Ukoliko imas specificna znanja nema problema to sto imas SSS, znam dosta ljudi koji su otisli bez fakulteta (ja izmedju ostalog).

Naravno da se može može dobiti posao u inostranstvu sa SSS,malo je teže ali ...Ja sam našao posao sa srednjom mašinskom školom u Norveškoj.Bitno je pratiti oglase i pripremiti CV (i šalji šalji) i biti siguran da ono što si naveo kao svoju specijalnost znaš dokazati i u praksi na radnom mestu.

Mislim da bi ti bilo pametno da rascistis sa sobom sta ti je u stvari cilj.
Jer cilj `otici iz Srbije` kao takav verovatno nije ono sto ti u stvari zelis.
Fizicki napustiti Srbiju nije preteran problem; preselis se u Crnu Goru i BiH ili u Kambodzu i Ekvador sa druge strane; lako dobiti vizu i produziti je ili srediti ostanak.

Ako ti je cilj kuca od 200 kvadrata, bazen i Mercedes u garazi to ce onda teze ici, ali i to nije nemoguce, sve zavisi koliko si spreman da radis i koliko mozes da cekas na to. Iz tvog posta bas i ne deluje da si spreman na rad i strpljiv cekajuci na rezultate a mislim da su te dve stvari kljucne za uspeh emigranata. Takodje mislim da je sustinski vazno tacno znati sta hoces jer samo onda mozes da radis na tome da to ostvaris. Mislim da postoji jos jedan razlog zasto su vecina emigranata visokoobrazovani; ne samo zbog diplome i znanja, vec i zato sto su spremni na zestok rad i disciplinovani cekajuci na rezultate. Radne navike su krucijalan elemenat.

Naravno, kako vreme prolazi tvoj cilj ce se manje ili vise menjati kao sto se menja sve, i ti sam i zivotne okolnosti; ali bi po meni trebalo u svakom trenutku imati predstavu cemu tezis i razlicite verzije kratkorocnih, srednjerocnih i dugorocnih planova. Ako imas samo jednu verziju i ne uspes da je ostvaris demotivisaces se i paralisati ne znajuci sta da radis. Kratkorocni planovi moraju biti konkretni sa jasnim vremenskim rokom za ostvarivanje i preciznim nacinom kako ih ostvariti. S druge strane srednjerocni su manje definisani posto imas daleko vise nepoznanica, a dugorocni samo okvirni. Kroz vreme je dobro preispitivati kako napreduje progres i manje ili vise menjati nacine ili ciljeve. Takodje dobro je kontinuirano informisanje vezano za sve ove planove, jer na primer ti mozes dugorocno zeleti da postanes strucnjak u nekoj oblasti pa bi onda trebalo stalno da pratis sta se desava u toj oblasti, inovacije i kretanja na trzistima rada...

S druge strane nije dobro posvecivati preveliku paznju i vreme planiranju, a ne raditi nista na ostvarivanju planova. Planiranje nije cilj samo po sebi, zapamti to.
Meni je sve to donekle i profesionalna deformacija jer se bavim projektnim menadzmentom pa mi oprostite ako sam malo preterao.

Druga stvar koju sam primetio kod tebe je da izgaras od zelje da napustis Srbiju u uverenju da bi ti preseljenje donelo bolji zivot. Dok se uslovno moze reci da je zivot uopsteno po vecini stvari bolji u razvijenijim zemljama nego u Srbiji to ne znaci nuzno da ce tvoj zivot odmah biti bolji cim se preselis. Mislim da je jako vazno da svezi imigranti to shvate. Jer ako ne shvate veoma je lako da se razocaraju i izduvaju kao balon nakon dolaska. Da li je 100% bolje za tebe da se sto pre preselis ili ne? Mislim da odgovor nije ni da ni ne. Ako uspes da dobijes stipendiju za studije naravno bolje je doci sto pre jer ces poceti uciti jezik, navikavati se na zivot u novoj zemlji pri cemu neces na sebe preuzimati veliki rizik jer ti je vecina stvari obezbedjena tipa skolarine a mozda i smestaja i hrane. Ali ako nemas nista obezbedjeno pa upotrebis celokupnu ustedjevinu da dodjes na tuiristicku vizu i trazis posao kako bi ostao onda shvati da je rizik takvog poduhvata ogroman i da ako nisi pripremljen nemas mnogo sanse da uspes. U drugom slucaju mislim da bi bilo bolje ostati u Srbiji dok nisi spreman za imigraciju u smislu poznavanja jezika, posedovanja znanja, vestina i radnog iskustva. Jer ako odes nepripremljen najverovatnije ces potrositi novac i vratiti se razocaran.
Ukratko moji saveti za tebe su: PLANIRANJE, PRIPREMA, STRPLJENJE i RAD.


