Kakav je to starter od 400 din?

Starteri kostaju od 20-40 din a prigusnica je mozda maksimum 400.

Ma to su one nove jer se ljudima ne svidjaju one stare koje trepere kada se pale:)
Ako je vec za akvarijum i to stalno radi, onda se bolje vrati klasicnim jer mnogo duze traju.

Kod tih starih ima par problema. Prvi je što se jako greju. Drugi je što jako rđaju. :) Treba da stoje unutar poklopca oko 20cm iznad vode.

To je el. prigusnica, nije starter
te el. cesto crkavaju, bolje su klasicne.

Zato sam napisao u naslovu oba, jer 50-50 kako ih ko zove. Na kutiji piše elektronski balast. A zato sam i postavio pitanje ovde - može li se načiniti boljom.

Pa sam si sebi odgovorio na pitanje:

stare rdjaju zbog velike vlaznosti vazduha.

Stavi staklo na akvarijum pa na njega haubu sa rasvetom da smanjis vlagu u el. prigusnicama,

moje traju vec 4 godine i nije im nista.

Stavi obicnu prigusnicu, van akvarijuma. Ma stavi led traku i da te bog vidi. A i mnogo lepo izgledaju.

Dobio sam odgovor na sve osim na ono što sam pitao. :)

LED traka ne može jer mi treba tačno određena talasna dužina svetlosti da bi biljke radile fotosintezu. Inače se pojavljuju alge, a biljke propadaju.

Ako neko zna koji je kod nas ekvivalent tranzistora SXW 13003, neki BU možda, to bi bilo dosta.

Skinuo sam tranzistore i oni su ispravni. Premerio sam diode i one valjaju. Ostalo su pasivni elementi, a ono što ne mogu da izmerim je diak.

Onda sam uzeo diak iz ispravne i prebacio u neispravnu i opet ne radi. E sad sam zbunj. Sledeće je da merim napone, negde mora da postoji neka razlika. Žao mi da bacim to sve samo zbog nekog neispravnog dela koji košta možda 10 dinara (nije do para, već mi žao da bacam elektroniku).

OK,ok,

Polako sa tim turanjem pipalice instrumenta na štampanu ploču !
--jer je SVE POD Fazom !!!

Pazi da ništa ne dodirneš rukama !
Ne brzaj,samo staloženo i polako,

Paa... nisam baš od juče. :) Elektronikom sam se bavio duže od 20 godina.

Drago mi je da je tako,

Moj koment nije bio zlonameran,

čisto da paziš šta dodiruješ i pipkaš ....ništa loše..

Jasno. :)

Pipao sam ja fazu već ko zna koliko puta, 100, 200 možda, ali ne bih baš pipkao 400V jednosmerne kojoj je nula na zemlji...

Slažem se,
-Ali se i Ti složi da To baš i NE mora da bude tako !

Polako sa " Igrarijama" i staloženo sa Elektronikom,
koja je Galvanski Povezana sa FAZOM !

Samo polako,
Pažljivo,
i bez--Dodira --Kada je sve " Ubodeno-U-Šteker " ,

Budi dobro,

Evo i ja sam dobio jednu na popravak od drugara
U pitanju je stona lampa sa jednom PL11W sijalicom(2 kontakta)
Po meni je sve ispravno, ali nece da radi.
Drugar kaze da je proveravao napone sa probnom lampom(2 sijalice od 5w/220v redno) i da je u jednom trenutku sijalica zasvetlela i ostala u radu.
To sam i ja probao i stvarno radi. Znaci sve ispravno(najverovatnije) a ne radi dok ne dobije neki impuls za pobudu.
Kako resiti ovaj problem? Nekako sam precrtao shemu sa plocice radi lakse popravke.

Slična je šema, samo ova jača ima i jedan diak. Jedino da je neka teška glupost, tipa kondenzator.

Mislim da je ovo šema od moje, nacrtaću je kasnije:

Znaš šta da radiš. Kupi jednu štedljivu sijalicu 11 W i rasturi je, samo pazi da ne polomiš staklo (u suprotnom pranje ruku, luftiranje prostorije, itd). Iskoristi taj starter i ugradi mu u njegovu sijalicu.

