Ništa drugo osim svaka čast!

Samo napred!

Retko da neko napravi nešto tako i podeli sa drugima...

Pozdrav!

mislim da je svima jasno da "majstor" koji krije zanat nema mnogo cime da se pohvali ..

ovaj drajver je daleko od savrsenog / gotovog proizvoda ali je vec bolji od klasicnih drajvera koji teraju ove lemilice (a i jeftiniji) ... e sad, takodje je odlicna platforma za "dalje", sada sa ovim na sebi trosi oko 50% flesh-a a time su pokriveni osnovni meniji, printf funkcija koja nikad nije mala, lcd drajver, pid funkcija, kalibracija... tako da ima vise nego dovoljno mesta za budzenje :D tako da koja bi poenta bila da sve ovo napravim i ostavim ispod stola ako moze jos ko da to iskoristi

Ako moze jedno pitanje vezano za lemilice i regulatore, da li si mozda razmisaljo o ideji regulatora temperature za Ersine lemilice bez dodatnog senzora?
Da, bez senzora! :)

Ersa je otprike jedini proizvodjac koji svoje grejace pravi od specificnih materijala koji imaju negativni temperaturni koeficijent (zato do sad nisam video ni jedan pregoreli Ersin grejac - Weller-ove sam izmenjao na desetine). Dakle, iskoristiti sam grejac kao termo senzor i onda preko nekog MCU da se naizmenicno meri/greje.
Ovo bi bio interesantan uredjaj jer ne mora da se "budzi/rastura" lemilica nego se jednostavno samo strujni kabal ubode u regulator.

BTW: Citao sam na tvom blog-u da koristis PID regulaciju ... Jel si probao mozda Fuzzy logiku? Ta Fuzzy logika radi neverovatno dobro bas za takve stvari (regulatore i sl).

jesam razmisljao i nije nikakav problem da to uradim. Ersa nije jedina koja to radi, gomila proizvodjaca radi to isto, ako pogledas film videces u pozadini PACE lemnu stanicu, ona radi isto to - merenjem struje kroz grejac zna temperaturu istog. Problem je sto nemam nijednu ersa lemilicu a i sto su sami Ersa stapovi suvise skupi da bi bili interesantni. Ja sam ovo pravio zato sto za ispod 10E moze da se uzme original hakko drska koja je extra kvaliteta sa extra dobrim vrhovima, ili za malo vise Weller PES51 koja je isto bezobrazluk dobra lemilica... a drajveri za te lemilice kostaju previse, pa sto bi dao 300eur (ili vise) za WES51 kada mogu za 50$ (sa shipmentom) da uzmem PES51 drsku (ista koja je na wes51 stanici) i napravim za jos toliko drajver sam i imam extra lemnu stanicu.. Takodje za hakko ima brdo klonova, 800-1000din kosta drska, ako je zeznes, bacis kroz prozor i kupis drugu, ako kupim ersa drsku (koja je ako se ne varam cca 100eur) i spalim je (greskom u drajveru tokom razvoja) nece mi biti dobro :D (na sve to meni se Ersa lemilice uopste ne svidjaju tako da i da su jeftine ne bi se nesto mnogo zanimao sa njima)... no kao sto rekoh, nije to uopste problem. Treba jedan precizan 0.05000R shunt i diff amplifier i to je to .. nema neke velike filozofije..

sto se tice kontrole grejaca, sve je to lelemudija, veruj mi dugo se zezam sa time... sve te lemilice (ukljucujuci ersu) koje imaju senzor u grejacu mozes da kontrolises "nogom" ako hoces.. pogledaj taj drugi video, ja zalijem vrh vodom (mokri sundjer) i temperatura vrha padne za preko 170 stepeni a senzor iz grejaca ne pokazuje NIKAKVU PROMENU !!! Identicna prica je i sa Solomonkom (cekam drugara da proba PES51, tamo bi moglo da bude bolje posto je senzor postavljen malo drugacije) ali sve u svemu, nikakvu kontrolu ti ne mozes ozbiljnu da radis kada nemas informaciju sa vrha... dalje, veza izmedju grejaca i vrha je "pateticna" na svim ovim lemilicama (ukljucujuci ersu i onaj njen feder) tako da ako pogledas grafikon kako raste temperatura vrha u odnosu na temperaturu grejaca vidis da obicna analogna "bang/bang" tehnologija radi posao vise nego ok. Ja sam sad recimo presiljio PID da ima "ogroman overshoot" sto je potpuno bez veze za PID (poenta je da nema overshoot :D ) posto tako tip brze dodje do target temperature ..

pogledaj zakacenu fotku, zuto je "prava temepratura vrha merena tako sto sam izbusio vrh i zalio termistor u njega". Provali kasnjenje, od sobne temperature na 25sekundi je grejac vec stabilan na 250C dok vrh dostize 250C tek negde na 75sec. Onda vidis od 75-199sec dizanje target temperature na 290C, vidis kako grejac odma prati a kako vrh kasni i koliko kasni, onda je grejac stabilan na 270C. Isprati zutu liniju (temperaturu vrha) id 100sec do 125sec, vidis kako je temp "pala", taj "drop" je od toga sto sam spustio vrh na sundjer, kao sto vidis na senzoru lemilice (grejac) nema primetnih promena, onda opet na 170sec do 180sec ima novi drop, to ja lemim 16pinski header na lcd. temperatura vrha je pala 10C, senzor nije primetio nista...

dakle pid ovde moze da odrzava temperaturu grejaca gde je zelimo, stabilno, nestabilno, kako god ... ali temperatura vrha obzirom da je "ne znamo" je na zalost samo jadna aproksimacija .. zato kada lemis obrnes lemilicu na 350C i lemis i ne razmisljas sto je na 350C kada se kalaj topi na 180C :D

Xe xe, zato ja i dalje koristim "šklocaru" od Wellera (Magnastat). A i čemu ultramegaprecizna kontrola temperature vrha? Bitno je da vrh nije pregrejan pa da "podiže" pad-ove i da nije prehladan da bi moglo normalno da se radi.

BTW ona skalamerijica sa LM-om (12V->5V) super služi za napajanje pametnih mobilaca kada im je uključena navigacija u vozilumarkeauto

LM je extra, da, mnoogo jednostavniji od MC-a :D tu si me spaso samo tako, ja sam se drndo sa onim smorenim mc-ovima .. (da ne spominjem pocetne pokusaje sa 7805 i velikim hladnjakom :D :D :D)

Magnastat je KEVA!!! jedino nema bas veliki izbor vrhova, ali razbija kako sljaka .. zakacis ga na 24V i vozi misko :D

e sad, sto se precizne kontrole temperature tice, "precizna" u smislu stepen tamo vamo (ili 5 tamo vamo) je potpuno nebitna, ali sta je cim, ti dok lemis temperatura vrha padne znacajno dole (10-40C zavisi sta lemis etc, moze i do 150 kao sto se da videti iz primera), ti to moras da kompenzujes tako sto setujes "target" temperaturu visoko, tako da kada zelis da lemis sa 270-280C ti dignes temp na 350 i stepas... problem ovde je to sto vrh pici 280-350-280-350 ... a pada i ispod 200 kada ga obrises od sundjer. Obzirom da je vrh komad bakra oblozen gvozdjem sa nikl-hrome-stagod-tajnom-legurom vrhom to znaci da imas 3 metala sa razlicitim termickim osobinama koje "rade" te vrh mnogo krace traje kada ima te ogromne oscilacije... dodatno, sto je veca temperatura vrha to isti brze oksidira i propada i po tom pitanju...

Inace, ja nisam u startu uopste krenuo sa nekom ubi boze preciznoscu, prosto sam imao nekoliko ovih rucki i hteo da napravim drajver. potpuno mene zadovoljava i ovaj obican drajver ali je skup, jeftinije me izadje ovaj sto sam ja pravio :) ... ono sto me zanima mnogo je kako ce PES51 da se ponasa, ima sanse da to moze da bude mnogo dobra lemilica, a ono sto je jos extra je sto za nju postoji adapter da moze da prima i LT vrhove a medju LT vrhovima postoji ovaj decko (iste osobine kao pace-ov miniwave) ... doduse zanima me i neka drska koja direktno prihvata LT vrhove ali nisam nalateo ni na jednu "jeftino"

Jedno pitanjce za Bogdana, s'obzirom da ti pomno pratim radove na tri sajta vec izvesno vreme, samo mi jedna stvar nejasna u vezi ovih radova....Gde za boga miloga mogu da nadjem te tvoje kineze da pazarim za te pare navedeni displej...?! Malo mi je glupo da dajem 1000-1500 din samo za jedan displej...Hvala unapred...PozZz...

Sto se displaya tice, bogdan (cini mi se) koristi COG 2x16, a imas i "standard" 2x16 sa plavim poz. osvetljenjem za cca 500din takodje na mikroE sajtu...

Pozdrav.

bilo je i pitanje na PP za taj 200din display :D

ja koristim razne display-e, koristim u jednoj varijanti COG iz mikroelektronije za 5EUR, i u 2 druge varijante koristim kineske 16x2 display-e sa ebay-a

evo par linkova (copy paste sa pp-a)

ebay:
EDIT: obrisao ove 1$ sa ebay-a, nisu vise dostupni, ali odradi search po ebay-u, ima za dolar dva da se nadje na vise komada

ja sam uzimao najcesce ove:
http://www.sureelectronics.net/goods.php?id=1308
http://www.sureelectronics.net/goods.php?id=1166


elem, obzirom da su u mikroelektronici (u sred beograda) 5eur mislim da to nije neki veliki problem ..

E sada mi je vec razgovetnije.... Vec sam pomislio da si nasao neku vezu sa nekim elektro-kinezima preprodavcima.....Cim se spomene ebay, momentalno se razjasnjavaju sva pitanja vezana za cene, ali samo kad je covek dovoljno snalazljiv za kupovinu odatle, a da je iz drage nam Srbije....Naisao sam na brdo vrlo interesantnih projekata sa tim cuvenim LCD-om, ali mi je cena bila najveca prepreka...Medjutim ovih 5 eura je sasvim pristojno i logicno za tako nesto....Veliko hvala obojici za odgovore i srecno sa projektom, rado bih pomogao u razvoju ali se bojim da osim velikog interesovanja, nemam dovoljno prikladan stepen znanja u vezi sa projektom...Pozdrav.....

ako proletis kroz forum nacices sigurno bar 10 tema koje se bave time kako da napravis ebay nalog iz srbije (bese fora da kazes da ti je adresa u bosni ili hrvatskoj, da moras da koristis master karticu a ne vizu i onda sve radi ... tako nesto) ... onda se sve svodi da nadjes prodavca na ebay-u koji hoce da salje za srbiju ... ako ne onda ti ostaju firme kao spomenuti sureelectronics koje hoce da salju u jugu a gde je taj lcd 4$ sto je cca 300din ( http://www.sureelectronics.net/goods.php?id=1166 ) ili mikroelektronika sa 5EUR lcd-ima (imaju lepe sa plavom pozadinom i belim slovima i imaju one COG koji trose nista struje, doduse nemaju pozadinsko svetlo ali se svejedno lepo vide) sto opet nije previse para ako mene pitas. veliki izbor lcd-a imas i u kelco-u (sad za cene ces morati da pogledas sam), imaju lcd-e razlicitih velicina i razlicitih osobina (16x2, 16x1, 8x1, 20x4 etc etc) ... za ostale domace radnje ne znam, vecina ima nesto u ponudi ali mislim da kelco ima najsiru ponudu doticnih uredjaja (na zalost daleko od toga da imaju najbolje cene) a mikroe ima par vrsta samo ali zato ima najbolje cene u jugi (bar u odnosu na ono sto sam ja poredio - nemoj verujes na rec, proveri sam).

sto se tice daljeg razvoja ovog projekta, ja sam projekat zavrsio, "meni radi", ako neko oce dalje nesto da budzi slobodan je da to uradi ali ovaj projekat ovakav kakav je meni tera jednu solomon, jednu hakko i jednu gordak drsku... i to radi savrseno... meni vise ne treba :D ... treba drugar ovih dana da spoji svoju (dadoh mu jedan pcb) pa da proba PES51 welerku da vidimo dal ce i ona da sljaka ok .. eventualno tu ako bude bilo problema ali ne verujem :)

da, btw, dangerousprototypes sada pravi 100% trough hole verziju ovog mog drajvera za lemilice i prodavace i samo pcb i ceo kit.. trough hole verzija moze da se zalemi lako (ko se boji smd-a) a delovi su relativno lako dobavljivi tako da ...

