Za početak, kako mjeriš koliko snage pojačalo daje? A drugo, koji ti je izvor? Mp3 playeri i mobiteli su uglavnom preslabi da sami pobuđuju pojačalo. Treba ti pretpojačalo.

Ako je odrađeno kako treba valjda je oko 60-tak wati...

Možda ovo što kaže Pioneer cdj 200.

Može slika nekog tvog projekta?

Pozdrav!

Ma sa kompa i ne treba mu predpojacalo, inace stavljao sam ga i sa univerzalnim pretpojacavacima, pa sa pretpojacavacima (tca730 - 740) ista snaga je u pitanju. Ne merim vec za toliko mogu da rezonujem da li su 10 ili 60W inace ukljucujem u njega zvucnik od 40W EI i po njemu vidim da ima mesta za jos snage.

Inace 6,7 godina se rekreativno bakcem ovim pojacalom napravio sam do sada nekoliko takvih i poznajem ga u dusu sto bi se reklo, samo mi nikada nije bilo jasno sto je toliko slabo.

Prika da bi na uvo ocenio snagu, pored toga sto moras u dusu znati zvucnik preko koga slusas nesto, moras imati i uvo i to momacki,a i pored svega toga,ne znam da tako snagu neko moze priblizno da oceni,pogotovo tako male razlike.

Kazem male, jer udvostrucavanje snage u W iznosi samo 3db , napona 6db,a udvostrucavanje jacine zvuka (SPL znaci) 10db. Znaci i za sve to da bi uporedjivao moras imati neku definisanu referentnu tacku,a isto tako ljudsko uvo i pored sto je osetljivo i ima raspon od 0 -140dB, tesko moze jasno oceniti razliku u koraku od po 1db. .

A isto tako tu je i subjektivni osecaj za glasnocu, ono sto sam gore napisao, 10 db SPL-a, je coveku duplo glasnije,a u watima je od one polazne tacke vece za 3x, sto kad kvadriras dobijas 10x vecu snagu samo za nesto duplo glasnije

Znaci

10w 90db recimo
20w 93
40w 96
80w 99
100w 100db - ovo tek covek konta kao duplo glasnije iako zvucnik tad trpi 10x vecu snagu.

I sad,na sve to,uzmi umesto tvog zvucnika neki osetljivosti od 101db/1W, i na 10W neces moci ziveti pored njega,a na 100W da ne pricam,i onda sve to o odredjivanju snage pada u vodu.

Prika,dokle si stigao sa onom svojom stranicom? Ako već nisi,molim te uračunaj i ovo u ta tamo objašnjavanja.

E dobro me seti, gotovo je skoro sve sto se tice posla,jedno 99% treba samo doraditi CSS za Internet Explorere, posto gradient nece da moze da radi u njima, a ne mogu da postavim ovako sajt, pa oni sa IE mogu da se slikaju posle a tu u 1% ima malo vise posla,pa se trazi vreme

Hocu,bice i toga

Šta reče?!?

Šalim se drug,nemam ti ja pojma oko digitalije,to su za mene španska sela i portugalske bandere,bitno mi je samo da ti savladaš tih 1% pa smo svi "na konju" !

Euronymous vidi za toliko znam da odredim. Ostavi po strani kako sam ja utvrdio da li ima ili nema 60W mislim da ako ti kazem da zvucnik od 40W radi na njemu na pola snage sta jos treba da kazem da bi mi verovao.Nego pitao sam za savet kako to kod vas daje 50-ak vati, jel fora u uparenim tranzistorima ili necem drugom?

Ne radi se ovde o verovanju ili ne, ja ti samo kazem da W nije merilo jacine zvuka.

