Ponovljeni su eksperimenti sa mnogo kraćim impulsima i izdato je saopštenje:
http://press.web.cern.ch/press...ses/releases2011/pr19.11e.html
http://inspirehep.net/record/928153/files/
Amerikanci su zbog krize skinuli takve stvari sa budžeta,a zaposlene poslali na čekanje.Japanci kao treći po kvaliteti su izjavili da neće raditi taj eksperiment.Navodno tehnološki nisu dorasli CERN-u.
Tako da su trenutne prognoze da će TR važiti do 2014 kada će konačno biti ukinuta i izbačena iz upotrebe.

Nema pojma ne mogu da ocenim ali tu su negde

Pitanje je bilo postavljeno fizičarima, a ne zagađivačima foruma za fiziku.



Je li, a čija su to predviđanja? Tvoja? Čak i ako se ovo potvrdi, odstupanja eksperimenta od bilo kakve teorije zasnovane na Galilejevim transformacijama su mnooogo veća.

http://www.youtube.com/watch?v...g&index=9&feature=plcp

Predlazem ti da odgledas ovo.

Može li (molim) kakvog sažetog prevoda nabaciti se ovdje?
Nedeljko neće da prouči ni svoje vlastito , "Nedeljkovo vrijeme":

, niti hoće bar istraživati u svojoj struci smisao ovih jednakosti:

Iz onog što Kaku priča može se zaključiti da je eksperiment sa neutrinom imao grešku. Uzrok greške Kaku vidi u GPS odredjivanju rastojanja. Čak navodi primer zvezde udaljene desetine svetlosnih godina. Dolazak neutrina i dolazak svetlosti se vremenski poklapao (jedno su posmatrali Amerikanci a drugo Japanci). Pa kad na tako velikom rastojanju nema odstupanja u brzini pogotovo odstupanja u brzini svetlosti i neutrina nema u CERN eksperimentu. Odnosno taj eksperiment po Kaku-u ima sistemsku grešku.

Možemo li se, za sada, opredijeliti za stav:
Neutrini (kao materijalne čestice) i fotoni (kao kvanti energije) imaju istu, ili približno istu, brzinu prostiranja u prostoru.
Da li ovaj dio – „u prostoru“ – treba proširiti (dodavanjem atributa pojmu „prostor“) i preciznije opisati?

Različiti ljudi (pa i isti čovjek) u različita doba postojanja, u zavisnosti od (vlastitih ili tuđih) spoznaja o istom sadržaju mogu imati različita mišljenja (relativna objektivna i subjektivna shvatanja).

Hvala, Kandorus, na prijevodu – uz molbu:
Izborimo se i na ovom forumu za opredjelenje da – „sukob“ različitih (pa i „najneobičnijih“) mišljenja i shvatanja je poželjan i koristan za produbljivanje postojećih i kreiranje novih spoznaja.

Nije mi poznat ovako otvoren forum koji okuplja više „kvalitetnih posjetilaca“. Trenutna „ekipa istomišljenika“ poprilično guši, „nasilnim putem“, dobronamjerne neistomišljenike. Tu dogmatičnu ekipu treba „razbiti“, upristojiti, ukulturiti, obrazovati,...., ukazujući na korisnost „sukoba mišljenja“.

Nekada na ovom forumu aktivan učesnik, „Tomkeus“, trenutno radi na pisanju tekstova za wikipediju sr, ili „Marko Cetina“, ili „milankecman“, "fitopatolog",....(ima ih još), može svima biti za uzor kako se razgovara i o sadržajima o kojima nismo istomišljenici, i o kojima nemamo jednaka znanja i spoznaje.



_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 08.02.2012. u 05:09 GMT+1]}

Konacno je dat odgovor i na ovo kontraverzno pitanje, na zalost protivnika teorije relativnosti.

Čekaj, koliko ja vidim, na CERN-ovom sajtu piše ovo:



Dakle, pronađeni su kandidati za objašnjenje, ali su potrebni dodatni testovi za potvrdu.

Stiče se utisak da su ukapirali u čemu je problem i pripremaju teren za odstupnicu. Još ranije je Kaku tvrdio da je problem u GPS.

U stvari, moguće je da im je jasno od početka. Ali malo reklame radi podizanja budžeta nikad nije na odmet. Optički kabl im je "odstupnica", kobajagi "nije korektno funkcionisao".

Šteta što eksperiment (sada već izvesno) nije dao očekivane rezultate.

Tipujem da će i nakon majskog eksperimenta biti potrebni "novi eksperimenti".

"Relativistički efekti se događaju kad se neko tijelo kreće nekom brzinom. Na tijelo koje miruje relativnost se ne odnosi. Dakle, teorija relativnosti kaže da će se tijelu koje se kreće nekom brzinom, pojednostavljeno:

a) povećati masa
b) skratiti (usporiti) vrijeme
c) skratiti duljina

POVEĆANJE MASE

Krenimo od mase. Ukratko: ako neko tijelo u stanju mirovanja ima masu m₀, kad se to tijelo pokrene brzinom v, njegova masa će porasti i iznosit će



Drugim riječima, ako kamen koji ste stavili na vagu i izvagali ima masu od jednog kilograma, onog trenutka kad ga bacite nekom brzinom, to jest kad prestane mirovati i počne se kretati, njegova masa će porasti."
--------

Meni jeste važno da se ovakvi sadržaji ispravno shvataju i ispravno tumače. "Borac protiv astrolagarija" bi autoru linkovanog teksta trebao "očitati lekciju"!
Također mi je važno da se čestica (koja ima masu) može kretati brzinom veoma bliskoj po veličini brzini svjetlosti u vakuumu.
--------
Edit: Sljedeći dio (navedenog autora u gornjem linku) mi se dopada:


SVE JE RELATIVNO

"Najlogičnije pitanje koje se ovdje može postaviti je: kakve će posljedice osjetiti onaj kojemu se povećala masa zato jer se sada, umjesto 80 kg, odjednom udebljao na više od 100 kg? Odgovor je: nikakve, i to zato jer on to povećanje mase ne primjećuje. Štoviše, ako zamislite dva svemirska broda koji jure jedan prema drugome svaki brzinom od 200.000 km/s (kolika je njihova relativna brzina?), dok se budu mimoilazili, njihove posade će dovikivati jedna drugoj: "Vama se povećala masa!" "Ne, vama se povećala masa!" "Ne, VAMA se povećala masa!" "Ne, VAMA se povećala masa..." i tako dalje, dok ne izađu iz dameta svojih radio-odašiljača. I tko je od njih u pravu? Teorija relativnosti kaže: svi i nitko. Prije svega, pitanje je pogrešno postavljeno; svaki promatrač koji se kreće u odnosu na nekog drugog ima svoj sustav promatranja koji se kreće zajedno s njim. U tom sustavu on miruje, a svi ostali se gibaju. U tom sustavu, njegova masa je jednaka masi mirovanja, a masa svih ostalih, koji se gibaju, je povećana. U tom sustavu njegovo vrijeme teče normalno, a vrijeme svih ostalih je usporeno. Naravno, drugi promatrač će isto to misliti za sebe, i, opet, možete se zapitati, tko je od njih u pravu? Odgovor je opet: svi i nitko, jer po teoriji relativnosti, ne postoji apsolutna masa, ne postoji apsolutno vrijeme i ne postoji apsolutni prostor. Sve ove veličine mogu se izmjeriti samo relativno u odnosu na nekog promatrača, i točka gledišta (sustav promatranja) tog promatrača nije ništa manje točna nego točka gledišta (sustav promatranja) bilo kojeg drugog promatrača koji se giba nekom drugom brzinom.

Zato se ova teorija i zove Teorija relativnosti."
--------
Samo bih dodao: Postoji i relativna istina!

_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 24.02.2012. u 16:59 GMT+1]}

Ne znam o kakvoj se astrolagariji radi. Misliš da je Kaku nešto izmislio?

Jedan od bivših moderatora ovog foruma na svom sajtu napisao da je "borac protiv astrolagarija na internetu"!
U to vrijeme njegovog moderiranja ismijavali me zbog moje izjave - nema promjene mase tijela promjenom njegove brzine kretanja! Sadašnji moderator je, također, reagovao na takvu moju izjavu - zaključavanjem teme i ....išao da traži originale dokumenata na koje sam se pozvao ("Raste li masa sa brzinom tata?").

Na primer?

Nema primera. Ili možda ima, ali "pojela maca jezik", osim ako u reči mnooooooooooooooogo"
to slovo "o" napisano više puta služi kao primer i dokaz.

Kakav primer hoćeš. Protoni se ubrzavaju na 98% brzine svetlosti u LHC-a i teorija relativnosti radi. Anihilacija para elektron-pozitron pravi gama foton i obrnuto - gama foton odgovorajuće enrgije daje par elektron pozitron. Objasni Galilejevim transformacijama energiju dobijenu u nuklearnim reakcijama fuzije i fisije. Objasni bilo koji efekat kojim se dokazuju STR i OTR na neki drugi način.

A sad ti objasni kakve to veze ima sa bilo kojim transformacijama.

Stvarno ne znaš?

Da li si ikada video
Ovoga nema ako posmatraš svet preko Galilejevih transformacija. Taj rezultat može samo da se dobije ako važe formule za relativističko vreme i brzinu.
Bez relativističke korekcije sata GPS bi grešio 300m, a ovi tvrde da neutrini preteknu fotone za 60m na tom putu ne kojem je merena njihova brzina...

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 29.02.2012. u 10:28 GMT+1]}

Video sam pa šta?

Kakve to veze ima sa transformacijom koordinata?

Ko ti je rekao da je to relativistička korekcija.

Ja ne znam da li ti mene zafrkavaš ili je nešto drugo u pitanju.

Ako treba u jednoj kratkoj rečenici da sumiraš STR, odnosno OTR, šta bi ti rekao, šta su to donele ove dve teorije?

STR: Ekvivalencija mase i energije, tj. dopuna zakona o održanju mase i zakona o održanju energije
OTR: Gravitaciona i inercijalna masa (tela u mirovanju) su jednake.