Na ebay-u cu pazariti jednog dana kad porastem, ali za sada cu se drzati domaceg trzista.....Mnogo dobrih stvari ima na tome mestu, ali mi postarina deluje nekako depresivno....No bice vremena, pozabavicu se i time....Nego, hvala za info i tehnicku podrsku, al imam jos jedno pitanjce....Prevrnuo sam ceo net, ali ne mogu da nadjem podatak za taj din 5 konektor od lemilice.....Jel identican onom obicnom audio konektoru ili je pa neki poseban....

Za koju "drzalju" te zanima? Solomonka je, cini mi se, standard DIN5, dok je Hakko "maaalo" drugaciji...

KELCO ima 2 vrste 5polnih konektora "u krug". Jedan radi za solomon, drugi za hakko/gordak/bakku/atten/quick i ekipu .. ne znam kako se koji zove, ako si u bgd-u odes u kelco i pokazes "treba mi da mogu ovo da gurnem u njega" :D .. Ovaj sa slika (standardni din) je za solomonku, hakko trazi malo drugaciji pogledaj slike: http://elco.crsndoo.com/wordpr...o-907-i-kompatibilne-lemilice/

Da ti "suzimo" pretragu OVO je na 'Solomonkama'

5-to polni DIN sa pinovima rasporedjenim pod 180°

Drugi je OVAJ

5-to polni DIN sa pinovima rasporedjenim pod 240°

Znaci iz prilozenog sam dosao da zakljucka da u stvari OVO treba da ide u OVO....Uhhh, jos samo da nadjem 16F690 ili cu mozda i da pokusam sa 16F689 (ista je kolicina memorije pa cak i datasheet) jer ga ima u kelco-u, a s'obzirom da sam pocetnik u MCU-ima, mozda mi i podje za rukom...:-), 16F690 nisam nasao nigde kao ni MCP617, .....Bez proklete muke nema ni nauke, a kamoli kvalitetne lemne stanice...3:-)

Ovo mi se sviđaaaaaaaaaa sve.

Bogdan molim te daj mi link sa sa opsanih prototipa da vidim da naručim sebi taj tvoj driver da sklopim ovo sviđa mi se ovo .

@evil, NEMOJ DA PRAVIS TAJ SA 16F690 - to je STARA VERZIJA koja NE RADI BAS NAJBOLJE, nova verzija je sa 18F2550 (evo zakacicu ovde za poruku najnoviju semu, pcb, gerber fajlove, sors, hex..)

@mserifov, link .. hm .. imas ovde zakaceno najnoviju verziju... ja sam projekat logovao na DP forumu i tamo mozes videti kako projekat raste, u prvom postu su linkovi na postove sa najnovijim arhivama (ja sam jeli korisnik "arhi" tamo).

DP (dangerousprototypes.com) je trenutno u procesu pravljenja TROUGH HOLE verzije ovog drajvera (dakle isti hex, ista sema, samo nema smd komponenti nego sve trough hole) i PCB-e ce prodavati kroz standardni DP PCB DRAWER. Dakle jos nisu poceli da ga prodaju! Ali koliko sam cuo zavrsili su rutiranje pcb-a juce tako da kapiram da bi trebalo za desetak dana da se nadje u prodaji preko njih. Da li ce se pojaviti i ceo KIT sa svim komponentama ili ne nemam pojma ali obzirom na licencu (ja sam projekat pustio kao PUBLIC DOMAIN - sto znaci da BILO KO moze da radi BILO STA sa tim... ) ne bi me cudilo da se pojavi par njih koji ce da prodaju kit. Vec sam cuo da neki HAKKO klonovi treba da izadju sa ovim firmware-om (ludi kinezi :D izbacili su deo sa kalibracijom, izbacili prikaz trenutne temperature i stavili 8x1 lcd), no videcemo dal ce to stvarno da se desi il me lozio drug kinez. Takodje sam nacuo da ima zainteresovanih firmi da prodaju kit ali sve je to "deseta ruka", neki ljudi koji mi kazu da su culi od nekoga kako je neko spomenuo na irc-u da je cuo ... tako da .. dok se ne pojavi jedini nacin je da uzmete gerber fajlove koji su u sklopu celog projekta i od njih napravite plocicu sami (Tj posaljete npr seeed-u da vam napravi 10 komada za 30$) ili ako ima 10 interesenata mogu ja da narucim novu turu od 10 plocica ili moze bilo ko od vas da naruci od seeed-a plocice i onda ih raspodeli sa ostalima zainteresovanima ... kao sto rekoh, to je ~30$+postarine i ceka se 2-4 nedelje. Ja sam sebi napravio 3 komada i ostale plocice od 10 koliko sam narucio u prvoj turi sam podelio tako da nemam vise za deljenje..



_{[Ovu poruku je menjao bogdan.kecman dana 13.01.2012. u 22:54 GMT+1]}

Samo da dodam da se bude 100% jasno ako nije do sada.

JA OVO NE PRODAJEM NITI PLANIRAM DA PRODAJEM!! Dakle ako neko bude prodavao PCB, KIT etc etc, NJEGA cimajte za support :).

Ja sam projekat doveo do stanja u kom "meni radi". Ima mnogo mogucnosti za poboljsanje (ima USB konektor te moze da se turi usb bootloader i da se upgrade radi preko usb-a, moze preko usb-a da se salje debug info, potroseno je manje od 60% flash-a, backlight pwm moze da se izbaci posto to realno normalnom coveku ne treba, dakle B1, B2, PGC i CCP2 su slobodni pinovi etc etc etc .. TC i RTD ulaz realno mogu da rade istovremeno, D4-7 mogu da se prebace na slobodno B1, B2, PGC i CCP2 i dobijemo tamo jos 4 analogna pina ... etc etc etc ), ima mnogo mogucnosti da se sam projekat iskoristi za nesto sasvim drugo (jedan od likova koji je od mene dobio pcb ga koristi za hot-plate kontrolu umesto za lemilicu) etc etc etc ...

Evo ovako, DangerousPrototypes je napravio najzad njihovu verziju ove plocice. Sema je ista kao moja ali je PCB MNOOOOOOGO BOLJI!!! Iscimali su se i napravili 100% trough hole verziju a kapiram da ce uskoro biti u ponudi i PCB-i i ceo KIT. Ispratite temu na DangerousPrototypes forumu koga zanimaju dalje detalji ovog projekta...

Od lemilica koje mozete okaciti na ovaj drajver a da su dostupne kod nas
- GORDAK drske su dostupne u Pancevu na buvljaku za cca 1000din
- Solomon drske su dostupne u KELCO-u za nesto ispod 1500din

Od lemilica koje mozete jeftino dobaviti sa neta
- original HAKKO lemilica ($13 na ebay)
- Weller PES51 ($50 ebay - vrlo moguce da je drska dostupna i kod nas kod blazica ili ko bese drzi weller, samo drska se kupuje kao rezervni deo)

Ubedljivo najbolja lemilica od svih lemilica koje smo probali do sada je Weller PES51. Cudo radi taaaaaaaaaaaaako dobro ..

http://elco.crsndoo.com/wordpr...ering-iron-driver-gen3-rev1-4/

Mali update

SID - Soldering Iron Driver je sada preseljen na sourceforge :). Tamo je source dostupan kroz SVN, tiketing sistem za bagove, zahteve za unapredjenja etc etc etc .. klasican sourceforge projekat

Zanimljiva tema i verujem isplativ projekat jer kada vidim npr. one osnovne digitalne lemne stanice tipa ZD937 i njihovu cenu - veselo, veselo! A negde sam video i sliku unutra, čini mi se na EEV blog, kakvo krš lemljenje po PCB-u, gomila hladnih lemova.

Trafo imam, malo je jači, na nekih 28V/2.2A ali kad stavim grec, on obori napon i dodam još dve diode redno na V+, taman će sići na 24v DC, ako to može tako, a ne znam što ne bi moglo ?

LCD imam, kontroler imam, što znači da mi samo štap fali... :D

Dakle.. možda ću biti malo "drzak" što pitam za uslugu ali s obzirom da uopšte nisam u tim vodama internet kupovine sa visa, master card , electron itd. i Ebay kupovine samim tim, ja bih da pitam Bogdana ( :D ) kakva je mogućnost da ako sebi budeš naručivao HaKKo 907esd, mislim onu original, da poručiš jednu više jer je i meni potrebna? :) Vidim da ih ima i za 9, 10$ kod pojedinih top prodavaca ali ne znam da li šalju za Srbiju, i na Ebay germany sam našao 2kom za fünfzehn (15) euro, ali ako si naručivao već za 13$ od proverenog prodavca i to je ok.

Znam da se ne poznajemo i ovo su moje prve reči upućene tebi ali ko pita ne skita, zar ne ? :) ( nisam zainteresovan sa quick i gordon "štapove").

Ako je moguće ovo (cimneš me na pm radi dogovora), bilo kada, sutra, za mesec, tri, pola godine, totalno nebitno, bio bih ti zahvalan zaista :)

Svako dobro

@bogdan.kecman

Super post bogdan.kecman-e. :-) Jedino bih primetio da test lemilice pomocu sundjera natopljenog vodom "ne pije vodu". :-)

Naime, latentna toplota isparavanja vode (koja je vec ugrejana na 100^C) je 2,27MJ/Kg/s, sto mu dodje potrebnih 2,27MW da bi se ispario kilogram vode za 1 sekundu. Pretpostavimo da vrh lemilice "pokusava" da ispari 1 gram vode za 1 sekund, za to je potrebno 2,27KW u trajanju od 1 sekunde.

Nema te lemilice koja pod takvom "silom" nece pokleknuti i drasticno oboriti temperaturu vrha....

Sa kalajem nema takvih nevolja jer latentna toplota promene agregatnog stanja metala je nekoliko puta manja od latentne toplote isparavanja vode. Voda je definitivno najveci "konzumator" energije, a inace cudesno jedinjenje bez koga se ne moze :-).

Nemam nameru ni na koji nacin da kritikujem, da me neko ne shvati pogresno. Samo osecam potrebu da se voda ukloni iz testa jer takve gubitke ni jedan, ma koliko dobar, PID ili FUZZY kontroler ne moze cak i sa najboljom predikcijom nadoknaditi.

Puno pozdrava

@macolakg jel ovaj link bese :)
http://sr.wikipedia.org/wiki/Latentna_toplota

A FUZZY sam mu nekom prilikom spomenuo samo se ne secam da mi je ista odgovorio za to ;) ... a FUZZY je "izmisljen" za ovakve stvari :)

lemilica radi na AC, AC ide u stap preko triaka, a DC ide na DCDC kontroler koji pravi 5V za mikrokontroler, lcd ... kada na grejace ovih lemilica utuces DC oce da crknu, nemam pojma zasto, neki likovi spominju neke migracije elektrona, neki spominju induktivnost zbog PWM-a (ja merio induktivnost grejaca i dobio neke pateticne vrednosti) .... u svakom slucaju ISPROBANO crkavaju. Znam za 3 stapa koja su crkla sa 24VDC i PWM-om, temperatura vrha nikad nije presla 400C a grejac je crko. Jedan stap je weller PES51, spalio drugar iz BGD-a, jeadn stap je GORDAK, spalio ja, i jedan stap je original hakko, spalio drugar iz juzne afrike. Sa AC sve radi kako treba.

E sad, da li bi grejac izdrzao 28V AC - ne znam. Mislim da je trafo 24VAC dovoljno jeftin da se ne isplati zezancija i rizik :D




MOZDA imam negde jos jedan PCB. Napravio sam 12, vecinu sam podelio, mislim da imam negde jos jedan, pogledacu, ako nadjem, dobijes ga. Ako ne nadjem, jbg.. drugi put.



opusteno, ja sam uvek tu da pomognem koliko hocu, ali odma da kazem, imam previse lemilica, ne treba mi vise, prilicno sam siguran da necu narednih 20 godina narucivati vise lemilice sa ebay-a :D ... Inace QUICK stap je identicnog kvaliteta kao HAKKO original (imam oba, osim ovoga sto pise ne bi prepoznao koji je koji). QUICK ima malo drugaciji RTD no nije neka znacajna razlika (parametri i za QUICK i za HAKKO su u firmware-u)

Ako budem narucivao nesto od nekog prodavca koji drzi i hakko stapove - narucicu i njih ali za sada nista od toga..



