[ Flo33 @ 20.01.2012. 13:49 ] @
http://www.retronaut.co/2011/04/yugoslav-war-memorials/

Poznaje li neko istoriju, lokaciju ovih spomenika i sta predstavljaju?

Neke prepoznajem, ali svega par.
[ milivoje t @ 20.01.2012. 18:17 ] @
da li je moguce da su na spomenik zrtvama fasizma na petrovoj gori hrvati nakalemili predajnike za mobilnu telefoniju i neke telekomunikacione repetitiore. fuj.




p.s. ja prepoznajem vecinu, sem ovih sto su minirani u ratu, pa su sada gomila shuta, pitaj

[Ovu poruku je menjao milivoje t dana 20.01.2012. u 22:13 GMT+1]
[ Flo33 @ 20.01.2012. 21:10 ] @
4, 5, 7, 11, 13, 17, 24, 25, 26


poz
[ milivoje t @ 20.01.2012. 21:47 ] @
Citat:
Flo33: 4, 5, 7, 11, 13, 17, 24, 25, 26

Evo ti lokacije, a ti guglaj

4 Tjentiste, Bosna epicentar antifasitcke borbe u okupiranoj Evropi
5 Krusevo u Makedoniji, nije posvecen vanzemaljcima, vec partizanima
7 Grmec
11 koliko se secam ovaj spomenik zrtvama fasizma je u Nisu
13 nisam siguran
17 Kolasin
24 Trebjesa
26 Zenica

Nasao sam ti auto, nasao sam ti spomenike :), pa ako te interesuje koji za videti, Tjentise u poluizmaglici je zastrasujuce monumentalno, na tom mestu je stradalo na hiljada partizana u bitci na Sutjesci, Kosmaj blizu Beograda vrlo upecatljivo ali sa odredjene distance, ako zelis da vidis nesto cudno, na zastrasujucem mestu, Garavice, mesto gde su ustase streljale i zaklalale preko 10000 srba civila iz bihaca i okoline na samom pocetku IIsv rata, a obelezeno je nekim razbacanim steccima, Jasenovac nije neki spomenik, ali treba obici ono sto je ostalo od spomen parka ...
[ Au197/79 @ 20.01.2012. 23:11 ] @
4 - Tjentište, bio kao klinac, mesto proboja 3. divizije Save Kovačevića koja je poslednja ostala u obruču štiteći glavnu bolnicu i ranjenike. Moj deda je bio u 1. četi 10. hercegovačke koja je u toku same bitke izašla iz sastava 3. divizije. Ta je divizija desetkovana, njen sastav su činili Dalmatinci i Crnogorci

Dopuna spiska i potvrda nekih sumnji:
3 - Kosmaj, mesto na kojem su Nemci uništili deo kosmajskog PO i ubili Branka Krsmanovića, španskog borca, narodnog heroja
11 - Buban Niš, mesto logora iz kojeg je izvršen proboj
19 - Titova Mitrovica, spomenik rudarima Trepče. Još 41. je Kopaonički PO pun rudara nekoliko puta vršio diverzije na žičarama za rudu s Kopanika ka Trepči. Prvi poginuli je bio Todor Milićević, po njemu se PO dalje zvao. Imao sam čast da živim u njegovoj ulici, no više nisam siguran da ulica i dalje nosi njegovo ime

Ovde fale još neki upečatljivi spomenici:
partizansko groblje u Mostaru (autor Bogdanović, isti onaj koji je napravio spomenik u Jasenovcu)
spomenik Stjepanu Filipoviću Stevanu kod Valjeva
spomenik provoj mornaričkoj jedinici NOV u Podgori kraj Makarske
spomen kompleks Slobodište u Kruševcu
spomen kompleks Šumarice Kragujevac
spomenik u Matića poljani kraj Begovog razdolja - Kapelski kres, Gorski kotar, meni najupečatljiviji a prost spomenik sa 26 kamenih stubova u koloni u sećanje na 26 partizana koji su se smrzli prelazeći dolinu pri temperaturnoj inverziji
vatra u Jablanici sa čuvenim mostom
[ Hapless joint @ 20.01.2012. 23:21 ] @
Citat:
milivoje t: 13 nisam siguran


Titova Korenica, Lika.

Tokom poslednjeg rata ga razvalile i popljackale bronzu nase domace bradonje, mislim ... srpski antifasisti.
[ Au197/79 @ 20.01.2012. 23:25 ] @
Ovo pod 6 mi je jako poznato ali ne mogu da se setim šta je...

Spisku fali i Kadinjača...
[ Hapless joint @ 20.01.2012. 23:30 ] @
^^^

Kozara.
[ milivoje t @ 20.01.2012. 23:42 ] @
Citat:
Hapless joint: Titova Korenica, Lika.

Tokom poslednjeg rata ga razvalile i popljackale bronzu nase domace bradonje, mislim ... srpski antifasisti.
cemu to vredjanje i ponizavanje, izjednacavanje lopova lesinira sa antifasistima ??
[ kaćunčica @ 20.01.2012. 23:49 ] @
9. Jasenovac = cvet - « znak vječitog obnavljanja – građevina, kao superstruktura, okrenuta dvojno – kriptom prema žrtvama iz kojih vuče svoj korijen i krunom, nekom vrstom obrnute kupole – prema svjetlosti i suncu. Simbolično, prema životu i slobodi...»


6. Kozara - "Kako je sam Džamonja rekao, zamislio je spomenik tako da bude sastavljen od dvadeset vertikalnih segmenata koji čine cilindričnu celinu. Svaki od segmenata profilisan je dubokim izrezima, odnosno ispupčenjima motiva u negativu, koji u ukupnom zbiru celine imaju simbolično značenje. Dok uvučeni i senkom prekriveni negativi simbolizuju smrt, pozitivi predstavljaju pobedu i život. Dodatan utisak na pozitivima postignut je ugrađivanjem lamela od nerđajućeg čelika, čime je životu dodana dimenzija svetlosti što je u suprotnosti sa negativima koji se nalaze u senci. Horizontalno položeni blokovi, koji su postavljeni oko centralnog spomenika, simbolizuju pritisak i agresiju neprijatelja koji surovom snagom nastoji, ali ne uspeva uništiti život i pobedu koji se uzdižu ka nebu, utelovljeni u vertikalnom spomeniku.