Nije to baš toliko otrovno da mora :

-Sterilizacija,
-Kastracija,
-Exhumacija,
-Navodnjavanje i
-Agro-Ekonomske mere,

...sve je to nekako " Ovozemaljsko",
Polako sa procenama,

Pozdrav,

Nije moja, a nije nikakva tajna šta sadrže. Samo ukucaj u google upit, pa će se samo kazati.

Sve stedne koje sam do sad rasturao su sa 4 kontakta(jednu koristim vec 4 meseca za T5-13w), a ova koristi 2 kontakta.

Ako nije blesavo da pitam - kod klasičnih dva izvoda sijalice idu na starter, a dve na balast. Da nema nešto unutra u kućištu sijalice osim same sijalice?

Zamen za SXW 13003 je MJE 13003.

Neki put je dovoljno samo prelemiti celu plocicu, jer nogice elemenata znaju da budu oksidirane unutar lema.

Zar nije MJE 13009? Ili sam nešto pogrešno video.

banem, mogu ti pomoci oko povezivanja elektronske prigusnice sa cetiri izvoda na fluo cev sa dva kontakta. Ako sam dobro razumeo, hmm? Mozes mi dati i oznaku fluo cevi, da budem siguran.

To je pitao kolega JECHAM, pa njemu piši na PM. :)

Inače, hvala na ponuđenoj pomoći.

Mala Izmena,

sledi,,

_{[Ovu poruku je menjao Electronique Terminator dana 04.12.2011. u 00:51 GMT+1]}

E aj' te zamolim nešto: preskoči ovu temu. OK?

Dogovoreno iz FUNDAMENTA !

_Preskačem,

Sve OK...

Ja sam u mom akvarijumu problem osvetljenja resio klasicnom prigusnicom koja je bila van akvarijuma.
To je tad bilo daleko najbolje resenje.
Obavezno koristi silikonske kablove.

Vidi Branislave, tesko je nekom sa toliko iskustva pricati o glupo jednostavnim stvarima a da ga ne povredis. Znaci ovo nije za tebe, ima i drugih sto citaju, moze im zatrebati. A ako ne skodi ...

Diode i kontenzator od 10 mikra ispravljaju napon ( ima li jednosmernog napona na kondu).

Otpornik od 470K puni kond od 100 nano dok u jednom trenutku dijak ne provede i da inpuls da oscilator zacincilira. Oscilator ima 2 rezima rada ( ne racunajuci iskljuceno ;-) ). I - rezim predgrejanja, frekvenciju oscilacija odredjuje kond od 4.7 nano (jer je dosta manji od ovoga od 0.1 mikro ) na izvodima cevi. Kada cev provede ( upali se ) on biva kratkospojen i ovaj veci kond odredjuje drugu - dosta nizu frekvenciju. Taj drugi rezim je dosta relaksiraniji, nizi naponi, manje strje...

Ovako na prvu loptu - probio je ovaj manji kond. Na njemu su uobicajeni naponi od 600 i vise volti ... Bez njega oscilator radi ali nema sanse da se upali cev. ( obrati paznju na probojni napon na semi )

Ovaj prvi rezim traje par sekundi i elektronika nije dimenzionisana na to opterecenje. Ako li potraje malo duze obicno izazove dalje pregorevanje. Normalno ima zastitnih elemenata, samo sto ih na ovoj tvojoj semi nema. Prvo su potrebne zastitne diode na tranzistorima ( pominjao u prvoj poruci ). Valjao bi i neki mali otpor ( 1 ili 0.5 oma ) u emiterima. Eventualno ove bazne otpore poslati u emitersku granu ...

Ukoliko je neka od grejnih niti prekinuta u cevi, nista ovo ne pali - tranzistori i ovi mali otpori odlaze bogu na ravnjanje. Onaj prvi otpornik od 47 oma obicno glumi osigurac, mada ja tu vise volim neki pravi i brzi osigurac.