Ah, niste skontali poentu testa :D pad temperature vrha je pozeljan za taj test, to je test za "senzor" ne za PID :)

O cemu se radi, da bi PID imao smisla mora da zna tacnu temperaturu vrha inace ceo PID radi sa pogresnim ulaznim podacima. Test sa sundjerom sluzi samo da razhladi vrh te da se vidi
- kada padne temperatura vrha "malo" i "mnogo" da li se to registruje na senzoru u lemilici
- kada padne temperature vrha "mnogo" koliko brzo se taj vrh "zagreje" nazad na zadatu temperaturu

Nisam ja ocekivao da ce vrh da nastavi da bude vruc kada ga gurnem u ladnu vodu, ali sam se nadao da ce senzor detektovati da je vrh ladan i da ce upaliti grejac. Taj post i tih par snimaka koje sam napravio su samo mali test, deo mnogobrojnih testova tokom godinu dana sa raznim lemilicama ... na primer kada gurnes magnastat u tu ladnu vodu on odma (posle milisekundu) upali grejac i ne gasi ga uopste dok ne izvadis vrh iz vode i isti ne dostigne temperaturu, kada gurnes PES51 u vodu on cim padne ispod 10-12C od zadate temperature detektuje se pad temperature i on pali grejac, ako uzmem Ersu, ona isto ne konta da je vrh pao 50C ispod zadate temperature ...

Cela za* je oko pozicije senzora, HAKKO (i klonovi), Solomon, Ersa i razne druge lemilice imaju senzor na grejacu ili koriste sam grejac kao senzor tako da je temperatura vrha nepoznata i samo se odrzava temperatura grejnog tela. Temperatura samog vrha zavisi od milion stvari i extra je neprecizna (seta se po 30C tokom lemljenja) a "novije verzije" i "kvalitetnije verzije" se razlikuju u tome da vrh ima vecu termalnu masu (te se sporije hladi kada se dotakne lemna tacka) ili ima bolji kontakt sa grejacem (Ersa tehnika) pa brzi prihvata toplotu sa grejaca ... Sa druge strane magnastat meri temperaturu samog vrha (magnet u vrhu pali/gasi grejac) dok PES-51 na primer ima zaseban senzor koji je pozicioniran tako da "ulazi unutra u vrh" dok grejac zahvata vrh sa spoljne strane tako da je merenje mnoooogo preciznije nego kod ovih ostalih drski.

Tako da, prica sa vodom je jednostavna, voda extra spusti temperaturu vrha i onda se problemi sa lose postavljenim senzorom dobro vide. Testovi sa merenjem pada temperature pri lemljenju (20 lemnih tacaka - SIL20 konektor ili kako se zove kod nas na raster plocici, i lemljenje tacke po tacke) ... i po tim testovima ovaj moj drajver radi mnogo bolje nego original WES51, HAKKO 306 i Solomon HQ30 stanica :) (te sam imao da probam i uporedim) ... uporediv je sa PACE ST50 (negde bolji negde losiji) ...

eto nadam se da sam pojasnio sta sam radio i zasto :D

Inace, drajver je super jednostavan, nema tu neke velike filozofije sto se hardwera tice

- generator struje (1mA) sa nekom referencom za RTD senzor
- op-amp koji ima ulaz za termopar i za RTD i jedan izlaz koji ide na ADC pic-a (bira se ulaz jumperom)
- dodatni NTC koji moze da se koristi za ambient temp za offset termopara i za kojesta jos (na primer ja koristim za kalibraciju) i koji ide preko istog tog op-a
- optokapler sa triak izlazom i detekcijom prolaska kroz nulu koji okida neki jaci triak
- mikrokontroler sa lcd-om napajan preko dcdc-a da se ulaznih 30tak VDC pretvori u potrbnih 5

Firmware je bazicno gotov, moze da se tweakuje sad do prekosutra ko zeli, eno ga na sourceforge-u pa moze bilo ko da ga budzi kako mu odgovara :D moze da se dodaje auto tuning pid ko voli, ja sam mislio da dodam pedalu + switch na caddy-u, ideja je bila kad stisnem pedalu da mu dam bust, ono da recimo kada stisnem pedalu on baci temp setovanje na 460C a kad pustim pedalu da vrati na "normalu", to je recimo zgodno kada se radi sa prototyping zicom kojoj se skida izolacija na 460C .... dalje, prekidac na caddy-u, kada stavis drsku u caddy (ne znam kako se zove to na srbistanskom - drzac za drsku?) ona stisne neki mikro i onda se driver prebaci na neku nizu temperaturu (150-175C je preporuceno koliko vidim na ovim profi stanicama) .. kada uzmes lemilicu on vrati temp na zadatu i za sekund dve imas lemilicu sa kojom mozes da radis, a ako ostavis lemilicu duze od xyz min u caddy-u on je samougasi :) ... no da budem iskren, kako mi je stigao ovaj PACE, presao sam skoro skroz na njega.. jeste skup ali .. vrhovi su neza***ivi ... ovi neki dijamantski .. uh .. sto kaze Dave Jones "sex on the stick" ili "geek porn" :D

@mikikg

Moze taj link... :-)

Fuzzy je inace "mrak" algoritam, predivan za veoma brz odziv naprave...
Inace pravo na "Fuzzy" dele jedan beogradjanin i jedan japanac (ne secam se njihovih imena, na zalost, iako su veoma zasluzni za napredak automatskih regulacija), koji su radili u firmi "Hitachi" i smislili "Fuzzy" davne 1982. godine.
(morao je neko "nas" da umesa prste :-)

Od tada do danas, Fuzzy se masovno koristi u automatskim regulacijama, pa cak i kao filozofija pristupa obradi podataka i sl..., odnosno Fuzzy i jeste filozofija tj. nacin sagledavanja stvari veoma blizak ljudskom bicu :-)

Pozdrav

PID je "tip" FUZZY kontrole. Firmware vec implementira PID kontrolu grejaca.

Cak stavise, klasican fuzzy temp kontroller ima samo proporcionalni i eventualno proporcioni i integralni deo, uglavnim nema derivative deo. Klasicna funkcija za "deffuzification" odakle izvodis kontrolni signal je obicna proporcionalna funkcija ili je tabelarna funkcija gde za ulaz iz tabele vadis izlaz (sto je jos gore u ovom slucaju). Obzirom da od ulaza imas samo vreme i temperaturu PID je najbolje sto mozes da izvedes. Svi dalji tweakovi se svode na to da imas bolji ili losiji PID (ja mislim da je moja implementacija odlicna posto su implementirana resenja/ispravke za sve probleme koje "klasican" pid kontroler ima) i da se uradi bolji tuning (auto-tuning npr). Ja auto-tuning namerno nisam hteo da ubacujem posto ja necu da mi se PID kontroler ponasa "idealno" vec namerno hocu da napravim overshoot i jos neke stvari da "prenaglasim" da bi dobio krajnje ponasanje kako treba. O cemu pricam, tebi kada senzor skapira da ti je vrh ladan, tebi je vrh "odavno" ladan i to 10-20C ispod setovane vrednosti, ja setujem pid da ima overshoot tako da grejac ode 5-10C PREKO zadate vrednosti sto znaci da ce imati vise energije da preda vrhu koji svejedno nece imati vremena (posto overshoot trimujem da traje jako kratko) da prebaci zadatu temperaturu ali ce brze stici do nje. Zato je PID ostavljen da se manuelno tunuje kako kome odgovara.

_{[Ovu poruku je menjao bogdan.kecman dana 04.06.2012. u 03:30 GMT+1]}

Ako se ja dobro secam lik koji je odgovoran je Hájek (ili je on samo pisao knjigu iz koje sam ja to ucio, davno je bilo).

No za grejanje je, po meni, fuzzy defektan posto je to kvazi proporcionalno resenje, nije direktno proporcionalno vec postoji tablica po kojoj racunas a vreme i brzina promene se kompletno ignorise sto u ovom slucaju daje mnogo losiji rezultat


EDIT: WIKI KAZE:

@bogdan.kecman

Shvatio sam poentu upotrebe vode :-), a ocigledno da me senilnost stize pa sam pomesao ko je Fuzzy izmislio a ko prvi primenio za brz odziv :-)) ("ko radi taj i gresi" rece jez i sidje sa ribace cetke :-)

Ovo vec pouzdano znam: kod grejaca dolazi do "rebrastog" efekta (stojeci talas, gde se vide toplije i hladnije zone duz grejaca, nalik na rebra ) vec kod kontrole faznim zasekom zbog prisustva visih harmonika u talasnom obliku.
Jako se lepo zapaza na grejacima od kvarcnih grejalica kada se kontolisu faznim zasekom ili PWM-om.

Kod PWM to moze biti jos izrazenije, jer se tranzicije sa "strmom" promenom napona mnogo cesce ponavljaju, sto neminovno dovodi do sitnih hot-spot na grejacu gde se materijal brze tanji zbog previsoke temperature i kraci mu je zivotni vek, a takodje se zbog magnetizma javljaju i mehanicka naprezanja promenljive prirode sto potpomaze skracivanju veka...
Najbolje je posle PWM napon ispeglati pa gurnuti u grejac. Imao sam nekoliko godina home-made PID regulator za "solomon" drsku koji je radio 24h/7d, gde je struja bila ispeglana posle PWM, i iznenadjujuce dugo je trajao grejac...

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 04.06.2012. u 04:30 GMT+1]}

:D .. ma, ja se drndam sa tim smena pa na ustrb godinu dana i onda od tih gzilion testova snimih par tako da nisu bas objasnjeni sta se i zasto radi :D, posebno ko ih vidi odvojeno od cele price koja je isla oko tog projekta ..




ma, toliko toga ima, ko ce sve popamtiti ko je "prvi" i slicno, nije da je nesto extra vazno :D bitno da se zna sta ima i gde se mogu naci informacije za dalje :D



znam tacno o cemu pricas :) ... elem, ja iz tog, i jos nekih, razloga ne radim kontrolu po kvadrantima unutar jedne periode vec secem broj perioda u vremenu. Na taj nacin izbegavam gomilu cudnih (i u raznim trenucima potpuno nejasnih) problema :D ... dodatna stvar je ovde sama konstrukcija grejaca koja uzima u obzir "prekidano" napajanje





To objasnjava potpuno zasto su one drske pocrkale sa DC naponom, uopste o tome nisam razmisljao na taj nacin (a znam za to o cemu pricas ali .. nekad mora neko da ti uperi prstom :D ). Sto se peglanja tice, bas spominjah za ovaj PACE, on to bas radi, ima 50V 6800uF elko koji pegla napon koji tera u grejac (to je i prvi put u zivotu da sam video oznaku WV - working voltage :D )...

Ja sam u ovom projektu dosta lutao, pravi "pre-prostu" i "pre-komplikovanu" varijantu da bi na kraju dosao do toga da se HAKKO i ERSA i mnogi drugi hvale kako im pri lemljenju padne temperatura vrha "samo" 50C i tu sam dosao do toga da +- 0.1C oko cega sam ja lupao glavu apsolutno nema nikakvog smisla i da je u celoj prici bitna
- ergonomija drske
- kvalitet vrha
a da je sve ostalo marketinska glupost .. ja zabodem senzor u sam vrh i odrzavam vrh kao magnastat na idealnoj temperaturi non stop i nista to nije znacajno bolje nego ova +- 50C kombinacija sa jeftinim solomonom. Sta je fora, ovu "preciznu" stavim na 300C i radim a ovu nepreciznu stavim na 350 i radim ... sve se identicno ponasa samo na tamo nekom tocku neka bela tacka pokazuje na razlicite vrednosti - kao da je bitno :D

@bogdan.kecman

Da, upravljanje celim polutalasima otklanja pojavu rebrastog efekta u potpunosti, i tako se dobija moguca finoca regulacije snage od 1:100 za cyclus-time od 5 sekundi, sto je za lemilicu dovoljno. Kod tako malih snaga se moze dopustiti asimetrican rad (sa nekompletiranom periodom), dok kod snaga od koju stotinu KVA trafo pokida sopstvene srafove kada je asimetricno napajan :-).

Slazem se u potpunosti sa tobom da precizna temperatura nije od znacaja jer je sam (pogotovo ako je vest) rukovalac, fuzzy kontroler koji je kaskadiran sa kontrolerom u lemilici :-)

Moj izbor posle 30+ godina rada je Ersa, zbog izuzetnog veka (mnogima je MS-6000 i MS-8000 trajala po 20 godina sa istim grejacem), dobrog izbora vrhova i njihovog dobrog kvaliteta, umerene cene, i toplotne inercije zbog masivnosti vrha. Cesto imam potrebe sa skidanjem nekih "stangli" od lemova kod vecih snaga, i tu je masivan vrh nezamenljiv. No, to sve zavisi od vrste lemova koji najcesce radimo, pa prema tome i izbor lemilice. Kada bih cesce radio
neke minijaturne stvari, moj izbor bi bio sasvim drugaciji.


Puno pozdrava

meni je ERSA (ova klasicna sa ovom oprugom) ultra nezgodna za rad za sitnjuriju... kvalitet je ok ali .. ta budza na vrhu mi je vise za nekog elektricara ili za one stare tv sasije gde si imao mesta i onom lemilicom za oluke da radis :D sa 0201 elementima i 0.35mm pitch-om izmedju pinova ERSA mi je extra nezgodna... e sada, vidim da i oni imaju ove nove sa ketridzom mada ne vidim da su nesto specijalno ... PACE mi se mnogo vise svidja u toj klasi.

