pa zato sto je lako registrovati ima li ili nema struje u digitalnoj mikrotehnici prevashodno. Zbog logickih kola (tacno/netacno). Tehnicki puno jednostavnije...

Pa, kad pogledas.. zasto ne bi bilo iskljucena, 10%, 20%, 30%, ..., 90%, 100%.
Medjutim, kao sto Braksi rece - neprakticno je. Bar za sada.

Mislim da sa raznim nivoima napona rade video kartice i memorije, a u sustini postoji "tri state logic", 0, 1, i stanje visoke otpornosti..

Poz

Ovo je baš interesantno. Nešto je tačno ili netačno. Hmmm... možda može biti i polu tačno?!?
Kao što neko krade, neko ne krade a neko kraducka
Mogućnosti su beskrajne...

Sa binarnim brojevnim sistemom postoji velika pouzdanost i velika mogućnost korekcije grešaka, i mnogo je lakše praviti elektroniku za taj sistem kada se koriste jednostavni tranzistori. Ukoliko bi se u kola gde se koristi tranzistorska logika uveo sklop za merenje tih 50%, to bi dodatno zakomplikovalo stvari.

Onda kad se udene i dvojka pored keca i nule, možda i bude... a do tad, ovako kako je.

mislim da je u pitanju obilje silicijuma sa jedne strane, a sa druge prenos podataka.
kada se signali salju kroz atmosferu do satelita(veoma cest oblik prenosa) atmosfera toliko izoblici cetvrtastu povorku impulsa da pravougaoni signal koji stigne do satelita vise ni ne lici na pravougaoni vec postane gomila sumova. neki sumovi su oko nule, a neki su oko neke druge vece vrednosti. na odredistu se sve to pegla tako da oni oko nule postaju nula a oni znatno veci postaju jedinica.

e sada, kada bi tu ubacio i jos neku dvojku, ta vrsta uklanjanja greske bi bila prakticno nemoguca.
sigurno da postoji nacin da se napravi memorijska lokacija sa 3 stanja, ali zasto bi neko to radio kada ovakav sistem savrseno funkcionise?

Pa zamisli koliko bi informacija mogao da smestis u 32 bita.

Au Andrej, polozi li ti Osnove telekomunikacija? Kakav crni pravougaoni signal? Jesi ti cuo za modulaciju? U radio komunikacijama se signal retko kada prenosi kao binarni (i nikada kao "pravougaoni"), tako da naravno, ubacuju se i dvojke, i trojke, itd. To se zove m-arna modulacija.

@vukad
e vidis, cuo sam, ali ovo je nedavno bas bila lekcija iz geoinformacionih sistema, komunikacija sa satelitom, pa mi je sveze.
u sustini, 100% sam siguran da je profesor rekao ovo sto sam napisao, e sada, zasto se nije rekao da se to ne radi(i da li je istina da se nikada ne radi) ne znam.

sto se tice 'pravougaonih' impulsa, naravno da nisu pravougaoni, vec vise trapezasti(a ni to nisu u potpunosti) ali kakve veze ima kako ces da ih nazoves? svi znamo da se odnosi na binarni kod.

edit:
u svakom slucaju, nisam imao telekomunikacije. jbg, nema na mom smeru. evo prilike da nesto naucim onda. dakle, da li se binarni signal nikada ne salje u tom binarnom obliku, cak ni kroz kablove? tipa, kad ide od rutera do kompa? ako je tako, onda ovaj drugi deo sto sam naveo zaista nije tacan, ali ako se nekada salje, onda u zavisnosti od duzine kabla, spoljasnjih smetnji i sl ima smisla to da je mnogo logicnije imati ta dva nivoa nego 3 ili vise zbog manje mogucnosti greske.

Matematicki aparat koji se koristi u digitalnim racunarima je binarni (hint: Bulova algebra).
Binarni sistem je fizicki ostvarljiv sistem koji je najpriblizniji teorijskom sistemu od (cini mi se) 2.7 "cifara" (sto treba da odgovara broju e) koji bi bio najoptimalniji u smislu gustine informacija koja moze da se u njemu spakuje poredeci je sa kompleksnoscu masine koja treba da realizuje taj sistem.
Nazalost, koliko ja znam, takav matematicki sistem jos ni u teoriji ne postoji, pa sve i da se koriste elementi sa tri stanja - slaba vajda od toga kad ne znamo sta bismo sa njima, a sve preko toga nas odvodi jos dalje od 2.7, pa bi bilo jos neoptimalnije nego sto je sad.

