Uh bas si se namucio sa ovim ...

Popravka ovakvih sprava je veoma komplikovana. Najveci problem je tu sto to ne mozes sa sijalicom da zastitis dok experimentises ili meris jer se karambol desi u mikrosekundama i sijalica to ne moze da isprati; slicna stvar i kada koristis izvore sa ogranicenjem struje.
Pitao sam jednom prilikom kolegu i spominjao mu isto ovo sto si i ti radio i on mi odgovara: "Znas kako se to stiti?" - "Prekrstis se i ukljucis!" :)

Isti je problem i kod popravke SMPS. Evo moje iskustvo sa daleko prostijom spravom od 15W koja me je namucila (ne bas toliko koliko i tebe ali su je par majstora odpisala i nisu hteli dalje da je popravljaju). Na kraju se ispostavilo da je trafo bio zveknuo pa sam isti morao da premotavam ...
http://www.elitesecurity.org/t448623.

Preporucio bih i tebi da ako mozes prvo ispitas taj trafo pomocu L metra koji ima i merenje Q faktora. HINT: ako je recimo samo jedan navoj probio na transformatoru, Q faktor se drasticno smanji; to mozes i experimentalno da probas tako sto ces da provuces par navoja kroz jezgo, kada je trafo OK, Q faktor je ~10 - 15 a ako kratkospojis te dodatne navoje Q faktor ode dole za celu dekadu ... naravno ovo ti je samo orijentir i u konkretnom tvom slucaju te vrednosti mogu da budu drasticno drugacije ali u svakom slucaju ces primetiti pad Q faktora, a ako ti se ne menja Q faktor ili je recimo < 2 onda ti je trafo vec zveknuo :( ... sa OHM metrom to ne mozes da ustanovis.

Sto se delova tice, tu je vrlo moguce da si naleteo na fake delove. Pogledaj ovih par linkova
http://sound.westhost.com/counterfeit.htm
http://sound.westhost.com/fake/counterfeit-p1.htm
Ne spominju bas ove tvoje IC ali to mi lici na tu neku foru kada kupis 3 koja ne rade i 4. kupljen iz drugog izvora proradi.

Jedna od vizuelnih metoda (ne 100% sigurna ali pomaze) da prepoznas original je da ustanovis kako je oznaka dela ispisana. Ako je ispisana laserom tj izgravirana a ne ostampana nekom bojom onda je verovatno originalni deo u pitanju. Druga metoda koju originalni proizvodjaci rade (mada ni to nije pravilo jer ne rade to svi originalni proizvodjaci) je da u onim kruzicima koji se nalaze na prednjem plasticnom delu komponente (kruzic par milimetra precnika, utisnut nekih 0.3mm) dodatno upisu i neki broj ili logo firme. Fake proizvodjacima je to extremno komplikovano i skupo da rade zbog veoma komplikovanih alata koji prave te "pecate" pa i pomocu toga mozes da ustanovis original. Kod komponenti koje nisu u plasticnom kucistu situacija je skroz drugacija i tu u sustini ima i najvise fejkova. Treca varijanta za pronalazenje fake poluprovodnika (uglavnom tranzistora) je da koristis specialne sklopove koji mogu da detektuju razliku izmedju pravog i fake dela; spomenuti kolega je bas pravio jedan takav sklop koji mu je radio 100% tacno za neke tipove tranzistora na osnovu nekih "ludackih" merenja (naravno bez unistavanja komponenti).

Nadam se da sam bar malo bio od pomoci ...

@mikikg "Preporucio bih i tebi da ako mozes prvo ispitas taj trafo pomocu L metra koji ima i merenje Q faktora. HINT: ako je recimo samo jedan navoj probio na transformatoru, Q faktor se drasticno smanji; to mozes i experimentalno da probas tako sto ces da provuces par navoja kroz jezgo, kada je trafo OK, Q faktor je ~10 - 15 a ako kratkospojis te dodatne navoje Q faktor ode dole za celu dekadu ... naravno ovo ti je samo orijentir i u konkretnom tvom slucaju te vrednosti mogu da budu drasticno drugacije ali u svakom slucaju ces primetiti pad Q faktora, a ako ti se ne menja Q faktor ili je recimo < 2 onda ti je trafo vec zveknuo :( ... sa OHM metrom to ne mozes da ustanovis."

Hvala na odgovoru. Za trafo sam prilično siguran da je uredu, jer sam testirao 2 puta aparat sa napajanjem do 60VDC, dakle amplituda cetvrtki kroz glavni trafo i IGBT-e je isla 70VDC i signal je izuzetno pravilan, zumiram signal i posmatram iskljucivo trenutak tranzicije, ivica signala je izuzetno strma, tj. dV/dT je veliko, ono oscilovanje oko ravnoteznog položaja pri tranziciji je jako kratko (snubber služi da to oscilovanje smanji), a i merena struja je mala, do 80mA u praznom hodu, da je trafo probio struja bi skočila prilično, a signal bi morao biti izobličen, naročito u trenutku tranzicije. L metar nemam, a i neki do koga mogu da dodjem, bi mi izmerio induktivnost, i to veoma netacno, jer su u sekundaru diode + induktivni element, zavojnica, pa bi se induktivnost koja se preslikava kroz trafo razlikovala, a trafo je poprilično komplikovano meni odlemiti, jer je dupla stampa + kalaj bez Pb + metalizacija rupe + velika kolicina kalaja; sve u svemu za mene jako komplikovano, jer bih morao da ludacki grejem PCB i plus cupam debelu Cu zicu sekundara.

Probacu prvo da u utorak doteram napon do 310V na elektrolitima, i IGBT-ima bez pobudnog signala, kako bih testirao da li je u pitanju sam napon koji dovodi do proboja neke komponente ili PCB-a, a struju cu pokusati da kontrolisem povezivanjem na red napajanja kojem mogu kontrolisati struju i napajanja kojem ne mogu kontrolisati struju + neki otpornik. Plasim se samo elektrolita 3x470uF plus napon 310VDC, koji ipak uskladiste dosta energije tako da ja iako ogranicim struju, kada oni krenu da se prazne naglo oslobodi se velika kolicina energije, a njih isto tesko mogu da skinem iz istih razloga kao i trafo.