[ geniuxx @ 20.01.2012. 23:54 ] @
Citat:
Au197/79: 11 - Buban Niš, mesto logora iz kojeg je izvršen proboj

Bubanj, spomenik je na mestu gde su u manje-više kontinuitetu streljani logoraši. Logor Crveni Krst iz koga je izvršen proboj je u drugom delu Niša.
[ Hapless joint @ 20.01.2012. 23:57 ] @
Citat:
milivoje t: cemu to vredjanje i ponizavanje, izjednacavanje lopova lesinira sa antifasistima ??


Bradonje iz SAO Krajina su odnele bronzu u nepoznatom pravcu (bile su kod tog spomenika i bronzane biste).

Nikoga ja ne vredjam.

Bradonje su rehabilitovane i proglasene antifasistima.

Evo, i ustase su bili antifasisti ...



Svi su bili antifasisti, osim zlih komunjara.

;)
[ kaćunčica @ 20.01.2012. 23:58 ] @
evo jos nekih spomenika
Spomenik pobedi naroda Slavonije, kada je postavljen 1968.bio je najveća apstraktna skulptura na svetu, a srušila ga je hrvatska vojska - "Sam spomenik predstavljao je stilizovana krila u razlistanoj formi, koja pružaju otpor svim vetrovima i zaboravu na antifašističku borbu. Sjaj nerđajućeg čelika simbolizovao je pobedu i polet života, odnosno trijumf nad smrću i porazom. Bakić je efektom prelivanja volumena postigao istovremeno upijanje i odbijanje svetla, što je čeličnom spomeniku davalo živost i pružalo dojam nezaustavljive snage."

Zanimljivo je da sam svojevremeno na licu mesta čula sasvim drugačije tumačenje simbolike spomenika, kao, neka zgažena trava, koja se ponovo pridiže i oživljava...



Spomenik V-3 razredu u Kragujevcu, svi znamo Krvavu bajku



[Ovu poruku je menjao kaćunčica dana 21.01.2012. u 01:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao kaćunčica dana 21.01.2012. u 01:11 GMT+1]
[ Hapless joint @ 21.01.2012. 00:11 ] @
Skoro sam negde citao - a spominjao se i ovaj neobicni spomenik kao NLO u Krusevu - da Makedonci, za razliku od ostalih iz bivse YU ... doduse, valjda i Slovenci ... odrzavaju te spomenike. Sto se i vidi na ovoj fotografiji sa linka.

Ovi ostali su stvarno "isolated, crumbling spomeniks".
[ milivoje t @ 21.01.2012. 00:24 ] @
@dzoint

meni je bar za danas dosta kopanja po kostima.
ne znam kojom se to funkcijom izjednacava vojska sao sa cetnicima iz IIsv.rata, pa onda sa pljackasima i ratnim profiterima, pa malo sa antifasistima, ustvari ne zanima me :).

Zlatko je pomenuo partizansko groblje u mostaru, pa ako neko ima sliku neka stavi. sada gledam i na srpskoj wikipediji ima manje podataka o bogdanovicevim spomenicima nego na engleskoj, kakv paradoks.
ono sto je interesantno mnogi manji spomenici su bar meni izgledali kao paganska svetilista ili artefakti neke nepoznate kulture, npr, bogdanovicev u valsotincu:

[ Hapless joint @ 21.01.2012. 00:40 ] @
^^^

Mostar ...






[ CoyoteKG @ 21.01.2012. 08:58 ] @
odlicna tema.

Meni su svi ovi spomenici prelepi!

I prosto ne mogu da verujem da je neko u stanju, da skida bronzu ili bilo sta drugo sa spomenika... Takvoj osobi, i praunucici treba da ispastaju u zatvoru zbog skrnavljenja istorije, kakva god da je...
[ Au197/79 @ 21.01.2012. 09:35 ] @
Tužno je videti kako je zapušteno groblje u Mostaru. Samo se na pojedinim mestima vidi snežna belina kamena u kojoj je nekad celo groblje bilo. Još kad se dodaju jezerca, vodoskoci, potoci...
[ valerijan @ 21.01.2012. 23:00 ] @
Po mom mišljenju je upravo taj upliv Prirode po kamenju i taj tok Vremena nešto najinteresantnije...

Mislim da se, ako se pažljivo isprati Video, u nekim citatima može naslutiti jasan Otklon umetnka prema krajnjem rezultatu

i njegovo prepuštanje dejstvu Zvezda i Meseca...


p.s. tema je jako dobra
[ Holkan @ 26.01.2012. 18:50 ] @
Ovi spomenici su tako lepi.Mnogo mi je zao sto je citava jedna kultura mrtva.
Jugoslovenska kultura posle drugog svetskog rata.u kojoj je slavljena sloboda i anti fasizam.
Umesto toga usvojili smo kulturu koja slavi novac i bogatstvo.
Definitivno korak unazad.
[ kaćunčica @ 26.01.2012. 20:59 ] @
Na žalost, tada su spomenike obilazile samo đačke ekskurzije i učesnici NOB-a na godišnjice, a decu su smarale priče, čitani govori, sto puta prežvakane fraze... Monumentalnost spomenika je imala politički cilj, ali, na kraju, ostaje njihova umetnička vrednost, o kojoj nismo učeni, koja je tada bila sporedna, a sada je sve u vezi sa spomenicima sporedno i zaboravljeno.