Ovaj dokaz izvode matematicari kad uce Bulovu algebru, a ja sam zaboravio detalje, mozda bi bilo dobro da se javi neki matematicar. (@Nedeljko?)

teoretski da (trivijalna stvar: vise je bolje), ali prakticno sistem bi bio veoma komplikovaniji. Znaci celokupna nasa digitalne elektronika je tako koncipirana da radi u domenu logike (tacno/netacno). Dakle opste se ne radi o tome mozemo li generisati napon od 1, 5, 133,42 volta (mozemo), ali za detektovanje ovog signala tj raznih nivoa bi se morala praviti nova kola. Ne vise ona standardna I, ILI kola itd...



a polozi li ih ti :-) ? Mislim, signal mozes slati kakav hoces pa i pravougaoni. Ne mora se svaki signal modulisati ! Recimo Ethernet tehnologija.

Serijski portovi koriste binarne simbole, dakle kroz serijski kabl imas "0" i "1". Kad ruter povezes sa kompom Ethernet kablom signal vise nije binarni nego ("-2", "-1", "0", "1", "2").

Naravno da sam ih polozio. Procitaj sta sam napisao. Od kada "Ethernet tehnologija" spada u radio komunikacije?

Zato što ne može. Bit je skraćenica od 'binary digit' a binarno opet znači da ima dva stanja/elemenata i sl (zavisno od primene) pa tako znači da binary digit (bit) ima tačno dva stanja/vrednosti. Ni tri ni jedno, već uvek i samo dva.

Lepo zbori MyWay, bit je bit - nema tu sta da se prica. Moze biti 0 ili 1 - i nista izmedju :)

Medjutim, niko vam ne brani da kodirate VISE BITOVA unutar nekog prirodnog medijuma koji ima vise diskretnih nivoa (ili se moze kvantizovati na vise diskretnih nivoa).

To se standardno radi sa flash memorijom MLC tipa u SSD-ovima, koja drzi vise bitova (tipicno 3 ili cak 4) po celiji.

Medjutim sa svakim povecavanjem kolicine informacija se smanjuje i margina greske, pa tako gore pomenute MLC celije imaju manji zivotni vek od SLC celija.

U telekomunikacijama se, takodje, koriste razne modulacije kako bi se sto vise informacija spakovalo u nekom prirodnom medijumu, recimo elektromagnetnim talasima. Uz pomoc naprednih modulacija je moguce strpati visestruko vise informacija nego sto je to bilo moguce pre par decenija, recimo - upravo tome mozete da zahvalite postojanje ADSL2+, VDSL i sl... veza, digitalne satelitske/terestrijalne/kablovske (DVB-x) televizije i sl...

Sve to, naravno, ima cenu - prvo, uvecava se kompleksnost transmisije zato sto je signal neophodno modulisati i demodulisati (neki od tih algoritama su vrlo kompleksni i zahtevaju custom ASIC-e ili vrlo jake DSP-ove za procesiranje) a takodje greska tokom transmisije tipa interferencije ugrozava vecu kolicinu informacija cisto zbog vece gustine.

Veci uticaj gresaka se moze smanjiti matematikom, tj. uvodjenjem metoda za zastitu signala koje povecavaju robusnost specijalnim kodiranjem signala (metoda ima raznih i obicno su najbolje one koje su napravljene za odredjen tip signala) - naravno, uvodjenje robusnosti znaci i manju efikasnost kodiranja posto se neki % informacije mora potrositi na kodiranje informacije za korekciju gresaka.

Fakat da gotovo svi moderni sistemi transmisije koriste vrlo kompleksne modulacije sa korekcijom gresaka govori da su te metode vrlo korisne i uspesne. Nekada davno (pre 20+ godina) je to bilo neprakticno, ali danas zahvaljujuci Murovom "zakonu" silikonsko kolo koje to radi kosta N centi, max par dolara, dok je pre 20 godina cena bila bar par stotina puta veca.



I to se svakodnevno radi - primera radi, VDSL2 moze da prenese 200 Mbit/s u stotinak metara najobicnijeg telefonskog kabla - i to ne nekog specijalnog probranog i masivno zasticenog, vec najobicnijeg koji se koristi za telefonske parice i koji deli prostor sa jos gomilom drugih.

VDSL2 koristi 30 MHz za 200 Mbit/s prenos - dakle, 6.66 bita po hercu.