To je jedan od razloga zasto tu ne moze da pomogne sijalica ili ogranicavanje struje :( Eventualno za probu bi valjalo da poskidas ove kondenzatore i stavis nesto vrlo malo, 22 ili 47uF pa tako da probas preko kontrolisanog izvora struje. Znam da ti je to problem ali ja ti samo navodim sta bi valjalo.

U vezi ove slike https://static.elitesecurity.o.../3093048/komplet%20izvrsna.jpg, prvo obavezno vrati ove smd kondenzatore sto fale. Mozda ti to izgleda nebitno ali to ima poprilicno veze. Drugo, ako mislis da ce ovde da ti probija PCB zbog visokog napona to je vrlo mala sansa, nije to nesto prevelik napon da bi to moglo da tako probije, tehnicki tu moze da se dobije do nekih 600-700V u kratkim pikovima.

A ova druga shema https://static.elitesecurity.o...inverter%203200%20top%20dc.jpg vidis da su stavili i tacne vrednosti induktivnosti bas iz ovih razloga sto sam spominjao oko transformatora. Ako su ti crkavali IGBT-ovi u primaru ne mozes 100% da budes siguran da je trafo ostao ziv ili da nije ni malo ostecen. Tako sam i ja u onom mom slucaju bio ubedjen i bezveze sam spalio nekoliko VN FET-ova.

Jos jednom preispitaj SVE poluprovodnike uz nadu da su ona dva IC trenutno ispravna + mali kondenzatori u ispravljacu i probaj sa malim naponom (tih 60V sto kazes da imas sa ogranicenjem struje) pa bi mozda bilo zgodno da uslikas i oscilograme da to malo izanaliziramo - mozda se tu nesto upeca.

trafo ako uspes da skines ni u ludilu da ga rasturas ako to vec nisi radio ili ako nemas u rezervi takvo isto jezgro.
Gde se nalazi prodavnica u koju si spomenuo

@mikikg, kasno sam video temu sa onim tvojim napajanjem, tvrdo si se namučio a imalo je brže rešenje
Rešenje je ovaj sklop.

Jedna žica je kolektor, druga minus 300V a treca je za slučaj da mreža ima stand by. U tvom slučaju bi se koristile samo dve žice. Veoma lako bi sa njom ustanovio da li ti je trafo bio problem. Ja ni sada nisam siguran da ti je tamo trafo bio problem, jer za 20god mog iskustva sa tim trafoima nisam ni jedan imao da ne valja. Crkavali su oni zaliveni, a ti otvoreni nikad. Bas sam i sa kolegom komentarisao, i on je par puta motao te trafoe u Epromu kod Kolonske kapije, ali uvek je bilo bespotrebno. Ne kažem da kod tebe nije bio slučaj trafo, ali sam ostao u neverici
Ova "sprava" paše u svim mrežama koje se napajaju sa 300V, a menja sve moguće STR-ove, tranzistorske i fet izvedbe. Radi savršeno dobro, a cena je oko 5e. U tom aparatu za varenje ova mreža neće pomoći ali vredi znati da postoji. Sa njom uvek možeš utvrditi ispravnost trafoa i sekundarnog dela. Ja sam ih ugradio nekoliko i ni jedna mi se nije vratila.

@djolejr

Tu se radi o jako losoj konstrukciji aparata: SMD elementi, male distance na stampanim vezama, nema kontrolu struje na sekundarnoj strani, lose hladjenje i jos puno toga...

Dobro pregledaj sve povrsine ispod SMD elemenata u delu gde su ti IGBT, takodje i sam vitroplast. Sve to zna da probije pod naponom. Na najmanji sumnjiv trag na vitroplastu dobro mehanicki ostruzi dok ne dobijes zdravu povrsinu, pa kada sve sklopis lakiraj sprejem plastic-70 (Itc).

Zameni dve grupe keramickih SMD kondenzatora na snubberima sa dva MKP 630V kondenzatora (velicine ukupne vrednosti koju ima grupa), naravno proveri diode i otpornike na snubberima.

Obavezno zameni one dve ultrabrze diode (STTHxxx).

Taj aparat je tipicni dvoprekidacki forward konverter, kome se sav visak energije iz jezgra trafoa vraca pomocu te dve STTH diode nazad u elektrolite. Ta energija je najveca u praznom hodu aparata. Tada su te dve diode najugrozenije i najtoplije. Kada ostare, zbog pregrejanih uslova rada, cesto znaju nekoliko sekundi po ukljucenju da odu u prekid. Dovoljna je samo jedna za BUM!

Takodje je moguce da ti se Qg (total gate charge) kod tih IGBT razlikuje (veci je) nego kod starih. To moze dovesti do faktora rezima veceg od 50%, jezgro sa nekoliko impulsa odlazi u zasicnje, sto je opet BUM! Faktor rezima mozes smanjiti povecavanjem Ct i smanjenjem Rt na UC3845 tako da ocuvas istu radnu frekvenciju.

Vidi iz data-sh. od UC3845 tabelu sa frekvencijom oscilatora i uporedi sa Rt i Ct. Ne bi bilo dobro ako je iz nekog razloga niza!

To su kriticne stvari.

Nikakve sijalice ni strujni izvori ti nece pomoci jer u elektrolitima imas punjenje od nekoliko dzula, spremno da u jednom impulsu razvali ceo izlazni stepen!

A evo kako ces napraviti pomocne alate protiv BUM! :-) :

Pronaci ces 6 polutki feritnog jezgra E42 (ima ih u Nisu, koristili su se za napajanje TV B-10 i sl..). Pedantno ces zalepiti po tri polutke tako da dobijes trostruki presek srednjeg stuba. Potom ces napraviti od pertinaksa ili vitroplasta telo za motanje za tako uvecano jezgro. Namotaces zicom debljine 2mm lakirane H ili F klasom laka (poznaces po veoma tamnoj boji laka, skoro je tamnocrvena, t=180^C) onoliko navoja koliko moze da stane u prozor jezgra. Pripremices podloske za procep izmedju polutki takvog uvecanog jezgra, napravices ih od vitroplasta (bez bakra na njemu) debljine 1,5mm, tako da pokrivaju citav srednji stub jezgra. Trebace ti nekoliko podloski da mozes napraviti procep 1.5, 3, 4.5, 6mm. Za pocetak ces staviti procep od 1.5mm i spolja stegnuti selotejpom jezgro. Tako dobijen kalem ces vezati na red sa primarom transformatora i on ce ti predstavljati nespregnutu induktivnost. To ti je nesto poput induktivnog reostata (variometar). Kod dvoprekidackog forward konvertera sa povratnim diodama je dopustena labava sprega ka sekundaru zato sto se kroz povratne diode neiskoriscena energija vraca u napajanje (elektrolite). Sa prigusnicom koja je redno sa primarom mozes se igrati sa transformatorom od kratkog spoja, preko zasicenja jezgra do otkacenog sekundara. Pik struja kroz IGBT ce ti biti ogranicena induktivnoscu nase alatke i vremenom impulsa, tacnije: Ipk=UL/L * t impulsa, sto vazi za totalan kratak spoj primara. U svim ostalim slucajevima ce biti manja.