Sad decu vode po manastirima, gde im je verovatno jednako zanimljivo i jednako su svesni veličine onoga što vide i čuju.
[ Holkan @ 26.01.2012. 21:42 ] @
Nije mi ajsno zasto decu vode u obilazak spomenika,crkava i ostale kulturne bastine.
Ja kada sam bio dete nije me interesovalo nista od toga.
A sada me interesuje sve.
Ljudima je izgleda prvenstveno cilj da deci usade svoje politicke ideje (pre komunizam a sada crkva i verovanje u boga) pa tek onda
da ljudi uvide pravu vrednost svega ovoga.
Pogresni ljudi na pogresnom mestu.
Ostaje mi samo da se nadam da u drugim zemljama nije tako,i nadam se da nije.
[ valerijan @ 28.03.2012. 00:20 ] @
Emisija na History kanalu o Bogdanoviću upravo traje!
[ milivoje t @ 28.03.2012. 00:34 ] @
da li moze da se pogleda negde na netu taj dokumentarac o bogdanovicu koji trenutno ide na historiju
ili da li neko neko ima live stream tog kanala ?
[ valerijan @ 28.03.2012. 00:36 ] @
info:

Viasat History | 17:00. Arhitektura sećanja – spomenici Bogdana Bogdanovića Priča o životu i delu srpskog arhitekte Bogdana Bogdanovića (1922 – 2010.)

Pokušaj ovde:

http://www.tvprogram.rs/dokume...bogdana-bogdanovica.a3037.html

YouTube:

http://www.youtube.com/watch?v=SJF80nqNoDc

http://www.youtube.com/watch?v=nJLNoAWr7lw

http://www.youtube.com/watch?v=UNEv1jyts2o

http://www.youtube.com/watch?v=XTYz3O3OD6g
[ milivoje t @ 28.03.2012. 01:08 ] @
hvala !

steta sto je kvalitet snimka strasno los, pa ako ispliva bolji okacite.
[ valerijan @ 19.06.2013. 21:28 ] @
Citat:
“’Breese Little’ sa zadovoljstvom predstavlja prvu samostalnu izložbu Jana Kempenaersa u Londonu. Postavka će obuhvatiti radove iz Kempenaersove fotografske studije arhitekture i ostrva, sa akcentom na njegovu proslavljenu seriju ‘Spomenik’ koja predstavlja spomenike nastale širom Blakana u bivšoj Jugoslaviji, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka”, navodi se u saopštenju galerije “Breese Little”.



Svečano otvaranje izložbe upriličeno je 11. juna, a već sledećeg dana brojni posetioci pohrlili su da vide futurističke spomenike nastale sredinom prošlog veka.

“Teško je opisati, ali odmah možete da osetite da se na tim mestima desilo nešto važno. Želeo sam da napravim jedinstvene, ultimativne slike, hvatajući atmosferu tih mesta i objekata”, objašnjava Kempenaers za magazin “Port”. “Ipak, nikada nisam imao anmeru da postanem dokumenatrni fotograf, jer bih tada fotografisao na stotine spomenika od kojih neki ne bi bili meni važni. Ali nisam zainteresovan za takav rad.”



O fotografijama neobičnih spomenika početkom sedmice pisao je i britanski “Guardian” koji je na svojoj internet stranici objavio foto-vodič kroz Kempenaersov rad i jugoslovenske spomenike. Britanski list piše da je reč o spomenicima nastalim u znak srećanja na Drugi svetski rat, ali da neodovljivo liče na vanzemaljsku umetnost.

“Podignuti u mirnim predelima usred nedođije, spomenici izgledaju kao zaostavštine vanzemaljaca, kao neobični krugovi ili detalji sa omota nekog od albuma Pink Floyda”, piše Džošua Sjurtis u okviru svog bloga na sajtu “Guardiana”.

Međutim, kako primećuje Sjurtis, Balkanci danas ne mare mnogo za svoje nasleđe, a fotograf Kempenaers jedan je od retkih koji još uvek vodi računa o uslikanim spomenicima.

“Neko je u jednom hrvatskom časopisu napisao kako dolazi ludi momak iz Evrope da fotografiše dokaze naše zaboravljene prošlosti... i da sam veoma, veoma čudan”, izjavio je Kempenaers.

Ovaj fotograf diplomirao je na odseku za film i fotografiju Akademije umetnosti u Gentu, gde je 2012. godine završio i postdiplomske studije. Više informacija o njegovom radu, kao i fotografije jugoslovenskih spomenika, možete pronaći OVDE. Izložba njegovih radova u londonskoj galeriji "Breese Little" biće otvorena do 13. jula.

PROČITAJTE: Komunistički spomenici kao iz budućnosti.

izvor

[Ovu poruku je menjao valerijan dana 19.06.2013. u 22:41 GMT+1]
[ deerbeer @ 19.06.2013. 22:20 ] @
Citat:

Jugoslovenska kultura posle drugog svetskog rata.u kojoj je slavljena sloboda i anti fasizam.

Ne samo to , nego i pocast poginulima u to ime. Ali danas ova "moderna umetnost" to tretira kao slavljenje komunizma i diktature,
pa je zato i palo sve u zaborav. Nek obidju Rusiju da vide spomenike iz tog vremena pa nek se uvere kako se sopstvena istorija ceni i postuje...

[ dule_ns @ 20.06.2013. 10:10 ] @
Sloboda za koga i od koga?
[ ZaMpA @ 20.06.2013. 11:43 ] @
Sloboda za tvoju babu od gasa u logoru, zar ne?
[ Java Beograd @ 20.06.2013. 11:46 ] @
Mešati socijalizam, soc-realizam, socijaltističke moćnike sa antifašističkom borbom je glupost. Još je veća glupost umanjivati vrednost otpora fašizmu zbog kasnijih istorijskih promašaja socijalzma.

Koliko ima evropskih naroda koji su se aktivno suprotstavili Hitleru ?
[ milivoje t @ 20.06.2013. 12:55 ] @
Citat:
Java Beograd
Koliko ima evropskih naroda koji su se aktivno suprotstavili Hitleru ?

mnogo i vecinom su to narodi iz zapadne evrope, nazesce su se borili u filmovima i tv serijama.
[ dule_ns @ 20.06.2013. 12:58 ] @
Citat:
ZaMpA:
Sloboda za tvoju babu od gasa u logoru, zar ne?


Ne. Oćeš da kažeš da bi moja baba završila u logoru da je partizani nisu spasili?
[ Igor Gajic @ 20.06.2013. 13:09 ] @
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0...%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

Nadam se da znas za spomenik na strandu...
[ deerbeer @ 20.06.2013. 13:13 ] @
Citat:
dule_ns: Ne. Oćeš da kažeš da bi moja baba završila u logoru da je partizani nisu spasili?