Bez kompleksne modulacije i korekcije gresaka bi tako nesto bilo apsolutno nezamislivo. Samo pre 10 godina bi takva tehnologija bila skupa za kucnu upotrebu a pre 20+ godina cak i za vecinu poslovnih primena.

Upola manja struja ili upola manji napon? ;)

Tri-state nije nista nego skracni binarni kod od dva bita (00, 01, 10) samim tim svaka diskretna reprezentacija nivoa napona moze da ima adekvatnan binarnikod u svom "domenu", sto vise diskretnih nivoa to veca "rezolucija". Npr 16bit audio kod ima 2^16 diskretnih nivoa napona cijom varijacijom u vremenu dobijes zvuk preko vibracija membrane zvucnika. U teoriji, analogni sistem je digitalni sistem sa "beskonacnom rezolucijom" i u teoriji bi jednim jedinim nivoom napona mogao da "kodiras" beskonacno dugacak binarni sadrzaj (da bi kodirao 1 kilobajt podataka treba ti neki raspon napona i 2^8096 diskretnih naponskih nivoa (ono sto Shadowed rece). Sad nadam se uvidjas problem sa ovim pristupom. Mi nemamo, niti cemo ikada imati tehnologiju kojom mozemo da generisemo tako male diskretne napone niti da ih precizno procitamo. Gde god da posaljemo taj signal on ce slabiti a nijedno pojacalo koje imamo nije savrseno linearno i pojacani nivo napona nece odgovarati onom koji smo poslali, samim tim taj 1kb koji smo dekodirali naponom nece biti ni blizu onog koji je poslat i mi necemo imati nikakav nacin da znamo da li jesmo ili nismo pogresno dekodirali sto je u stvari najveca mana analognog sistema. Tu su onda indukcija i sum, i sijaset drugih fizickih problema.

Binarni sistem je zato pobedio u toj trci, koji god analogni sistem modulacije izmislili i upotrebili iza demodulatora dobicemo niz 0 i 1, cak iako je sistem prenosa osetljiv na sum binarnom kodu moze lako da se doda "korekcija gresaka" kao sto je npr neki od FEC algoritama tako da posle korekcije gresaka dobijemo IDENTICAN niz 0 i 1 kao onaj koji smo poslali zrtvujuci neki % propusne moci, takva mogucnost je misaona imenica za analognu tehnologiju. Za tebe to znaci da na tvojoj prijemnoj strani imas isti kvalitet muzike, slike, video snimka, kao onaj koji je poslat. Druga dobra stvar u vezi digitalne tehnologije je sto napredak u tehnologiji skoro uvek doprinosi povecanju efektivne brzine razmene informaccija (popularno bandwidth) tako da polako ali efikasno peglamo sve nesavrsenosti koje je digitalna tehnologija imala u odnosu na analognu. Npr slike prvih digitalnih aparata su bile 640x480 i nisu mogle ni da prismrde iole kvalitetnijem analognom aparatu, danasnji profi aparati imaju vecu rezoluciju nego sto foto papir ima hemijsku granulaciju. Prvi digitalni TV signal je jedva pratio SDTV i koristio samo podset boja koje je analogni TV signal imao, danas u kuci mozes da imas HDTV cija rezolucija pizela i rezolucija boja prevazilaze analogni SDTV. Sve smo to dobili jer smo odustali od analogne tehnologije.

ja bih malo ovde razdvojio bitove hardverske i bitove telekomunikacione !

"Telekomunikacije" vrse prenos bitova koji su dakle tu samo da se prenesu od tacke A do tacke B.

"Hardver" pak vrsi raznorazne operacije nad bitovima i zato se koriste bit-ovi (ima/nema) zbog pogodnih logickih kola.

Pa niej to lako uraditi, po svoj definiciji i setanje signala po unutrasnjosti CPUa je neka analogna telekomunikacija, da ne pominjemo eksterne magistrale. Cak i najobcniji "kockasti" naponski signal je analogan i nije savrseno kockast i svi "prekidaci" i "senzori" koji ucestvuju u stvaranju i citanju tih signala su prvo analogni pa onda binarni. Ono sto sam ja njega razumeo je zasto kodiramo sa ima nema kad mozemo sa ima, ima 50%, nema ;) tehnicki magistralu bi mogao da smanjih na pola da svaka linija moze da kodira 4 naponska stanja id a ulazno/izlazni stepeni sa magistrale mogu da generisu i dovoljno tacnoo i brzo citaju ta stanja.