Ima ih sto stvarno brinu o elektronici pa dodaju i varistor u celu pricu. Postizu taj soft - start.

Obicno sam koristio BD129 - jednostavno imam vecu kolicinu... Pri izboru imas veliku slobodu, pazis samo da ima mesta...

Ako nemas osciloskop, stanje oscilatora se dosta dobro odredjuje merenjem napona na tom istom kondezatoru.

Najzad vezano za temperaturu boje, frekvencija oscilovanja utice na struju pa time i na boju. To sto pise na samoj cevi je za slucaj da ogranicavanje struje obavlja prava prigusnica i to tako da obezbedi struju iz kataloga. Sa ovim zujalicama nemas nikakve garancije.

E hvala za ovo, to je odgovor.

Na traznistorima ima zaštitnih dioda, ima i malih otpora od 1 oma. Ova šema je kako rekoh slična izvedbi ovog balasta što imam i kako rekoh nisam je još nacrtao. Ima i pravi osigurač pre greca.

Što se tiče boje svetla, odnosno spektra, mislio sam na ovo:



Da bi biljka radila foto-sintezu trebaju joj određene talasne dužine.

Kazu da je za zdravlje slane akva sredine bitno da bude neka 'ladna' boja, dakle preporuka za cevi Cool white (4000K) i Daylight (6000K). A moze se naci i preko 15 000K ...

Ali bila dosaadna nedelja, ja strujas se bacio na organsku hemiju i ... stvar nije uopste jednostavna.

Razne biljke imaju razlicite aceptore, nekih 10tak hemikalija - od toga cak 5 vrsta hlorofila! A da bude zeznutije, svaka ima svoj uzak spic frekvencija gde uspeva da uhvati taj foton ... vidi sliku.

E, sad treba pogoditi uske spiceve biljke i cevi ...

Tako da i ja propustam ovu temu - ako me moderatos vec nije brisnuo :-)

Malo van teme, malo u. :) Imaš kod svakog ozbiljnijeg proizvođača fluo cevi model za akvarijum, baš zbog spektra. Recimo ova:

http://www.sera.de/us/pages/pr...oduct/sera-plant-color-t5.html

Tu sad ima i detaljnije zašto i kako. Uglavnom, na oko ona daje blago pink svetlo. Ako staviše 10k i više, garant rastu alge, a biljke propadaju.

Za whitie2004, evo uslikao sam pločicu. Šema je ista samo ima sve ono što si spominjao. Crtao sam rukom i nije baš reprezantivno da stavljam ovde. :)

Vidi, bas kod SERA-e imas veliku ponudu razlicitih cevi za akvarijume. Ide do 12 000 Kelvina. Zovu je plavo nebo, tako nesto ....

Bitno je samo da ne ide ispod 4 000 K. Taj deo spektra hvataju crvene alge i zivuljke na vecoj dubini. Zelene alge i zelene biljke nemaju tu granicu.

12k (imam jednu takvu) jeste za akvarijum, ali samo za slanovodni. Ne ide za slatkovodne.

Proveri dali imas 3xx volti na elektrolitu 10mikro/400v,zatim proveri kapacitet oba konda blizu elektrolita.Ako se oni jako razlikuju od vrednosti zadatom na kondu,tesko da ce se upaliti.
Imao sam x puta da su kondovi bili probijeni,ili totalno izgubili kapacitet.To vazi i za fluo cevi i za takozvane stedne sijalice.

Premerio sam, nisu probijeni, verovanto izgubili kapacitet (imam stari unimer). Naručio sam neke diode, kondezatore i tako to što često treba, pa dok ne stigne ili do ne nađem od nekoga instrument koji meri i kapacitet...

Uzgred, zar ne treba tu da imam 400V?

U principu 230v x 1.41 = 324.3v,ali zavisno od kapaciteta elkoa,moze da ti varira.