Povecanjem procepa moci ces da smanjujes induktivnost, na taj nacin ces povecavati udeo snage koji se predaje trafou.

Ovu alatku mozes koristiti za: dvoprekidacki forward, half-bridge i full-bridge konvertere, u rasponu snaga od 500W do 10tak KW. Svi ovi konverteri dozvoljavaju labavu spregu posto imaju diode za povratak viska energije u napajanje.

Jedino regularno opterecenje takvog aparata je kad je napon gorenja luka u rasponu od 22-28V. ispod toga proradi anti-stick,koji je kod te glupe naprave jedina zastita od enormnih struja primara pri vrlo kratkom impulsu, sto je slucaj kod kratkog spoja na sekundaru, a jezgro bude zasiceno strujom SEKUNDARA. Kod tako kratkih impulsa strujna regulacija koja se posmatra sa emiterskih otpornika na stigne da deluje zbog blank-filter vremena. Bolji uredjaji koji imaju kontrolu struje i na sekundarnoj strani nemaju vitalnu ulogu anti-stick, vec ga stavljaju vise iz razloga udobnosti koriscenja.
Kod veceg napona od 28 V na izlazu nije tako opasna situacija, ali je nepovoljna zbog predugackog impulsa pri znacajnim strujama primara, pa se IGBT pregreju.

Opterecenje treba napraviti od neke velike metalne posude napunjene vodom u koju se doda saka bikarbone sode, i u koju se moze kontrolisano potapati velika metalna ploca ili lim. Dubinom potapanja ploce treba podesiti napon opterecenja u granicama od 22-28V za bilo koju struju opterecenja. Jedino je tako ispravno. Luk je inace jako teko simulirati jer se ponasa kao dzinovska zener dioda vezana na red sa otporom reda milioma.

Za vreme dok imas prigusnicu na red sa primarom mozes otkaciti anti-stick, da te ne ometa kod merenja.

Vidim iz teksta koji si napisao da raspolazes ozbiljnom kolicinom znanja, pa mislim da ce ti ovo biti dovoljno da se lepo snadjes. Zato nisam razglabao previse.

Srecno sa tom krsinom od aparata!
Pozdrav

@zmajtv

Svojerucno sam izmerio mikijev trafo mocnim rlc-metrom.
:-)

Pozdrav,
Macola
Kragujevac

Sta reci, Macola je tata za te stvari .... zato sam ga i upitio sa totalne jedne druge teme ovde da pomogne ako moze posto covek to zna u prste :) A i ja sam nesto novo naucio, posebno ovo oko ANTI-BUM alatke :)

Jos jedan + za Macolin odgovor ;)

@mikikg

Hvala braticu, samo sam odreagovao zbog jedva 30 godina iskustva sa SMPS i koju stotinu vidjenih trafoa sa totalnim ili parcijalnim ostecenjem :-)

@djolejr, otkacivanjem pinova 9 i 13 provewli IGBT-ovi zajedno jer nisi otkacio pobudne tranzistore,
kolo preko flipflopa regulise provodjenje jednog ili drugog (grupe) i mrtvo vrijeme izmedju da se isprazne
ulazni kapaciteti IGBT-ova. Ostalo sto je naveo @macolakg stoji . Mogucnost stradanja trafoa stoji.
najlakse otkaciti namotaj koji generise napon za ventilator i mjerenjem njega samog mozes ustanoviti
da li je trafo "zdrav". pOz

Hvala na odgovorima.

Pazljivo sam pregledao nekoliko clanaka o topologijama, ukratko nesto ima ovde http://www.eetimes.com/design/...boosts-forward-flyback-designs ali je problem to sto kod ovog aparata ne postoji druga dioda za demagnetizaciju jezgra. Ovo je sema koju sam iscrtao na osnovu PCB-a. Sada se cudim i pokusavam da odgonetnem na koji nacin se vrsi demagnetizacija, jer nema druge diode. Zaokruzeno crvenom bojom na slici jesu konekcije ove ploče sa trafoom, i tu se trafo preko vodova na glavnoj PCB povezuje sa ovom pločom. Žutom bojom je obeležena dioda za demagnetizaciju, i postoji samo jedna.
Nasao sam detaljno objasnjen ovakav primer u dizajnu, Application note ON Semiconductor AND8373/D.
Valjda cu razjasniti dizajn :-)
Videcu da napravim sutra zavojnicu, po uputstvu macolakg kako bih uspeo da testiram aparat.
A probacu i trik sa vodom i uronjenim elektrodama.