Na youtub-u možeš da pogledaš seriju jako dobrih klipova o teoriji relativnosti. Ono što sam poslednje pogledao, je:



Pogledaj, dalje na wiki: Bertozzi experiment

Evo slike na kojoj je crvenom bojom predstavljena zavisnost kvadrata brzine od kinetičke linije po klasičnoj mehanici, zelenom linijom relativistička predviđanja, a plavom rezultati Bertozzijevog eksperimenta:




Ako budeš odlučio da pogledaš snimak, samo da napomenem da Ozmoroid (autor snimka), kada izvodi jednačine, za brzinu v podrazumeva da je u pitanju, u stvari u/c, tj. brzina relativna u odnosu na brzinu svetlosti čime malo pojednostavljuje izraze. Čisto da te ne zbuni to što za Doplerov efekat kaže da je promena frekvencije 1+v i 1-v. U stvari, radi se o 1+u/c i 1-u/c...

Edit: Ispravio sam slovne greške koje sam u međuvremenu primetio...

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 01.03.2012. u 11:21 GMT+1]}

Da odgovorim i na Sprečine komentare:

Trenutno nije poznato da li neutrino ima masu ili je nema. Ne postoji ni jedan eksperiment kojim je izmerena masa neutrina. Nagađa se da mu masa može biti oko 0,3 eV. Za poređenje, masa elektrona je veća za više od milion puta, tj. oko 0,5 MeV. Ako elektrone možemo da ubrzamo na 99,9% c, ne vidim neki problem da neutrino može da dostigne, sa svojih 0,3 eV mase i 99,999999% c. Ako nema masu, jedina brzina kojom može da se kreće je c...

Samo mi reci kako su ustanovljene vrednosti brzina, unete u dijagrame, koje postiže neka ubrzavana čestica.
Usput da kažem da nisi rekao ni koja je to čestica ni u odnosu na šta postiže brzinu.

U pitanju su bili elektroni ubrzani u linearnom akceleratoru. Brzina se merila tako što je mereno vreme koje je elektronima sa poznatom energijom bilo potrebno da pređu rastojanje od 8,4 m od akceleratora do mete - diska od aluminijuma.

Evo slike Bertozijevog rada u kojem ima i slike aparature: http://spiff.rit.edu/classes/p.../lectures/relmom/bertozzi.html

Meni se čini da linearni akceleratori moraju imati ograničenje u postizanju velikih brzina.
Evo zašto: Ako pojačamo polje koje ubrzava elektrone onda će se oni manje vremena
zadržati u akceleratoru koji ima neku određenu dužinu. A postizanje neke velike brzine
zavisi od trajanja ubrzavanja.
Takođe i dužina linearnog akceleratora ima umanjenu ulogu iz istog razloga. Potrebni su
zato što duži akceleratori da bi ubrzavanje moglo da traje dovoljno dugo.
Dakle svaki akcelerator ima ograničenje u postizanju maksimalne brzine, a to se onda
pripisuje relativističkom efektu što nije tačno.

Ovaj Bertozzijev eksperiment mi je nejasan utoliko što nisam razumeo kako se konstatuje
kolika je postignuta kinetička energija elektrona.

Energija se meri kalorimetrom. Meri se promena temperature mete. Inače eksperiment je iz 1964. godine i tada su izmerena odstupanja od 10% u odnosu na teorijska predviđanja. Kao i sva otkrića u nauci, rezultat su proverile hiljade istraživača i potvrdile Bertozijeve rezultate. Eksperiment je toliko jednostavan za današnje uslove da na većini boljih fakulteta studenti rade ovaj isti eksperiment na laboratorijskim vežbama. Da ne pomeinjemo da se isti rezultati dobijaju i na mnogo ozbiljnijim akceleratorima od ovog linearnog koji je Bertozi koristio.

E to mi je malo sumnjivo. Kod tako velikih brzina ko zna šta se događa u sudaru elektrona i mete
t.j. da li se tu oslobađa i deo energije iz elektronskog omotača atoma mete ili nekako drukčije.
Kad kresneš kresivom o kremen neće uvek da sevne varnica - moraš da udariš jače, odnosno
brže tako da se kod većih brzina oslobađa energija (toplotna) koja nije kinetička i onda kad
sabereš te energije pretvorene u toplotnu dobijaš višak jer nije sva energija generisana brzinom.

Da STR objašnjava samo to, bilo bi sumnjivo. OK, STR jeste jedno rešenje, ali ne samo tog problema, nego i niza drugih. Recimo, nije poznata nerelativistička elektrodinamika koja bi bila u saglasnosti sa izvršenim eksperimentima (a Maksvel je do nje došao eksperimentalno). Takođe, ne postoji ni alternativno objašnjenje za rad nuklearnih elektrana itd.

Evo baze eksperimenata u vezi sa STR:

http://math.ucr.edu/home/baez/...Relativity/SR/experiments.html

Ja nisam znao za Bertozzijev eksperiment i učinilo mi se u prvi mah da je potvrda STR, ali kad se malo
razmisli - ne mora da bude. O rezultatima takvih i sličnih eksperimenata olako se sudi ne uzimajući u obzir
i druge uticaje izuzev onih koji idu u prilog želji eksperimentatora da dokaže ispravnost STR.

Na primer Michelson-Morley - ev eksperiment je upravo obrnut dokaz t. j. da su putevi svetlosti u njemu
pogrešno sračunati. STR ne može da isključi balistiku u potpunosti jer je neoboriva činjenica da svetlosni
impuls može da ima i translatorno kretanje koje se u STR negira ili ne uzima u obzir od slučaja do slučaja.

Paradoks kontrakcije dužine sam detaljno izložio, ali zagovornici STR različito reaguju i daju različita rešenja
tako da nema jedinstvenog rešenja ni za kontrakciju kao proces ni za centar kontrakcije ni za pređene
puteve.

Sagnacov efekt se može objasniti i na klasičan način premda mislim da ni jedan nije dobar.

Lorencove transformacije (prema Supeku) izvode se na osnovu nemoguće situacije. Kaže se da se emituje
zajednički svetlosni signal iz oba ishodišta koordinatnih sistema između kojih postoji relativno kretanje kada
im se ishodišta poklope. Ne kaže se, međutim, u kom sistemu se nalazi izvor tog signala odnosno koja je
njegova brzina.

Često se prikazuje sat na principu ponavljanja reflektovanja svetlosti između dva ogledala kao najjednostavniji
primer kako svetlost prelazi duži put kada se ta ogledala kreću što je direktan i očigledan napad na zdrav
razum i potpuno ignorisanje kretanja izvora svetlosti.

Ako se u akceleratorima može postići konstantno ubrzanje onda ne bi trebalo da bude teško sračunati koliko
vremena treba da neka čestica provede u njemu da bi postigla određenu brzinu i koliku dužinu bi trebalo da
ima , na primer, linearni akcelerator. Ako se postižu nadsvetlosne brzine, onda im odgovara i određena kinetička
energija, ali ako zabranjujemo takve brzine, onda se kinetička energija ne uklapa pa smo prisiljeni da kažemo
da je masa porasla.

O GPS-u je dosta rečeno, a korekcija rada satova koji nisu u jednakim uslovima je nužna jer satovi nisu
indiferentni na različite uslove.

Ja, naravno, ne mogu da kažem ništa o eksperimentima koje ne znam i čijoj analizi bi trebalo pristupiti
detaljnije nego što to čine pristrasni eksperimentatori i drugi površni komentatori rezultata eksperimenata.

U svakom slučaju verujem u takve "analize" jednako kao i u analize gore prikazanih eksperimenata i površnih
zaključaka.

Činjenica je, međutim, da relativisti jednostavno nisu spremni da odgovaraju na jednostavna pitanja i
novode složene procese u kojima nikom nisu poznati svi uticaji pojava i njihovih svojstava koji učestvuju
u tim procesima.

Što se MM eksperimenta tiče, po STR sasvim je svejedno da li se instrument "kreće" ili ne, jer svetlost u svim sistemima ima istu brzinu.

Što se Supeka tiče, reč je o jednoj sijalici koja miruje u koordinatnom početku jednog sistema, a pali se u trenutku poklapanja koordinatnih početaka.

Što se energije u akceleratorima tiče, čestica se ubrzava elektromagnetnom* silom. Nije teško izračunati zakon kretanja čestice u akceleratoru i koliku bi energiju trebalo da ima kad udari u metu. Ipak, ne uklapa se u klasičnu teoriju

*Kako li opisati elektromagnetnu silu u skladu sa Galilejevim transformacijama?

Da, za svaki od eksperimenata je moguće naći i drugo objašnjenje. Nije dovoljno da kažeš da postoji korekcija časovnika jer se nalaze u različitim uslovima, a da ne kažeš koji su to drugi uticaji i izvršiš proračun itd. Uzgred, STR nije dovoljna za GPS, već ti tu treba OTR. Takođe, možeš naći i drugu teoriju u koju se uklapaju svi ti eksperimenti. Međutim, da li će ta teorija biti jednostavnija, ako ne, onda moraš pronaći eksperiment u kome se njena predviđanja razlikuju od predviđanja STR, pa izvršiti taj eksperiment itd.

Ne možemo raspravljati o više pitanja odjednom. Najinteresantnije pitanje je ipak brzina svetlosti jer odatle je sve počelo.

Svetlost ima sopstvenu brzinu u odnosu na elementarni izvor u trenutku emisije i samo ta brzina ima vrednost c.
Detektor svetlosti ne interaguje sa svetlostima drukčijih brzina sve dok se uslov v_s = c ne ispuni.

Prema tome konstantnost brzine svetlosti nije njeno svojstvo već svojstvo detektora pa su bili iluzorni pokušaji
da se konstatuje zavisnost brzine svetlosti od relativnog kretanja između nje i detektora. Svi eksperimenti izvedeni
u tom cilju su, mimo naše želje i nastojanja, pokazali samo svojstvo detektora.