E ovako, ne razumem se bas u ove stvari, ovo proveravam za Caleta, jer on ne koristi komp :D

Ima nekoliko tih elektroniskih prigusnica, marka Helvar pise EL4x18ngn.... 220-240V..... o/50-60Hz.....T8: 4x18W 0.33-0.30A (lambda) 0.98 i jos dosta stvari, ovo je valjda dovoljno inf, mogu i uslikati?

Pa ako mi mozete reci,sta se tu najcesce kvari, i kako da vidim sta ne valja?

Hvala vam puno unapred!

Molio bih za pomoc oko elektronskog balasta za T5 neonku (kruznu), posto je u pitanju lampa testo mi je da pronadjem odgovarajuci balast.

U pitanju je model 3aaa yz-140eaa fc.



Naime pregorela je sijalica, pri cemu ni zamenska nije radila, tad sam posumnjao na balast.

Kada sam ga otvorio video sam da je oko hladnjaka tranzistora potamnelo tj sprzena plocica.





Ono sto znam jeste da je u pitanju tranzistor MJE13005, na plocici se nalaze dva takva s tim da je samo jedan sprzen tj oko samo jednog je pozutela plocica i plastika kucista.




Da li bih zamenom postojeceg tranzistora najverovatnije i popravio istu jer osim lemilice nemam drugog alata (tipa unimera) a ne znam gde u Novom Sadu da odnesem isti da se pogleda.

Hvala unapred.

MJE13005 je visokonaponski prekidački NPN tranzistor. Lako se izmeri unimerom da li je ispravan - to što je malo tamnija pločica ne mora da znači da je neispravan. Dakle, moraš ga prvo izmeriti, najbolje oba i to skidanjem s pločice pa onda. Kod tih prigušnica češće crkavaju blok kondenzatori. Meni je nakon pete, šeste koja je crkla za manje od godinu dana sve završilo u kanti, pa sam stavio klasičan balast i starter.

Ako se pokaže da su oni ispravni (a i ako nisu), obavezno proveri i sve kondenzatore takođe skidanjem i merenjem na unimeru koji može da izmeri kapacitet (a još bolje i ako imaš ESR metar), možda se čak i neki od elektrolita rasušio, tu obično stavljaju, barem koliko sam video, veoma loše kondenzatore.

Stavi na Google Images u pretragu MJE13005 i pronađi šemu te prigušnice, najlakše je tako.

I NIŠTA NE RADI POD NAPONOM - ovde se mrežni napon ispravlja u jednosmerni pa se tu nađe 400V.

Elektronika je najslicnija elektronici stednih zarulja-siijalica. Kako je za oscilovanje upotrijebljena strujna povratna sprega, sprava-elektronika moze raditi-
oscilovati samo uz ukljucenu fluo cijev, ravnu zavrnutu ili okruglu. Prilozit cu jednu semu stedne zarulje iz koje se moze vidjeti da ta dva kondenzatora,
jedan serijski vezan sa fluo cjevkom a drugi paralelno sa istom moraju biti ispravni da bi elektronika radila.
Kod ove lampe sa okruglom cijevi elektronika je malo ozbiljnije izvedena, ima neki PFC ali poslije greca mora se dobiti 325-330V DC.
Onaj mali torus lijevo na slici je strujni pobudni trafo koji moze pobudjivati tranzistore da osciluju samo uz prikljucenu fluo cijev i ispravne navedene
kondenzatore. Startno kolo, za zapocinjanje oscilacija je izvedeno na bazu jednog tranzistora preko visokoomskog otpornika i dijaka, a oni sitni
trnzistori, u slucaju proboja nekog tranzistora ili prekomjernog opterecenja kratko spajaju bazu donjeg na semi tranzistora i prekidaju
oscilacije.

Evo slicica da se vidi princip rada, a sve elemente ponaosob provjeriti bez ukljucene sprave.-

pOz

@annoying_master_c: Sledeći put stavi malo manje rezolucije, ili odaberi opciju Thumbnail-a a ne da razvlačimo browsere na 2 monitora

Inače, pošto si i bez alata i bez zanata, nađi nekog prijatelja koji se razume u elektroniku da ti pogleda tu prigušnicu, sa priključenom cevkom.