Da li to znaci da cemo imati neuporedivo bolji prijem signala sa digitalnom televizijom?

IIux, naravno. Razlog je taj sto digitalni signal na prijemu moze da se regenerise u potpunosti. Sto kazu: digitalno ili radi tacno ili ne radi, a analogno uvek radi netacno.

mmix.: setanje signala po magistrali na nano dimenzijama ti je zapravo setanje napona, obicnih impulsa manje vise hevisajdovih. Slanje bita 50m kroz UTP kabel je sasvim druga stvar. Distorzija, slabljenje signala, smetnje idr.

A otkud toliko brz prenos informacija sa digitalnom televizijom? Sa internetom se jos uvek vucaramo?

Pa razlog je prost - digitalna televizija je "jedan na mnogo" prenos, tj. imas isti signal (TV program) koji se salje milionima gledalaca, koji je identican. To znaci da je bandwidth potreban za prenos isti bez obzira koliko gledalaca imas (ako zanemarimo geografska ogranicenja koja zahtevaju re-transmisiju i sl...). Znaci ako tvoj nosac signala, recimo etar, prenosi N megabita, ti mozes 100% (priblizno) od toga da rezervises za taj jedan signal.

Internet je "1-1" dakle, svaki korisnik ima svoju vezu koja je razlicita od bilo koje druge. Znaci, kanal za prenos moras da podelis tako da moze da zadovolji svakog korisnika (to je tek posebna nauka).

Da ne pricamo o tome da je TV jednosmeran prenos, dok je internet dvosmeran.

Neko rece da ne mesamo telekomunikacije i PC. To je netacno, problemi su apsolutno iste prirode i u telekomunikacijama i u PC industriji, i u jednom i u drugom slucaju imate module koji generisu neke informacije (recimo, CPU) i ti moduli moraju da imaju nekakav I/O sa nekim drugim modulima (recimo, graficka kartica). Cak i unutar jednog modula, recimo CPU, imate vise jedinica (ALU, kes, FPU, ...) koje opet razmenjuju informacije izmedju sebe.

Svaki put kojim se prenose informacije koristi tehniku kodiranja koja je optimalna za taj problem. Nije svuda pozeljno spakovati sto vise informacija na manje mesta, zato sto to zahteva kompleksnne modulatore/demodulatore i unosi latenciju.

Zbog toga je, recimo, komunikacija izmedju CPU komponenti vrlo malo elektricno "kodirana" kako bi latencija bila sto manja, reda pikosekundi.

Kako zahtevi za malom latencijom opadaju, otvaraju se mogucnosti za efikasnije kodiranje informacija.

Recimo, gigabitni ethernet koristi PAM-5 i TCM (Trellis-coded-modulation). 10GBASE-T koristi unapredjeni PAM sa 16 diskretnih nivoa (PAM-16) kodiranih u 2 dimenzije (DSQ128).

Dakle, prenos informacija od tacke A do tacke B u inzenjeringu predstavlja kompromis izmedju:

a) Kompleksnosti (de)kodiranja/(de)modulacije signala
b) Latencije (vremena prenosa od tacke A do tacke B i obrnuto)
c) Neophodnog bandwidth-a vs. teorijski moguceg bandwidth-a prenosnog puta
d) Otpornosti na greske poput interferencije (sto zavisi od kolicine gresaka koje se mogu ocekivati sto se izrazava sa BER-om)
e) Duzine puta izmedju tacke A i B koja diktira mnoge parametre vezane za sam nacin prenosa (voltaze i sl...)

Svaki sistem predstavlja drugaciji odnos ovih zahteva pa su i resenja drugacija.

Ali u sustini, problemi su uvek isti - "kako preneti informaciju od A do B" bez obzira da li se radi o procesoru, modemu ili TV predajniku.

eh, pa naravno da se razmenjuju informacije preko raznih magistrala, ali njih ne prati nikakva modulacija unutar PC. To je jasno. Znaci uredjaj pusti signal na magistralu i onda ga sa magistrale kupe.

Netacno.

PCI express magistrala, npr. koristi 8b/10b encoding (+ pre/de-emphasis signala za redukciju gresaka zbog interferencije izmedju simbola).

DMI interfejs izmedju (Intel) CPU-a i southbridge-a koristi signalizaciju slicnu PCIexpress magistrali.