_{[Ovu poruku je menjao djolejr dana 16.04.2012. u 20:56 GMT+1]}

@zmajtv Ovo oko mog slucaja je bio trafo, zato je taj "raskupusani" ispravljac na kraju i zavrsio kod mene :). Nisam mogao da stavim nista slicno za zamenu tog ispravljaca jer je kutija/rack bio 1U visine i onaj mrezni prikljucak mi je pravio mehanicke probleme a u pitanju je bila neka lepa/fina spravica koju je bilo bas greota da totalno razbucam zbog ispravljaca; sve u svemu to je na kraju proradilo i eno je "svira" bez problema ;)
Foru sa merenjem Q faktora mi je upravo Macola pokazao i to prakticno pa sam to i preneo ovde ako nekome bude od pomoci. Spomenuti kolega sto premotava transformatore i izradjuje PCB, Zoki, znam ga super jer smo vise godina zajedno radili u istoj firmi - odlican i pedantan majstor.
Inace ja nemam toliko iskustva sa SMPS, vise sam za neku "sitnu" MCU elektroniku ... trenutno se profesionalno bavim programiranjem a kao hobi mi je ostala elektronika i kao sto vidis u mom potpisu igram se sa digitalnim radio komunikacijama.

pOz. Diode koje vrse povrat energije ne moraju biti istoga tipa-oznake. Evo sto su Rusi napisali:

--------------------------------------------------------------------------------

Юriй_F pisal(a):
Na foto vrode odin diod kvaknul - treщina.
Tekst prati fotografija br 2 sa tvog aparata. sa slike 1 se vidi o cemu pricaju:

Da, ali ako bolje zagledas stampu, videces kako su diode povezane, zato sam i stavio sliku na kojoj su zaokruženi šrafovi, tačnije navrtke na kojima se ostvaruje veza sa transformatorom i vidi se da nema druge diode, ne istog tipa već druge diode kao kod klasične topologije, koja bi zatvorila strujni krug, jer jedan kraj transformatora osim na emitore IGBT-a ne ide nikuda više, i kada tranzistori ne vode, praktično taj kraj visi.

@djolejr

Djole,
UC3842 istovremeno ukljucuje i top i bottom driver, tj. obe grupe IGBT. Definitivno je dvoprekidacki forward.
Druga dioda MORA da postoji! Proveri, pretpostavljam da je stampa viseslojna, verovatno je jedna od ovih manjih kroz drugi sloj vezana za drugi kraj trafoa. Proveri ommetrom.

Pozdrav

U pravu si. Nisam proveravao veze, samo sam vizuelno pregledao štampu, i to sa slike, jer nisam imao vremena da kod kuće fizički proverim veze. Evo modifikovane šeme. Via se nalazi ispod zavojnice sa slike, vešto skrivena, jer sam mislio da je to veza po površini ploče, ali nije.

O njoj su i rusi pricali. Zato sam i izdvojio sa tvoje slike. Evo ruske slike:

@djolejr

Dobro, posto je dioda na svom mestu, napravi onaj kalem pa polako...
Ovde nemas nikakvih death-time problema. Ponavljam, SVI IGBT ukljucuju i iskljucuju istovremeno.
Kriticna stvar je maksimalni faktor rezima <50% na samom transformatoru. Objasnio sam ti u prvom tekstu kako da se obezbedis korigovanjem Rt i Ct na UC3845.
Ta naprava u praznom hodu zauzima maksimalni PWM, obicno je 45-48%. U fabrici to natrimuju prema IGBT koje su stavili.
Kada stavis slicne IGBT, najveci problem ti napravi Qg (total gate charge). Prakticno, kapacitet Kolektor-Gate formira negativnu povratnu vezu za vreme tranzicija. Vreme tranzicija (pogotovo t-off), ako je Qg vece nego kod originalnih tranzistora, bude na nesrecu malo duze, Faktor rezima zbog tog (uslovno malog) kasnjenja predje 50% samo za dlacicu, i to je vise nego dovoljno da sve razvali jer se pojavi DC bias jezgra! Sad pazi! Qg je direktno srazmeran naponu napajanja, tako da kada probas sa par desetina volti i dobijes neko kasnjenje izmedju UC3845 i impulsa na trafou, kada povecas napon napajanja kasnjenje ce srazmerno porasti. Prouci malo datash. od UC3845 oko kontrole maksimalnog pwm.

Inace, da sam prinudjen da popravljam tu napravu, odmah bih izbacio charge-pump driver i umesto njega stavio driver trafo, sto je neuporedivo robustnije, pouzdanije resenje. Kod charge-pump drivera je vrlo nezgodno iskontrolisati parazitne pojave, pogotovo u regionu gornjih emitera, gejtova i kola za punjenje boost kondenzatora. Cak je i medjusobni polozaj stampanih veza prema zicama od trafoa kritican.

Kod driver trafoa nemas te probleme. Mota se sa jednim primarom i dva sekundara, i sekundare vodis predenom paricom ka emitor-gate. Predena parica je potpuno neosetljiva na razna rasipna magnetna polja (kojih kod te naprave ima u izobilju oko svakog voda kroz koji ide veca struja). I tako bar imas cistu situaciju.

Uz malo proucavanja sema drugih takvih aparata, mozes lako naci semu drivera sa trafoom. Ako se odlucis na takav potez posalji mi mail, a ja cu ti izracunati driver trafo sa nekim kod nas lako nabavljivim feritnim jezgrom. To se mota rucno za 10 min....

30 godina iskustva sa SMPS mi je pokazalo da 90% skrivenih uzroka pregorevanja visokonaponskih choper tranzistora bilo kog tipa, potice zbog neke sitne anomalije u driveru, a ostalih 10% zbog gresaka u snubber kolima ili anomalija napajanja (sto se daleko lakse otkriva).
Ako smes da zagrizes u konstrukciju drivera, ja cu ti pomoci. Zaboravices na glavobolje oko toga da li je ono kolo Lxxxx fals, da li se zbog nekog labavog spoja ka njemu vrati neka iglica od >20Vpp, koju ne stignes da vidis i sl....

Na primer: u velikom broju svojih konstrukcija reda 5-60KW, drajvujem mrcine od IGBT blokova tipa 1200V 500A pomocu torusnih jezgara RIK16 i RIK20, koje mozes kupiti u ITC ili Kelco, Retam i sl...

Javi se ako zelis da pokusas.

Pozdrav

@djolejr

Zaboravih:

Ako budes morao da menjas IGBT ili diode na rashladnoj ploci, stavi je celu na neku podlogu (recimo ringlu) koja je ugrejana na oko 150-180^C, i bice ti neuporedivo lakse da skines, stavis, i pravilno zalemis komponente snage. Tu je takodje od presudnog znacaja za hladjenje da se izmedju rashladnog krilca i PCB nalazi STO TANJI sloj kalaja. To znaci da kada i PCB i komponenta imaju jednake temperature koje su dovoljne za topljenje lema, treba cvrsto pritisnuti komponentu da istisne sav visak kalaja i bez pomeranja drzati dok se ne ohladi.