_{[Ovu poruku je menjao noskich dana 13.02.2012. u 00:30 GMT+1]}

Vise puta navedena mogucnost, bar kad je Svajcarska u pitanju: zenidba sa osobom koja ima boravnu dozvolu ili CH drzavljanstvo.

Nikad nisam razmišljao o tome ali u zadnje vreme razmatram to. Baš sam pitao jednog prijatelja koji je iz Austrije kako uspijeva naći dosta cura iz drugih država, reko da treba imati društvo. Treba osloniti na društvo u potrazi sa osobom koju želiš oženiti i koja ima strano državljanstvo. Nisam baš uspešan u tome.


Baš me zanima, ako smijem pitati, kako si uspio? Ako si završio srednju u Srbiji. Mislim struka možda nije bitna kada sam završio srednju u Bosni, inače struka mi je elektrotehnika. Jesi li kad si tražio posao imao ideju šta bi radio?


Dakle, treba neko znanje. Ako smijem pitati, gdje si usvojio znanje? Sam si učio ili?

Vidi,
nigde na zvaničnom sajtu UDIja ne piše da prednost prilikom zapošljavanja prednost imaju visokokfalifikovane osobe.Ako pažljivo pročitaš videćeš da je minimum koji moraš ispuniti posedovanje diplome bilo koje stručne spreme nakon 3 godine školovanja.U stvari nije ti ni to potrebno ako možeš dokazati da imaš radno iskustvo dovoljno dugo koje bi nadomestilo nedostatak obrazovanja.Naravno što si obrazovaniji i što više radnog iskustva imaš to je lakše.Ja sam završio srednju mašinsku školu i imam 15 godina radnog iskustva,završio sam vanredno još jednu školu u struci,pribavio potvrde o raznim praksama na CNC mašinama...Bitno je da se nađe poslodavac koji je zainteresovan za tebe i koji će ti dati 100 posto stiling.Posao koji ti se nudi mora odgovarati školskoj spremi ili radnom iskustvu koje imaš.Bolje je uzdati se u diplome i svedočanstva ,ako ne-moraš se dobro potruditi da dokažeš stručnost na osnovu radnog iskustva ( van struke koju imaš ).Za električare je situacija malo komplikovanija...znanje norveškog je neophodno.
Puno vremena je potrebno da bi se sve to pročitalo, prevelo i shvatilo.

Koliko sam shvatio, dakle za moju situaciju je lakse prvo studirati nego odmah traziti posao jer ce mi trebati vise godine da skupljam za radno iskustvo. Problem je u tome sto ja nikako ne mogu odluciti za zanimanje koje cu onda izuciti. Nemam vise zivaca da ovdje studiram a nemam novaca da odmah odem vani pa ako dalje zelim studirati, moja nada se zove stipendija. Stipendiju je manje vise tesko dobiti. Jednom sam se prosle godine konkurirao za stipendiju za studij u Ceskoj ali nisam uspio.
Gdje bih mogao naci poslodavca koji bi mogao biti zainteresiran bas za mene? Imam struku ali SSS danas vise nije bitan. Ucim njemacki i planiram da polazem za certifikate. Ja sam putovao po Evropi i boravio mjesecima pa imam neki dojam kakav bi zivot bio tamo, nekad je strasan ali navikne se a nekad je super pa se pitas kako si mogao biti dolje.
Meni je smijesno i sramota sto vec 4 godine pokusavam da odem vani ali ne uspijeva mi. Malo sam ocajan jer ne znam sta cu dalje.

ja znam dosta ljudi koji su otisli i sasvim lepo zive, a nemaju ni SSS.