Ne nego bi tvoj otac verovatno zavrsio u logoru da nije slomljen fasizam , tako da verovatno ni ti ne bi ni imao cast da kuckas sad ovde ovakve gluposti ...
Totalno nebitno da li su je spasili partizani ili vikinzi ....

[ dule_ns @ 20.06.2013. 13:26 ] @
Pa pazi pradeda mi je završio u jednom drugom logoru, doduše na kraju je izašao iz njega. A zamisli, gle čuda, taj drugi logor je bio pod vlašću oslobodilaca. A imao sam rođaka koji su završili i u logorima onih prvih (ustvari bio je to prislini rad al ne menja mnogo poentu osim da nije korišten gas).

Tako da, zamislite, nisu ni oslobodioci svima doneli slobodu (osim što su voleli da oslobađaju tuđa materijalna bogatsva, e sad po nekog oslobode i života ili par godina života, bože moj, revolucija je u pitanju).
[ milivoje t @ 20.06.2013. 14:11 ] @
sistem se borio protiv svojih protivnika na prljav nacin, ma nije valjda ?? dule to znaju i ptice na grani.
ali to je offtopic u temi o spomenicima zrtvama fasizma i borcima koji su dali zivote boreci se protiv te posasti.

ako o necemu treba pricati u ovoj temi, to je o zaboravu i sistemskom zatiranju secanja na stradanje i borbu. gotovo svaka srpska varos zapadno od Drine je dozivela klanje u rangu novosadske racije i gore...svaka varos je dala vise boraca nego pojedine evropske drzave pobednice...

o nasem ustanku protiv fasizma i oslobodilackoj borbi, najmasovnijoj u Evropi, sa vecim nadahnucem pricaju saveznicki vojnici nego mi, koji zaboravom pljujemo po zrtvama nasih oceva...

[ dule_ns @ 20.06.2013. 14:29 ] @
Citat:
milivoje t: ...

o nasem ustanku protiv fasizma i oslobodilackoj borbi, najmasovnijoj u Evropi, sa vecim nadahnucem pricaju saveznicki vojnici nego mi, koji zaboravom pljujemo po zrtvama nasih oceva...

Pa naravno da "saveznici" pričaju sa nadahnućem kad smo poturili svoja leđa.

A ako hoćeš nadahnutu priču, raspitaj se na primer malo po Sremu šta ljudi misle o narodnom heroju Marku Peričinu Kamenjaru.

A ja ne pljujem po žrtvama, mene samo zanima ona bajka o slobodi.
[ milivoje t @ 20.06.2013. 15:58 ] @
ne pricam o saveznickim politicarima, vec obicnim borcima i njihovim potomcima koje sam igrom slucaja kroz posao upoznao...rusi, britanci i amerikanci - obicni ljudi, obicni borci, sa strasnim postovanjem su pricali o nasoj borbi.

ne znam o kakvoj bajci pricas, ono sto su komunisti radili kapitalistima, kapitalisti su radili komunistima pre tog rata. progonili, trpali po zatvorima, zakonom zabranjivali, cak i kada su pobedjivali na izborima, a onda je batina promenila vlasnika uz blagoslov svih velikih sila...
al to nije tema.

ako pricas o srbima, jesmo stradali, ali moglo bi se reci da nismo imali izbora.
posebno zapadni srbi u NDH. kao sto jevreji nisu birali da idu u nemacke gasne komore, tako ni srbi nisu birali idu na klanje u hrvatske logore...
[ valerijan @ 20.06.2013. 20:45 ] @
Citat:
deerbeer:
Citat:

Jugoslovenska kultura posle drugog svetskog rata.u kojoj je slavljena sloboda i anti fasizam.

Ne samo to , nego i pocast poginulima u to ime. Ali danas ova "moderna umetnost" to tretira kao slavljenje komunizma i diktature,
pa je zato i palo sve u zaborav. Nek obidju Rusiju da vide spomenike iz tog vremena pa nek se uvere kako se sopstvena istorija ceni i postuje...


Koja to Moderna umetnost i kako to ona i šta to ona tretira?

Citat:
Java Beograd:
Mešati socijalizam, soc-realizam, socijaltističke moćnike sa antifašističkom borbom je glupost. Još je veća glupost umanjivati vrednost otpora fašizmu zbog kasnijih istorijskih promašaja socijalzma. Koliko ima evropskih naroda koji su se aktivno suprotstavili Hitleru ?


Šta je na ovim spomenicima Socrealizam? Forma? Materijal?


[Ovu poruku je menjao valerijan dana 20.06.2013. u 23:23 GMT+1]
[ Nikola M @ 21.06.2013. 02:34 ] @
Kako vreme odmice, sve vise uvidjam da je juga bila ozbiljna avangarda i stvarno kul zemlja u datom istorijskom trenutku i prostoru.
[ Java Beograd @ 21.06.2013. 07:05 ] @
Citat:
valerijan: Šta je na ovim spomenicima Socrealizam? Forma? Materijal?
Pa to i kažem. Ovo su spomenici borbi protiv okupatora, borbi protiv fašizma. Takvi su kakvi su. Kažem: ne treba umanjivati značaj oslobodilačkog pokreta zbog toga što je posle njega došao režim, onakav kakav je došao.
[ dule_ns @ 21.06.2013. 08:08 ] @
Citat:
milivoje t: ne pricam o saveznickim politicarima, vec obicnim borcima i njihovim potomcima koje sam igrom slucaja kroz posao upoznao...rusi, britanci i amerikanci - obicni ljudi, obicni borci, sa strasnim postovanjem su pricali o nasoj borbi.

ne znam o kakvoj bajci pricas, ono sto su komunisti radili kapitalistima, kapitalisti su radili komunistima pre tog rata. progonili, trpali po zatvorima, zakonom zabranjivali, cak i kada su pobedjivali na izborima, a onda je batina promenila vlasnika uz blagoslov svih velikih sila...
al to nije tema.


ako pricas o srbima, jesmo stradali, ali moglo bi se reci da nismo imali izbora.
posebno zapadni srbi u NDH. kao sto jevreji nisu birali da idu u nemacke gasne komore, tako ni srbi nisu birali idu na klanje u hrvatske logore...