@Bogdan> Ja sam isplanirao praviti neku drugu stanicu, sa Atmega8 i 3x7seg displejima koje već imam a i pločice koje sam radio za neki termoregulator mi odlično odgovaraju i za displej+3 tastera za lemnu stanicu, a kači se na nju pomenuti Hakko 907/(936)esd štap pa bi mi trebao za tu stanicu.
Nego sada si me poprilično zbunio u vezi napajanja.
Pregledao sam na ruskim forumima par stanica, šema, i pročitao gotovo 170 stranica jedne teme, i videh da koriste u vecini slucajeva FET za kontrolisanje grejača ( video sam i verzije optokapler+triak poput Lukey702 stanice), nego ove sa FET-ovima gde je na (-) kontaktu, a (+) greca prikopčan na drugi kontakt grejača?

Dva konkretna primera na:


[url=mailto:http://radiokot.ru/lab/controller/10/]Lemilica sa LCD[/url]

i drugi Lemilica sa 7seg displej, u oba slučaja FET kontroliše grejače.

A treci primer je "stanica" koju sam ja namerio raditi Lemna hakko907

atmega8 tera gejt mosfeta IRF1310, na drain-u jedan kraj grejača, source na masi, a (+) greca ide na drugi kraj grejača i na 7805, ili neki drugi Vreg za Vcc kontrolera i normalno za napajanje ostale elektronike, displeja, to valjda znači da je grejač na VDC s obzirom na grec?

imas varijante sa DC-om, kao sto rekoh .. ovaj moj drajver moz biras os teras sa DC ili sa AC (doduse software podrzava samo AC ali se lako doda DC, posebno sto je drive pin vezan na CCP out tako da moze hardwerski PWM ako hoces bez problema). Ja sam pravio tu DC varijantu zato sto se pojavilo brdo ljudi koji su hteli da napajaju lemilicu sa napajanja od lap topova (kojim ima za male pare) koja su 19-20V. Ono sto se pokazalo u ovih godinu dana i brdo ljudi koji su testirali taj moj drajver + brdo ljudi koji su pravili svoje, je da neke drske vrlo brzo crknu kada ih tuces sa DC PWM-om. Ja sam video razne odgovore zasto se to desava, imao sam i svoju ideju sto je to tako i ovo sto je macola napisao mi najvise ima smisla... ako pogledas profi drajvere koji teraju DC u lemilicu, posle PWM-a ima veliki filtering cap koji ubije taj PWM i napravi od tog PWM-a DAC tako da imas variable voltage control u stvari umesto pwm-a koji tuces u grejac. E sad, ako uzmes da triak + moc kostaju zajedno ispod sto dinara i zauzimaju manje od kubnog centimetra i proizvode nikakvu toplotu a da 10000uF kond na 63V kosta bar 700din + FET sa niskim Rds ce da kosta za tu amperazu bar jos 200-500 dinara + ti opet treba neki opto (ok to je sica sto se para tice) ova AC varijanta izadje em jeftinije em zauzima manje mesta em se ne greje ... a ja vec imam AC trafo .. sto bi ga prebacivao u DC ako ne moram :D a cak i sa skupim dobrim fetom opet ce da ti treba hladnjak posto ce svakako da se greje na 2A

U svakom slucaju, imas brdo ljudi na netu koji su pravili te ruske drajvere za hakko/gordak sa 7seg display-em i brdo njih je imalo problem sto su crkavali grejaci relativno brzo...

Sto se samog 7seg-a tice, ja sam se razmisljao dugo da li da stavim 7seg ili lcd, cena je slicna, lcd je cak malo jeftiniji, 7seg je vidljiviji (vidi se sa 10m dok se lcd vidi samo na 2 metra) ... onda sam pogledao moj radni sto .. ja moj PACE ne vidim uopste, zaklonjena mi je baza, nemam pojma sta pise na njegovim 7seg-ovima dok radim, hakko mi je ispod stola, ni na njemu ne vidim sta pise (doduse on je analogni) ... tako da, tip display-a je potpuno nebitan dok radis, a za setovanje, kalibraciju, debagging - tu je lcd nepreje*iv tako da sam se odlucio za lcd..

Inace
- original HAKKO 936 ima triak (mislim da ih ovaj novi 888 ima triak ali nisam 100% siguran)
- original Solomon SL10, SL20, SL30, HQ10, HQ30 ima triak
- stare BJT imaju triak (nove sa ketridzima koriste PWM DC + Veliki kond da dobiju variable DC)
- stare ERSE i Wellerice imaju triak (nove nisam otvarao)

tako da sam ja zakljucio da mi je triak bolje resenje (jeftinije u svakom slucaju)

@bogdan.kecman kazi mi samo za varijantu sa DC drive za ove spomenute drske, koji je rang struja i napona u pitanju, od-do V/A ?
Pitam zato sto mi je malo cudno da ima tako velike kondove u izlazu, zar to ne moze da bude manje kao kod SMPS, jel to ima neka druga caka ili ja nesto gresim. Mali SMPS, nece se greje nista (malo), ukupno iskoriscenje odlicno, jedino mozda dinamika ispravljaca koja mora da odrazava temperaturu stapa u granicama 150-450 stepeni ali ni to mislim da nije sporno. Jeste konstrukcija malo slozenija, a sto se cene tice to se da baciti na papir pa da se razmotri. Neki CUK ili LLC to ima da radi od sale a dobijamo DC drive sa odlicnih 100-ak mV ripla. Da li postoje tehnicke mana, ne znam? Imam UCC25600, to moze da se proba a digitalija da ostane kakva jeste samo da daje DAC tj upravljacki napon. Ja mislim da ovo nije losa ideja i treba je razmotriti. Prakticno digitalni pojacivac ...
A za DAC varijantu imaju i one sestopinske buvice IC (imam par uzoraka) gde mi lakse da im na I2C saljem informaciju nego da generism PWM is kontrolera.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 06.06.2012. u 10:55 GMT+1]}

~50-80W zavisi od drske do drske, par ampera



SMPS radi na 50kHz ili vise (do par MHz) svi ovi drajveri imaju mnogo sporiji pwm. Teoretski ti bi mogao da napravis pwm sa megaherc i nekim super brzim fetom i onda bi ti trebao manji kond, ja samo ne vidim svrhu svega toga, AC je mnogo jednostavniji a lakse dostupan. Jedino ako hoces da ustetis na prostoru pa da izbegnes 50W trafo..

Dodatno pitanje kako bi tih mnogo kHz u lemilici mozda uticalo na ESD/EMI/stagod, pitanje sta bi se desilo u slucaju sitnog kvara, zaboda .. sve u svemu, pitanje je svrhe ... ako ces da nakrcas 100eur delova u drajver za lemilicu.. moze, ali zasto kada mcu + moc + triak zavrsava posao

@bogdan.kecman pa nije bas 100E driver :) kao sto rekog to moze tacno da izracunamo, ali za te snage 50-80W je vec SMPS isplatljiviji. Konstrukcija jeste komplikovanija to stoji. Sto se tice EMI, sto bi to vise zracilo nego trijakom drajvovan gvozdeni trafo, a i to se sve da srediti ;)

Miki, trijakom se ne drajvuje trafo (primar) vec stap lemilice (sekundarna strana).

znas kako ja to gledam, ovi neki ljudi, pametni, zaradjuju puno para, sto prave te masine, pace, ersa, weller, hakko, jbc, solomon .. svi imaju identican koncept, odnosno 2 glavne kategorije
- zaseban senzor
- koristenje samog grejaca kao senzor

u kategoriji sa zasebnim senzorom, 99% drajvera koristi AC da tuce u grejac, svi malo kvalitetniji imaju neki triak sa zero crossing detekcijom dok ovi ultra dzabe imaju obican triak. Onih 1% su specijalizovane lemilice (minijatura, prenosna na baterije, za kola i slicno)

u kategoriji gde se grejac koristi kao senzor 20% koristi AC i 80% koristi DC. 0% koristi PWM DC vec imaju filter cap. Najmanji filter cap koji sam video je 4700uF, najveci koji sam video je 2x22000uF

Ja nemam opremu da merim sta zraci lemilica, nemam ni dobru termalnu kameru ( a treba mi ko leba za ovo sto radim sa 3d printerima ) da gledam kako izgleda cela prica, gde se gubi toplota, gde se zadrzava, talase koje macola spomenuo, etc etc ... a ni pare da istu kupim... ja uglavljujem termopar u vrh, razbusujem drske i vrhove i slicno da bi merio razne stvari na raznim mestima .. sve u svemu imam mnogo manje mogucnosti nego svi ti momci iz weller-a, erse i ekipe koji prave lemne stanice duze nego sto sam ja ziv (neki od njih bogami prave lemilice duze nego sto mi je cale ziv, a mozda i pre nego mi se i deda rodio) tako da sam ja prihvatio tu njihovu odluku bez da sam ulazio dalje u razloge zasto oni tako rade.

Dodatno sam imao priliku da vidim drajver sa ebay-a (zasnovan na onom ruskom - sa atmelom) koji se napaja sa 12-20V DC i tuce DC u lemilicu i dobio sam info od 10tak ljudi da su nezadovoljni drajverom + mi jedan rece da mu je izgoreo grejac posle manje od 2 nedelje koristenja po 4-5h dnevno, a bas pre neki dan mi je jedan dojavio (on je pre 2 meseca dodao veliki kond na izlaz tog DC drajvera posto je primetio da mu se grejac cudno ponasa i da je to znacajno poboljsalo performanse drajvera ) da mu je crkla original hakko drska na adaptiranom DC drajveru koji je imao externi kond...

Dalje, da se razumemo, ja sam ovo pravio za sebe :D .. imam nekoliko hakko i solomon drski i hteo sam da ih iskoristim. Meni kutija od lemilice koja je 200g ne radi posao, to ce da leti po stolu, e sad, lakse mi je da stavim trafo od 200-2000din (zavisi gde ga kupis) u kutiju nego da stavim ciglu u kutiju :D, sa tim transformatorom dobijem galvansko razdvajanje, dobijem mojih 24VAC za grejac .. i sad kad vec imam 24VAC zasto bi ja to ispravljao i uterivao u grejac kao DC kada obican triak resava posao :D, po meni je to komplikacija bez razloga... jednostavnije od mcu>moc>triak ne moze :D a disipacija je nula. Sa fetom kako god okrenes moras da turis hladnjak. Ja dodah opciju za DC kao sto rekoh, zato sto me zamolili neki ljudi, ali mene ta opcija nikad nije zanimala iz prostog razloga sto imam AC na ulazu. Da imam DC na ulazi drugacije bi razmisljao... mozda da hocu da ugradim drajver direkt u drsku ili tako nesto .. ali .. to me isto ne zanima :D

kako si uspeo da zakljucis da se trafo vozi triakom ?! zasto bi bilo ko to radio? posebno ako se koriste (a ja koristim skoro iskljucivo) torusi?

@Bogdan> Nisam baš dobar sa mikrokontrolerima. više sam u svetu razvlačenja kablova od tačke A do tačke B (xD) , ali pretpostavljam da ne mogu jednostavno zameniti mosfet sa kolom opto-kapler+triac da bih koristio VAC?
Ako sam tebe dobro razumeo trebao bi i sam kod da podrzava pwm AC ili DC, ili oba kao kod tebe ? #C kod i nekako mogu razumeti i pomalo rastumačiti šta je šta, ali onaj kod za atmega8 za lemilicu koju bih da sastavim je pisan u asembleru i to mi je jezik baš kao korejski s obzirom na poreklo, ništa ne kontam ? Dakle, jednostvni kick out mosfeta i da turim opto+triak moze/ne moze ? O.o Ako ne može onda ću se okanem pravljenja lemilice jer me i cheap ZD-99 služi sasvim fino :)

bez prepravki - ne, ne mozes

pogledaj moj sors za drajver. pravljen je za pic, pisan je u C-u, ako razumes C#, razumeces i ovo, super je jednostavno.