Bilo ovo tačno ili ne ipak se nije smelo ustvrditi da je odsustvo detekcije svetlosti sa drukčijom brzinom dovoljan
dokaz da takve svetlosti ne postoje.
Između dva sita različitih otvora može da prođe šljunak određene granulacije, ali to nije dokaz da ne postoje i veća
i manja zrna od veličine zrna te granulacije.
Ako trčimo pored voza onda u njega možemo uskočiti samo ako nam je brzina ista kao i brzina voza - ni veća ni manja.

Dakle postoji i ovakva mogućnost objašnjenja konstantnosti brzine svetlosti. Tim pre što se uvažavajući ovu
pretpostavku ne nailazi gotovo ni na jedan paradoksalan problem generisan deformacijom prostora i vremena.

Takva mogućnost principijelno postoji, a njenu ispravnost ili neispravnost nužno je dokazati i logički i eksperimentalno
jer se u ozbiljnom naučnom tretmanu moraju eliminisati pretpostavke ako su u suprotnosti sa rezultatima eksperimenata
i sa logičkom analizom.

Mislim da malo gresis u tvojoj predpostavci.
Jer ukoliko nema detekcije svetlosti, tj. energiju koja ona nosi sa sobom, doslo bi do narusavanja zakona odrzanja energije.

Nisam rekao da nema detekcije svetlosti. Ima detekcije one svetlosti koja ispunjava uslov za interakciju za detektorom.
Detekciju svetlosti i detekciju energije ne treba mešati. Svetlost koju detektujemo nosi samo deo energije koja dolazi
do detektora. Na primer naše oko ne detektuje ni infracrvenu ni ultraljubičastu svetlost ali to neznači da te svetlosti
ne nose energiju koja se može detektovati.
Naše oko ima dva ograničenja detekcije a to su frekvencijsko i brzinsko ograničenje. Detekciju energije vrše druga
čula odnosno uređaji.

Onda bi problem relativno lako bio resen, poput pretpostavke o postojanju neutrina.
Jednostavno zakoni o odrzanju su nagovestavali njihovo postojanje.
Zbir bi bio narusen jer koliko da malo odnosi energiju ta nedetektibilna svetlost, ta energija bi nedostajala u sistemu i
lako bi se predpostavlio da ona negde curi.
Oko kao uredaj za detekciju necega odavno je prevaziden, zbog svoje nesavrsenosti.
I koje bi bile ostale fiz. osobine takve svetlosti. Mislim na frkfencu i sl.
Jer kolko se meni cini celokupni spektar el. magnetnog zracenja je ispitan.

Počelo je od elektrodinamike. I dalje niko ne nudi nerelativističko objašnjenje za elektromagnetne pojave.



Aha, znači izvor emituje svetlost brzine c u odnosu na sebe, a tu svetlost detektuju samo oni detektori koji miruju u odnosu na izvor. Pa, to nije ono što se opaža, već se upravo opaža da svetlost detektujemo bez obzira na to koliko se brzo približavamo izvoru ili odaljavamo od njega.

I šta bi sa GPS časovnicima u orbiti? Zašto otkucavaju brže od onih na Zemlji? Koje su razlike u uslovima relevantne?

Zašto bi curila? i gde? Kroz crnu olovnu zavesu ne može proći ni jedna svetlost bez obzira da li ispunjava uslov detekcije ili ne.
Ukupna energija je zbir svih energija koje nose i detektabilne i uslovno nedetektabilne svetlosti.
Postoji model koji ja nisam izmislio koji pretpostavlja da elementarni detektor svetlosti može apsorbovati samo
određenu količinu energije. Kao neki prsten u koji ne može da se ugradi veća količina energije jer ne može
da uđe u njega, a manja količina prođe kroz njega - samo strogo određenu količinu može da zadrži. Ovo ne treba
shvatiti doslovno jer se verovatno radi o prelasku elektrona na viši energetski nivo kada je ispunjen uslov
elektromagnetske rezonancije.
Ostala energija je ili reflektovana ili apsorbovana kao toplinska ili je prešla u neki drugi oblik.
Gde ti uopšte vidiš gubitak energije?


Ovaj odgovor biće vrlo čudan - Od izvora sa kojih detektujemo svetlost ne možemo se ni udaljavati niti im se približavati.
Ili ovako: Kojem izvoru se približavamo ili od kog izvora se udaljavamo?
Ne može se govoriti o izvoru svetlosti na način kako se to površno čini u STR. Takvi izvori realno ne postoje.


Drukčije je i gravitaciono i magnetno polje. Na crnoj rupi ni jedan sat ne bi ni mrdnuo.
Ali zadržimo se na razmišljanjima o brzini svetlosti.

OK, svatam da ti govoris o realnim situacijama, i realnim detektorima.
Ali ni jedna teorija ne polaze pravo niti pokusava da obuhvati sve efekte i sve realne situacije.
Svaka teorija je modelnog tipa. U teoriji izvori su tackasti, detektori su idealni,i sl.
Ostali manje biti efekti se prosto ignorisu. To je prosto neminovnost.

Nemoguće je kretanje u odnosu na šta? Čekaj bre, a šta je ova sijalica koja me obasjava? Ok, ona ima neku temperaturu, sastoji se od čestica koje se kreću u odnosu na mene, a zar to kretanje nije uzajamno?

Slaba ti je ta teorija po kojoj ne kretanje oka u odnosu na sijalicu nemoguće.



Sad odjednom prihvataš OTR.

Ne raspravljamo o teorijama nego o svojstvima svetlosti trenutno i načinu kako da ih istražimo.
Osim toga poistovećivanje izvora sa tačkom moguće je ako zanemarimo njegova svojstva.


Nisam to rekao.
Uzmimo umesto sijalice Sunce biće jasnije. Da li je Sunce jedan izvor svetlosti ili je to ogroman skup izvora svetlosti
koji se nezavisno kreću različitim brzinama od malih pa do ogromnih? Ni jedan izvor na Suncu ne kreće se uniformno.
U bilo kom trenutku na Suncu postoji ogroman broj izvora koji imaju istu brzinu kao bilo koji promatrač na Zemlji.
Nemoguće je nemati brzinu koja se ne podudara sa brzinom nekih Sunčevih izvora. Ako promatrač u svakom trenu
ima istu brzinu kao neki izvori na Suncu koji stalno emituju svetlost brzine c u odnosu taj trenutni inercijalni sistem
onda je uslov v_s = c ispunjen.
Možda je termin trenutni inercijalni sistem neprikladan jer izvori na Suncu nikad se ne kreću uniformno, ali zato mogu
emitovati svetlost kontinualno pri svakoj brzini koju zauzimaju pa mora postojati i takva brzina kao što je ima i promatrač
na Zemlji.
Bilo kako da se kreće promatrač na Zemlji on u svakom trenutku ima istu brzinu kao i ogroman broj izvora na Suncu.
Sa tih izvora promatrač detektuje svetlost jer ona u trenutku emisije ima brzinu c prema tim izvorima i imaće istu tu brzinu
i prema promatraču na Zemlji kad stigne do njega.
Izvinjavam se što vreme koje je potrebno da svetlost stigne do promatrača nisam pominjao, ali podrazumeva se taj
interval koji ne remeti izneti princip
Dakle, od takvih izvora ne može se ni pobeći niti im se približiti jer ih uvek ima ma kako se mi kretali.
U tome je velika greška STR kad ogroman skup izvora tretira kao jedan i kad govori o uniformnom kretanju
između izvora svetlosti i promatrača koje realno ne postoji
Ako smo istraživali vrednost brzine svetlosti sa Sunca moramo se zapitati sa kojih izvora smo to učinili.
Svaki konkretan terestrički makroizvor (kao na primer sijalica) ima ogroman broj elementarnih izvora koji intezivno osciluju
i mogu emitovati svetlost pri bilo kojoj brzini u toku složenog oscilovanja na analogan način kao opisani izvori na Suncu.

Ovaj tekst nisam nešto naročito revidovao, ali mislim da dovoljno jasno govori o ideji koju hoću da saopštim.
 
Ne! Gravitacija može da narasta zavisno od količine materije koja je u dometu nekog masivnog objekta i koja nema
dovoljnu rotaciju oko tog objekta odnosno centrifugalnu silu koja bi se uravnotežila sa gravitacijom tog objekta.
Crna rupa može nastati i bez pomoći OTR.
Ali opet bih radije o jednoj temi.

P S

Ako ne mrda sat to ne znači da ne teče vreme.

Dobro, koliko ima čestica Sunca (ili sijalice) u odnosun na koje ja mirujem u toku trajanja od jedne sekunde? Može li se napraviti neka procena koliko bih ja trebao nda primam svetlosti sa tog izvora?

Kolio znam, za svaku od konačno mnogo čestica, skup trenutaka u kojima ona miruje u odnosu na mene je diskretan, pa takvih trenutaka u toku trajanja od jedne sekunde ima konačno mnogo. Obzirom da se Sunce sastoji od konačno mnogo čestica, skup trenutaka u toku trajanja jedne sekunde u kojima ja mirujem u odnosu na bar jednu česticu Sunca (ili bar jedna moja čestica u odnosu na bar jednu česticu Sunca) je konačan. Stoga je količina energije koju ja primam sa Sunca beskonačno mali deo energije koju Sunce emituje. Zapravo je ukupna količina energije sunca koju išta u svemiru apsorbuje beskonačno mali deo energije koju Sunce emituje.

Znaš kako, STR nije prazna priča, već teorija čija se predviđanbja mogu kvantifikovati i eksperimentalno proveravati.

Ni jedna čestica na Suncu ne miruje. U roku od samo jedne sekunde ona zauzima beskonačno mnogo brzina.
Sunce ne emituje samo energiju koju apsorbuje detektor svetlosti. Nije ustanovljen odnos energije utrošene
na svetlost i drugih vrsta energije. Ja pretpostavljam da je energija utrošena na svetlost samo delić ukupne
energije koju emituje Sunce.
Možemo reći da svaka čestica na Suncu u toku nekog vremenskog intervala zauzima sve brzine od malih pa
do ogromnih uporedivih sa brzinom svetlosti. Dakle, mogli bismo reći da su uvek višestruko zastupljene sve
brzine iz tog intervala u svakom trenutku.
Konačan broj čestica, naravno, u nekom trenutku kreću se konačnim brojem brzina tako da neke brzine nisu
zastupljene, ali šta je sa sledećim bliskim trenutkom? Budući da se čestice kreću ubrzano to znači da su sve
brzine zastupljene. Konačan broj čestica zauzima beskonačno mnogo brzina u vrlo kratkom vremenskom
intervalu.