Kao sto rekoh, izbor modulacije zavisi od kompromisa koje moras napraviti kako bi zadovoljio ono sto se trazi unutar ogranicenja fizickog medijuma. Tvrditi da modulacije nema u PC arhitekturi ne moze biti dalje od istine.

encoding je postupak digitalizacije, a ne modulacije ! :-)

Ovaj...

Ako vec hoces da cepidlacis, PCIe magistrala koristi frekventnu modulaciju za sistemski referentni klok. Sam data signal se prenosi uz pomoc LVDS-a (low-voltage differential signalling) i digitalno je kodiran 8b/10b kodiranjem.

@Component - Postoji, pogledaj pod Fuzzy logic. :)

Jao daj da ne mistifikujemo.
Jedan bit ima dva stanja. Stanje A i stanje B. Ili stanje 0 i stanje 1. Ili stanje Plima i stanje Oseka, nazovi ih kako hoćeš ali su 2.

Ako je više od 2 stanja onda se ne radi o binarnom sistemu, i to već više nije bit već nešto drugo.

Sistem sa 2 stanja - binarni - pokazalo se da je najlakše napraviti u elektronskoj izvedbi, i posle ga adekvatno smanjiti i umnožiti potreban broj puta da radi ove ili one logičke operacije. Digitalna elektronika.

Sistem sa 10 "stanja", odnosno 10 vrednosti da tako kažem - naš decimalni sistem brojeva. Kažu ljudi da je zbog toga što čovek ima 10 prstiju na rukama, pa mu bilo najlakše tako da računa.




Inače, matematičari su nekako dokazali da bi najoptimalniji bio (koliko se sećam najveću količinu informacije po broju "stanja") sistem sa 3 stanja, ali to u tom trenutku a ni posle nije bilo zgodno da se razvija u poređenju sa veoma velikom jednostavnošću binarnog sistema pa je to napušteno.

A inače postoje i dan danas sistemi koji rade sa različitim brojem stanja, pa čak imaš i analogne računare sa beskonačno mnogo "stanja".

Jesi siguran u ovo što si izjavio ?

Bit je binary digit... u binarnom brojevnom sistemu postoji samo 0 i 1. Bez ulaženja u razglabanje o fuzzy logici (što i dalje nimalo ne menja definiciju o bitu), sve što je rečeno je tačno, a autor teme se pita kako je moguće da se tako široko koristi binarni sistem u svetu a ne neki drugi.

Kad bi poceli koristiti ternarni sistem, onda bi bit postao tit :P
Zamislite brzine u megatits per second :)

Koliko se ja sećam osnova računarstva od pre jedno 20-25 godina, računari su se delili na digitalne i analogne, a postojali su i hibridni kao mešavina ova dva. Meni nešto liči da to što ti tražiš možda spada u ove dve druge kategorije, tj. bilo bi mnogo lakše izvesti na taj način...

Samo nekoliko reci sedamdesetih godina bila je dominantna anlogna tehnologija pa su postojali i analogni racunari .Sa napredkom proizvodnje integrisanih kola pobedila je digitalna tehnologija sa dva stanja 0 i 1 stepen integracije u elektronici doneo je preokret da bi se danas sve digitalizovalo pa se sve analogne velicine pretvaraju u digitalne i tu je dominantna teorema o odmeravanju analognog signala .Bitno je reci da je analogni signal jedino tacan a mi ga digitalizujemo sa greskom manjim ili vecom zavisno sta nam treba i uvek postoji greska u pretvaranju analogno u digitalno ali to zadovoljava nase uslove

Da, samo sto je taj gubitak jednokratan. Kada se radi samo sa analognim podacima, svako prenosenje sa jednog nosioca podatka na drugi dolazi do gubitaka. To se odnosi i na prenosenje kroz mrezu i sl. Sa druge strane, kada se podaci jednom digitalizuju oni se daljim kopiranjem, prenosenjem kroz mrezu i sl. ne menjaju.

Err... Kao prvo "analogni signal" je takodje "diskretizovan" - posto je priroda "diskretizovana" na kvantnom nivou i njeni procesi se ne mogu nazvati kontinualnim.

Drugo, analogna elektronika pati od suma, dakle "savrseno zabelezen / prenesen / reprodukovan analogni signal" je sve samo ne "savrsen" i verodostojan zato sto u sistemu belezenja / prenosa / reprodukovanja uvek imas sum.

Digitalna elektronika je uvedena sa dobrim razlogom.