@bogdan.kecman to sa triakom sam pomesao nesto ... u svakom slucaju gde je poveci torus tu moze i pomanji ferit :) ... garantujem da ce u sledecim nekim novim verzijama i ovih profi lemilica da se pojave ovakve varijante ako vec nisu jer koncep opravdava cena (bar za masovnu proizvodnju) a sa perfomansama treba eksperimentisati i videti kako to najbolje doterati ... Inace kapiram tvoj cilj posto si pravio za sebe, ja samo razmisljam naglas kako to sve moze da se napravi sa trenutno dostupnom tehnikom. Grejac od drske je induktivno opterecenje i ja bar tako mislim da je njemu "najprijatnije" ako se to upravlja sa sporo-menjajucim DC naponom nego kada se to drajvuje sa isecenim periodama (predpostavljam vrlo strme tranzicije) , pa sad pitanje kolke ucestanosti periode, pa sta ako je blizu ili daleko od rezonantne ucestanosti grejaca, sta ako je u rezonanci grejac sa drajverom, sto mora da bude 50/100 Hz, sto ne bude 500 ili vise ... sve su to zanimljiva pitanja koje se ticu samog drajvovanja ... ja kapiram da je najlakse opto-triak i vozi ali ovo isto moze da bude zanimljivo

pazi, svako moze da nadje 24VAC trafo (mozes da ga izvadis iz starih stampaca, starih skenere, napajanja za modeme etc etc .. tih 50-100W 24VAC trafoa ima bas svuda.

Svako ume da spoji mcu + moc + triak i sve radi ...

Ako u pricu ukljucis visoke frekvencije, custom feritna jezgra motana ovako i onako, umeravanje istih etc etc .. da bi dobio DC, dobijes koncept koji ce mozda za iste pare (a generalno vece) da radi istu stvar (nista bolje, samo mozda losije) ali za koju ti treba expert da bi je napravio - expert vec ima 2 dobre lemilice i zabole ga uvo da pravi jos jednu ..

Sto se grejaca tice, induktivnost je beznacajna, a ako si citao temu i video slike, nema isecenih perioda, radi se iskljucivo sa full periodama posto voznja sa kvadrantima unutar periode nema nikakvog smisla kada je toliko inertan sistem u pitanju.

sto se "zanimljivosti" tice, ceo sistem je vrlo prost i veoma inertan, bilo kakvo siljenje nekih fancy tehnologija na njemu je prosto "over engineering", sav taj trud je mnogo bolje uloziti tamo gde ima smisla ... ako imas ekser nije bitno da li je cekic stara i obicna tehnologija, nista bolje taj ekser nece ucukati od tog prostog i obicnog cekica :D

@bogdan.kecman nemoj pogresno da me svatis, ja ne kudim ovo resenje, ono je super prosto i zavrsava posao, ja samo gledam malo unapred posto se transformatori sa gvozdenim jezgrom polako izbacuju iz upotrebe, cak i neke regulative u EU zabranjuju njegovu upotrebu ... o tome smo bas pricali na SMPS temi u vezi pojacivaca i gde je @macolakg uporedio klasicne transformatore/ispravljace sa SMPS ... ja samo kazem da za par godina necemo vise vidjati obicne transformature ni u jednoj novoj spravi i povodom toga bi bilo ok u ovom trenutku makar o tome rasmizliti ... sta bi falilo da ceo taj drajver stane u kuticu velicine paklice cigara :) nista mu nece fali, a kinezi ce to i onako da stancuju samo da osvoje tehnologiju ili da im neko ustupi projekat na stancovanje ...

BTW: Pogledaj zadnji Power Management Guide od TI, ludnica, imaju npr naponski regulator od nekoliko ampera sa i2c kontrolom ili npr TPS5450 za 5A PWM konverter do 36V u "buvica" kucistu (8SO PowerPAD) ...
http://www.ti.com/lit/sg/slvt145l/slvt145l.pdf (13.4MB)
Spominjem ove solucije zato sto je sigurno bolje za grejace da se drajvuju sa varijabilnim DC naponom (polako, kontrolisani slope) zbog drasticnog manje stresiranja grejaca (materijala) nego da se to prekida on/off.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 07.06.2012. u 04:08 GMT+1]}

ma nema sta pogresno da se svati, pricamo, tako se i dolazi do boljih resenja :D ..

sto se tice "kutijice", rekoh da meni ne radi posao da mi nesto od 100g leti po stolu i da mi je onda bolje da umesto cigle unutra stavim trafo :D, ima brdo malecnih sprava iz kojih vire kablovi (logic analyzer, bus pirate, osciloskop na baterije ..) i onda mora da ih lepim za sto dvostranom trakom posto mi non stop lete po stolu kad se uvatim za kablove .. to mrzim .. tako da mi "masa" ovde predstavlja + a ne - :D

sto se tice buducnosti bez transformatora, ne znam sta bih ti rekao, u slucaju kada je potreban DC izlaz da, mnogo je bolje sa smps-om ali ne vidim da je grejacu bolje da ga tuces DC-om nego AC-om. Cak naprotiv, ta teorija sa migracijom elektrona kaze da je za grejac AC znacajno bolje nego DC. To vidim i kod proizvodjaca lemilica, DC se koristi skoro iskljucivo kod lemilica sa ketridzom posto tamo kad crkne vrh menja se i grejac tako da trajnost grejaca nije bitna - vrh u svakom slucaju traje mnogo krace, dok kod lemilica gde je grejac fixan svi koriste AC da tuku u grejac... ocigledno je da AC/DC razlika utice na trajnost grejaca i da krace traje sa DC.

smps napreduje krupnim koracima, gde god se koristi DC kao krajnji rezultat danas je vec smps, osim u lab napajanjima nisam video trafo vec par godina nigde... to nema veze sa zakonom vec sa cenom, jeftinije je da se uradi smps, lakse je pa je i dostava jeftinija, manja kutija pa je i to jeftinije etc etc .. sve u svemu cena tu igra najvecu ulogu.

Realno i ovaj drajver ukupno moze da bude jeftiniji da se uradi direkt smps sa 230V/110V na 0-25VDC kojima ce da se vozi grejac ako zanemarimo da 24VAC trafo moze da se iskopa iz stare sprave (ako kupujemo 24VAC nov onda se to nikako ne isplati ali npr ja kada sam krenuo sa ovim da se bavim iskopao sam po fiokama i ormarima 10kom 20-30VAC transformatora) + imamo problem da niko nece da prodaje kit koji radi smps sa mreznog napona posto tu neiskusan "sastavljac" moze ultra lako da se samoubije i niko nece time da se bavi. I ovi momci koji hoce da prodaju ovaj moj drajver kao kit, hoce da iskoriste DC stranu, tj da napajaju drajver sa laptop napajanja (20VDC) i da ostane PWM (i eventualno kond na kraju posto se pokazalo da samo sa pwm-om crkavaju grejaci) posto nece da se zezaju da ako bilo ko u spravi bilo gde ima mrezni napon (cak i samo na primaru transformatora) mogu da imaju problema ako se neki moron rokne... a van te price bilo kakva komercijalna strana bi morala da krene sa dizajnom drske, grejaca, vrhova ... kontrolni deo je tu vrlo jednostavan, a danas, sa toliko proizvodjaca, od ultra jeftinih do vrlo skupih, mislim da nema mesta za jos jednog

Interesuje me ovo sto "tuku sa DC", jel oni uzmu neki ulazni konstatni napon tipa 24V i onda FET-om to prekidaju on/off ili iza toga imaju PWM i proizvode razlitite DC napone za grejanje? Ako tako rade sa on/off to je veliki stres za grejac cak i veci nego kada pustis AC (sa ZC). To je pokusavam da skontam ... Znam recimo da se semaforske zicane sijalice (igrorm slucaja sam godinama pravio PLC-ove za to) valjaju drzati na nekom stand-by malom naponu (a ne potpuno iskljuce) upravo zbog trajnosti i npr ta metoda produzava vek sijalice drasticno i jos ako imaju lagani slope za paljene i gasenje to je super.

Ono sto ja pokusavm da skontam je ovakvo drajvovanje grejaca __/---\___/--\__ a ne ovako __|---|__|--|__ :)

svi profi drajveri koji imaju PWM kontrolu imaju low ESR 6000 - 20000uF posle PWM-a (PWM se radi sa tih ulaznih XYZ VDC), zato su drajveri poveliki zato sto su 60V 6000 - 20000uF kondovi koji trpe 105C i vise i imaju mali ESR poveliki (a takodje i skupi ko otrov). Ne znam kako racunaju velicinu konda ali ono sto sam ja onako odokativno zakljucio je da ide oko 1500uF za svakih 10W grejaca, da mora da bude low ESR i da mora da bude working voltage min 100% veci od radnog napona (dakle ako tuces 24V mora stavis bar 50V kond).

E sad, ovi razni rusi, kinezi i slicni DC drajveri rade sve to isto samo BEZ konda na izlazu (ili sa nekom patetikom tipa 2200uF ili 2x1000uF 36Vnormal ESR na 50W lemilici) i to spaljuje grejace ko blesavo.. na to dodas ozbiljan kond na izlaz i imas ok DC izlaz ali dobar kond na izlazu kosta ko ceo taj DC drajver i veci je od celog tog dc drajvera..

hmm, nesto mi i dalje nije tu jasno ... da nemas neku slucajno shemu od tih "profi" DC drajvera samo da vidim princip sta su i kako radili da ne lutamo?
Mnogo mi to veliki kondovi za tamo male struje sto samo ukazuje da je taj njihov PWM jako spor ... jel imaju prigusnice iza prekidackog tranzistora i da li znas slucajno ucestanost tog PWM?
Sve mi lici da to nije klasican linearni regulator nego nesto trece ... pa sa 100,200KHz PWM uz par hiljada uF mogu da se dobiju struje od nekoliko ampera sa naponskim riplom u milivoltima ... to mene buni, odkud sad desetine hiljada uF ... :(

Zasto mi je sve ovo cudno, recimo kada sam popravljao jedan TEK spektralni analizator (bila tema oko NiCd/NiMH baterija) sa @macolakg, tamo su recimo imali prvo nekih 7VDC i to prilicno kljakavih (ogroman riple, umesto kond bila baterija) i iza toga stavljali jedan transistorski PWM (70' godine konstrukcije su u pitanju) regulator koji je radio na ne secam se tacno koliko nek je i 50KHz, pazi oni su sa PWM-om skidali riple od 100Hz ispravljaca i to sa par stotiona uF ESR kondovima u izlazu i kao krajnji rezultat dobijali jednosmerni napon savrseno ispeglan, mislim toliko je to cisto da sa tim naponom napajaju ostalu elektroniku za merenje a sve je to vuklo nekoliko ampera! ... Sto jedan takav pristup ne moze i ovde da se primeni, pa jel treba jos finiji napon za grejac? :)

Mislim ja iz najbolje namere sve ovo pitam, posto si projekat postavio u javnost ja pokusavam ako je moguce da to unapredim da bude jos bolji, ali me prvo interesuje koncept drajvovanja grejaca ... sva ona ostala elektronika (ADC, uPC, LCD ...) to sve ostaje kako jeste i to je super, nista mu ne fali, samo ovaj drajv mi je cudan i tu sigurno ima mesta za unapredjenje.

Update: Evo sad gledam slike sa tvog blog-a za ove Pace ST-50 ... Ovde nema ni jedna prigusnica!? ... pa to mene buni, oni sa ovim velikim kond verovatno pokusavaju da ublaze tranzicije od sporog PWM (spor, mislim na delove Hz)
http://elco.crsndoo.com/wordpress/2011/12/pace-st-50/

Ja bih tu stavio klasican PWM regulator (40-150KHz) i naponom uplavljao grejac, nikakvo prekidanje sa strane grejaca, nego lagano menjas napon 0-24V, znaci linearni drajv grejaca a sam regulator upravljas PWM-om iz kontrolera. Mislim da je ovakav pristup drasticno manje stresiranje grejaca sto ce se sigurno odraziti na trajnost. Sto su ovi u PACE primeru tako radili sa velikim kondovima to mozemo samo da nagadjamo a nije islkjuceno da su to namerno radili samo da bi podigli cenu.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 08.06.2012. u 03:06 GMT+1]}

nisam merio nista na svim tim profi drajverima, nisu bili moji pa je razgledanje i proucavanje u off stanju bilo jedino sto sam radio .. uglavnom imas mcu, mcu vozi fet drajver, fet drajver vozi desetak fetova u paraleli i to ide na kond pa negde preko shunt-a na grejac a negde direkt na grejac a shunt je prema Vss od grejaca. To je otprilike identican koncept na nekoliko drajvera koje sam video. Preko shunta mere struju kroz grejac a samim tim i temperaturu grejaca.

oni ruski/kineski drajveri teraju 50-100kHz PWM na 1000-2000uF i spaljuju grejace ko od sale




Pitanje nije da li to moze, moze sigurno, pitanje je koliko ima smisla/potrebe tj sta ce "doneti" posto kompleksnijim sistemom, koji je automatski skuplji sa odrzavanje, zamenjujes prost sistem koji "radi". Dakle samo je pitanje sta dobijas time, ne da li "moze" posto moze sigurno. Ja znam da 230VAC -> DC switcher ne mozes da prodajes kao kit posto ces posle 5-6 meseci zavrsiti na sudu i verovatno u zatvoru posle 7-8 .. a da li to moze da se napravi - naravno da moze



Pa vidi, meni je drajv na CCP pinu, sto znaci da ja tu mogu da tucem PWM 40kHz sa 10 bita rezolucijom ili 156kHz sa 8 bita, 310kHz sa 7 bita ili 416kHz sa 6.5 bita rezolucijom .... meni je na semi neki jeftin opto kapler, tu moze da se stavi neki brzi ili da se direkt stavi neki fet drajver koji ce da vozi neki FET sa niskim Rds i niskom kapacitivnosti gate-a i posle toga samo dodas jedan kond i eventualno namotas par namotaja debele zicke oko komada ferita i teras to u grejac ..

