odredjene zvezde se gase tako sto pretvaraju u crne rupe... one se sire gutajuci sve oko sebe pa i jedna drugu... na kraju ostane jedna koja skupi svu materiju i sabije je do krajnje granice a onda opet Big Bang i tako ciklicno... bar je to zvanicna teorija ali kao sto jednom rekoh :"dok ne dokazu nesto drugo" :)

koliko ja znam samo cestica kod koje je masa mirovanja = 0 nema masu a to je (za sada :)) samo foton...

mi gledamo na vreme kao na nesto sto se linearno prostire ali vreme moze da se opise i drugacije...

Prica o pocetku i kraju Svemira ne mora biti ista "pocetku i kraju vremena"

Vreme je usko povezano sa prostorom i gravitacijom tela - svaka promena ovih parametar menja i ostale - a "pocetak" i "kraj" smo mi proizvoljno odredili, prilicno egoisticno - jer nismo u stanju da merimo nista ni pre ni kasnije.

Ja mislim da pocetak svemira jednostavno ne postoji jer se materija ne moze unistiti ili stvoriti ni iz cega - prvo, danasnje teorije o crnim rupama dokazuju da se crne rupe ponasaju u skladu sa termodinamikom i da, takodje, otpustaju energiju i da posle odredjenog vremena (zaista dugog) one ispare - a takodje mogu i da eksplodiraju.

Usmerena vremenska osa je iskljucivo posledica nacina rada memorije u ljudskom mozgu - ona se moze posmatrati u oba smera.

I, finalno, mi uopste ne poznajemo stanje materije u momentima posle velikog praska - moderna fizika ce mozda dati odgovore sta se zapravo desava sa materijom u takvim stanjima pritiska i temperature - moze da se desi da se pokaze da se ona ne sazima u beskonacnost (tj. singularitet) vec da se desava nesto skroz drugo, pa samim tim ni "pocetak" biva besmislen.

Ne znam za vas, ali meni se cini da ako se prostor krivi, da se i vreme krivi...mislim, sasvim logicno

Crna rupa to je tacko beskonacnog malog precniga sa skoro beskonacnom masom i gravitacijom. Zanima me sta vi mislite o tome sta se desava sa svom tom materijom koja nestaje u crunoj rupi. Po matematickom modelu trebalo bi da postoji bela rupa koja svu tu matertiju izbacuje. Isto tako zanimaju me crvotocine dali neko zna po kom sistemu bi one trebale da funkcionisu(ukoliko postoje)???
Sta mislite o postojanju paralelnih urniverzuma?

Evo objasnjenja:

http://trsh.edula.com/alpha_omega.jpg

Koliko sam pratio, trenutno vazeca teorija, na bazi najnovijih posmatranja je da je nas svemir onaj "Accelerating".

Uzgred, a sta ako je "ubrzavanje" ustvari isto sto i sazimanje, ako je svemir topoloski zatvoren (u smislu da je svaka prava - zatvorena linija) onda mozda iza ruba naseg vidika (rastojanja na kom se svi objekti koji su tamo udaljavaju od nas brzinom svetlosti) sve te galaksije i kvazari konvergiraju? Onda "odbojna" sila nije odbojna, nego privlacna, samo sto nam sa naseg mesta centar mase univerzuma izgleda kao sfera koja nas okruzuje.

Druga mogucnost je da brzina sirenja ostaje ista ili se cak smanjuje, ali se hod vremena naseg sistema asimptotski usporava, kao kad se priblizavamo masivnom telu?

Najnovija posmatranja NASA-inim Spitzer Space Telescope-om otkrila su objekte na udaljenosti od 13 milijardi svetlosnih godina ili svetlost od možda prvih objekata nastalih u svemiru posle Big Benga(http://www.nasa.gov/vision/uni...galaxies/universe_objects.html).
Pitanje je:
Šta ćemo videti teleskopima na i više od 13,7 milijardi svetlosnih godina kraj ili početak?

Moje neko razmišljanje je da ako je svemir nastao pre 13,7 milijardi godina onda je najbrža čestica (recimo foton) mogla da pređe najviše 13.7 milijardi svetlosnih godina od nastanka svemira do danas i to bez ijedne interakcije koja bi joj promenila pravac. Prema tome, ako nešto postoji iza tih 14 milijardi svetlosnih godina, to nešto nije u kauzalnom odnosu sa našim svemirom tj. nije nastalo u velikom prasku (jer nijedno telo ne može da se kreće brže od c).

Najdalje što smo videli su objekti koji su nekoliko stotina miliona godina posle velikog praska, kada su se pojavile prve zvezde, mislim da bi pre toga, na oko 400 000 godina posle Velikog Praska, naišli samo na elementarne čestice i zračenje, toliko intenzivno i jako da ne može više ništa da se posmatra.