Ovde je prikazana jedna elastična traka koja je levim krajem pričvršćena a desni kraj se ubrzano kreće
rastežući traku.
Uzmimo bilo koji vremenski trenutak t i postavimo pitanje: Koja brzina nije postignuta od nule pa do brzine
desnog kraja u toku vremenskog intervala t.

Znam i da se očigledne i dokazive greške ne uvažavaju, ali ovakve primedbe i ovakvi odgovori na njih su
uopšteni, nekonkretni i beskorisni

To ti je kao da iz stanja mirovanja ubrzavaš do brzinbe od 2m/s. Brzine od 1m/s jeste dostignuta, ali u tačno jednom trenutku.

E, sad, uzmi konačno mnogo čestica Sunca i neki određen vektor brzine. Kada bar jedna čestica Sunca ima baš taj vektor brzine u trajanju od 1s? Pa, u samo konačno mnogo trenutaka.

To je tačno ali za desni kraj elastične trake. Posle toga ostale tačke trake redom jedna za drugom kontinualno
i po celoj širini trake dostižu tu brzinu - nema prekida.

Ne! Nikada. Ni jedna čestica na Suncu se ne kreće uniformno te nema konstantan vektor brzine ni u jednom vremenskom intervalu.

E, vidiš, u stvarnosti ta traka nije neprekidna nego se sastoji od konačnog broja čestica, tako da će itekako biti prekida.

A što se čestica Sunca tiče, nisam mislio da neka čestica tokom cele sekunde ima tačno taj vektor, već da unutar jedne sekunde postoji samo konačo mnogo trenutaka u kojima čestica ima tačno taj vektor brzine. Isto tako, unutar jedne sekunde postoji samo konačno mnogo trenutaka u koima bar jedna čestica Sunca ima baš taj vektor brzine.

Ali moja traka je teoretska pa nema prekida! Šalim se. Ako presečemo traku onda i te realne tačke treba preseći i to na različite delove pa onda
da prebrojimo tačke po širini pa po debljini i da vidimo gde će biti prekid i koliki. Slažem se da mora biti prekidova, ali ti prekidi su toliko
bliski da su zanemarljivi.

Ali ja nisam imao u vidu te prekide nego ovo: "Brzine od 1m/s jeste dostignuta, ali u tačno jednom trenutku."

Pretpostavio sam da misliš da će tu brzinu dostići tačka na desnom kraju u samo jednom trenutku i da si zanemario sve ostale tačke osim nje, jer
činjenica je da će i ostale tačke uzastopno dostizati tu brzinu pa nije nastupio prekid u dostizanju tih brzina. Naravno da postoje takođe
i uzastopni prekidi između postizanja te brzine.

Tako je! Svaka oscilacija je neka zatvorena petlja pa čestica toku samo jedne oscilacije zauzima beskonačno mnogo brzina
(ali da za sad ne stavljamo tu tačku na elastičnu traku jer nismo imali u vidu takve realne tačke trake)

Ti prekidi su mnogo veći od trenutaka u kojima se ta brzina dostiže, pa će biti da su ti trenutci zanemarljivi. Stoga se po tvojoj teoriji apsorbuje beskonačno mali deo emitovane energije. Dakle, Sunce uopšte ne vidimo itd.

Ne treba više ići ni u bioskope jer osim što se ne vidi ništa na ekranima još ugase i svetlo
A ni blicevi više ne funkcionišu.

Znači, teorija ti ne drži vodu.

E, vidiš, kretanje izvora u odnosu na prijemnik se može meriti Doplerovim efektom, koji se opaža u skladu sa STR. Naravno, nerelativističke formule za Doplerov efekat u slučaju svetlosti ne daju rezultate u skladu sa eksperimentima.

A zar ne postoje prekidi između prikaza dveju susednih slika na filmskoj traci koji se ne vide na ekranu?
Neka se desni kraj trake pomeri samo za 1 cm od mesta gde je dostigao brzinu od 1 cm/sek. Koliko miliona ili milijardi čestica trake
će dostići tu brzinu u toku te sekunde?

Koji su to izvori? Kod malih brzina u odnosu na brzinu c Doplerov pomak je manji od greške očitavanja.

Da vidimo dokaz!

Svaki kadar filma ima pozitivno trajanje, a cestica dostize datu brzinu samo u trenutku. Stoga je broj cestica nebitan jer je konacan.

Pa kako onda uopšte vidimo ubrzano kretanje?
Koliko traje sadašnjost?

Kako je moguć Doplerov efekt sa zvezde koja rotira i udaljava se ako joj je obodna brzina veća od brzine udaljavanja?
Pola zvezde nam se približava a pola udaljava.

Ako ovaj skup presečem na dva dela porazbijaću gomilu jaja

<sub>[Ovu poruku je menjao atelago dana 11.03.2012. u 07:09 GMT+1]


[Ovu poruku je menjao atelago dana 11.03.2012. u 15:45 GMT+1]</sub>

Tako što primanje energije traje, a ovde nemaš trajanje.

Kako nemam? Na liniju preseka uvek dolaze nova (cela) jaja (ili atomi elastične trake). Na tom preseku
uvek imam atome elastične trake iliti cela jaja.

Pa, ništa, neka ti se traka sastoji od N čestica, pa izračunaj trajanje u kome se bar jedna tačka kreće brzinom od 1m/s. Imaćeš N trenutaka od kojih nijedan nema trajanje, što sve skupa nema trajanje.

Ima trajanje. Ako se promatrač kreće jednako ubrzano kao i izvor, koji u jednom trenutku dostiže brzinu 1m/sek,
neće u tom trenutku nastupiti prekid u detekciji svetlosti sa tog izvora.

Izračunaj trajanje na nekom primeru.

dt

E, sad to lepo pretvori u veličinu izraženu brojnom vrednošću i mernom jedinicom, pa da vidimo kolika će se energija apsorbovati.

E pa još nismo počeli da govorimo o emisiji svetlosti i apsorpciji, odnosno nismo uradili ovo:
atelago: "Svaka oscilacija je neka zatvorena petlja pa čestica toku samo jedne oscilacije zauzima beskonačno mnogo brzina
(ali da za sad ne stavljamo tu tačku na elastičnu traku jer nismo imali u vidu takve realne tačke trake)"

Samo si dokazao, suprostavljajući se, (a to je i bio cilj) da nije dovoljno da izvor emituje jednu svetlost jedne određene brzine,
na čemu insistiraju relativisti, jer u tom slučaju ne bismo mogli detektovati ubrzano kretanje izvora.

Ne, nisam dokazao da nije dovoljno da se emituje svetlost samo jedne određene brzine, jer STR sasvim lepo funkcioniše. Odakle ti ideja da STR onemogućava apsorpciju sa ubrzanih izvora?

Dokazao sam da ako izvor emituje svetlost samo jedne određene brzine u odnosu na sebe + ako bi važila tvoja hipoteza da prijemnih apsorbuje samo svetlost koja se kreće tačno određenom brzinom u odnosu na prijemnik + ako bi važile Galilejeve transformacije, onda je apsorbovana energija zapravo nula.

Onda bi tredalo da i detektor ima takvo kretanje

Zašto?

c = const

Pa?

c + v =

c+v=c+v, ali

brzina kompozicije dvaju Lorencovih transformacija nije zbir brzina tih transformacija. Svaki foton se u svakom Lorencovom sistemu kreće brzinom c, bez obzira na to što što se svi ti sistemi međusobno kreću. Naravno, ubrzani sistemi nisu Lorencovi, ali to ovde uopšte nije bitno.

Došao si do velikog otkrića, da princip konstantnosti brzine svetlosti nije u saglasnosti sa Galilejevim transformacijama, samo što se za to znalo otkada je taj princip formulisan.

c je uslov za detekciju svetlosti

Ako je

v_s + v = c ili v_s - v = c

onda je taj uslov ostvaren

U kom udžbeniku STR si to pročitao? Mislim, ako tvrdiš da nešto važi ili ne važi u STR, onda se moraš pridržavati STR. Uzgred,



tako da je uslov da se svetlost kreće brzinom c u odnosu na prijemnik u STR uvek ispunjen.

Udžbenike, u kojima svetlost sa istim utroškom energije prelazi različite puteve, ne čitam.

Dobro, to je tvoja privatna stvar, ali nemoj onda svoje izmišljotine da pripisuješ drugima i teorijama koje su drugi foormulisali.

To je sasvim nalik na tvoju "kritiku" teorije realnih brojeva koju nikada nisi proučio.

Evo, ja imam odgovor na sva vasa pitanja:



_{ovo je inace bio najlaksi zadatak}

Ne znam kakav je to zadatak da odgovorim da li mi se nešto sviđa. Sa ostalim sam saglasan.

Imam ja jedan još bolji zadatak.

Neka je prostorvreme modelirano četvorodimenzionim realnim vektorskim prostorom i neka je c pozitivna konstantna brzina. Intervalom između njegovih tačaka i nazivaćemo vrednost .

Neka je L skup svih linearnih, a P skup svih afinih transformacija T prostorvremena sa osobinom da za ma koje tačke i interval između i isti kao interval između i .