Boldovano, apsolutno se slažem al' ja i kažem da ne treba uzdizati borbu za vlast i predstavljati je kao neko značajno civilizacijsko dostignuće.
[ HeYoo @ 21.06.2013. 14:33 ] @
Niko ne uzdize borbu za vlast vec ljudi ukazuju na to da je potrebno ukazati postovanje poginulima. Sigurno da velika vecina poginulih u tim bitkama nije krenula u borbu za fotelje. Da li su ustanci bili dobri za Srbiju ili ne sa ove vremenske distance mozes suditi ali to nikako ne moze da baci senku na ljude koji su dali svoj zivot. Slicno se danas prica i o cuvenom iskrcavanju na Normandiju. Sasvim je ocigledno da je tamo potpuno bespotrebno izginulo mnogo vise ljudi nego sto je moralo ali NIKOM ne pada na pamet da pisa (ili postavi antenu za GSM) po spomenicima dignutim u slavu ljudi koju su ostavili zivote po plazama.

Odnos prema poginulima, apsolutno odsustvo postovanja i dzukacki mentalitet ljudi s ovih prostora su samo dokaz da zasluzujemo ono sto nam se dogadja svakih 50godina.
Ti spomenici, koliko vidim nemaju u sebi ni trunku ideologije, nemaju dodirnih tacaka sa socrealizmom, poseduju umetnicku vrednost. Ne razuem zasto bi iko imao problem s njima.
[ valerijan @ 25.01.2014. 16:12 ] @
Citat:
CNN: Titovi spomenici među najružnijima na svetu

Američka TV mreža CNN objavila je na svom internet portalu listu "najružnijih spomenika na svetu", među kojima su se našli i spomenici u bivšoj Jugoslaviji iz ere Josipa Broza Tita.

"Spomenici koje je naručio bivši jugoslovenski diktator Josip Broz Tito šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, da bi obeležio mesta bitaka iz Drugog svetskog rata, jesu brutalne betonske skulpture koje su opstale i na udaljenim lokacijama širom bivše države", tvrdi CNN.

Kako navodi američka mreža, Titovi spomenici "liče na porušene sovjetske stambene blokove zaglavljene na poljani", ali, "ako ništa drugo, označavaju odlazak ratnih memorijala jahača na konjima, sa kitnjastim šeširima"...

plus:

Uprkos tvrdnjama CNN-a, spomenici koji su širom regiona podignuti za vreme postojanja SFRJ mnogima služe kao inspiracija.

Tako su fotografije ovih spomenika donele veliku slavu fotografu Janu Kempenaersu, koji je imao izložbe širom Evrope. I američki reditelj Kejleb Vencel-Fišer bio je zadivljen ovim futurističkim zdanjima, pa je njima posvetio posebno mesto u svom debitantskom filmu, naučno-fantastičnom ostvarenju "Sankofa".

izvor i nastavak teksta o tzv. najružnijim spomenicima


^ dokolica...

Vest o Janu Kempenaersu sam već provukao kroz ovu temu: http://www.elitemadzone.org/p3312268

A o filmu:

Citat:
SFRJ spomenici inspiracija za SF film

Prvi trejler naučnofantastičnog filma "Sankofa" predstavljen je protekle sedmice, a kao jedna od glavnih inspiracija za ovo ostvarenje poslužili su brojni komunistički spomenici rasuti širom bivše SFRJ.

Nakon što je uništilo svoju planetu, čovečanstvo je napustilo Zemlju i uputilo se ka Titanu, Saturnovom mesecu. U pitanju je najveći mesec te planete, jedini nama znani mesec koji ima gustu atmosferu i, uz Zemlju, jedino nebesko telo za koje je uočeno stalno prisustvo tečnosti na površini.

Na tom putu jedan od brodova je uništen, i to upravo onaj brod koji je nosio "Arhiv planete Zemlje". Da sve bude još tragičnije, putnici koji su stigli do Titana počinju da gube pamćenje zbog tamnošnjih uslova života. Kako njihova sećanja počinju da blede, sve nade za preživljavanje položene su u jednu osobu koja treba da bude poslata nazad na Zemlju. Njen zadatak je da prikupi dovoljno znanja koje je čovečanstvo vekovima sticalo i vrati ih ljudima na Titanu.

"Glavna junakinja filma je upravo žena koja je poslata nazad na našu planetu", objašnjava za B92 reditelj filma "Sankofa" Kejleb Vencel-Fišer. "Međutim, na putu ka planeti ona otkriva veliki plutajući sanduk, deo uništenog broda na kom se nalazio 'Arhiv planete Zemlje'. Pronađeni deo sadrži filmove, fotografije i ostale zabeležene uspomene jednog od stanovnika Zemlje. Što više bude tragala po njegovim sećanjima, to će naša junakinja sve više preispitivati svoju misiju i njen cilj."

Reditelj Vencel-Fišer prvi put je otkrio komunističke spomenike podignute širom SFRJ pre tri godine. Tada je imao priliku da vidi fotografije Jana Kempenaersa, fotografa koji je, takođe oduševljen neobičnim spomenicima, napravio sada već poznatu seriju foto-zapisa.


"To je bilo pre tri godine i odmah sam bio fasciniran tim tvorevinama", priča reditelj. "Kada sam se preselio u Berlin, shvatio sam da me od Balkana deli veoma kratak let. Uštedeo sam nešto novca i kupio kartu za prvi slobodan let. Ono što me je posebno privuklo jeste činjenica da ovi spomenici izgledaju kao da potiču iz drugog sveta."

Tako je počela njegova kratka turneja po Balkanu. Prvi spomenik koji je posetio bio je onaj u Tjentištu, autora Miodraga Živkovića, podignut 1971. godine. Upravo je taj spomenik, priznaje Vencel-Fišer, sada sasvim siguran u to, na njega ostavio najjači utisak.