Uostalom, niko ne brani dizajneru danas da izvede sve svoje algoritme analogno ako zeli. Ti sistemi ce patiti od drugih vrsta problema u odnosu na digitalne + postoji mnogo manja baza dostupnih komponentni koje bi se koristile za racunarstvo. Sto znaci da, ako je projekat iole kompleksniji, da ce dosta stvari morati da se implementira od nule.

I tokom te implementacije ce se implementator susreti sa svim problemima koji su doveli do trijumfa digitalne elektronike za procese u racunarstvu.

Ko zna, mozda je jako dobra vezba za postavljaca teme :-)

Priroda jeste "diskretizovana" na kvantnom nivou ali to nema nikakve veze sa analognim signalom. Ako npr. digitalni signal ima logicku jedinicu (na recimo 5V) i logicku nulu (na 0 V), analogni moze imati bilo koju vrednost napona izmedju 0V i 5V. I tu se ne vidi nikakva "diskretizacija" na kvantnom nivou.

Ja sam mislio da pricamo sta je racionalnije i zbog cega ako sad digitalizujemo neku pojavu sa mnogo nivoa izgubice nam se prednost digitalizacije i takav signal nemozemo obraditi a u isto vreme kao analogni signal ga i dalje mozemo lakse reprodukovati .Sum je posebna prica mi isto imamo problem kad vrsimo odmeravanje analognog signala da ga oslobodimo suma to jest u proces digitalizacije uci ce i sum ali to gradjevinci drugacije kazu okrenite most popreko ako ga pravite po duzini ko zna kad cete ga zavrsiti .U svakom slucaju digitalizacija je prakticna resila je puno toga i za prakticne primene zadovoljava .A sva teorija o odmeravanju nije pronalazak novog vremena vec je tehnoloski samo omoguceno da se bolje i jeftinije radi .Sva ova resenja su suvise stara vrlo malo ima pomaka ipak sve ovo funkcionise na Bulovoj algebri te okvire ne mozemo promeniti ovde

Diskretizacija se ne vidi uslovno receno, ali imas sum pa je tvojih, recimo 4.012321v razlicito od onoga sta si hteo "tacno" da preneses. Prema tome, i tu si ogranicen sa preciznoscu tvojih transmitera i detektora kao i neizbeznog suma.

Praktican rezultat je da si i tu na kraju "diskretizovan" a korak kvantizacije je odredjen ovim gore parametrima.

@galenit - digitalizacija signala te uopste ne sprecava da koristis vise nivoa u reprezentaciji neke informacije. svodjenje na nule i jedinice je samo vrlo prakticno.

Pomenuh vec MLC memoriju koja smesta vise bitova u celiju kroz razlicite nivoe.

Prakticno ogranicenje tu je samo odredjeno preciznoscu tvojih instrumenata i kolicini suma.

ode ti do Hajzenberga.

Razlika da li je signal digitalan ili analogan je da li smo ga dikretizovali ili ne.

Mislim da ovde negde ti gresis.
Neosporno je da ce transmiter poslati jednu vrednost a sa reciever-era cemo ocitati drugu, sto zbog suma, sto zbog ne preciznosti nasih mernih instrumenata. I u ovom eksperimentu diskretizacija na kvantnom nivou ne igra nikakvu ulogu. Mozemo slobodno da je zanemarimo kao da ne postoji. Nista se nece promeniti ako pretpostavimo da ona ne postoji.

Ili ti mozda smatras da vrednosti napona mogu imati samo diskretne vrednosti zbog toga?

Ne, mislim da se mi ne razumemo - za kvantne limitacije smo se slozili, prakticno ne igraju ulogu (osim ako se ne radi o bas malim velicinama).

Medjutim prakticno zbog ogranicenja transmitera kao i suma, analogni predajnik i prijemnik ce opet biti ograniceni po pitanju vernosti opisivanja "prirodnog" signala, pa sama "analogna" tehnika ne pruza nekakvu vecu preciznost od digitalne.

To je kao ona stara prica o CD-ROM-u i ploci. Jeste, ploca je analogna - ali to sto je snimljeno na njoj je prilicno daleko od originanog zvuka koji je bio sniman.

Da, da naravno.
Ali imas gomilu (starijih) ljudi koji su emotivno vezani za vremena kad su se slusale ploce, i vise im se svidja da cuju pucketanje i sve nepravilnosti zvuka koje idu uz istu.