Dokazati

1. L i P su grupe u odnosu na kompoziciju.
2. Neka je jedna od transformacija iz P i uočimo bilo koju svetsku liniju (opsi kretanja) tačke koja miruje u osnovnom sistemu (tj. skup svih tačaka (x,y,z,t) gde su prostorne tačke konstantne, a vremenska slobodna). Dokazati da vektor brzine transformisane svetske linije ne zavisi od izbora prostornik tačaka. Taj vektor se zove vektor brzine transformacije.
3. Za bilo koju transformaciju iz P njen vektor brzine je intenziteta manjeg od c.
4. Za bilo koji vektor brzine manjeg intenziteta manjeg od c postoji transformacija iz L sa tim vektorom brzine.
5. Za bilo koju transformaciju T iz L skup svih transformacija oblika T^-1T' gde je T' transformacija iz L iste brzine kao T je skup svih izometrija (transformacija brzine 0) koje prostorvremenski koordinatni početak u sebe. Isto vaći i za P, s tim da nema ograničenja po pitanju toga gde će se slikati prostorvremenski kooordinatni početak.
6. Svetska osa brzine c se slika u svetsku osu brzine c bilo kojom transformacijom iz P.

Neke neistine ne treba ni učiti ni znati.
(Počeo si na stari način, ali tebi se toleriše pa moram da ignorišem ličnu notu)

Sračunavanje puteva svetlosti u MM eksperimentu i puta svetlosti od izvora do ogledala u nekom vozu
nisam ja izmislio, ali sam otkrio grešku koju relativisti ne mogu da uoče jer ne shvataju princip relativnosti.

U tom cilju smislio sam jednu priču koja je malo poduža, ali lako se čita jer ima nešto i šale.


Bila u jednom selu na obali mora tri ribara, Mate, Jure i Stipe. Mate je imao super čamac na električni pogon – skroz
bešuman. Jure je imao benzinski motor i stalno je računao koliko troši. Stipe nije imao čamac i voleo je da se šali.
Obala pored mora je bila sređena dugačkom obaloutvrdom, a paralelno s njom na udaljenosti l bile su postavljene
crvene i numerisane bove (plutače) koje su bile na međusobnom razmaku u. Mate i Jure su skoro svakodnevno odlazili
svaki do svoje bove, tu se vezali, zabacili udice i uživali. Jedno veče našli su se u kafani sa Stipom i počeli da ćakulaju.
Jure se opet hvalio kako on do svoje bove (2) sa svojim benzinskim motorom potroši samo jedan deciliter goriva, a
šeret Stipe je smislio šalu pa reče: To je zato što ne znaš teoriju relativnosti pa trošiš više nego što treba. Ja ću sa
tvojim motorom sa tvog startnog mesta doći do Matine bove (1) sa isto tolikom potrošnjom i za isto vreme.
Na to će Mate: Ne pričaj gluposti – od Jurinog startnog mesta pa do moje bove je duži put (s) i nema šanse da to
možeš da uradiš. Ali Stipe ga ljutito (tobože) napadne: Ni ti nemaš pojma o velikom Ajnštajnu – glup si ko kur… Mate
nije bio kao dobroćudni Jure već vrlo uvredljiv i predloži Stipi da se opklade u tri litra bevande. Stipe, naravno, prihvati.
Dogovorili su se da Mate napuni Jurin rezervoar benzina i da ga zaključa, a ključ da bude kod Mate. Takođe su se
dogovorili da Mate i Jure sutradan odu sa Matinim čamcem do njegove bove(1), i kad stignu da daju signal Stipi da
krena sa Jurinim čamcem sa Jurinog startnog mesta prema njima t.j. prema bovi 1. Taj signal će biti i znak za
uključenje štoperice.
Posle toga Mate je ljutito ustao i otišao, a šeret Stipe obrati dobroćudnom Juri: Jure, ovo je šala, ali nemoj da me izdaš
nego pomozi da se našalimo. Otiđi noćas do tvoje bove (2) i prefarbaj broj 2 i napiši broj 1, a sutra predloži Mati da me
sve vreme posmatrate dvogledom sa krova njegovog čamca.
Ja ću ploviti prema tvojoj bovi 2 kojoj si prefarbao broj na 1. Kada ja krenem ti siđi s krova, zatim oprezno
odveži čamac i uključi njegov bešumni motor. Usmeri čamac prema svojoj bovi kojoj si promenio broj. Kada dođeš do
bove isključi motor, veži čamac i popni se na krov da vidiš šta se dešava. Ja ću biti blizu i kad priđem vežite me i
isključite štopericu. Jure je sve razumeo i prihvatio. Sutradan se sve odigralo po planu. Kad je Stipe stigao do Mate i
Jure najpre su kontrolisali gorivo. Mate je otključao rezervoar i dosuo tačno jedan decilitar, a kad su pogledali
štopericu – utrošeno vreme je bilo isto kao što je Jure uvek konstatovao za put od njegovog startnog mesta pa do
njegove bove.
Mate se nije mogao načuditi – obilazi Jurin čamac da nema možda neki dodatni motor, gleda i svoj čamac i vidi da je
uredno vezan za njegovu bovu broj 1 i ništa sumnjivo ne nalazi. Bevande je uvek bilo u Matinom čamcu i pošto je
Mate izgubio počelo je veselje. Počelo je veličanje Ajnštajna. Stipu je ipak grizla savest, pa kad su stigli kući on
pozove u kafanu te i on plati tri litra bevande, a dobroćudni Jure kao saučesnik učini isto i usput obelodani prevaru.
Mate nije znao da i njegov čamac plovi jer je električni motor bio bešuman, a da se ne bi čulo brčkanje vode Jure je
uključio tranzistor. Svi se ljudski ismejaše, izmiriše i pijani odoše kući.
Sledeći dan kad su se sreli Mate i Stipe malo postiđeno Mate reče: Ma ja sam znao da nešto nije u redu jer sam uvek
video samo levi bok Jurinog čamca. Bez sumnje si mi se približavao, ali nekako porebarke, a ne pramcem.
Mati ne treba zameriti jer nije znao za svoje pomeranje t. j.nije znao da je njegov čamac prešao put u, ali Ajnštajn i
Vida su znali za kretanje vagona koje su apsolutno ignorisali.
Priča, kao što vidite, nije džabe napisana, a da se to i potvrdi odgovorite na pitanje: Ko je prešao put s?

Priča nema nikakve veze sa STR.

Evo nešto lakše - možda ćeš primetiti vezu
Koji put prelazi svetlost?

Taj aplet kod mene ne radi, jer nemam MS Word, niti imam nameru da ga kupujem samo zbog ovoga.

No, nije bitno to, nego ovo:



Ali ipak uporno polemišeš o nečemu što ne znaš.

I reče Bog: „Neka bude svjetlost!“ I bi svjetlost. I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame. Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. (kraj citata).
Da li su prostor i vrijeme isti i danju i noću?! Možemo li govoriti o prostoru i vremenu a da svjetlost uopšte ne pominjemo?!
I reče Bog (Nedeljko) – neka bude formula, i neka budu brzine 0 < v < c . I bi formula i bijahu brzine v = c/n , n > 1.

I reče Bog: „Neka ova formula uvijek iskazuje brzinu – c!“ i bi formula kako Bog zapovijedi:
, bez obzira na brzinu v biće c uvijek c.
I dade Bog (nekim) ljudima um i razum i shvatiše ljudi da je to tako, da je c uvijek c i noću i danju, i kada je c brzina svjetloti i kada c nije brzina svjetlosti. Razumni to prihvatiše, a nerazumni poslušaše Satanu!
I dade Bog Nedeljkovo vrijeme, i bi Nedeljkovo virijeme , i bijahu Nedeljkovo vrijeme svugdje i uvijek gdje god postoje brzine 0 < v < c , bez obzira na njihovu skalarnu vrijednost:
. Dade Bog da je to tako i u svakom konkretnom primjeru dužina (koje neki zovu Lorencove koordinate):
, i bi tako!
Nekima je vječiti mrak i tama u očima i to nisu u stanju vidjeti ( a dobri su matematičari i mnogo toga znaju).
I svaki sistem ima svoje jedinice mjere i svaki sistem ima svoje vrijeme ( sve ima i "vrijeme rađanja i vrijeme umiranja", pa i STR). Svaki sistem ima i Ajnštajnovo vrijeme i Lorencovo vrijeme i u svakom sistemu je c jednako c . I bi tako . Dvoličnjaci, nekim formulama vjeruju, a nekim ne vjeruju. Vjeruju Ajnštajnovim riječima i odriču se svog vlastitog uma i razuma (svojim očima i svom vlastitom razumu i zapažanju ne vjeruju)
. I rekoše u udžbenicima i bi tako za svako moguće 0 < v < c < (pa i onda kada c jeste brzina svjetlosti u vakuumu)!

I dođe onaj jedan od bogova iz grčke mitologije (valjda se Nikolas zove) i lupi (može mu se jer je Bogu sve dozvoljeno): "Temu zaključavam dok ne pogledam šta ste sve nalupetali!" U božije riječi i božije nakane nije dozvoljeno ni posumnjati (vjeruj ili ne vjeruj, imaš vlastiti izbor).
Sumnjaj i provjeravaj. Provjeri i uvjeri se. Misli i razmišljaj svim svojim čulima i sposobnostima kojim te Bog obdario!

_{[Ovu poruku je menjao Sprečo dana 17.03.2012. u 14:06 GMT+1]}

Molio bih moderaciju da sredi ovu temu premeštanjem poruka koje nemaju veze sa merenjem brzine neutrina u zasebnu temu. Mnoge od ovih poruka ne pripadaju ovde, već temi sa recimo naslovom "Kritičko preispitivanje STR".

43

“Te nema veze sa STR, te nemam Word te ovo te ono”.

Ovu sliku valjda svak vidi. Imamo jedan vagon koji se kreće brzinom v
Imamo jednu devojku koje se kreće po širini vagona brzinom z
Imamo put l koji je prešao vagon za isto vreme t_i za koje je devojka prešla put s

Uz pomoć svoje brzine i brzine vagona devojka je premeštena iz položaja 1 u položaj 2
Relativisti ne znaju šta znači preći put a šta znači biti prenet.

Preći put znači utrošiti svoju energiju za prelaženje puta
Biti prenet znači ne koristiti svoju energiju za promenu položaja nego tuđu.

Vagon je prešao put l a devojka je prešla put s
Put r nije prešao niko. On je rezultat oba kretanja i obe brzine.