"Celo okruženje i ta dolina u kojoj je spomenik smešten nisu bili nalik ničemu što sam do tada video. Nisam imao ni ideju kolika je veličina tih spomenika u stvarnosti", zadivljeno priča reditelj dodajući da je tokom putovanja po zemljama bivše SFRJ posetio ukupno jedanaest spomenika. Upravo će snimci tih spomenika pdigrati jednu od ključnih uloga u filmu "Sankofa".

"Oni su pokretači jednog važnog razgovora o našim kolektivnim sećanjima, kako fizičkim tako i apstraktnim. Jedan od glavnih likova u filmu pokušava da postane deo posade koja putuje ka Titanu, ali kako bi osvojio kartu za taj put mora da da svoj doprinos 'Arhivu planete Zemlje'", objašnjava Vencel-Fišer. "Njega će zaintrigirati upravo vaši spomenici i odabraće baš njih kao glavne aktere svojih zapisa. Njegove snimke pronaći će glavna junakinja filma u onom odvojenom sanduku sa početka priče."

Vencel-Fišer je novac za snimanje filma sakupio putem sajta Kikstarter, gde je predstavio svoj dosadašnji rad i ideju za film "Sankofa", i sakupio željenih 15.000 dolara. Priznaje da je veliki deo novca ipak dobio kroz donacije prijatelja i porodice.

Snimanje filma počelo je u martu 2013, do sada je kompletiran i montiran ceo materijal, a ostala je još montaža zvuka i korekcija boja. Za dodatne postprodukcione radnje reditelj je pokrenuo još jednu kampanju za prikupljanje donacije, ovoga puta na sajtu Indi-go-go, a nedavno je predstavio i prvi promotivni trejler.

Planovi za bioskopsku distribuciju filma još uvek nisu izvesni. Ipak, sasvim je sigurno da će se film prikazivati na nekoliko evropskih festivala, a posebnu projekcije, navodi reditelj, planiraju i za BiH, Srbiju i Hrvatsku.

Sankofa - Official Trailer

plus:

Kejleb Vencel-Fišer je američki reditelj i muzičar, koji se nakon školovanja i rada u Sijetlu, Mineapolisu, Albukerkiju i Njujorku, preselio u Berlin i tu počeo da gradi svoju dalju filmsku karijeru. Studirao je i audio-inženjering i produkciju zvuka u Nuzičkoj školi "Meknali Smit". Njegovi radovi, koji se mogu videti na sajtu Supernormals.org, emitovani su na televizijskim kanalima MTV, Canal +, IFC.com, kao i na festivalu dokumentarnih filmova "Silver doks film festival".

izvor


dodatak br. 2:

Citat:
Komunistički spomenici kao iz budućnosti

Postoje stotine spomenika razbacanih po brdima, ruralnim i zaboravljenim predelima na području bivše Jugoslavije. Nekada su bili svedočanstva hrabrih ljudi, dece, vojnih veterana, patriota i narikača koje su izgubile porodice u Drugom svetskom ratu, a sada su veoma retko posećeni.

Ove strukture su uglavnom bile naručene od strane Josipa Broz Tita 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, kako bi neka masta bitaka iz Drugog svetskog rata ostala upamćena (Tejntište, Kozara i Kadinjača), ili mesta na kojima su se nalazili koncentracioni logori (Jasenovac i Niš).

Dizajnirali su ih razni skulptori (Dušan Džamonja, Vojin Bakić, Miodrag Živković, Jordan i Iskra Grabul, između ostalih) i arhitekte (Bogdan Bogdanović, Gradimir Medaković...). tokom 80-ih godina, ovi spomenici su privukli milione posetilaca godišnje, pogotovo mladih pionira u cilju patriotskog obrazovanja.

Nakon raspada devedesetih godina, spomenici su uglavnom potpuno napušteni a simbolična značenja su zaboravljena. Mnogi od njih izgledaju kao iz Tomorrowland dela u Diznilendu.

Belgijski fotograf Jan Kempenaers je putovao mnogim balkanskim zemljama prošle decenije i zabeležio je većinu ovih monolita kamerom. Nekoliko desetina njih je objavio u svojoj knjizi koja se zove jednostavno "Spomenik". http://www.ascmag.com/blog/2011/02/28/spomenik

Od 2006-2009. Kempenaers je putovao po bivšoj državi (Hrvatska, Srbija, Slovenija, Bosna i Hercegovina) uz pomoć mape iz 1975.

Njegove fotografije pokreću pitanje da li ove skulpture mogu da ožive ponovo samo kao skulpture? Sa jedne strane, u stanju u kom se nalaze i institucionalni zaborav i neodržavanje, možda otežavaju taj zadatak. Ali sa druge strane, i dalje su neverovatno lepi iako su izgubili simbolično značenje.

Najčešće su građeni od betona u takozvanom stilu brutalne umetnosti jer su stvoreni da traju i da ostanu svedoci Jugoslavije. Međutim, istorijske rane nikada ne zacele, nastavljaju da se šire i da iznova krvare.

Državu je na okupu čuvao harizmatski vođa, doživotni predsednik, maršal Josip Broz Tito, koji je pokušavao da izgladi postojeće etničke i religiozne sukobe koji su izdanci Drugog svetskog rata.

U toku njegove 35-godišnje vladavine su nastali svi ovi spomenici. Uglavnom su se pojavljivali u ruralnim predelima, na mestima kojia su slabo nastanjena i koja neće nositi teške uspomene na posledice surovih sukoba. Brojni su podignuti na grobljima u znak sećanja na stradale i postali su simbol nacionalne tuge i gubitka.

izvor


[Ovu poruku je menjao valerijan dana 25.01.2014. u 18:07 GMT+1]
[ Lavlja_Jazbina @ 25.01.2014. 18:18 ] @
Citat:
CNN: Titovi spomenici među najružnijima na svetu

To je najpre umetnost,a ona ne moze biti ruzna.Mislim da u zakon fotkama je postavljen serijal tih spomenika.
[ bakara @ 25.01.2014. 18:49 ] @
Bas tako... stvarno ne znam koji bi tu spomenik odvojio kao najruzniji?
Druga mocna stvar je i utisak kakav ostavljaju kada u nekoj nedodjiji naidjete na neku od takvih grdosija.
[ Lavlja_Jazbina @ 25.01.2014. 19:00 ] @
Citat:
Druga mocna stvar je i utisak kakav ostavljaju kada u nekoj nedodjiji naidjete na neku od takvih grdosija.

