daj podatke o grejacu , snaga , napon i koja je temperatura u pitanju ???

Grejač je 12VDC 40 A. Temperatura je do 60 stepeni.

Uf nezgodna kombinacija , u sustini nemam nista od sema za ovo ali bi moglo da se napravi .Ko zna mozda neko ima nesto sacekaj da vidis sta ce ostali predloziti . Od cega je to grejac jer je dosta jak za 12VDC , pola kilovata :D

Ma nije jak, u principu može da radi i na 24V. Ali nigde ne mogu da nadjem takvu vrstu regulacije...

Ako se udvostruči napon (na 24V) snaga je 4x veća (1920Wati),
a struja bude 80 Ampera.

Takav regulator ima malko da se "znoji" sa tako velikom strujom,
nije nemoguće uraditi ali nije ni šala.
Svi provodnici moraju da budu pozamašni da bi se grejao samo grejač a ne i elektronika.

Ovaj grejač kada se prebaci na 24V, koristi 20Ah. Ako imaš ideju predloži nešto.

Tebi treba neki ozbiljan regulator ( PI, ili PID).
Regulator je jedan par opanaka, a drugi je izvrsni organ.
Koliko vode imas u sistemu, kolika tacnost temperature treba da bude i imas li neku pumpu da mijesa vodu?
Najbolje da nam objasnis za sta treba pa ce neko smisliti nesto.

imam otvoren sistem od 20L. Nemam pumpu jer sistem funkcioniše na slobodan pad vode. Temperatutura od 20 do 60 stepeni. Hteo bih da mi se električni grejač ne gasi kad dostigne zadatu temperaturu neku da smanji toliko snage da održava tu temperaturu.

A da se umesto pada napona radi PWM? Nešto kao tiristor+ne555+ptc/ntc, zavisi kako se već veže.

Mislim da će grejaču bit potpuno svejedno da li je niži napon ili niži duty-cycle.

To je drugi par opanaka, koji je lakse rijesiti.
Prvi par opanaka - PID regulator je problem.
Ostaje par pitanja na koja nije odgovorio postavljac teme:
1. Kolika tacnost se trazi
2. Jel dozvoljen preskok temperature
3. jel masa vode konstantna
4. sta ce hladiti vodu ( ima dotok hladne vode ili samohladjenje...)

Tek po dobijanju konkretnih podataka moze se krenuti u proracune regulatora.

Drugari, par stepena gore-dole nije mi toliko bitna tačnost. Preskok temperature je dozvoljen u granicama normale (dakle stepen do dva). Masa vode je konstantna jer nema pritiska u sistemu. I na kraju imam izmenjivač toplote na najvišoj tački. U principu vid'o sam da kuler na mom lap-topu radi upravo ono što meni treba samo obrnuto. Kada se lap top zagreje on pojača snagu, a kada vrati nominalnu temperaturu, ne gasi se nego smanji snagu. Dali može neki takav princip da se sprovede u delo?

kupis pid kontroler, njime otvaras i zatvaras neki rele i imas resen problem, neces imati "manju struju" ali ce se grejac paliti i gasiti u segmentima po sekund i drzati temperaturu u granicama zahteva.. Da bi regulisao struju kroz grejac od 0-20A imaces preveliku disipaciju na poluprovodniku ako to radis linearno, mozes da pravis neki DCDC konverter na visokoj frekvenciji ali opet na 20A nema svrhe, mnogo jednostavnije obican pid i rele ... a mozes da kupis mali pid kontroler za par hiljada din (limundo, halo oglasi ..) .. radi mnogo bolje od "glupog" termostata a nemas gubljenje energije na grejanje poluprovodnika

moze trafo 220V/12V pa na neki misicjavi grec , a u primaru trafoa regulisati mnogo manju struju ...

A dali postoji mogućnost da odradim to mehanički, sa servo motorčićem i potenciometrom. Da kada sistem dođe do zadate temperature servo vrati potenciometar na malo jače od minimuma?

Moze, samo sto ti je elektronika tada osetno komplikovanija, analogni PID kontroler.

Da li postoji mogućnost da izbegneš nekako taj grejač a postaviš neki drugi iste ili približno iste snage na 230VAC? Tada ti rešenje podrazumeva kupovinu regulatora temperature i solid state relay-a.

Ne mogu nikako da uklopim AC-grejač. Dimenzije mi se ne uklapaju.

Pa zar ti vec nemas trafo?
Taj regulisi, a neki manji za ostalo sto napajas.
Grec za grejac ti ne treba.