Pozz

mislim da je procenat veci mada nemam toliko godina iskustva jos , bolje reci toliko imam godina uopste ali si potpuno u pravu i gresku trazim uvek prvo u drajveru i menjam sve na sta uopste i posumnjam jer posle moze biti kasno ,a ispravke nema ,a da ne udara po dzepu .Pozdrav

@Darko_zed

Tako je Darko.
Vecina voli da ide laksim putem, cak budu veoma uporni u broju pokusaja (popusaja :-) ), a sve zato sto se plase da ce dobiti rak mozga od razmisljanja ili citanja literature :-).

Samo da razjasnim: ovo se ni u kom slucaju ne odnosi na djolejr-a, jer mislim, na osnovu napisanog, da je izvrstan elektronicar.

veoma lepo receno ne bih nista dodao

Imao sam i ja slican problem sa varinom 170 pre par godina, popusivao sam samo tako ceo dan dok nisam lepo odspavao lagano uz kaficu ujutru korak po korak pesaka od stepena do stepena proveravao , izmenjao neke kondenzatorcice(do kojih je u stvari i bio zez svo vreme koliko se secam ), pocupao sve sto mi je bilo sumnjivo i zamenio novim (cak sam umesto smd tranzistora ubacio velike u to92 kucistu nisam imao te u smd varijanti), premerio sve ponovo bez ikakve zurbe i naravno uspeh je bio zagarantovan makar za par meseci koliko sam jos bio tada u toj firmi .
Veliki pozdrav

Situacija je sledeca.
Danas ili sutra ce zavojnica biti zavrsena.
Sto se tice tranzistora u driver-u, razmisljam se da ugradim neke u TO-92 kucistu i zalemim ih direktno na stampu ili na predlog Macolakg da ubacim trafo. Trafoe sam ranije pravio od tela iz PC napajanja gde obavljaju bas tu f-ju. Ukoliko bih se opredelio za varijantu sa transformatorom namotao bih odnos 1:1 i primar vezao umesto trenutne veze Gate-Emitor, tj. na jednoj od postojece dve. Jedino me brine proracun RC kola u sekundaru za IGBT tranzistore, jer to nisam radio do sada. principijelnu semu sam postavio u prilogu.

@djolejr

Cim nadjem malo vremena poslacu ti shemu drivera sa proracucunom za sve elemente okolo.

Pozz

@djolejr

postavi semu dela sa UC3845 ili potvrdi da se poklapa sa onom koju si na pocetku postavio "monster 170".

Zanima me iskljucivo veza na Ct/Rt pinu 4 (opciono 7 ako je kuciste sa 14 pina) i napon napajanja za UC3845.

@djolejr

Evo drivera:

Hvala.Ja ne stizem ova dva dana da bilo sta uradim zbog posla, tako da cu to odraditi nadam se ubrzo,cim mi se ukaze prilika.
--_33a068d1-e4e4-4a2c-bd04-00af4083bafa_
Content-Type: text/html; charset="iso-8859-2"
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

<html>
<head>
<style><!--
.hmmessage P
{
margin:0px;
padding:0px
}
body.hmmessage
{
font-size: 10pt;
font-family:Tahoma
}
--></style></head>
<body class='hmmessage'><div dir='ltr'>
<br><br><div><div id="SkyDrivePlaceholder"></div>&gt; To: [email protected]<br>&gt; Subject: Re: Pomo� oko popravke inverter aparata za varenje Awelco 160 [elitesecurity.pracenje.teme]<br>&gt; From: [email protected]<br>&gt; Date: Wed, 25 Apr 2012 02:26:21 +0200<br>&gt; <br>&gt; @djolejr<br>&gt; <br>&gt; <br>&gt; <br>&gt; Evo drivera:<br>&gt; <br>&gt; --<br>&gt; Attachment (Resize of IMG_1469.JPG - 70.49k;): (http://www.elitesecurity.org/poruka/fajluzporuku/3098480: http://www.elitesecurity.org/poruka/fajluzporuku/3098480 )<br>&gt; <br>&gt; <br>&gt; --<br>&gt; http://www.elitesecurity.org/p3098480<br>&gt; <br>&gt; Prijave/odjave: http://www.elitesecurity.org/pracenje#449175<br>&gt; <br>&gt; Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>&gt; esauth:449175:6b926d46a9baca2a7ce747215505fd35<br>&gt; Odgovor pisite *iskljucivo* ispod ove linije:<br></div><div><br></div><div>Hvala.</div><div>Ja ne stizem ova dva dana da bilo sta uradim zbog posla, tako da cu to odraditi nadam se ubrzo,cim mi se ukaze prilika.</div> </div></body>
</html>
--_33a068d1-e4e4-4a2c-bd04-00af4083bafa_--

Jel ima nekog, napretka ? I ja se evo bakcem awelco micro 164 aparatom, dosao je sa simptomima ne radi ventilator i u radu otpao jedan od elektrolita 470u/450V i to se odlemio. Cim se ovako nesto desi znaci da je uredjaj upao u neku blesavu rezonansu i lokalno na stampi oscilovao dak ESR kondezatora nije napravio dovoljnu disipaciju da ga odlemi.

E sad, kada sam krenuo da proveravam na ugaseno sta je eventualno problem nadjem da je sa one izlazne Al ploce otkinut udstojink za - stranu sekundara, znaci verovatno je bilo nekog ne kontrolisanog varnicenja u radu pa se malo spoji sekundar pa se malo razdvoji itd... Medjutim, resim to i probam da upalim samo kontrolnu plocu bez tranzistora i izlaznog ispravljaca, na L6386 dolazi signal, on ima napajanje ali ne daje izlaz, vec nekako rodim mecku i nabavim novi L6386 zamenim probam, napon na lo i hi strani izgleda propisno i ima faktor ispune bezbedno manji od 50%, racunam radice sve kako treba, zavrnem plocu sa hladnjakom i ukljucim preko 150W sijalice, a ono radi relativno normalno dok se ne ukljuci relej da premosti one otpornike ispred greca, e tad konvertor povuce preveliku struju taman da padne napon preko sijalice i onda se ugasi kotrola i sve se resetuje i tako u krug, znaci iz nekog razloga vuce preveliku struju u praznom hodu, bilo sa ili bez ventilatora. Imao sam ranije priliku da probam da upalim preko sijalice od 100W (dok je jos bio ispravan) i nije bilo problema da tako radi u praznom hodu. A ako pokusam da upalim aparat direktno, neonka na istom razvodniku pocne haoticno da se zatamnjuje a i sam aparat kao da ce svaki sekund da crkne. Jos uvek nista nije crklo, probam da vidim induktivnost transformatora mada je to tesko izmeriti na ugradjenom tr. ali tu dobijem nekih ~300uH u primaru i skoro nista ako kratko spojim neki od ostalih sekundara, tako da tu zakljucim da bi trafo trebao biti ispravan. Interesantan detalj je da ako zablokiram PWM kontroler da iskljuci izlaz onda nemam problema sa mirnom strujom sto bi trebalo da znaci da mi nigde ne probija stampa na ocigled, sve prekidacke komponente na izlazu po instrumentu izgledaju dobro barem pri niskim mernim naponima i strujama.