Ova sprava koju nazivate pojacalo, pored svih stvari koje ima manjka, ima nesto i viska-napon napajanja.
Sa 3055 tranzistorima i njihovim rodjacima (komplement 2955) napon napajanja ne bi smio premasiti
40-42 V, jer su isti deklarisani kao 60 v tranzistori. Na semi koju je prilozio pokretac teme nedostaje vrijednost
otpornika u emiteru prvog tranzistora (BC212), a koja po logici stvari nebi trebalo da je veca od 1000 oma, i
kao takvo pojacalo, pobudjeno sa 1,5V signala trebalo bi da "ispljune" nesto preko 50W. Kako cijeloj
koncepciji nedostaje struje, a i ono cudo sa BC 107 izmedju baza kvazikomplementarnog izlaznog para ne
znam kako kuplovati sa hladnjakom. Za pocetak elektrolit redno vezan sa 100 oma u emiteru BC212 povecati
na 470 uF i paralelno mu "tutnuti" blok 100 nF. Izlazni elektrolit povecati na minimum 4700 uF i ako izlazni
tranzistori prezive ukljucenje, bit ce i snage vise (barem basa). pOz

Manje vise moje pojacalo i jeste tako uglavnom sam stavljao jace elektrolite recimo na izlazu mi je 4700mf ali sem basova nista se drugo ne pojacava. Sada sam probao sa tipovima TIP122 mesto 2n3055 i mogu reci da su bolji rezultati ako nista drugo bar se manje greju,buduci da su 2n3055 na hladnjaku bili usijani na maksimum.Veliki problem ovog pojacala je sto se greje T2 nevezano za ulazno pojacanje vec za napon pojacala.

TIP 122 je darlington i ima minimalno pojacanje 2500, ako nadjes TIP 127 pa izlaz vezes kao komplementarni par,
pobudne 286-87 mozes "istjerati". U prvobitnoj semi nedostaje strujnog pojacanja i zato ti je izlazna snaga mala,.
pOz

Snagu teško možeš da odrediš tako...

Inače ti nečuješ koliko nešto (pojačalo, zvučnik...) ima wati, ti ustvari čuješ decibele a to zavisi i od zvučnika i od pojačala...

Kao što kaže Euronymous ako zvučnik ima veliku osetljivost pogonjen i sa 10W čuje se odlično dok neki da bi se čuli toliko glasno treba pojačalo i do 30W.

A npr. pojačalo svira na 30W i da bi ti čuo duplo jači zvuk-glasnoću treba da ga pojačaš do min 130W a ne 60W, na 60W čućeš da svira jače ali ni približno do duplo.

Ajde opet da pitam za slike?

Pozdrav!

emiSAr imam 2x122 i 2x127 ae mi nacrtaj vezivanje na izlazu znam da je bolje kad su izlazni pnp - npn nego oba npn. Za pobudne imam neke BD ali nisu iz iste serije jedan je mnogo jaci od drugog pa sad planiram da mu nakacim BD912/BD911 posto to imam od onog pojacala koje nece vise da radi a nista nije izgorelo :D

Aleksandara znam ja da je od 1W duplo pojacanje koje sluh moze da cuje 60W, znam da sluh moze da cuje minimalnu razliku u pojacavanju od svega 3decibila i da sluh cuje logoritamski a ne linearno,znam dosta o tome ali vi ne kontate prostu matematiku,Ako pojacalo daje 60W zasto mi nije pocepalo zvucnik od 40W?

Da definitivno su Tip122 bolje resenje umesto 2n3055 jace se cuje definitivno ima nekih 30-40W :)

Dobro osmisljeno nema sta, kad na mesto predvidjeno za obican izlazni tranzistor sa pojacanjem izmedju recimo 50 i 150 mora da se krne darlington od 2500!

Kao i u svakom postu do sada emisar udari na vreme prutom po usima i ukaze na pravac u kome treba ici i gledati :)

Kad je u pitanju stara škola evo i mog ručnog rada sa shemom i slikama.
Koristio sam prvo tranzistore 2N3055 a u jednom slučaju 2N3773

- Pojačalo izlazne snage

bilo je to davno ;)

Druze, lepo ovo izgleda. Svidja mi se stampa i slova, kako je radjeno to? Da pojasnis malo taj LETROSET postupak

Ivek,zašto je sve zaključano na tom forumu? Ja se učlanio kad ono...

Inače-ne da si uradio onu liniju nego si rasturio koliko dobro ono izgleda! Vidi se da je mnogo truda uloženo u svakom pogledu,od elektronike samih pločica preko kompletne mehanike pa do rada na spoljnoj estetici-stvarno jedan kompletan uređaj kakav do sad nisam vidjeo! Svaka čast!