I na kraju klucno pitanje:
Zasto mora da bude proporcionalni regulator, jednostavnije je on/off sa malo preciznijim termostatom, jer par stepeni nije tesko postici, posebno ako nema znacajnih poremecaja.

problem kod on/off-a je u cimanju struje trafoa, jer pri ukljucenju primar trafoa na momenat napravi gotovo kratak spoj dok se ne namagnetise, a ako je trafo opterecen grejacem vrlo ce brzo crknuti rele a i trafo nece poziveti duze, ne bih se kladio da grejacu nije bitno da li radi na ac ili dc , pogledaj malo dublje u stvar, ako je na DC a izolacija grejaca probije doci ce do elektrolize vode , oksid i jos sto cuda ce se osloboditi u vodu sto moze prouzrokovati trovanje ako se popije pa cak i najmanja kolicina, kod AC to nije slucaj... nabolje bi bilo staviti EI trafo koji trpi seckanje napona i na primar postaviti neki dimer koji ce biti upraljan temperaturom vode, moze to da odradi triak i optokapler , a senzor pustiti na OP da vozi optokapler, i to je to...

Imas na raspolaganju nekoliko mogucnosti da to resis. Najveci problem je upravljanje izvrsnim elementom - grejacem.

Da sumiramo postavku (ispravi ako gresim):

- imas grejac predvidjen za 12V (AC/DC nebitno) koji vuce 40A = 480W
- temperatura koju treba odrzavati ~60C
- imas transformator 220V / 12V (predpostavljam bar 40A tj ~500VA)

Prekidacki sklop:
Dakle, dve opcije se svode na upravljanje u primaru (ispred trasformatora) ili u sekundaru (iza transformatora).
Prva opcija je mozda zgodnija jer je potrebno prekidati struju reda 2-3A dok za drugu opciju to isto moras raditi ali sa strujom reda 40A sto je vec drasticno zahtevnije.
U svakom slucaju valjalo bi koristiti SOLID STATE releje koji imaju zero-cross funkciju.
Ako se odlucis sa upravljanje u primaru, izaberi SS relej bar od 4A ili vise i naravno za 220V (mozda je pametnije da bude i za veci napon). Jaci SS relej je neophodan jer prilikom prekidanja mora da "savlada" i struju magnetizacije transformatora (vezano za zadnji post od shadow88).
Dodatno tu bi trebao jedan RC clan da malo "smiri" celo kolo kada se prekida.
Sam SOLID STATE relej ima u sebi opto-izolacioni element sto ce ti dosta olaksati njegovo povezivanje i upravljanje.

Evo pregled nekih jacih i slabijih SS releja firme Crydom:
http://goo.gl/jLJ6Q
http://goo.gl/T3fmt

To bi bilo to za izlazni prekidacki element.

Termo regulator:
Ovde mozes postaviti manje vise sta god imas na raspolaganju, ali u svakom slucaju najbolje bi ti radio gotov PID regulator. Naravno i obican on/off regulator moze da zavrsi posao posto ti nije potrebna neke preterana preciznost. Jedinu stvar o kojoj moras voditi racuna u ovoj postavci je da vreme trajanje ukljucenog i iskljucenog stanja ne bude recimo manje od 1 sekunde. Tehnicki moze to vreme biti i u minutima, npr 3min radi, 1min ne radi. Ovo oko (kratkog) vremena je vezano za samu problematiku oko SS releja i ne bih da ulazim sad u to.

Nadam se da ti je sad malo jasnije sta treba da radis.


_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 24.02.2012. u 17:10 GMT+1]}

Zero-cross je OK za prekidanje u sekundaru, ali za prekidanje u primaru je najgora moguca varijanta. Postoji i jedan AN (aplication note) od STa gde je objasnjeno zasto i kako.
Zasto je to tako? Naime, prilikom ukljucenja induktivnog opterecenja pri prolasku napona kroz nulu i pocetna struja bude nula. Struja pocne da raste, a istovremeno raste i napon!
Kako struja kasni za naponom, zavisno od toga koliko je opterecenje reaktivnog (induktivnog) karaktera, moze se dogoditi da se poklope maksimum struje i maksimum napona... e tada dolazi do karambola
Odabirom pravog momenta ukljucenja primara moze se postici da ta 'udarna' bude jednaka mirnoj struji trafoa (ako je sekundar bez opterecenja) tj da nemamo nikakve negativne efekte.

Ako se uzme ZC garant nece biti dobro nikada, jer ce uvek ukljuciti u istom momentu, a ako se uzme 'random' SSR onda su sanse djene-djene

ako ce vec da prekida primar onda mora staviti na primaru neki soft start, tj preko RC clana da namagnetise jezgro pa da uklopi puno napajanje, jer ce trzanje struje postojati ako je potrosac zakacen na sekundar non stop sto i jeste ideja

ne mora solid state rele ako nece da ukljucuje i iskljucuje nego samo triak i optokapler da regulise primar...

Po ovome onda je najbolja varijanta sa SSR u sekundaru. Jedna "kocka" od min 40A ili jaca ima da radi skroz ok.
Triak u sekundaru je isto ok i dosta povoljnija varijanta ali treba to sve sklopiti da radi dobro.
Moguce je i sa 2/4 low-on FET da se napravi sinhroni ispravljac. Postoje i IGBT moduli ... Sve zavisi od raspolozivih mogucnosti.