@llux Odgovor se može banalizirati na samo jednu sklopku/prekidač za uključivanje/isključivanje električne rasvjete. Sklopka ima dva moguća stanja: ili je otvorena ili je zatvorena. Stoga se otvorenoj sklopci pridaje vrijednost 0, a zatvorenoj vrijednost 1. U drugom slučaju dakle teče neka struja I, a sad kolika je ta struja, samu sklopku ne zanima, tj. imaš uređaje koji će taj posao odraditi. Inače bi sama sklopka morala imati mehanizme za mjerenje struje, a time smo bitno zakomplicirali najobičniju sklopku, a time i sve drugo. Također, pri prijelazu iz 0 u 1 i obrnuto, postoji određen vremenski interval prelaska, jer promjena se ne može dogoditi momentalno. Stoga u realnom sustavu mora postojati takozvano zabranjeno područje u kojem se neka vrijednost ne smije naći, osim kratkotrajno pri promjeni stanja. Sada zamisli kada bi imao više stanja, trebao bi između svakog od njih imati to zabranjeno područje, a time se povećava mogućnost pogreške.
Također, s matematičkog gledišta, povećanjem baze sustava smanjuje se broj znamenaka kojima se iskazuje broj. I to stoji, i moglo bi se na temelju toga zaključiti da će sustavi s većom bazom biti općenito efikasniji za obavljanje računanja. No povećanjem baze se povećava broj mogućih znamenaka, a time i broj stanja. Evo odgovora zašto baš binarni sustav. Uzmimo da je N broj kombinacija u sustavu s bazom B. Taj broj je jednak N=B^n, gdje je n broj mjesta. Broj stanja v tada je jednak v=B*n. Logaritmiranjem i jednostavnim računom dobije se da je broj stanja jednak v=B*lnN/lnB. A kako težimo što manjem broju stanja koje treba fizički realizirati, najbolje je taj broj bude što je manje mogući. Deriviranjem dv/dB dobije se da je optimalna baza B=e=2.71. Dakle, najprikladniji sustav bi bio ternarni sustav, no kako sam naveo gore, puno je lakše modelirati sustav s dva moguća stanja. Struja teče/ne teče, ima/nema napona, spoj vodi/ne vodi, sklop je aktivan/neaktivan...

Ternarna logika odnosno logicka kola su moguca.Napr.

"CNTFET-Based Design of Ternary Logic Gates and Arithmetic Circuits"
Sheng Lin, StudentMember, IEEE, Yong-Bin Kim, Senior Member, IEEE, and Fabrizio Lombardi, Fellow, IEEE

TRADITIONALLY, digital computation is performed on
two-valued logic, i.e., there are only two possible values
(0 or 1, true or false) in the Boolean space. Multiple-valued logic
(MVL) replaces the classical Boolean characterization of variables
with either finitely or infinitely many values such as ternary
logic [1] or fuzzy logic [2]. Ternary logic (or three-valued logic)
has attracted considerable interest due to its potential advantages
over binary logic for designing digital systems. For example, it
is possible for ternary logic to achieve simplicity and energy
efficiency in digital design since the logic reduces the complexity
of interconnects and chip area [3]. Furthermore, serial and
serial-parallel arithmetic operations can be carried out faster if
the ternary logic is employed. Extensive research on the design
and implementation of ternary logic using CMOS can be
found in the technical literature [3], [4]. Chip area and power
dissipation can be reduced by more than 50% using an efficient
MVL implementation for a signed 32-bits multiplier compared
to its fastest binary counterpart [5]. MVL modules have been
inserted into binary logic ICs to enhance the performance of
CMOS technologies

Govori srpski da te ceo svet razume.

@djura63 Iznad piše kako se uglavnom koristi binarni sustav u računalima ali i da postoje implementacije s ternarnim sustavom koje su uspješnije i rade bolje posao nego binarni sustav, poput CMOS tehnologije. No (zasada) je binarni sustav glavni što se digitalnih sustava tiče.

Terarni kompjuter je napravljen pre više od 50 godina.

Autor teme je rekao:
"Jedan bit moze imati vise stanja. Zbog cega se to ne koristi?"

Jedan bit je jedna cifra. Logicka nula i logicka jedinica. Cime bi ti kodirao trece stanje? Nicim. Prema tome, to se ne koristi jer je neizvodljivo.

E sad, ako je neko "pametan" i kaze da hoce da ima 10% struje/napona, 20%, ... 100%, to je dekadni sistem a ne binarni! Zasto se on ne koristi? Zato sto je veoma komplikovano napraviti sistem koji ce imati 10 logickih nivoa (ne i nemoguce, ali dosta teze nego binarni).
Sad, cime ces kodirati tih deset nivoa ostavlja ti se na volju!