U doba "onda" (70-tih) kada racunarska tehnologija nije bila razvijena, laserske stampe ni na vidiku, za potrebe
izrade stampanih plocica, kada se priprema radila rucno tusiranjem na pausu ili tusiranjem originala na hameru
ili slicnom bijelom papiru u razmjeri 2:1 pa presnimavanjem grafickom kamerom, kao pomagalo pojavio se
LETRASET . Na listu A4 slicnom pausu u zrcalnom obliku slova raznih velicina i oblika, a za potrebe elektronicara
padovi za DIP-DIL podnozja, razna podnozja za IC u metalnim kucistima sa 10-12 nozica, linije raznih debljina
i ostala pripadajuca simbolika. Tehnologija prenosa na podlogu kao danasnji toner transfer postupak, ali bez
pegle ili laminatora, samo cvrstim zaobljenim predmetom preko poluprovidne podloge preko simbola istrljati
i simbol se prenese na podlogu. Podloga je mogao biti paus, a u ovom slucaju prednja aluminijumska ploca
uredjaja. Te simbole od habanja trebalo je zastititi posebnim lakovima (providnim-bezbojnim) kojih je takodje
bilo u prodaji ako se rade oznake na prednjoj ploci kao u ovom slucaju.
@Ivek33 , iz kojeg casopisa prenesen clanak? Slicna, skoro ista koncepcija pojacala u RIM-u 72-73, a 76
u "Radioamateru". Poz

@emiSAr

Svaka cast na odgovoru druze

emiSar je blago koje treba čuvati!

Ništa posebno, uzmeš letroset slova i samo ih namjestiš i pređeš preko njih sa nekim predmetom i na kraju sve prešpricaš lakom za kosu da se ne skida ;)
Ona ostaju zaljepljena na glatkoj površini. Inače kućište je bojano auto-lak sprejem.

Zato što samo ja pišem na tom tzv. Forumu koji nije forum ali mi je forma poslužila za postavljanje mojih tutorijala iz Informatičkog svijeta i nešto malo elektronike. Uređaj i danas svira a ima i antiklik za zvučnike što se vidi na slikama gdje je relej ;)

Uf, ne sjećam se odakle sam uzeo shemu, inače tada je u Nišu bio neki tip koji je radio kompletne pločice i KIT komplete (ima na forumu jedan takav PA500). Što se tiče RIM kataloga imam ih nekoliko u podrumu sa hrpom ostalih shema i Sam-svoj majstor kao i Radioamater časopisa (nekada sam bio radioamater). Koliko se sjećam ovo pojačalo je poboljšana kopija nekadašnjeg HI-FI Receivera EI-NIŠ HSR-80 ili HSR-120 (nemoj me držati za riječ jer se više ne sjećam). Naravno ostale stvari poput LED VU-metra je opet iz nekog drugog časopisa, Toroidni trafo iz Subotice ili Novog Sada ? (kojega je tada bilo teško naći a cijena ko zlato) a izlazni tranzistori (kojih sam spalio barem 10-tak) su iz Njemačke nabavljani kao i pobudni. Pertinax pločice su rađene uz pomoć vodo-otpornih marker flomastera, 12% hidrogena, solne kiseline i ne sjećam se čega još, ali i sa Letroset elementima. ;)
Elektroliti plavi veliki sa puno kapaciteta opet za to vrijeme vrhunski i skupi. RIAA equalizacije za gramofonski ulaz se vidi pored releja za antiklik zvučnika.
Visokovatni otpornici pred izlazom su od cekas žice. A da ne govorim o ožičenim kablovima i preklopnikom za ulaze kao i srebrena dugmad koje sam morao nabavljati u Austriji tada. ;)

btw: shema pojačala ne odgovara u potpunosti slikama gotovog uređaja. To sam stavio tek toliko da se vidi sama unutrašnjost uređaja. Da to danas radim ručno izgledalo bi sasvim drugačije, to su bili moji početci rada u samogradnji HI-FI i elektronike ;)

Toliko pa pozz

He he-kako bi tek danas onda izgledalo... :)