Danas sam probao da odlemim onaj ulazni filter pre greca tako da mogu da ukljucim mali trafo za kontroler a da onaj visokonaponski bas spojim na regulisani ispravljac, ali tamo mogu ici samo do 30V i tu nema nekih problema struja praznog hoda je 30mA, ali mi se cini da kao da ne radi strujno ogranicenje mada pitanje je da li ja mogu na ovaj nacin postici onaj minimum od 15A na izlazu pa da se aktivira strujna regulacija ...

Sve u svemu ponestaje mi ideja, pa me zanima koji su ovde moguci problemi, da je nesto probilo oko izlaznih tranzistora pa da pri punom naponu zeza ili mozda trafo mada nema problema ako je pwm blokiran a napon na elektrolitima 290V.

Isto tako probao sam da odvojim u potpunosti sekundar podvlacenjem folije izmedju odstojnika i velike ploce i ako probam da pustim pun napon opet imam isti problem znaci definitivno nije problem sa izlaznim ispravljanjem vec negde ispred...


Pomislio sam da nije mozda problem sa ona tri elektrolita da je njima pao kapacitet pa da reset jezgra ne funkcionise kako treba ali kada sam probao da blokiram pwm kondenzatori jako dugo drze napon pa mi ni ta teorija ne deluje kao ispravna...

@zkaiser

Napravi driver i ostalu opremu iz mojih prethodnih postova. Moguce je da ti pravi probleme sam driver Lxxx.

Sta se dogadja kada pokrenes napravu bez trafoa, a sa sijalicom umesto primara?

@zkaiser

Pojedinacne grupe IGBT-a mozes testirati tako sto ces bez prikljucenog tafoa, povratnim diodama paralelno prikljuciti po sijalicu (iste snage). Kada ukljucis, sijalice moraju imati isti sjaj ako su ispravne grupe top driver-top IGBT, i bottom driver-bottom IGBT.

...pa, ne znam da li je problem u driver-u jer je kupljen iz uvoza iz nemacke ima laserom ispisanu oznaku i cak je novija 'enhaced' verzija istog cipa bas od st-microelectronics -a. Jeste da bi bilo dobro probati uredjaj bez primara trafoa ali malo je to pipavo, valjda cu uspeti nesto, a sto se tice prepravke drajvera to jednostavno ne dolazi u obzir iz prostog razloga sto je aparat na popravci ako moze moze ako ne dovoljno je odsluzio. Inace taj aparat je i ranije servisiran, naime tresnuo je sa visoke police u kombiju tako da su mu poispadali svi oni mesingani odstojnici, koji su usput budi receno kilavo zalemljeni i u fabrici, pa sam se onda zezao sa peglom da predgrejem Al plocu pa da nekako zalemim odstojnike i to je uspelo, ali eto sad su ga totalno zdrndali... probam da otkacim primar pa se javljam sa rezultatima...

probao sam da otkacim primar ali tako sto sam skinuo onaj dzamper koji spaja dva primara na red jer drugacije bi morao da odlemljavam trafo a odstojnike prim1 i prim2 nije zdravo otkacinjati jer se hi-side drajver zatvra kroz jednu od tih veza pa ne bi da rizikujem paljevinu l6386. Uglavnom kada upalim uredjaj preko 150W sijalice i rastavnog transformatora dodje nekih 210AC na ulaz aparata i normalno se upali relej a ako samo dodam 270E 5W umesto onog dzampera, da ukljucim primar opet ista glupost samo u blazoj varijanti opet osciluje relej pali gasi a taj otpornik se dosta greje dobro to je u redu jer velika energija kruzi napred nazad, ali ovog puta sijalica ne svetli...

mada cini mi se da malo cudno padaju naponi napajanja ali to moze biti zbog redne sijalice, isto tako na low-side napajanju imam 10V+-100mV 50Hz brum dok je na high-side, grani 12.2 i bez vidnog bruma

@zkaiser

Potpuno je normalno da se relej tako ponasa kada vam ne radi glavni trafo, jer sa njega se, kod vecine jevtinih aparata za zavarivanje, dobija podrska za napajanje driver i regulacionog sklopa cim startuje coper. Uopste ne znam kakva je konkretna verzija tog aparata, ali to ne menja stvari, potrebno je dovesti eksterno napajanje za driver-regulaciju (obicno je 15-18V, zavisno od aparata), da bi se uspesno proverila kompletna elektronika.

U poslednjem postu sam napisao da (i ako imate i ako nemate osciloskop), vezete DVE sijalice paralelno povratnim diodama u izlazu, sa otkacenim primarom. Bicu sada apsolutno precizan: dakle, jednu sijalicu vezati jednim krajem za kolektore bottom IGBT-a, drugi kraj za +325VDC, drugu sijalicu jednim krajem za emitere top IGBT-a, drugi kraj za - od 325VDC.
Tako mozete proveriti obe prekidacke grupe i drivere pod punim naponom napajanja, i na taj nacin otkriti potencijalna ostecenja koja se javljaju tek pri vecim naponima, takodje i povratnu informaciju o struji sa emitera bottom grupe.
Ako nemate osciloskop, onda sjaj sijalica mora biti jednak, a kada zaustavite rad kontrolnog kola obe se moraju ugasiti.
Ako imate osciloskop, onda na krajevima sijalica koji nisu na napajanju, mereci u odnosu na - od 325VDC, morate dobiti pravilne pravougaone impulse amplitude 325V sa malim overshut-om, impuls na emiterima top grupe ce imati duty-cucle nesto manji od 50%, a pauza na kolektorima bottom grupe potpuno istu sirinu kao impuls top grupe, sa (naravno) amplitudom od 325V. Svaka razlika izmedju sjaja sijalica ukazuje na mogucu gresku u driveru ili izlaznim elementima, a ako se vratite koji post nazad i napravite prigusnicu kakvu sam opisao, mozete proveriti i povratne diode pri visokim temperaturama, zagrevajuci hlanjak nekim spoljnim izvorom toplote, takodje i kompletnu ispravljacku grupu, kao i sam trafo. Mozete i eksternim izvorom simulirati povratnu informaciju sa emitera bottom grupe i tako menjati PWM od 0 do ~50%, pri cemu se to odlicno vidi na sijalicama.