Evo da nadovezem na ovo sto si rekao iz licnog iskustva.23,00h Avala,Spomenik Neznanom Junaku.Da se najezis pored onih skulptura.

Sta sam trazio u to vreme gore?Pa pre jedno 14 godina pao sneg i da prodjem prvi autom, kao reli fazon.
[ valerijan @ 26.01.2014. 13:41 ] @
Izbor iz knjige: Nacionalni park Sutjeska, bigz 1985

a) Simbolika znamenja Sutjeske (01-04; arh. Mihajlo Mitrović)
b) Spomenici i spomen obilježja (05-06; Pavle Ljumović)

.....

[Ovu poruku je menjao valerijan dana 26.01.2014. u 15:16 GMT+1]
[ valerijan @ 21.10.2014. 18:34 ] @
Emisija o Kragujevcu na RTS 2. Sada.
[ član @ 22.10.2014. 12:28 ] @
varijacija na temu... evo kako su Madjari od komunistickih spomenika, napravili kapitalisticko dobro: http://www.mementopark.hu
Umesto da pretope stare spomenike, oni ih doneli na jednu lokaciju i napravili svojevrstan muzej na otvorenom, turisticku atrakciju :)
[ Java Beograd @ 22.10.2014. 13:22 ] @
Žalosno je što se tu mešaju dve stvari, koje ne bi trebale da se mešaju:
a) antifašistička borba, otpor okupatoru, borba za oslobođenje zemlje
b) komunizam, Tito, partija

Mi, kao država Srbija i kao srpska nacija treba da budemo ponosni na našu antifašističku borbu i na naš doprinos u II Svetskom Ratu ! I treba da negujemo i održavamo sve spomenike koji se tiču toga. E sad, ovo drugo, to je naravno druga priča.

Pusti ti Mađare. Oni su bili na strani Trojnog pakta, i oni niti nemaju spomenike koji ovekovečuju antifašističku borbu (koju antifašističku borbu ?!). Imaju (imali su) samo spomenike, nametnute od strane SSSR-a koji slave komunizam.
[ valerijan @ 22.10.2014. 16:31 ] @
Krvavo brojanje (rts2). Tri dana pakla u životu jednog grada. Kragujevac, 19., 20, i 21. oktobar 1941. godine.

[ Ivan Dimkovic @ 22.10.2014. 18:57 ] @
Citat:
Java Beograd:
Žalosno je što se tu mešaju dve stvari, koje ne bi trebale da se mešaju:
a) antifašistička borba, otpor okupatoru, borba za oslobođenje zemlje
b) komunizam, Tito, partija

Mi, kao država Srbija i kao srpska nacija treba da budemo ponosni na našu antifašističku borbu i na naš doprinos u II Svetskom Ratu ! I treba da negujemo i održavamo sve spomenike koji se tiču toga. E sad, ovo drugo, to je naravno druga priča.

Pusti ti Mađare. Oni su bili na strani Trojnog pakta, i oni niti nemaju spomenike koji ovekovečuju antifašističku borbu (koju antifašističku borbu ?!). Imaju (imali su) samo spomenike, nametnute od strane SSSR-a koji slave komunizam.


+1.

Uzevsi u obzir da je Uzicka republika, recimo, bila prva oslobodjena teritorija u WWII Evropi (doduse, na kratko) to je svakako istorijski vrlo vredna stvar koju bi drzava trebala da istakne.

E sad, sto se ponosa tice, to je vec individualna stvar i vise filozofsko pitanje. Ja licno ne mislim da neko moze opravdano da se ponosi sa necim na sta nije imao uticaj tj. neko ko je danas rodjen nikave veze niti doprinose sa WWII nema ali razumem da ima razlicitih stavova tj. da je dominantan stav da je opravdano ponositi se sa etnickom pripadnoscu, drzavom u kojoj je osoba rodjena, delima predaka i sl. kategorijama na koje osoba koja se ponosi nije imala uticaj ali smatra da ima razloga da se ponosi.
[ VlaK @ 22.10.2014. 21:17 ] @
Bio sam par puta na Batini u Hrvatskoj. Tamo je spomenik, ko ne zna, a sa naše strane je muzej Batinske bitke. Spomenik je super očuvan, trava pokošena, sve sređeno, nigde smeća, radi osvetljenje. A sa naše strane ruiniran muzej, sa pokradenom postavkom. Razbijeni prozori. Ruglo jedno od betona, koje smrdi na fekalije. A lepo je taj muzej nekada izgledao.
[ Lavlja_Jazbina @ 06.06.2016. 22:38 ] @
Prolazim 100x i ajde da stanem i slikam na brzaka.Stragari,e sad kome je spomenik podignut nisam prilazio a sledeci put cu

i to slikati.Ima valjda na googlu.

[ dragoslav.b @ 07.06.2016. 00:54 ] @
"Naše je dostojanstvo
ljigava kišna glista!
Marame crne ne vidimo,
crn nam obraz ne smeta,
grobova svojih se stidimo
stid nam je najmanja šteta,
i djecu svoju
bez stida u oči gledamo,
jer i nas se očevi stide....."

Što se tiče naše istorije, sve rečeno u par stihova....
[ 7.scena @ 07.06.2016. 22:07 ] @
Citat:
milivoje t:

Ko je ikad pogledao provodno tkivo biljke kroz mikroskop, video je ovaj spomenik :D. Da li je koincidencija ili je Bogdanović okom zakačio neki biološki atlas, ko će znati.
Spomenici su fantastično dobri. Malo ko je u istoriji imao takvu slobodu i finansije da pravi nešto monumentalno, potpuno nekomercijano i apstraktno.

Ali da se ne lažemo spomenici su morali biti takvi. Mi smo u okviru jugoslovenskog društvenog inženjeringa morali da obeležavamo bitke, pobede i logore apstraktnim spomenicima i praznicima, sve u cilju nacionalne i političke korektnosti, nasuprot realnosti II sv. rata.