Svi ovi kontroleri imaju na sebi mcu koji moze da pravi high speed pwm, cak stavise, nijedan od tih ne moze da pravi low speed pwm hardwerski, ovde je pitanje da li uopste mogu da koristim hardwerski pwm i da idem ispod 2kHz, za ispod 2kHz morao bi da pravim softwerski pwm da bit bangujem pin .. (kao sto sada radim za AC) tako da ja pretpostavljam da teraju pwm na vecoj frekvenciji (verovatno odatle i low esr kondovi) e sad za cije babe zdravlje 1500uF za 10W grejac ... no freaking idea :D ali vidi

http://elco.crsndoo.com/wordpress/2011/12/pace-st-50/

ovde imas 12 fetova u paraleli, 6800uF 50WV + 1000uF 35V i nema na celoj ploci nijedan induktor kroz koji moze da prodje vise od par miliampera (nisam video nijedan ali mozda sam propustio neki sitni pateticni)

inace mnogo mi se svidja ovaj profil koji pace koristi za kuciste ovde, rado bih kupio par metara toga kada bi znao gde ima ...

Steta sto nisi bacio pogled (osciloskopom) na izlaze ka grejacu tada bi bilo dosta toga jasnije ...
Inace SMPS za 220V u nesto za DIY jeste problematicno, ne zbog komplikovanosti vec zbog sigurnosti i tu se slazem sa tobom da ne treba da se petlja.
Ne znam sta da kazem, meni se i dalje linearni drajv cini kao bolja opcija, ali to je samo moje nagadjanje i dok se to ne napravi i prakticno isproba posle nekoliko meseci upotrebe ne vredi puno razglabati.

A sto se tice onih ALU profila, kolega mi je spomenuo da ima kod nas ko to prodaje (ili cak proizvodi) ali je on trenutno na odmoru pa ne mogu da saznam tu informaciju, jedino da izbunarimo negde na Internetu. I mene interesuju ti profili samo nesto nizi (npr ovo ili ovo), vrlo su zahvalni ...

Jos jedna zanimljiva stvar kod grejaca, recimo uzmem obican stap 220V 40W ili jos jaci ako ima 60W i stavim mu diodu redno sa grejacem. Znam pouzdano da mi nije pregoreo ni jedan grejac tako, dok mi je snaga/temperatura bila taman. Znaci radni vek grejaca se vise nego 2 puta produzio, mozda 3,4,5,x puta. Potpuno ista fora za zicane sijalice, ako se stavi dioda redno, sijalica radi sa pola snage i treperi ali ne moze da pregori uopste! Neverovatno, imam nekoliko sijalica koje su radile po 20 godina, tj svaku koju sam tako postavio evo radi i dan danas :).
Tu ima sigurno neka caka. Jeste da radi sa pola snage ali je zanimljivo da se tako vozi potrosac samo sa (recimo) pozitivnim poluperiodama. Za lemilicu neka bude i jaci grejac ako treba ali bar da traje neko pristojno vreme.

na PACE-u jesam (posto je on moj) i ripple na shuntu prema grejacu ne postoji. Nisam zagledao dalje posto (tj pre shunta) posto me nije preterano zanimalo, ono glavno mi je bilo da vidim da li meri struju dok tuce u grejac ili zastane, izmeri otpor pa nastavi da tuce snagu u grejac. Koliko sam video sve vreme meri struju i napon na grejacu - ne pravi pauze. Sa druge strane video sam drajver (da me ubijes koji bese) koji nema uopste tako veliki i lep shunt kao ovaj pace koji na svakih 100ms prestane da tuce snagu u grejac, izmeri (sa par mV) otpor grejaca i onda nastavi da tuce snagu u grejac..




O tome pricam, open source projekat koji moze vrlo lako da dovede do tragicnih posledica nije preterano interesantan...



bolja opcija za sta? grejacu je svejedno dal mu dolazi linearni DC ili mu dolazi 50-60Hz AC. Apsolutno nema razlike pod uslovom da radis full wave kontrolu, dakle da ne radis trigerovanje po kvadrantima tj da ne radis secenje jedne periode na delove. Razlika da li radis kontrolu 1Hz, 10Hz ili 100Hz je sto se kvaliteta izlaza na grejacu nepostojeca, tako da ni tu nema razlike da li teras DC ili AC, full wave ili inside wave kontrolu (to za one koji su milili da full wave kontrola nije dovoljno brza .. inside wave kontrola je losa za grejac i znacajno mu smanjuje rok trajanja). Jedino gde je linearna DC kontrola bolja je ako nemas senzor, onda meris temperaturu grejaca mereci otpor grejaca a za to ti je linearni signal keva. Ako imas senzor - ne dobijas nista sa linearnom kontrolom.

Jedini razlog zasto bi terao linearno lemilicu ako imas odvojen senzor je ako ti je ulazni signal DC, dakle ako napajas lemilicu sa 12/24V akumulatora/automobila ili npr ako je napajas sa univerzalnog adaptera za laptop (koji su sada prilicno jeftini i mogu da se nadju za cca 10$ na ebay) pa onda nemas AC signal kojim bi tuko grejac, onda je iskusno da radis PWM -> NF filter da dobijes linearni DC izlaz



ma ima tih profila milion vrsta i extra su do ... ali nigde nisam video da to neko prodaje kod nas :( ... a i napolju sam vidjao extra profile koje prodaju ko bubrege i plucna krila ... nisu normalni ..





to ti je full wave kontrola, dioda ti sece jednu stranu AC signala tako da grejac uvek dobija od 0 do 0 tako da nema stresa na grejacu (kao npr ako stavis dimmer za sijalicu sto ljudi cesto rade, onda imas ogroman stres na grejacu) a efektivno si skinuo snagu grejaca za 50%



nema tu nikakva caka, nije fora u samo pozitivnim poluperiodama, fora je u tome sto tuces 50% snage u spravu, ako sprava ima radni vek X sati sa snagom Y, sa 80% snage Y radni vek je X*2, pa sad vidi, sa 50% snage radni vek je nesto tipa 100x duzi zato i ne crkne :) ista prica sa sijalicom i sa grejacem u lemilici ... pri tome ako dodas soft start za sijalicu koji ce je upaliti na prolasku kroz nulu dodatno joj povecavas rok trajanja posto one u 99% slucajeva crkavaju ako je ukljucis u peak-u periode..

Ovo je super sve, jest da vec postoji ali nije lose.
Ja znam tipa koji je od IC dioda pravio ic rework station i to sve sa kompom...i radi. Menja covek BGA.
Ali kako sto neko rese za lemilicu je najbitniji vrh.
Pa moze da fura i 500stepeni nece da bude strasno.

nije bas, ako vrh postane prevruc mozes da ostetis gomilu komponenti ako radis smd, a ni ove trough hole nisu bas neotporne na toplotu.. regulacija temperature je obavezna, ne mora da bude tacna u stepen, ali mora da postoji

Jel moze malo vise info oko te home made IC lemilice? Imam drugara koji jako zeli IC lemilicu, ali su mu skupe.

Sigurno nije isto :) ... Macolakg je to i objasnio zasto ... a i logicno je, da li je svejedno materijalu (grejacu) da ga milionima puta palis/gasis (50x u sekundi, i nebitno je kolikom brzinom) umesto da ga pustis da "tinja" na jednom naponu, nema tranzicija, nema toplih zona, nema stresiranja ... to ja pokusavam da objasnim :) Znam da ces ovde reci "pa to je grejac, sporo" ali bez obzira to se sa AC naponom tako desava i tu ne moze da se pobegne.

To sto kinezi prave lose linearne regulatore to je drugi problem ali sam pristup sa linearnim drajvom je sigurno bolji i u suprotno ce te me tesko ubediti :). Isti problem kao i kod zicanih sijalica, nije dovoljno samo da se upale sa ZC, i ta jedna perioda je isuvise brza za vlakno da sa cc 25 stepeni skoci na otkud znam nekoliko stotina (ili hiljadu, ne znam tacno), to je ogromno stresiranje i zato se pravi slope, ne zbog napona, nego zbog problema sa deltaTEMP/t samog vlakna.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 11.06.2012. u 23:55 GMT+1]}

Stvar je u tome da ga na AC ne gasi i pali 50x u sekundi vec je odredjen broj perioda potpuno ukljucen a drugi broj perioda potpuno iskljucen. Jos uz ZC... i nema stresa. Odnosno, ima al' malo :)

@goran_68 ne razumemo se :) ... ja pricam o fundametalnoj stvari, AC napon u svakom slucaju prolazi kroz nulu, dakle 50 puta za 50Hz i tako sresiramo grejac 50 puta u sekundi bezuslovno! Sad koliko ce se to fizicki odraziti na promenu temperature je pitanje ali ako bi imali ultra precizne i ultra brze merace temperature to bi mogli da vidimo. Ja pricam od linearnom DC pogonu gde UOPSTE NEMA takvog stresiranja ...

Na 50Hz ga stresiramo 100 puta u sekundi ako je stalno ukljucen! A i sto bi taj prolazak kroz nulu uopste bio tacka stresa..

@goran_68 tacno je sto kazes da za 50Hz imamo 100 prolaza ... Ali ajd samo ovako zamisli, da umesto 50Hz imamo AC napon od 1Hz ili ajd nek bude (cisto slikovito za primer) 0.1Hz, kako ce da se grejac ponasa? Ima da se greje, greje, greje, pa onda da se hladi, hladi, hladi, pa kada je faza 0 ili 180 stepeni da bude ugasen pa onda opet u krug :)

To sto u stvarnosti imamo 50Hz ne menja ovo sto sam rekao, samo su te tranzicije brze (efektivno zbog inertnosti grejaca i manje temperaturne promene) ali se u svakom slucaju tempretatura menja 100 puta u sekundi kada je on ukljucen na 50Hz AC napon. Generalno ovo i moze da se "preboli" jer su stvarno male te temperaturne promene (a objasnio sam da ipak postoje) ali je u celoj ovoj prici mnogo "grdje" sto sam grejac prekidamo sa nasim upravljackim signalom (ne znam tacne podatke za upravljacki PWM, to moze @bogdan.kecman da nam kaze) recimo tako sto ga drzimo 1sec upaljenim pa cekamo 0.5sec, pa opet 1sec upaljenim i tako u krug. Sama ta razlika temperature od ukljucenog i iskljucenog stanja je srz problema i to je ustvari konkretna stvar koja ubija grejace. Kod linearnog drajva jednostavno pustimo npr 70% DC napona i to tako stoji na toj temperaturi i nema nikakvih promena! Ako hocemo vecu temperaturu (naravno zavisi od feadback/senzora) pustimo 80% DC napona itd. Naravno i ovde imamo promene temperature ali brojcano kada se to sve izracuna kroz neki period upotrebe to dovodi do odnosa u milionima manje puta tih ciklusa temperaturnih promena bez obzira koliko su male.

Tehnicki pitanje (mozgalica) iz drugog ugla, koji bi najgori drajv bio za grejac?
Najgori bi bio onaj od cc 30minuta periode PWM (recimo da se za to vreme grejac ohladi na sobnu temperaturu) zato sto bi tako postigli najvecu razliku izmedju minimalne i maksimalne temperature u vremenu (ΔTemp/t) sto bi dovelo do totalnog razbucavanja kristalne resetke materijala od grejaca koji bi na kraju ubrzo pregoreo :)

Dakle tezimo MANJEM ΔTemp/t kao jedan od uzroka (a po meni vrlo bitan) pregorevanja grejaca.

E sad, sam taj parametar ΔTemp/t ne mora iskljucivo elektricnim putem da se menja, moze recimo da bude masivnije telo grejaca ili jos bolje da se zica grejaca sto bolje spregne sa nekakvom keramikom ili drugim materijalom (prakticno se tako i proizvode grejaci) kako bi zica grejaca sto sporije reagovala na temperaturne promene. Ovo na zalost dovodi do "lenjosti" cele lemilice i za prakticne primene ipak treba naci balans (masa/brzina odziva regulacije).