Pozdrav

Jedna greska koju cinite celo vreme je ta da popravak ovih masina zahteva obavezno posedovanje osciloskopa, lab ispravljaca ,signal generatora itd (i jos po koja korisna spravcica) i ako ga nemate bolje se ne upustati u bilo kakav servis jer ste bez njega svo vreme slepi i nabadate ko corava koka zrno .
Aman ljudi uzmite se u pamet lepo je receno bez alata nema zanata pa izvolite ispostujte to . Pozdrav
P.S Dragoljube svaka cast tebi i tvojim savetima , trebaju te poslusati do detalja ali mi se cini da se to ne radi i tera se po svome .

@Darko_zed

Hvala Darko!
Svako ima sopstveni put i izbor. Nista manje nisam bio tvrdoglav kada sam bio mladji :-))
Gospodin zkaiser ima fino teoretsko znanje (bar koliko sam mogao proceniti iz nekoliko recenica), i mozda zeli da hoda tezim putem.
Tako je teze, ali steceno znanje i iskustvo je dobro "ispeceno", temeljnije.

Predlozio sam mu nacin provere sa eskiviranjem potencijalne stete, jer kod snaznih SMPS steta zbog jednog pogresnog poteza zna biti prilicno skupa. Posebno kod ovih napravica sa SMD montazom snaznih komponenti, jer npr., ja siznem kada treba da ukljucim ringlu da bi ih zamenio :-). Iako su SMD IGBT jevtiniji, nerviranje je skuplje :-).

Upravo tako , zna biti poprilicno skupa i u trenutku zna zadati jaku glavobolju .
Evo moj primer od pre par dana , zamisli situaciju , inverter Kemppi trofazni 220A profesionalna masina samo tako, cena polovnog uredjaja je oko 700 eur pa navise , zamena IGBT modula (obicno je kemppi sa ovim modulima) je 400 eur to jest samo modul kosta 400 eur i sta mislis da li je greska ovde dopustljiva ???
Da sam se negde zaebo ladno bi se obesio , ili skocio u ladnu Moravu (Dunav je daleko ) i inace je sve u smd vartijanti .


Ovo je lepo receno samo sto sam ja pomisljao i na samoubistvo , cak .
Malo sale , veliki pozdrav

Uh, ti Awelco su izgleda noćna mora.
Ja sam napravio transformator za driver IGBT tranzistora, još poodavno, ali nemam vremena da to testiram (menjao radno mesto, ...), ali moraću uskoro, pošto je ppravka obavezna ali ne vremenom ograničena, od 12. 2011. je kod mene. Ovde je PCB za driver, korišćeno je jezgro iz PC napajanja za 350W, U pitanju je jezgro firme Shinhom, mahom se njiohova jezgra koriste u no name napajanjima 350W.
Moram još da napomenem, da sam napravio i transformator za vezivanje na red sa primarnom stranom transformatora, sve to povezao tako što sam napravio izolatore i izolatorske podloške na odstojniku i provodniku (između kontrolne i ploče driver-a) koji se nalazi u neposrednoj blizini ulazne filter zavojnice (torusno jezgro) mreže 230VAC na komandnoj ploči. Tako sam odvojio jedan vod primara trafoa i tu mogu da umetnem prigušnicu. Izvršio sam testiranja sa umetnutom prigušnicom (Macola konstruisao) ali sa L6386 driver-om. I naravno sve je bilo povezano na kontrolisani izvor napajanja, tačnije 3 kontrolisana (2 x 17VDC 60mA i 1 x 0-200VDC 0-3A). I rezultat poražavajuć. Driver tranzistori koje pogoni L6386 su otišli u dim. Ne znam kako, kada su ograničeni sa 60mA ali su popucali. Sledeća varijanta je test uz driver by Macola.
Ovde je PCB driver-a i šema by Macola, samo slika je obrađena da bi se lako štampalo.

Pozdrav.

Nadam se rešenju ove slagalice.

I da, isproveravao sam sve signale, osciloskopom, dvo kanalnim, da bih proverio oblike i vremena signala. Četvrtke su kao skalpelom odsečene, bile... :-)

Jedino mi je problem da ustanovim kako da izmenim Rt Ct parametre za 3845, jer je korišćen Q7P kao strujni izvor, a elektroniku sam slušao odavno, te ne mogu da se setim matematike za određivanje struje, kako bih razotkrio analogiju sa korišćenjem ovog kola umesto otpornika, jer isti ima mnogo bolje karakteristike u kolima u odnosu na otpornik (čini mi se neke dinamičke parametre).

@djolejr

Pokusacu na brzaka da ti dam prave smernice.
Ovih dana bas nemam vremena jer sam pod strahovitim pritiskom sa rokovima. Nervozan sam kao pas :-(


Na prvi pogled Q7P lici na strujni izvor, ali ako pazljivije pogledas, on je tu da rastereti pin Rt/Ct od vecih
struja praznjenja C25P (47nF), takodje citav sklop oko Q7P definise maksimalni duty-cycle.