Danas Evropa može da slavi zajedničke istorijske praznike, ali je prvo morala da raščisti sa istorijom, kazni fašiste, namiri žrtve, jasno se odredi prema krivcima i napravi mir. Pusti da prodje dovoljno vremena i da se iskreno svi nadju na istoj strani.

Kod nas je sve to pokušano bez pravog osvrta na krivce, bez jasnog definisanja žrtava, bez pravih kazni, prikrivajući zločine i praveći lažne simetrije izmedju naroda Jugoslavije u ime kohezije koja nije uspela. Prebrzo, na silu, filovano lažima, logično neuspešno.

Nisu u Aušvicu pobijeni Poljaci i Nemci, iako su žrtve bile državljani Poljske i Nemačke, a zlikovci nisu neki naci okupatori. Na "trulom" zapadu stvari se zovu pravim imenom, pobijeni su Jevreji, spomenici nose njihova nacionalna i verska obeležja, a zlikovci su Nemci i Nemačka.
A danas Nemci jesu odredjeni prema tom vremenu kako treba.

Kod nas bezlični spomenici kriju istinu da su žrtve bili civili Srbi i Jevreji, da su zlikovci bili Hrvati i Nemci, sa njima Bošnjaci, Madjari, Bugari, Albanci i Italijani, a ostalo su bile statističke greške u ukupnom zbiru jugoslovenskog holokausta. Antifašisti su pre svega bili Srbi, dok su ostali dočekali naciste cvećem, shodno tome se ponašali u ratu.

Ti predivni i moćni spomenici su izmedju ostalog uspomena na zataškavanja i greške koje su kumovale i poslednjem ratu i današnjem veličanju fašizma u ex Ju zemljama.

Umro je Bata Živojinović i na tv-u Valter brani Sarajevo od zlog Hansa, Krigera i Šulca, u stvarnosti Valter je branio Sarajevo od zlog Franje, Ante i Mustafe, jer su grad okupirale Ustaše - Hrvati i Bošnjaci koji su nemilice klali srpsko civilno stanovništvo tokom okupacije Sarajeva i okoline.


[ R A V E N @ 08.06.2016. 02:28 ] @
(Kad kažem "ljevica," "lijevo", mislim na marksizam, socijalizam, komunizam, maoizam, staljinizam, socijaldemokratiju...)

Znam da je prvi aksiom ovog foruma da se ne raspravlja o istoriji Jugoistočne Evrope (namjerno kažem "JI Evrope", jer je "Balkan" riječ koja je povezana sa zaostalošću), ali možemo o ovoj temi raspravljati "ohlađeno" i objektivno.

Ja se ne zanosim toliko emocionalno drugom Jugoslavijom i pored jake pozitivne priče o lijevoj politici ovdje u Bosni (a druga Jugoslavija je važan dio tu). Npr. "antifašizam" je, čini mi se, Staljinov termin i dosta se ponavlja i ovdje.

Mislim da će Bosna i Srbija, ako ikada hoće u Europsku Uniju, morati u svojim parlamentima usvojiti i onu, čini mi se da se zove, "Rezoluciju o Osudi Svih Totalitarnih Režima" i tu će biti pomenuto ono što se dešavalo 1945 g. (mapa je s Wikipedije).



Šta će uraditi lijevo orjentisani ljudi u Bosni kad ta stvar dođe na red? Dio njih će nastaviti istim kursom, samo će nekako naći način da "prevare" to pitanje.

Meni je jako ružno vidjeti da se ljudi u Bosni sjećaju tog perioda u pozitivnom svjetlu, pa idu glasati za lijeve političke grupe nadajući se da će "ljevica 21 vijeka" riješiti etnički konflikt ovdje. Nije ga mogao riješiti ni SKJ za 45 god., ne može ni nova ljevica zadnjih 26 god. A tu je, da ostavimo etnički konflikt po strani, i pitanje uspješnosti ekonomskih sistema zaznovanih na ljevici.

[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 08.06.2016. u 03:38 GMT+1]
[ Au197/79 @ 08.06.2016. 22:13 ] @
@7.scena: nije baš uvek tako, imaš u selu Drugovac kod Smederevske palanke spomenik pobijenim meštanima od strane četnika. Imaš i na Kopaoniku sa istočne strane kad se krene ka Brzeću spomenik na bitku u kojioj su partizani razbili četnike. Nije uvek Hans u pitanju.

Uzgred moj deda Hamid je Hercegovac koji je ratovao u 10. hercegovačkoj brigadi, u prvoj četi te brigade i ranjen je u Tovarniku pri proboju Sremskog fronta (po legendama u Srbiji tamo su samo Srbi iz Srbije ratovai i ginuli).
[ branko tod @ 09.06.2016. 06:29 ] @
Ali nešto slabo ima spomenika koji su direktno podignuti i obeleženi
kao mesta stradanja Srba po republikama bivše Jugoslavije . I ono
malo što ih je bilo su nestali. A zna se da nisu Nemci klali Srbe.
[ AstralPro @ 09.06.2016. 19:56 ] @


[ R A V E N @ 09.06.2016. 20:55 ] @
Nema potrebe da otvaram novu temu, ali na jednoj knjžici iz doba druge Jugoslavije koju imam piše "ŠTEDNO-KREDITNA ZADRUGA PENZIONERA S.O.J.". Šta je "S.O.J."?
[ Au197/79 @ 09.06.2016. 22:41 ] @
S.O.J = sa ograničenim jemstvom, verovatno kao danas DOO = društvo ograničene odgovornosti
[ Lavlja_Jazbina @ 29.06.2016. 21:08 ] @
Moram da se izvinem posto spomenik koji sam postavio iz Stragara nije spomenik partizanima neko tragediji koja

je te 1971 zadesila to mesto a nastradali su Djaci zajedno sa profesorom u sudaru vozova u Semizovcu kod Sarajeva .

Nisam nikad cuo za to mesto a i guglao sam ali je to stara informacija za novu tehnologiju pretrage.Da postavim ponovo

posto sam greskom postavio prvi put sa nedovoljno informacija.