Po relativistima bi trebalo da bude da je put r = sqr(l² + s²) prešla devojka svojom brzinom z

Pa stavite, gospodo relativisti, devojku na početak puta r i proverite da li će ga preći za vreme t_i
ako se ona ne vozi na vagonu.

Neka je devojka foton, neka je brzina z jednaka brzini c, neka je sve ostalo isto.

Relativisti kažu da je put r = sqr(l² + s²) prešao foton svojom brzinom c

Pa stavite, gospodo relativisti, foton na početak puta r i proverite da li će ga preći za vreme t_i
ako se izvor fotona ne vozi na vagonu.

STR nije ni teorija ni nauka nego lakrdija i smejurija.



Ja polemišem o STR jer znam da ne valja, a polemisanje relativista je izvrdavanje i eskivaža, a što se tiče teorije
realnih brojeva, koju kao znate, i tu vas je Ajnštajn osakatio, jer matematika više ne otkriva istinu ako je rezultat
u protivrečnosti s nekim aksiomom - prioritet ima vaš bog sv. Einstein.

Koliku energiju troši Mesec za kretanje oko Zemlje? Kada će već jednom da istroši energiju i da stane (makar to značilo i sudar sa Zemljom)? Da li si čuo za inerciju? Ako raketa uključi motore da bi krenula i onda ih isključi, koliki put može da pređe sa tom utrošenom energijom ako na putu nema otpora?

A sad da se vratim na temu.

Juče je potvrđeno da na osnovu novih merenja neutrino ipak nije brži od svetlosti.



http://dx.doi.org/10.1038%2Fnature.2012.10249

Odgovori relativiste:

Mesec je bez energije počeo rotaciju oko Zemlje.

Centrifugalna sila zbog rotacije Meseca oko Zemlje i privlačna sila između Zemlje i Meseca su u ravnoteži
pa relativiste muči pitanje kad će Mesec pasti na Zemlju.

Da bi se rakete kretala po inerciji mora prvo da uključi pa onda da isključi motore. (ovo je poseban biser!)

A jesi li ti čuo za inerciju rakete pre uključivanja motora?

Dakle, ovo su pogrešni odgovori na pitanja koja nisu ni postavljena. STIL relativista.

I da nastavimo:

za emisiju svetlosti nije potrebna energija

za pokretanje vagona nije potrebna energija

za pokretanje devojke nije potrebna energija

inercijalna kretanja raznim brzinama nisu posledica utroška energije

to važi samo za raketu!!!

Kakva teorija takvi i odgovori.

Sjajno! Koristiš čuveni metod stavljanja drugima u usta šta ti padne na pamet.

Ja te pitam kako se zoveš, a ti meni "ti tvrdiš da se ja zovem Pera Perić". Sjajan odgovor!

Ako samo malo razmisliš odgovoreno ti je mnogo bolje nego što ti meni odgovaraš.
Kad bi svetlost imala beskonačno malu sopstvenu brzinu ipak bi se našla tamo gde
je preneta kretanjem vagona ako joj je izvor na njemu.
Ako vagon miruje onda su vam stvari jasne, a ako se kreće onda ne razumete.
Ne shvatate princip relativnosti. Ne razlikujete muvu od slona.

Napravio sam ti paralelu između devojke i fotona na koju si ostao nem, a odgovorio si
besmislenim pitanjima.

Ti nisi odgovorio u svoje ime nego si trpao drugima u usta svoje izmišljotine. Nigde nisi ponudio svoje objašnjenje. To nije odgovor, već trolovanje.

Pitanje je trolovanje?
Ja imam odgovor, ali pitanje i zahtev za objašnjenje su postavljeni tebi!

********************************AJNŠTAJNOV TROUGAO******************************




Svetlosni impulsi kreću se od izvora na podu pa do ogledala na plafonu i obrnuto
u Jankovom inercijalnom sistemu u kom se nalazi izvor i ogledalo. U toku jedne
oscilacije svetlost pređe put 2l za vreme t = 2l/c ni više ni manje.

Bilo kakvo Markovo kretanje nema nikakav uticaj na ovu činjenicu.

Marku, iz njegovog inercijalnog sistema, izgleda kao da je svetlost prešla kosi put
2s za to isto vreme, ali Marko zna da se svetlost kreće vertikalno i da je horizontalnu
komponentu 2b puta 2s prešao on a ne svetlost

Put 2s je rezultat oba kretanja a ne samo kretanja svetlosti.
Put 2s nije prešla ni svetlost ni Marko
Svetlost je prešla put 2l, a Marko put 2b u isto vreme

LAKRDIJU da je samo svetlost prešla put 2s = 2sqr( l² + b²) smislio je ovaj delija



Ovo je moje objašnjenje. A sad da vidimo tvoje, ali bez eskiviranja.

_{[Ovu poruku je menjao atelago dana 19.03.2012. u 09:58 GMT+1]}

Hvala na konkretnom odgovoru. To sam tražio. Nažalost, trenutno nemam vremena, ali odgovoriću najkasnije sutra.

O pojmu brzine se ne može govoriti van konteksta referentnog sistema. Evo, upravo se spremam za put autobusom. Nemam nameru da se šetam po autobusu tokom vožnje. Dakle, mirovaću u odnosu na autobus. Međutim, stići ću gde sam pošao jer neću mirovati u odnosu na zemlju.

U primeru koji si naveo u referentnom sistemu u kome izvor i ogledalo miruju svetlost prelazi put 2l za vreme 2l/c i Markovo kretanje zaista nema uticaja na to.

Međutim, Marko ima puno pravo da vrši merenja. U referentnom sistemu u kome Marko miruje se svetlost kreće koso i prelazi put koji se računa po Pitagorinoj teoremi.

Dva referentna sistema, dva rezultata.

Ima pravo da vrši merenja, ali nema pravo da to čini pogrešno.

Nije tačno! Svetlost se ne kreće koso jer bi prelazila veći put. To je iluzija za koju Marko zna jer između njegovog referentnog
sistema i izvora svetlosti postoji relativno kretanje koje pametni Marko takođe zna da meri i zna da svetlost nije zaslužna za
prelaženje komponente puta koja je u smeru tog relativnog kretanja.Svetlost ne prelazi tu komponentu. Kosi put ne prelazi niko.
Dva referentna sistema, dva rezultata.[/quote]
Ne postoje dva rezultata. I vreme i put svetlosti u oba sistema su jednaki.

Greška je u totalnom ignorisanju translatornog kretanja svetlosti koje Marko vidi, a vidi da se emitovani svetlosni impulsi stalno
nalaze na pravoj definisanoj položajem izvora i ogledala. Svetlost svojom brzinom stalno prelazi to rastojanje i nikakvo drugo.
Normalnu komponentu kosog puta prelazi Markov referentni sistem a ne svetlost.
Pametnom Marku je dovoljno da zna da između njega i izvora postoji promena rastojanja koje ne može i ne sme da se ignoriše.
Pametni Marko zna da bilo kakvo njegovo kretanje ne može promeniti smer kretanja svetlosti.

U konkretnom slučaju sledi definitivan zaključak:
Relativisti su namerno izostavili translatorno kretanje svetlosti ili jednostavno nisu uočili pojavu aberacije.


P S
Stvari će biti mnogo jasnije ako se uvede i definiše pojam "sopstvena brzina svetlosti"


_{[Ovu poruku je menjao atelago dana 20.03.2012. u 07:17 GMT+1]}

Ti bi hteo da uvedeš apsolutnu brzinu, a to ne ide ni u klasičnoj mehanici. Na kraju krajeva, vlakno sijalice u vagonu se sastoji od mnoštva čestica, koje se uzajamno nasumično kreću emitujući fotone, pa se za kretanje svih tih fotona opažaju isti zakoni kretanja.

E, sad zamisli da imaš jedan izvor monohromatske svetlosti i dva prijemnika koja mere talasnu dužinu. Jedan se kreće u odnosu na izvor, a drugi miruje. U kojim će se položajima naći njihove kazaljke? Hoću formulu za Doplerov efekat za svetlost. Detektor nije pametan da zna kako se kreće izvor, a kazaljka će se naći u nekom položaju. Kom?

Šta bi sa MM eksperimentom?

Šta bi sa produženjem perioda poluraspada pi mezona koji se brzo kreću?

Šta bi sa nemogućnošću ubrzavanja bilo čega preko neke brzine?

Ako se ne varam raspravljali smo o kosom putu svetlosti. U ovoj tvojoj poruci govoriš o drugim stvarima.
Znači li to da si po pitanju "prelaženja" kosog puta od strane svetlosti kapitulirao?
Ako misliš da nisi pokazaću ti još ubedljiviji dokaz.

Tvoje "objašnjenje" se svodi na "neću da izražavam brzinu i put svetlosti u sistemu u kome izvor ne miruje". To je donekle legitimno. Nećeš nešto da izražavaš u drugim sistemima. Pa, dobro. To mogu da razumem i ne moraš da mi dokazuješ da nećeš brzinu da izražavaš u sistemima u kojima izvor ne miruje jer ti verujem na reč da to ne želiš. Međutim, to nije nikakav fizički sadržaj. Sadržaj fizičke teorije je predviđanje opservabli, pa te zato pitam nešto konkretno.

Dakle, na kom podeoku će se naći kazaljka nekog mernog instrumenta pod nekim okolnostima? Instrument je takođe fizički objekat ravnopravan sa svime ostalim.

Ovim je dokazano da svetlost ne troši više vremena za kosi put jer ona prelazi samo njegovu vertikalnu komponentu.

Zavisi od okolnosti

Ako baš hoćeš, Janko u drugom sistemu prelazi duži put jer su mu koraci duži. Mada mu je razmak između nogu isti, mesto na kome se nalazi leva noga u trenutku u kome se desna spušta na tlo nije isto kao meto na kome se leva noga nalazila u trenutku kada je poslednji put spuštena.

No, sve je to nebitno. Neću da raspravljam o stvarima bez fizičkog sadržaja. Vrati se na MM eksperiment ili neki drugi, pa objasni zašto instrumenti pokazuju to što pokazuju.