Braksi,
Hajde molim te napisi ukratko kako to oni lepo zive koji su otisli a nemaju ni srednju, osim ako nisu neki kriminalci?

LOL

vozaci, cistacice, zidari, rudari, ima ih koliko hoces. A tek da se zna da majstori nisu SSS vec treci stepen !

Da ne bi odlazili od teme i pisao dug odgovor, ukratko, slazem se da oni ne moraju imati ni srednju i da mogu zaraditi lepo, nisam razmisljao o tim zanimanjima jer nikoga nisam upoznao da je preko tih zanimanja dobio radnu vizu.

Ali daleko da je to od lepog zivota, sa tim zanimanjima lepo zivis jedino kada odes na balkan. Ako dodjes i radis nesto od toga mozes zaraditi i ziveti normalno ali ako nastavis da radis to ceo zivot, a posto nemas ni srednju drugo ti nista ne preostaje, onda ni blizu lepog zivota se ne moze imati (posebno sto si stranac, ne poznajes jezik, ne poznajes veliki broj ljudi, sa tim zanimanjima se ne mogu priustiti velike drustvene zabave i cesti izlasci). Znaci moze se ziveti i imati za sve normalne finanskiske potrebe ali to nisu zivoti ni blizu lepih, smatram da za lep zivot je potrebno jos nesto osim para i zdravlja naravno.
Sasvim je druga stvar da si Swedjanin pa da se zaposlis kao zidar, imas iza sebe celo detinjstvo i pun grad drugara i celu rodbinu u istom gradu . Ode odradi posao i posle moze da bira sta ce i gde ce i uvek se moze osloniti na neciju pomoc i on je ovde na svome, ko sto kazu, kod svoje je kuce. Za stranca koji radi isti posao kao on, zivot nije ni trecinu lep kao njemu.

beh, sad si poceo da svrljas po filozofskim bespucima.

@Nach
Tek sad vidim da si me pre godinu dana pitao kako sam stekao znanje. Uspeo sam da dobijem kurs od 20 dana preko biroa za nezaposlene za Microsoft servere i XP. Posle toga sam polozio to sto smo ucili o svom trosku i samostalno ucio da polozim ostatak sertifikata za MCSA (stari MCSA). Javio sam se skoli da vidim jel moze da se volontira ili nesto pripravnicki. Na zalost nije bilo nista ali dobio sam priliku da drzim kurseve MS Office povremeno pa sam ucio u slobodno vreme sam dok nisam dobio prvi pravi posao.

Od pocetka do prvog full time posla u IT recimo da mi je trebalo dve godine i sigurno 500-600 sati ucenja i jos toliko gledanja preko ramena. Ostalo je sto kazu istorija.

Svaka ti cast Branko, ti si pravi self-made man.

@Noskich
Ima tu dosta srece, ali i za srecu moras biti spreman.
Recimo uspeo sam da dobijem taj kurs za dzabaka. Uvalio sam se da drzim kurseve i da ucim od njih. Bilo je nekih ljudi koji se bez ikakve obaveze i bez zadrzavanja delili svoje znanje samnom. Na svemu ovome ja sam izuzetno zahvalan sudbini ili sreci kako ko to gleda :)

Ja bih ti toplo preporučio da završiš fakultet i da usput učiš Norveški jezik.Ovde su procenili da im u narednih par godina treba 16000 inžinjera raznih profila.Nemoj biti nestrpljiv trud će se isplatiti...

Znam ali ja ne studiram. Ne razmisljam da idem u Norvesku, ne zasad nego prvo negde blize. Fokusiram se na nemacko govorne zemlje, primjerice Nemacka. Ucim da polazem nemacki.