Veoma interesantna tema. Meni je mnogo bliza ideja da ce kosmos da se skupi, odnosno da periodicno osciluje. Stavovi autora posta su identicni moima. Samo mislim da vremenska evolucija kosmosa nije kruzna vec helikoidnog oblika usled malih perturbacija dogadaja. Zanimljivo je da se recimo, na ovaj nacin o cilicnom ponavljanju istorije proba objasniti efekat Dezavi kao prisecanje na neki davnasnji proziveni zivot u ciklusu pre naseg. Naravno kad bi to bilo tako, onda bi buducnost bila determinisana kao sto neko tvrdi u srodnom postu. Takode kad bi to bilo tako onad bi imala i smisla astrologija kao poruka rasporeda zvezda nekadasnjih superiornih civilizacija recimo o smaku sveta koje su one svojom superiornom tehnologijom izazvale. Postoje i slicne inplikacije takve ideje, medutim znamo (??) da to i nije bas tako.

Ja bih tu dodao nesto.. Ako mi vidim onesto sto je udaljeno 13 milijardi s.g. to znaci da je svetlost putavala toliko godina. To dalje znaci da je ona (svetlost) krenula pre 13 milijardi godina sa udaljenosti koja je 13 milijardi svetlosnih god. Iz toga sledi da je svemir jos tada morao biti dovoljno veliki da sadrzi toliko rastojanje i ako se sirio da bi dotle stigao, morao bi biti mnogo stariji (bar duplo, jer ne moze materija da se siri brze od c.

Ako uzmemo da svetlost skrece pod dejtvom gravitacije on i ne mora da bude bas toliko veliki. Ali bi pritom ona gubila energiju. Zna se da pod dejstvom gravitacije dolazi do promene talasne duzine svetlosti, a i dalje se tvrdi da je pojava crvenog pomaka samo posledica neprekidnog sirenja svemira. Naravno tu je pitanje pozadinskog zracenja koje je u zadnjem merenju pas i pokazano. Odnosno nobelova nagrada je i data upravo iz rada koji pokazuje da ce vasiona neprekidno da se siri.

Prvo kaže se da je svemir u početku prošao kroz Inflacionu eru koja je trajala od oko 10 na -37 sekunde do 10 na -33 sekunde posle Velikog praska. U tom srazmerno kratkom razdoblju tvar prostora i vremena se širila brže od svetlosti, uvećavši se za milijarditi deo sekunde od razmera sto milijardi puta manjih od protona do približno 10 cm. Međutim nije mi jasno zbog čega se i današnji svemir ne bi širio brže od brzine svetlosti imajući u vidu da se neširi kroz prostor te nije u suprotnosti sa ograničenjem brzine ne većom od c?
Drugo kako se navodi tih 13,7 milijardi se odnosi samo na vidljiv univerzum dok ostatak van toga je fizički irelevantan jer ne može da se posmatra. Odnosno ceo svemir je star 13,7 milijardi godina, a prečnik našeg vidljivog svemira je iz tog razloga 13,7 milijardi svetlosnih godina.
Pošto se univerzum širi pitanje rastojanja udaljenih galaksija je teško odgovoriti i zavisi od mesta posmatrača.
To bi dalje značilo da posmatrači na drugim objektima dovoljno daleko imaju svoj sopstveni "vidljivi svemir" koji uopšte ne mora da se preseca sa našim.

Da pokušam da odgovorim na tvoje pitanje Shadowed, a ako ne budeš zadovoljan odgovorom pogledaj link: http://anzwers.org/free/universe/redshift.html

Ovako, imaš dve galaksije koje su jako blizu jedna drugoj kada je svemir star 1 milijardu godina. Usled širenja univerzuma one se udaljavaju jedna od druge na suprotne strane da bi kada svemir bude bio star ~14 milijardi godina neko iz jedne galaksije teleskopom uhvatio svetlost sa druge koja je stara 13 milijardi godina ali je sada rastojanje između galaksija 26 milijardi svetlosnih godina jel su od početne tačke obe prešle po 13 milijardi svetlosnoh godina(pod uslovom da se širenje dešava brzinom svetlosti). S tim naravno da posmatrač vidi posmatranu galaksiju kada je bila stara samo milijardu godina.
To je takozvani timeline. Odnosno svemir ima poluprečnik veći od 13,7 milijardi svetlosnih godina ali na žalost taj deo svemira nije pristupačan opservaciji.Ima tu još fora oko određivanja daljine i starosti. Odnosno nije baš tako jednostavno 13 milijardi starosti=13 milijardi rastojanja.

Ali za neka bolja objašnjenja bi trebao neko srtučniji.

Još uvijek početak, jer se i sam prostor širi.

OK, ovo je dovoljno. Ja, inace, ranije nisam naisao nigde na takvo tvrdjenje :)

Cynique pročitao sam tvoj post koji si linkovao gore.
Uglavnom mi je sve to poznato ali ono što me je zainteresovalo je sledeće:
"Može se pokazati da je ta udaljenost oko 3 puta veća, tako da je današnja granica vidljivog svemira 3*13.7 milijardi ly. S obzirom da je polumjer zakrivljenosti svemira > 70 milijardi ly, nikad nećemo moći "vidjeti" ni 10% ukupnog volumena svemira."

Odakle ovi podaci? "Polumjer zakrivljenosti svemira > 70 milijardi ly" možeš li ovo da pojasniš ako te ne mrzi.
Pozdrav.