Gde je dokaz?
Na stranu kontrakcija dužine i dilatacija vremena (s kojima proizvoljno manipulišete) koje nisi ni pokušao da dokažeš na primer
na temi o paradoksu kontrakcije, ali ako Janko gura neka kolica koja mu pružaju otpor na putu l, kako onda može da pređe
duži put sa istim utroškom energije?
Tvoja polemika je ustvari prazna priča čak i bez pokušaja bilo kakvog dokazivanja.

Kod MM eksperimenta ne pojavljuje se promenljiva interferencija jer su dužine puteva koje prelaze razdvojeni svetlosni snopovi
jednaki pa ni rotacija celog uređaja za 90⁰ ne menja tu činjenicu. Ako su pak krakovi različiti može se pojaviti
interferentna slika koja se zbog rotacije ne menja jer se dužine puteva svetlosti ne menjaju zbog rotacije uređaja i ne uvažavaju
Ajnštajnove izmišljotine o kontrakciji dužine u smeru kretanja.
MM eksperiment je krucijalni dokaz o pogrešnom sračunavanju dužina puteva svetlosti u interferometru uz totalno ignorisanje ili
zaboravljanje aberacije.

Neću ni ja više da polemišem o tvojim pustim izjavama koje nisu potkrepljene baš nikakvim logičkim dokazima.
Ti samo izjavljuješ a ništa ne dokazuješ jer nemaš argumenata.
Dovoljan dokaz o tome je činjenica da virtualnu kosu dužinu proglašavaš putem koji prelazi svetlost.

Aha, u MM eksperimentu su detektori i izvor u mežusobnom mirovanju, pa zato nema nikakvih promena. To je prihvatljivo objašnjenje TOG eksperimenta.

Idemo dalje na neopažanje ničega što se kreće značajno brže od svetlosti (onaj neutrino za koji se tvrdi da zapravo nije prešišao svetlost i ako ju je prešišao, razlika je neznatna). Koliko god da uložiš energije u ubrzavanje elektrona, postoji granična brzina preko koje se ne može (kolika god bila ta brzina, a i ako nije jednaka brzini svetlosti, nije značajno veća od nje).

Gde ćeš dalje dok ne savladaš osnovne stvari?

Neverovatno zaključivanje - bez osnova.
Takođe je neverovatno da nemaš instaliran word što ima gotovo svak pa imaš izgovor da neke dokaze ne možeš videti.
Zamoli bar nekoga ko ima word da ti otvori ovaj prilog eda bi naučio šta se događa u MM eksperimentu jer izgleda da ti
je to potpuno nepoznato
(Ovo je pravljeno s drugim ciljem, ali pametnom dosta)

Hoćeš li da kažeš da nisam razumeo tvoje objašnjenje MM eksperimenta? Koliko sam shvatio, ti izražavaš brzine i puteve svetlosti samo u onom sistemu u kome miruje izvor, pa stoga nema razloga da se rotacijom uređaja promeni bilo šta. Ako nisi to hteo da kažeš, onda pojasni.

Što se vorda tiče, eto, ja nemam nikakav piratski softver na računaru, a da plaćam nešto samo zbog tvojih fajlova ne pada mi na pamet. Vidim ja fajl koji si poslao u programima LibreOffice i Microsoft Office Word Viewer, ali statično. Nikakva kliktanja ne pomažu.

Pa nisi shvatio. Interferencija, promenljiva ili statična, događa se u interferometru zavisno od promenljive vrednosti puteva svetlosti
u interferometru pa puteve svetlosti treba sračunavati u odnosu na inercijalni sistem interferometra.

To znam, ali stvari koje ti ne padaju napamet možda još možeš da naučiš, ako, na primer, kupiš original - ne zbog mene
nego zbog tvojih zabluda.

Baš ti hvala. Nego, jasno je meni da ti nemaš problem sa MM eksperimentom jer on obara koncept etra, koji ti i inače nemaš.

No, šta bi sa nemogućnošću detektovanja proizvoljno velikih brzina, Mesbauerovim efektom, Doplerovim efektom za svetlost, ubrzanim radom časovnika u GPS satelitima, produženjem perioda poluraspada pi mezona...

Sumnjam da ti je jasno. Osnovna stvar kod ovog eksperimente je da po STR a i po mojoj hipotezi u uređaj ulazi i svetlost
koju možemo detektovati. Drugim rečima brzina svetlosti u interferometru je za nas uvek c bez obzira na relativno kretanje
između izvora i uređaja.
Obzirom na ovu činjenicu očigledno je da MM eksperiment ne može pokazati ništa drugo osim te činjenice.

Nema problema, sve što ti već nisam pokazao pokazaću, ali kupi i instaliraj original word - isplati se, jer kao što vidiš, ja te besplatno obučavam.
Već si uštedeo. (moram sve da ti nacrtam (mada ti i u tom slučaju teško ide))

Hvala na obuci, ali mi i dalje ne pada na pamet da kupujem vord zbog tebe i tvoje obuke.

Ako je jedini način da se izraziš animacija u vordu, ne znam šta da ti kažem. Ja umem da se izrazim i samo pisanim putem (uz računicu naravno).

Pa dokle da čekamo - hajde, izrazi se!


_{[Ovu poruku je menjao atelago dana 23.03.2012. u 05:47 GMT+1]}

A šta bi hteo konkretno?

Pa o toj nemogućnosti detekcije velikih brzina
Ne znam šta pitaš jer ako tvrdiš da nema brzina većih od c - kako onda da ih detektujemo?
A ako ih ima kako opet da ih detektujemo kad nam svetlost sa tog brzog izvora ili beži ili je prebrza za detekciju?

A ako ih detektujemo posredno preko kinetičke energije onda vi tvrdite da brzine nisu veće
od c nego da se povećala masa.

Brzina elektrona se zna i na osnovu toga koliko je krugova u akceleratoru elektron obrnuo za koje vreme (zna se kako rade elektromagneti u akceleratoru), a na osnovu temperature mete se zna i njegova kinetička energija. Naravno da se brzina i energija moraju meriti zasebno, jer inače provera teorije nije moguća. Na kraju se ispostavlja da se proizvoljno velike energije za koje je akcelerator sposoban javljaju negde oko brzine c.

Dalje, šta je sa produženjem perioda poluraspada pi mezona?

Na ovo sam već odgovorio (Bertozzi). Kad upališ šibicu - da li toplotna energija potiče od kinetičke energije šibice?
Šta se dešava na meti? Postiže li se beskonačno velika masa elektrona?

Opiši kako je postignuto to produženje.

Kada upališ šibicu, oslobađa se hemijska energija šibice i šibica nije više kao pre i neće se vratiti u pređašnje stanje hlađenjem. U akceleratoru se meta ne promeni, već je posle hlađenja ista kao pre.

No, nije u pitanju samo to, već da se izmerena temperatura upravo slaže sa onim što poredviđa STR. E, sad, ako je po sredi nešto drugo, kako to da se rezultat numerički poklapa?

A što se pi mezona tiče, u pitanju su produženi putevi do raspada nakon što su ubrzani, ali ne proporcionalno brzini, već više od toga, upravo onako kako predviđa STR.

Interesantno! Deo mase mete se nije pretvorio u energiju pa se to opet ne slaže sa STR.

Pa vidiš da se ne slaže.

Nisu mi poznati ti detalji ubrzavanja pa ne mogu ni da ih komentarišem. Nešto sam načuo na jedan drugi
način - kao da ne bi trebalo da ih detektujemo na Zemlji jer im je život kratak. Pa ako znaš nešto o tome
opiši to detaljnije jer je tvoje "izražavanje" nedovoljno.

A zašto da se deo mase mete pretvori u energiju? U nuklearnom reaktoru jezgra trpe trajne promene, baš kao i šibica. Ovde metu jednostavno zagreješ dovođenjem (kinetičke) energije i ona se posle ohladi.

I ne trpi trajnu promenu? A kad trpi? Je li meta indiferentna?

Meta se i dalje koristi za sledeće sudare. Nije za jednokratnu upotrebu. Dakle, nema razloga da se deo mase pretvori u energiju itd.

Izvini, a šta se poi tvojoj hipotezi o detektovanju svetlosti tačno određene brzine dešava kada izvor juri prema zidu ili se odaljava od njega? Da li zid zaustavlja emitovanu svetlost?

To je neka pametna i otporna meta na tvoj a ne Ajnštajnov način. Kako kad ti zatreba!


Svetlost je samo deo energije koja se manifestuje na poseban način. Zid apsorbuje deo energije a deo reflektuje kao svetlost.
Pitanje o zaustavljanju svetlosti nema smisla.

Biće da je na tvoj način, jer si od ranije pooznat po tome što svoje tripove prišivaš kome ti padne na pamet, počev od teorije realnih brojeva.

Prilikom sagorevanja se deo mase pretvara u oslobođenu energiju. No, meta u akceleratoru ne gori, baš kao ni lonac u kome se kuva supa.



Biće da cela tvoja teorija nema smisla jer ne može da odgovori na najprostije pitanje da li svetlost prolazi kroz zid, pa se može detektovati iza zida ili ne prolazi, pa se ne može detektovati.

Odgovoreno ti je!
Teoriju realnih brojeva ti je osakatio Ajnštajn. I ne samo to. Danas nema vrsnih matematičara, kao nekad, koji bi sredili
Ajnštajna u tren oka.

Nakazno i neadekvatno upoređenje.

A poređenje mete sa šibicom je vrlo adekvatno. Gde su ti argumenti?

I gde je odgovoreno na ono pitanje šta se dešava sa svetlošću koja naiđe na zaklon u zavisnosti od kretanja izvora?

A za realne brojeve si se tek zeznuo. Ajnštajn nema ništa sa time, već imaju Dedekind i Kantor.

Trajna deformacija.

c + c = ? Da biste spasili Ajnštajna izmislili ste invarijantni broj c.

