovo "opisivanje" resenja me zanima... Je l uvek moram da izrazim ovako x ili y kao sto je uradjeno na tom primeru i da dodam ovo ? Ima li neki posebni slucajevi sto se tice ovoga?
Mi smo na vezbama radili nesto sa parametrom, pa me to dosta buni...

Procitao sam ovaj fajl Srdjane. I jasno mi je ovo. :)

Imam samo jedno pitanje, da li se Gausovom metodom radi na isti nacin ako se dobije zadatak da se resi i ispita sistem bas Gausovom metodom u odnosu na neki parametar? (mislim je l ist treba da se ispita tako za sve mogucnosti, itd itd?)

Sistem



Ima beskonačno rešenja, jer su obe jednačine iste, pa je naš sistem ustvari:

jedna jednačina, a dve nepoznate .

Razmotri ovo:

Ako je x=1, kolko je y? (y=0)

Ako je x=-3.245, kolko je y? (y=1+3.245=4.245)

Zbog toga uradiš .

.

Znači kakvo god alfa da lupiš, rešenja su:

Gauss

Ako se dobije 0=0, onda sistem ima beskonačno rešenja.

Ako se dobije 0=1 ili neka slična netačnost onda je sistem nemoguć.

Jos ovo:


Sta su trivijalna/netrivijalna resenja?

Kod homogenih sistema, resenje {0,0,0, ..., 0} je trivijalno resenje.

Npr.

x+y=0
2x+2y=0

(x,y)=(0,0) je trivijalno resenje.

A netrivijalno je

Ne razumem kod netrivijalnog. Uvek je y isti broj kao i x, samo suprotnog znaka?

Ma ne, to je samo takvo resenje u Srdjanovom primeru. Netrivijalna su ti ona resenja koja nisu trivijalna.

Sada je razjasnjeno. Hvala vam puno! :)