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 12.06.2012. u 04:33 GMT+1]}

ja procitah pazljivo sve sto je covek pisao, i on je spominjao DC PWM koji ide direkt na grejac, nije spominjao linearni DC napon.



Pa ne bih se slozio. Jaki skokovi (DC PWM) su problem, ali AC ima ramp up i ramp down tako da se grejac u stvari uopste ne stresira i za hemiju grejaca bi trebalo da je AC znacajno manje stresan od DC-a. Spomenuta migracija elektrona etc etc i jos gomila nekih fizicko-hemijskih velicina kojima se nisam bavio. Stres je samo kada sa nule skocis na 20, kada sa nule do 24 imas step up tu nema stresa uopste, zato i sijalica crkava kada je palis, nikada dok radi, a ako joj dodas da se pali preko zero crossing detektora i radi na 100% snage produzis joj vek par puta... nece raditi vecno, ali ce raditi par puta duze - to je dokazano empiriski mnogo puta do sada




odakle ti ta jako netacna informacija. kinezi koje sam ja spominjao za drajvere za lemilice prave PWM drajver a ne linearni regulator. kinezi prave odlicne stvari kada im se to trazi, os linearan, os pwm, os ac po kvadrantima ili vremenski .. sve moze, samo kazes sta oces..



ti mene nicim nisi ubedio zasto je linearni dc bolji. To ogromno stresiranje sa AC-om, ja imam lemilicu koja radi duze nego sto sam ziv na AC i evo i dalje radi kako treba, a bio je usijan grejac vise nego jednom, video sam lemilicu koja radi preko 60 godina, i od tih 60 godina preko 30 godina je radila 24/7 - nikad nije gasena .. i nijednoj nikad nije crko grejac .. ja sam jeftini hakko klon drzao upaljen (ac preko triaka vozen vremenski) 5 godina 24/7 na 350C, ponekad spustim uvece na 180 a ponekad dignem na 450 kada treba nesto bez olova i tako 5 godina i ta lemilica i dalje radi 1/1 ... i kada kazem 24/7 mislim 24/7 uopste je nisam gasio 5 godina .. stajala na stolu uvek spremna za rad .. sada vise ne koristim tako posto mi ne treba toliko cesto .. tako da .... prica da AC ima problem sa grejacem ne stoji .. takodje ja koristim AC da vozim grejace u mojim 3d printerima, i jos mi se nije desilo da grejac crkne, a te sprave rade po 2 nedelje bez prestanka i pricamo o kilovatu grejaca, ne o 50W kao kod lemilice ....

ja ne vidim zasto bi DC bio u bilo kom obliku bolji od AC. Stavis 12V DC da tuce i grejac i 12V AC i ti tvrdis da ce sa DC grejac duze da traje?! Ja kazem da ne postoji nijedan razlog da je to tacno a da ima bar jedan zasto ce AC da traje duze (migracija elektrona)

Ja sam takodje prakitcno video da mi je ZC + smanjivanje ΔTemp/t kod sijalica dodatno produzilo radni vek. Spomenuo sam da sam radio na izradi PLC kontrolera za semafora u sabracaju gde smo drzali sijalice da tinjaju (umesto iskljucene) samo da bi bila manja razlika u promenama temperature vlakna. U ono suludo vreme 90' godina kada su umesto u specijalnih 220V sijalica za semafore stavljali obicne, to je vozio kamion sa brdo sijalica i majstori po gradu svaki dan menjali. Kada smo postavili ovo sa tinjanjem to se drasticno poboljsalo, manje su pregorevale!



Ti sto uopste prave, imaju brzi PWM a nemaju DC drajv, na njih sam mislio kao "lose" :)



Upravo razlog zbog veoma malog ΔTemp/t!



"Generalno ovo i moze da se "preboli" jer su stvarno male te temperaturne promene (a objasnio sam da ipak postoje)"

?! Gde postoje promene? Na grejacu kada ga tuces sa AC signalom? Da li si probao da izmeris mozda? Uzmi komad bakra, namotaj grejac na njega, pusti mu AC i stavi sa druge strane tog bakra TC ili NTC ili RTD i meri signal - nema teorije da osetis onih 50Hz (nije da nisam probao jedno 200 puta :D ). Sijalica je druga prica, ona greje "sporedno", tamo je svetlo prvenstvena pojava tako da se ponasa vrlo nestabilno posto je na granici, to je realno preopterecen grejac koji je od prvog dana na granici da crkne .. ja pricam o normalnim grejacima napravljenim optimalno za grejanje :D ne pokusavam da grejem sijalicom niti da svetlim grejacem :D a cak i ta sijalica (sa koje mozes da izmeris 50Hz u intenzitetu svetla) ako zalepis na nju super brzi NTC ili RTD opet neces u toploti primetiti da isijave 50Hz :) (i to sam probao :D )

Miki, ne bih da unosim pometnju, ali imas dvije pogresne '" aksiome":
1. Sijalica nije isto sto i grijac lemilice - vlakno sijalice radi na mnogo vecim temperaturama pa je samim tim izrazeniji PTC efekat ( hladno vlakno sijalice ima otpor kao potrosac reda kolivata, pa je struja koja protekne cesto dovoljna da elektromagnetna sila pokida vlakno).
2. AC napon ciste sinusoide ( pitanje je koliko mozemo pricati o cistoj sinusoidi u danasnje vrijeme) ne izaziva nikakav stres na grijac. Te promjene dT/dt su zanemarljive u odnosu na stres dT/dt prilikom prislanjanja vrha na lemnu tacku. Predpostavio bih da je veci termalni stres jedno ciscenje spuzvicom nego 10 dana na AC naponu, ali to ne bih smio tvrditi.

Pozdrav

Ok nije problem nikakav :) Tu smo, pricamo, komentarisemo, civilizovano u okvirima tehnike i teme tako da je dobro cuti razlicita misljenja. Sad dal li je ovo-ili-ono (DC vs PWM-AC) resenje bolje nije bas lako dokazati jer ti grejaci ne pregore posle 5 perioda nego posle X meseci pa je pracenje tih promena jako otezano.
U svakom slucaju ovo su bila moja misljenja ...

ma, da crnku posle par meseci to bi bilo lako za testiranje, nego rade po 60 godina .. to je problem .. ja sam gordak drsku (najnekvalitetniji hakko klon) terao na 70VAC sa ovim mojim drajverom umesto sa 24VAC (ukacio pogresan trafo nisam merio :D ) i ona je radila desetak dana bez problema, i onda sam trazio taj 70VAC trafo za nesto drugo i kad ga nisam nasao provalim da je okacen na lemilicu :D .. dakle bez problema je gordak radio sa 8 puta vecom snagom i nije crko .. cak naprotiv ponasao se potpuno normalno ... sad, verovatno sam mu skratio vek znacajno i verovatno je mogao da crkne cim sam ga upalio, i mozda bi druga drska istog proizvodjaca crkla odma .. ko zna .. ali .. taj jedan primer je pokazao sta je pokazao .. tako da ... ste rece veselinovic, ne mozemo da poredimo sa sijalicama, ipak grejaci to teraju bez problema .. a na onom mom filmu se vidi da brisanje sundjerom obori temperaturu po 100C bez problema ..

Ono sto ja tvrdim je da je razlika u opterecenju grejaca i kvalitetu drajva beznacajna a da je razlika u komplikovanosti ogromna da bi to imalo smisla za samogradnju ..

Ono sto je cela ova diskusija sa druge strane izkristalisala, bar meni, je da nikako ne treba da se tuce cist PWM u grejac i da je verovatno to razlog sto su ovi grejaci pocrkali vec da treba lepo to sa kondom ispeglati ako se koristi DC da bi se dobio linearni DC signal, nije bitno ako ima ripple ali mora da bude koliko toliko upeglan da bi se izbegao onaj talas o kome je macola pisao.. sad tu naravno treba naci idealnu kombinaciju dovoljno visoke frekvencije, dovoljno jeftinog feta i dovoljno malog konda da to odrade kako treba. Ogromni kondovi i perfektan DC je neophodan ako se trosi otpor grejaca kao senzor, no ako imamo zaseban senzor, manji i losiji kond bi trebalo da odradi posao kako treba .. bas cu da probam cim uvatim malo slobodnog vremena :)

Upravo to (bar meni) daje los utisak o PWM pogonu, nebitno da li mu je perioda 20us, 20ms ili 2s ... pali se i gasi se stalno i to je po meni problem.



Ovo jeste tacno, lakse postaviti jedan triak i opto-moc i resen problem :) Sa druge strane, DC drajv bi imao cc 8-10 kompoenti vise, jedan PWM IC linearni regulator (spominjao sam 5A modele za 36V tako da nemamo ni poseban FET), brzu diodu, prigusnicu, mali (low-ESR) elco reda 100-200uF i ostalo su obicni otpornici a to sve fizicki staje na cc 10 kvadratnih centimetra PCB.

pa da, ali 10 kvadrata vs 2 kvadrata za triak + moc :) ceo ovaj drajver sa triakom u PTH tehnologiji staje na 10x8cm a tu su veliki usb steker, veliki mikrokontroler etc etc i to debil moze zardjalim ekserom da zalemi .. ja ga u smd-u (sa moc-om i triakom koji su pth) stavim ja 3x3cm :) ... sad, nije da je velicina pcb-a nesto strasno bitna (u ove dane kada kinezi prave plocice za smesne pare) ali ..

Na kom principu radi lemilica?

greac gdeje vrh koji je u osnovi bakarni zbog velike termalne mase, preko sebe ima gvozdenu kosuljicu koja stiti bakar od propadanja a koja je onda niklovana pa kalaisana ... kada grejac zagreje vrh, ti prineses to onome sto hoces da lemis, zagrejes oba elementa koja lemis, dodas flux koji ocisti povrsinu za lemljenje i kalaj koji se onda razlije i spoji oba ta elementa

Da pohvalim temu ... Dosta toga sam nauchio odavde. Hvala!

Da napishem neshto shto sam ja chuo, mada predpostavljam da vi znate vishe o tome. Kazu da se na jednosmernoj struji mnogo brze ugreje grejach, i da zato neki traze da lemilica bude na DC plus da ne dolazi do EM polja (mislim da je to glupost)... Iskreno, par stotinki sto ce brze da se ugreje mozda nekom mazohisti znachi neshto.

Ne znam sad ko je napisao ovo da se duz grejacha javi stojeci talas koji neravnomerno zagrejava grejach, moram priznati da je to vrlo zanimljivo, a kad malo bolje razmislim i vrlo logichno... (mada opet lambda za 50 Hz,... o.O)
Neko isto je napisao da ako se trafo napaja ne simetrichnim naponom da moze da se razleti (o ovome bih voleo da malo prochitam, pa bih vas zamolio ako mozete da me uputite odakle HVALA)

Ali ono shto bih zamolio Bogdana je da mi kaze da li vrhovi od Solomon lemilice odgovaraju za Goradak. Imam gordak, ali nalazim samo vrhove koji su tanki (tipa 1-2mm) a ponekad mi treba deblji vrh (a ima raznih za Solomon u KELCO) kad je neka deblja zica ili bakar zalemljena pa ne mogu da odlemim sa ovim tankim vrhom lepi se. Ohladi se prebrzo. Inache sam kupio gordak lemilicu sa duvaljkom pre dve godine, temperatura sa kojom se normalno lemi je 310, mozda da je masivniji vrh bi moglo da se spusti na nekih 280.
Mada ko ima izvezbanu ruku moze da lemi i sa 400 a da ne spali nishta :)

Eh da je pre dve godine bila ova tema kad sam kupovao, pravio bih ja ovo. Mada ako prikupim sav materijal... :)

NE

Za gordak rade hakko, aoyue i slicni vrhovi, ne rade vrhovi od solomona




pogledaj limundo/kupindo tamo cesto ima vrhova za te hakko klonove, ja sam uzimao od lika koji ima handle qstuff

Brzo zagrevanje lemilice je jako bitno .Nove generacije lemilica to imaju.Onog trenutka kad odložimo lemilicu ona snižuje temperaturu na ~200 stepeni,nema gorenje kalaja ,čuva se vrh.Ako lemilica ima brzo zagrevanje ona postiže radnu temperaturu taman za toliko koliko je potrebno i da se "nanišani "novo lemno mesto .Naravno ovo je izvedivo sa vrhovima koji imaju integrisan grejač i temperaturni senzor u jednom .