Kako misliš da se energija apsorbuje/reflektuje, a da ne može da se detektuje?

c+c=2c. Nema nikakvog invarijantnog broja. No, operacija sabiranja ne opisuje slaganje brzina.

Energiju ne detektujemo nego posledice interakcije. Svetlost bržu od c ne možemo detektovati.
Ja znam za vektorsko sabiranje brzina a slaganje je izraz po STR kojem je prvo slovo suvišno.

Aha, znači pošto merimo posledice interakcije, a detekcija je nemoguća, znači da posledica nema, pa svetlost veće brzine od c prolazi kroz zid.

Ne prolazi kroz zid ali je ne možemo detektovati kao svetlost. Uslov za detekciju svetlosti je da je v_s + v_d = c.

Juce se po medijima mogla procitati vijest da je CERN saopstio da su mjerenja zbog kojih se cinilo da je neutrino brzi od svjetlosti - bila pogresna, te da prema tome nikad nije zabiljezeno da su se kretali brze od svjetlosti.

Aha, detekcija je neka magična radnja za koju važe neki posebni zakoni. Kada se vozim u kolima prema Suncu, solarni kalkulator prestaje da radi, jer zaboga, brzina svetlosti nije više c.

Predlažem da s ovom Odinovom porukom vratimo temu na predviđen tok. Sve dalje poruke koje se nadovezuju na gornju raspravu atelaga i Nedeljka biće uklonjene.

Slažem se, ali mi se čini da to nije u potpunosti moguće pa predlažem izvesnu (manju) toleranciju.
Bilo bi zaista interesantno znati na koji način se meri, odnosno ustanovljava brzina neutrina u CERNU,
gde je nastala greška i na koji način je otkrivena.

Statisticki se obradjuje detekcija cestica.

Poz

Evo šta je izjavio direktor CERN-a u poseti Borisu Tadiću - da je pogrešno izmerena brzina bila posledica kvara u kablu, koji je otklonjen.

Izvor

Zna li iko kako se meri brzina neutrina obzirom na činjenicu da jako teško interaguje sa materijom? Pri prolasku neutrina kroz Sunce je verovatnije da neće doći ni do jednog sudara nego da hoće.

Pročitao sam Nedeljkov "Izvor" i iznenadio sam se jer ne znajući uopšte šta je Higsov bozon
evo šta sam napisao na temi "Raste li masa tela sa povećanjem njegove brzine kretanja"


Nadam se da nisam skrenuo sa teme jer da bi se savladala inercija neutrina potrebno je polje sila
koje će ga ubrzavati. Budući da je v = at trebalo bi znati vrednost konstante a pošto bi odatle
mogli znati koliko vremena neutrino treba da provede pod dejstvom polja koje ga ubrzava da
bi se dobila brzina c ili veća.

Hvala na informaciji.

Zanimljiva je prica o inerciji koja drzi elektrone u konstantom kretanju oko jezgra i
o satelitima koji se vrte oko planeta.
I u jednom i drugom slucaju imamo privlacnu silu koja ih konstantno privlaci.
Ali oni nikad da se spoje ... zbog inercije ?!?
Tesko da je zbog toga.

U jezgru atoma se mozda ovako nesto mozda desava :
Proton sve privlaci , a elektron sve odbija. Jedino na ovakav nacin bi elektron
mogao da se vrti oko protona. Inercija ? NE!

P.S. Neutrino je ipak brzi , objasnjenja o gresci su smjesna.

Za sada i dalje nije ništa brže od svetlosti. Najvjerovatnije neće ni biti. Ali nije isključeno da će se pronaći neke metode, barem matematičke, da se zadovolji uslov da je svetlost i dalje najbrža, ali da se ovo ograničenje može prevazići.

Je li neko bio na predavanju "čekajući Higsa"?

Kako detektovati nesto brze od svetlosti, kad svi nasi merni uredjaji (pa i nasa cula) su ograniceni tom brzinom??
Ne mozemo.. Jedino sto mozemo je da detektujemo Cerenkovu (ili Cerenkovljevu radijaciju, kako gde) koja se javlja kao udarni talas pri probijanju brzine svetlosti. Najocitiji primer je voda u hladnjaku za nuklearni reaktor.
Naime, kada je neka cestica brza od svetlosti u datom medijumu (svetlost se zbog refraktivnog indeksa vode krece oko 225 * 10^3 km/s), dolazi do maglicastog sjaja, da ga tako nazovem.
Da ilustrujem, recimo da se iznad nasih glava neki avion krece brze od zvuka. Ako se krece ka nama, da li cemo ga cuti???
Necemo... Jedino cemo cuti onaj prasak kad avion prelece preko nasih glava. E taj "prasak" je analogan Cerenkovoj radijaciji..

E sad, zasto sam ovo napisao???

Ako smo detektovali nesto sto se krece brze od svetlosti u aparatu cija je maksimalna brzina C, onda ste verovatno napravili ogromnu gresku..
I svaki put kad je neko tvrdio da je srusio neki zakon ili princip fizike (prirode) nije dobro sagledao situaciju, ili mu je aparatura bila pokvarena..
I cela ta prica o rusenju Teorije Relativnosti je u najmanju ruku smesna.. TR je jedna od najpreciznijih teorija u fizici, i mnogo puta je bila dokazana (na primer, GPS sateliti ne mogu da rade bez STR i OTR) Druga precizna teorija je kvantna elektrodinamika, ali to je sasvim druga prica...
Poenta je u tome da ne mozes da pricas okolo kako 1 teorija ne valja na osnovu jednog propalog eksperimenta...




A sto se tice ostatka poruke, isto je mislio i Nils Bor pre nego sto je prepostavio da (dotad) poznati zakoni fizike, tj Njutnova mehanika ne vazi na atomskom nivou.
<sacrasm>
S obzirom da je ta pretpostavka kamen temeljac kvantne teorije, verovatno je bio u pravu
</sarcasm>




_{[Ovu poruku je menjao Paunic91 dana 16.04.2012. u 00:34 GMT+1]}

Lepo si to "ilustrovao"!!!
A možda bi se moglo ilustrovati i pomoću udaljenosti koju avion preleti za manje vremena nego što treba zvuku
ako si, na primer, gluv.

"A možda bi se moglo ilustrovati i pomoću udaljenosti koju avion preleti za manje vremena nego što treba zvuku
ako si, na primer, gluv"

Kakve ima veze biti gluv sa ovim sto diskutujemo?? Druga stvar, sve si pomesao.

Jednostavno, ako se neko telo krece brze od zvuka, nemoguce ga je cuti. Cuje se samo udarni talas pri prolasku, i nista vise.
Isto tako, ako imate tahion ( imaginarna cestica brza od svetlosti), da bi ste ga detektovali treba da nadjete Cerenkovu radijaciju koja nosi "potpis" cestice ( odr. talasna duzina itd... )

Ništa ja nisam pomešao nego ti ne razumeš.
Postavio si pitanje:

i ilustrovao si sa "nešto" što je brže od zvuka, a ja sam ti odgovorio kako se to "nešto" može detektovati

Pokušaj da razumeš gde si pogrešio - nešto što je brže od svetlosti nije svetlost
isto tako nešto što je brže od zvuka nije zvuk, pa ne možeš pitati kako ćemo "videti" nešto
što nije svetlost ili "čuti" nešto što nije zvuk. Neke pojave koje nisu dostupne našim čulima
možemo detektovati posrednim putem, a ako nisi dovoljno pametan da taj put smisliš onda
se raspitaj - možda se neko setio. Sve što postoji manifestuje se na neki način. Na primer
energiju detektujemo po posledicama njenog delovanja na naša čula, a posledice su razne:
razna rušenja, požari, toplota, pritisci, razvlačenja, ubrzano kretanje i t. d.

Brate, ti kao da pises na UMZ...

Znas sta, ja sam lepo objasnio u prethodna 2 posta. Ako ti se ne svidja kako sam objasnio, uzmi neku knjigu iz fizike koja obradjuje datu temu. Mojne mi bacas neke satro fazone "ako nisi dovoljno pametan" i slicno...

Nema problema, u knjigama se autori obično precizno izražavaju, pa je to mnogo lakše razumeti nego
nagađati šta si ti hteo da kažeš. Iskreno i dobronamerno ti savetujem da naučiš precizno da se izražavaš.
Što se tiče detekcije o kojoj govoriš - pogledaj, na primer, kako je to Bertozzi smislio u svom eksperimentu,
a isto tako u Cernu sigurno znaju kako bi se mogla detektovati i veća brzina od svetlosne kad bi takvo nešto
postojalo.

Cek, sta hoces sad?? Objasnio sam najplasticnije sto je moguce,
a ako ti je to zbunjujuce mozda bi trebalo da menjas oblast diskutovanja..
Zapamti, to sto si procitao na Wikipediji to ne znaci da si pametniji od svih ostalih...

Neću da menjam oblast nego diskutanta. Živ bio i naučio!

Ako je neko jos uvek zainteresovan, evo prilicno detaljnog objasnjenja problema.

Nekoliko zapazanja:

Problematicni konektor lici na FC, kojeg je neverovatno lako povezati na pogresan nacin, tako da se jezicak na kablu ne poklopi sa zarezom na kartici. Pri tome se navoj moze skoro potpuno zategnuti, pa je mehanickom ili povrsnom vizuelnom kontrolom tesko otkriti problem. Slabljenje koje se na taj nacin unosi varira od slucaja do slucaja, ali je prema mom iskustvu negde oko 10-15 dB.

Ne mogu da verujem da su koristili detektor sa ovako sporom uzlaznom ivicom. Mozda su imali neki razlog za to, i jasno mi je da statisticki gledano to verovatno nije problem, ali zasto sinhronizovati opremu koja treba da meri sa tacnoscu reda nanosekunde preko sklopa cija uzlazna ivica traje oko 100ns? Koliko uopste moze biti stabilno njeno trajanje na kraci i duzi rok? Mnogo brzi opticki prijemnici su raspolozivi po sasvim prihvatljivim cenama.

Kartica u desktop PC-u do koje dolazi prasnjavo klupko kablova? Really?