@Ivan Dimkovic: Covece, kako ti imas taj dar da od muhe napravis medjeda (ne medveda nego medjeda). Kapa dole.

Možda je odgovor na ovu temu "qbit".
Nije "bit" al možda će da posluži.
http://www.itvesti.info/2011/0...ercijalni-kvantni-racunar.html

Razlog zasto su procesori i linkovi (na krace duzine) binarni je to sto je glavno ogranicenje u njihovom dizajniranju SNR (odnos signal-sum).

Znaci sisteme mozemo ubrzavati i smanjivati sve dok SNR ostane dovoljno velik da na prijemniku mozemo da razaznamo sta je onaj ko salje hteo reci.
Kad bi smo koristili signale koji imaju vise od 2 nivoa SNR bi bio drasticno manji. Npr kad bi koristili 4 nivoa SNR bi bio duplo manji nego da koristimo 2 nivoa.

I onda u sistemu koji ima 4 nivoa da bi nadoknadili SNR ili bi morali da koristimo veci napon pa bi povecali potrosnju, ili ne bi mogli da napravimo chip npr sa 28nm litografijom nego sa 65nm, ili bi taj chip umesto na 3Ghz radio na 500Mhz.

+ sto bi digitalna logika sa vise nivoa bila kompleksnija.

Tako da nije da ne moze da se napravi.. jednostanvo nije isplativo.

Za linkove se isto najvise isplati da napravimo binarni sistem sa LVDS i onda da ga ubrzavamo koliko god nam SNR to omogucava. (Sata, Pci-e, HyperTransport, DVI, HDMI, DP, Ethernet, USB)
Pa onda ako nam treba jos multipliciramo te linkove (Pci-e (x2, x4, x8, x16), HyperTransport, Ethernet (2 parice kod gigabit etherneta))

Za linkove na duze staze se ne moze koristiti DC vec mora AC. I onda umesto linijskog kodiranja moduliramo taj signal na neki carrier odredjene freq. i saljemo.

koliko se secam casova to se koristi jer je lakse ocitati ima li signala nego koliki je signal, tj veca je mogucnost greske ukoliko bi ocitavali jacinu signala. zamislite da se cita 10% 20% itd, veoma je lako pogresiti da li je 10 ili 20%. takodje i ispravka je mnogo laksa. jer ukoliko nije 0 onda je sigurno 1. sa uvodjenjem dodatnih parametara bi to bilo jako tesko...

Postoji još jedno oficijalno stanje:

crk'o tranzistor ;)

Meni su profesori na faxu pricali da postoje 'kvantni' racunari, u kojima jedan bit istovremeno moze biti i 0 i 1... Ta jedinica se zove qubit. Prvi je IBM izbacio petoqubitni racunar 2000.-te godine, a potom je neka kanadska kompanija Orion 2007.-e godine. On je imao 28 qubita i mogao je da radi samo na apsolutnoj nuli. I jako je komplikovano programiranje za njih...


Nesto vise o tome...

http://en.wikipedia.org/wiki/Quantum_computer

Licno verujem da buducnost lezi u ovome :)

P.S. nisam citao sve postove iznad, izvinjavam se ako je ovo vec spomenuto :)

_{[Ovu poruku je menjao thehorvat dana 28.02.2012. u 18:18 GMT+1]}

Autor teme je rekao:
"Jedan bit moze imati vise stanja. Zbog cega se to ne koristi?"

Pa koristi se ali se ne zove bit vec nesto drugo.

Niko ne spori da se fizicki mogu realizovati vise stanja u jednoj celiji. Pa tako mogu u celiju da nabijem 64 bita. Da bi mi bilo lakse i jednostavnije da to izvedem, ocitavam i odrzavam, uzmem pa to realizujem preko 64 celije umesto jedne komplikovane. To i nije neki problem.


Sustina je u logici. Postoje dva logicka stanja: da i ne (pardon moze i ne znam "NIL"), cela bulova algebra pociva na dva stanja.
A bulova algebra je starija od racunara, i temelj na kome su racunari nastali.

Sa nekom novom algebrom ce mozda doci neki novi sistemi !!!



Ovo mi lici kao kad bi neko rekao da se mogu dodati jos slova u abecedi. Zbog cega se to ne koristi? - Pa slobodno dodaj koliko ti treba pa koristi.