"brzo" je vrlo subjektivni pojam .. i AC vs DC nema mnogo veze sa tim ... AC RMS se definise bas kao "da je DC na grejacu bi dao isto toliko energije" tako da kada pricamo o AC naponu mi pricamo o tom RMS naponu a ne peak2peak te ce 12V AC IDENTICNO BRZO zagrejati grejac koliko i 12V DC...

lemilice se greju brze zato sto su vece snage, moj pace ST50 sa TD100 drskom ima u TD100 drsci grejac od 90W, evo kolega prodaje polovnu ersu sa 80W grejacem .. a to nisu lemilice za oluke, to su lemilice za sitnu elektroniku ali sa mcu kontrolom nije frka da je grejac jak posto on moze vrlo fino da mu menja snagu (za razliku od onih on/off termostata na slabijim lemilicama) .. hakko lemilica (standardna 907 drska) je 50W i tacno se toliko sporije greje nego ova pace od 90W ... tako da AC vs DC tu nema apsolutno nikakve veze

a inace i 50W je vise nego dovoljno brzo, sa 170-180C kolika je "stand by" temperatura lemilice do 350C radne temperature pace sa 90W se zagreje za nesto manje od sekund a HAKKO za 1.6 sekundi ... wow, to bas primetis u radu :D .. fora je samo da li imas senzor na caddy-u koji ce i jednu i drugu bacati u stand by i vaditi is stand by ili to radis rucno..

Joj narode, izgiboste oko AC vs DC.

Neki (ne secam se koji) clan foruma je hteo da gurne nefiltrirani PWM u grejac.

Pitao sam koja je ucestanost PWM, reda HZ ili KHz, pa ako je KHZ, preporucio mu da je isfiltrira.
Takodje je upotrebio neobican termin "DC PWM", koji sam prvi put cuo u zivotu, a PWM-om se bavim vise od trideset godina.
Stoga sam ga, posle neodgovaranja na pitanje, uputio na ovaj forum gde moze naci mnogo korisnog o lemilicama, zahvaljujuci Bogdanu Kecmanu, koji je to vec dugo "bistrio" i ulozio znacajan rad i vreme u ispitivanja.

------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da bih razmrsio zucne rasprave, evo par komentara:

Rebrasti efekat na grejacima se javlja kod bilo kakvog napajanja grejaca sa talasnim oblicima koji su bogati strmim tranzicijama.

To je posledica stojecih talasa, jer takvi talasni oblici (u to spada i zasek faze) su veoma bogati visim harmonicnim ucestanostima.
Samih 50-100Hz nece napraviti problem, vec visa harmonicna komponenta cija je cetvrtina periode sadrzana u samoj tranziciji koja je strma.
Npr. obican trijak, na grejacu lemilice od 24V (koji inace ima malu induktivnost), sa faznim zasekom, kao od sale moze postici srminu od 20A/uS, cak mozda i vise od toga.
Harmonicna komponenta toga moze "dohvatiti" i megaherce, o tome sam pricao.

Kod faznog zaseka je to losa situacija po grejac, a kod NEFILTRIRANOG PWM na nekoliko KHz drasticno gora jer je broj ponavljanja strmih tranzicija mnogo puta veci u jedinici vremena.

U principu DC struja, gde pametan regulator upravlja njenom velicinom, donosi najmanje stresa grejacu.

AC sa kontrolom celim periodama i zero crossing-om je sledeci po nivou stresa, i razlika izmedju ove metode i DC je stvarno mala, ali postoji, mada ne zavredjuje paznju i raspravu i vise spada u teoretski domen.

Ostale metode gde se javljaju strme tranzicije su stresogenije po grejac, i stres raste sa brojem strmih tranzicija u jedinici vremena.

U svakom slucaju, na teoretskom nivou, kod upotrebe AC struje u odnosu na DC struju, pocinju da se javljaju razna kretanja, od mikrodilatacija grejacke zice, pa do promenljivih magnetnih polja koja izazivaju promenljiva mehanicka naprezanja.
To je normalno jer je i sama AC struja, kao sto joj i ime kaze promenljiva po intezitetu i smeru.

Tako mala razlika u stresu izmedju DC struje i upravljanjem brojem celih perioda, vise potpada pod teoretski vid rasprave, i ima minimalan prakticni znacaj.

Toliko od mene.

Pozdrav svima

SEEEDSTUDIO je krenuo da prodaje onu trough hole verziju PCB-a za ovaj moj drajver:
http://www.seeedstudio.com/dep...ller-pcb-p-1282.html?cPath=174

Pozdrav

Eventualno, informacija, kako se moze doci do te ploce? Verujem da ima jos interesanata.

pa moze da se dodje bas na tom linku koji sam ostavio (trenutno ih nema na stoku, bice za koji sat), platis bilo kojom internet karticom (ne mora paypal), posalju ti za jugu i stigne za oko mesec dana .. (ja nemam nista od toga btw; svi dokumenti za plocky su fraj ako ima vise od deset ljudi vise vam se isplati da narucite 10 plocki da vam napravi seed pa izadje komad 3$ umesto da placate ovako na komad po 7$)

Daj da se organizujemo, ja imam onu V1 (sa 16F690), ali bih da napravim i ovu... Ako neko bude narucivao, neka pise meni 1 :)

Zainteresovan sam i za plocu, ali i za jedan isprogramirani pic.

Uzecu hrabrost, i predloziti g. Bogdanu, da pokrene jedan takozvani "kurs" za izradu ovog projekta. Kao Sinisa sto je pokrenuo razvojni sistem. Znam da je sve vec detaljno opisan i na vise mesta, ali verujem, da bi bilo zainteresovanih. Normalno, ako ima volju (a to sigurno ima), i vreme (to vec znak pitanja). Preko ovog projekta, verujem, da bismo mnogo naucili.

bez mogucnosti i znanja za programiranje pica ovaj projekat nije mnogo zanimljiv ... dok platis pcb, dok kupis delove, sklopis sve, nadjes/kupis 50VA 24V trafo, kupis drsku ... za te pare (tj. manje pare) odes na limundo/kupindo i kupis zadovoljavajucu lemilicu koja ne radi nista mnogo gore. kod ovog projekta je dobro sto software mozes da pises sam, ima neka baza gotova (koja radi zadovoljavajuce dobro) na koju moze da se dogradi sta koga zanima .. e sad, ako ti hoces samo taj osnovni hex, tu nema nista zanimljivo za tebe, odes i kupis gotovu spravu i imas lemilicu koja "sigurno radi" :)



sto rece onaj "nemam zvono" .. nemam vremena, to je osnovni razlog sto taj kurs ja necu praviti .. ima jos 101 razlog ali ovaj je osnovni ... a sto se ucenja tice, nema tu sta mnogo da se nauci, pcb je gotov, ceo je trough hole tako da bi trebalo da dete sa usijanim srafcigerom moze da ga zalemi, software je tu, iskomentarisan je, koga zanima vrlo ce ga lako svatiti - ako zna programiranje i C, ako ne zna programiranje i C onda mora prvo to da nauci


tako da, neko ko bi to samo koristio kao lemilicu, moj iskreni savet je - kupite gotovu lemilicu, posebno sto ja dalje na softweru za tu lemilicu tesko da cu raditi, DP koji je napravio ovu trough hole verziju pcb-a koju prodaje ne radi niti planira da radi dalje na tom projektu bilo sta (cisto su u fazonu da ako uspeju da se ogrebu od projekat za neki dinar i to je to) tako da je ok ako ce neko sam da silji to dalje sebi, dodaje funkcije koje mu trebaju i slicno ..

Auh, pa zar pločica sa odštampanim rasporedom elemenata i šema nisu dovoljni?
Treba li odraditi "malu školu lemljenja"?

btw ceo razvoj tog v2 sam ja napisao na DP forumu, ima bukvalno kako sam razmisljao, sta sam radio, nekoliko medju verzija .. pa koga zanima neka cita
http://dangerousprototypes.com.../viewtopic.php?f=56&t=2457

Hvala Zorane, ne treba. Skolu lemljenja sam vec naucio.

Ali....

Po meni, ovaj uredjaj nije «samo» jedan obican regulator temperature za neku bolju lemilicu, koju je najlakse kupiti u nekoj prodavnici elektronike (jest da bi sigurno jeftinije prosli). I ne sastoji se samo od «plocice sa odstampanim rasporedom elemenata i seme» nego sa sobom nosi dosta elementarne stvari iz elektronike (napajanje, optokapler, zerocrossing, operaciono pojacalo, da napomenem i detaljno razradjenu regulaciju, razne termo sonde, pic, lcd itd.) sto mozda nekim starim iskusnim «dzombama» ne znaci nista, ali trebalo bi uvideti, da na forumu se pojavljuju mnogo novi mladi ljudi (hvala Bogu), koji su zeljni znanja. I sve te stvari u jednom projektu....! I nikada nije dovoljno neke stvari cak i ponavljati. Divim se g. Macolakg sto je prihvatio jednog mladog coveka, i pokrenuli su, po meni, jako dobru stvar. Siguran sam, da ih puno forumasa pomno prate. I ja. A puno ce i nauciti. Sinisa je isto pokrenuo aktuelnu tematiku, i zapoceo dobru stvar za pocetnike.
Nisu tu svi profesionalni elektronicari, ima tu i hobista.
Ali da skratim, i da zavrsim. Forum je tu, da jedno drugom pomognemo, da puno stvari naucimo. Bogdan je vec mnoooogo predao od svog znanja i punooo pomagao, pa zato i postujem njegov odgovor na postavljen predlog i povlacim ga.

Stim, da ako bude grupe za plocu, tu sam.

kao sto rekoh, misaoni proces za pravljenje toga kao i neke medjuvarijante su tamo na DP-u, koga ne mrzi neka iscita ima 20+ strana tema, engleski nije neki komplikovbani no ko ne razume google translate radi posao odlicno a i ugradjen je u chrome tako da ...

e sad, ako ima bilo koji detalj na toj semi da je nekom nejasan neka pita, sve je to vrlo jednostavno tako da ne bi trebalo da ima ista nejasno ni pocetnicima posle jedne dve recenice objasnjenja tako da .. samo pitajte

pozdrav. interesuje me kako da ja ovo potjeram sa DC adapterom od laptopa 19V. totalni sam amater za elektroniku pa molim ako neko moze onako laicki da objasni

pa ima objasnjeno na par mesta kako ali vidi taj drajver je napravljen vise za ljude koji hoce da se igraju sa tim, dakle koji razumeju kako to radi pa hoce da tvikuju stvari za sebe, dodaju opcije, budze firmware .. sa varijantom "ne razumem se bas" veruj mi za 25eur kupis lemilicu celu koja radi, nikako ti se ne isplati da pravis ovaj drajver!

ovako, nabavio sam nekoliko Ersa 24V grijaca ali imaju samo dve zice. postoji li mogucnost da se kontrolisu bez 4 ukupno

goxon1981
ne trosi sebi dragoceno vreme

Na prvoj strani je napisano sa kojom vrstom senzora radi ova bogdanova naprava.
Grejaci i imaju dve zice a druge dve sto ti pominjes su od senzora.
Kod nekih lemilica se i ne koristi senzor vec se meri otpornost grejaca ali...
A i sta ce ti grejaci kada nemas drsku?

ovim drajverom - ne

dvozilni grejaci ili imaju u sebi termopar direktno na grejacu ili se koristi merenje otpora grejaca, najcesce je u pitanju termopar, ni jednu ni drugu varijantu ne mozes da teras sa ovim drajverom. ima drugih drajvera koji mogu da teraju i dvozilne i trozilne setape ali ovaj moj radi samo sa 4zilnim ... kada bih pravio novi isao bi na varijantu da podrzim i te dvozilne i trozilne ali nemam nameru da pravim novu verziju

inace *zasto* hoces da koristis ovaj drajver? on uopste nije isplativ? on je pravljen kao razvojna platforma, ko hoce da se igra sa takvim jednim setapom da isprobava stvari, ako se ne razumes u elektroniku tebi to moze da sluzi kao obican drajver za lemilicu i nista drugo, dok kupis delove i trafo izaci ce skuplje nego da kupis gotovu lemilicu koja sigurno radi... znaci ovo je super ako imas vec lemilicu, znas sta radi i kako i hoces malo da se igras sa software-om, da malo menjas kako se kontrolise grejac, radis analizu signala etc etc ... za lemilicu isti taj drajver napravis sa 3 opampa i triakom, mnooogo jeftinije izadje sve zajedno nego samo taj 18f2550 koji je na ovom drajveru

imam drsku, Ersa, bila je 220V. zardjala i otisao vijak za stezanje. onda nadjem na Ebayu iste grijace(10kom) za smijesne pare. kupio i kad su dosli vidim da su 24V. odgovaraju u rucku savrseno. pitam dal postoji kakva mogucnost za regulaciju. al ako nema, onda nista

sa ovim mojim drajverom - jok, sa nekim drugim, verovatno ... ne znam koji su grejaci u pitanju, postoje za ersu i grejaci bez senzora .. pa se koristi externi senzor .. u svakom slucaju moj drajver ne ume to da tera

ok. hvala ti na pomoci