Punjenje C25P se dogadja za vreme dok je interni tranzistor za praznjenje u UC3845D iskljucen, i to
iskljucivo kroz R33P iz Reff izvora. Za to vreme se Rt/Ct pin ponasa kao ulaz internog komparatora, koji
inace ima visoku impendansu. Posto za to vreme kroz R31P ne tece struja (odnosno, tece zanemarljivo
mala bias struja pina Rt/Ct), mozes smatrati da se baza i emiter Q7P nalaze na istom potencijalu, pri
cemu je Q7P zakocen, i to traje za vreme uzlazne ivice testerastog napona na C25P sve do trenutka
dostizanja gornjeg treshold-a internog komparatora. Za vreme uzlazne ivice testere, izlaz moze biti visok,
zavisno od ostatka kontrolnog mehanizma. Kada se dostigne gornji treshold, interni flip-flop
ukljuci interni tranzistor za praznjenje na pinu Rt/Ct, povlaceci bazu Q7P ka masi. Praznjenje se obavlja
kroz dve grane: prva putanja je kroz R31P ka pinu Rt/Ct (koji je sada priblizno na masi), a druga putanja
kroz Q7P, R32P_B, takodje ka masi. Pri tom se rasterecuje pin Rt/Ct, a vreme praznjenja (do donjeg
treshold-a), biva definisano zbirom struja kroz ove dve putanje.
Za vreme silazne ivice napona na C25P, izlaz mora biti nizak, bez obzira na upravljacke mehanizme, tako
da se na taj nacin odredjuje maksimalni duty.
UC3845 inace ima duty ogranicen na oko 50%, medjutim zbog citavog lanca kasnjenja kroz driver i same
IGBT, na trafou moze biti veci od 50%. Zato se ovim sklopom sa Q7P dodatno skracuje.

Uticaj na konacni duty mozes vrsiti promenom R32P_B, bez ugrozavanja maksimalne struje pina Rt/Ct.
R32P_B moze biti od kratkog spoja do beskonacne vrednosti (prekida).

Sam prenos kroz driver transformator bukvalno ima kasnjenje reda nS (prakticno ga odredjuju
rasipni induktivitet i parazitni kapacitet trafoa), tako da se moze zanemariti.
Ostatak kasnjenja je u MOSFET-u za pogon primara driver trafoa, i IGBT.
Sveukupno vreme ce verovatno biti krace nego sa onim IC driver kolom Lxxxx, tako da ne verujem
da ces imati potrebe za korekcijom.


Sto se driver trafoa tice, za takvu ulogu je bitno da magnetna indukcija u jezgru ne bude ni premala ni
prevelika, ako je prevelika javlja se rizik zasicenja uz izostanak prenosa energije na sekundare, sto
moze zbog pada amplitude dovesti izlazne IGBT u linearni deo karakteristike, od cega ce brzo eksplodirati.
Ako je premala, pojavice se neprijatno oscilatorno odzvonjavanje koje moze opet aktivirati IGBT u nezeljenim
trenucima, sa istim posledicama.

Preporucujem deltaB oko 0,2-0,25T, a broj navoja odrediti ovako:

N= U[V] x 10E6/ (4 x f[Hz] x deltaB[T] x Ae[mm kvadratnih])

N je broj navoja jedne polovine primara.
U je napon na jednoj polovini primara (prakticno napon napajanja).
deltaB je magnetna indukcija jezgra.
f je radna frekvencija copera.
Ae je poprecni presek srednjeg stuba transformatora.

Sekundari se standardnom proporcijom racunaju za oko 16-17V (ako je napajanje za driver toliko,
onda su svi namotaji isti).

Oscilogram napona na gate od IGBT (+-16-17Vp) treba da izgleda pravougaono sa overshut-om od
oko 1-2V na pocetku gornje i donje zaravni impulsa, dok samoj gornjoj zaravni ne sme amplituda
opasti ispod 14V do kraja trajanja gornje zaravni. Gate se sada snabdevaju sa +- 16V (tipicno
pri duty oko 50%), sto IGBT-ima znacajno povecava imunost na strme prenaponske pojave na
njima (ovakav drive je nuzan za napajanja iznad 600V), a to poboljsanje samo moze da pomogne
kod tako losih konstrukcija za vece snage, smanjivsi temperaturu IGBT-a.
Prigusene oscilatorne pojave mogu biti prihvatljive ako imaju ampitudu manju od 2V.
Za vreme uzlazne i silazne tranzicije se primecuje kratka zaravan na oko +6-7V, sto je uobicajen
gate treshold IGBT-a, i u toj tacki mogu biti primecene odzvonjavajuce pojave reda 1Vpp, bez
posledica. Sto je bolje uradjen driver trafo, talasni oblik je sve cistiji. Poboljsava se sa vecim deltaB,
s' tim sto treba biti oprezan oko maksimuma, zbog eventualnog zasicenja (ne preko 0,3T, jer ne znamo
tacne osobine tog materijala jezgra, za opseg od 25-70KHz svi power materijali ce "izgurati" 0,3T ).

Toliko. Nadam se da sam pomogao?

Pozdrav

Evo i mene. Dugo me nije bilo.
Kako sam realizovao driver po šemi Macolakg, istu sam praktično proverio.
Naime, testiranje je bilo bez prisustva mrežnog napona- Napajana je samo kontrolna elektronika, i to preko spoljašnjeg napajanja.
Da podsetim, da je feritno jezgro koje koristim iz računarskog napajanja.

Na slikama su oblici signala sa 4 različita tranzistora.

1. slika: tranzistor je IRF750, takav sam imaop kod sebe, nov nekorišćen. Amplituda je preko sonde x10, da ne dođe do zabune oko vrednosti
2. slika: ne mogu da se setim tipa FET tranzistora, oznaka je bila 2n60..., polovan
3. slika: neki FET koji ima inverznu diodu, našao u UPS-u
4. slika: IRFZ24

U sva četiri slučaja talasni oblik je daleko od pravlnog, a oscilacije za koje je rečeno u prethodnom postu da budu Vpp= 1-2 V, to premašuju.

U kom smeru da se krećemoje dalje razmatranje. Mislim da driver odradim u push-pull topologiji, ili je to uzaludno i nece doneti poboljšanja.

@djolejr

Na zalost, potkrao mi se previd u ovom sklopu :-(

U medjuvremenu je jedan moj prijatelj takodje na istom aparatu za zavarivanje napravio driver i zapazio slican problem (jako zavisi od jezgra).

Uradio je modifikaciju iz prilozenog pdf.

Poslao mi je uredan oscilogram po izmeni sklopa.

To vec neko vreme funkcionise na tom aparatu bez problema.

Zao mi je sto mi se potkrao propust (izuzetno se retko desava), cekao sam da se javis da bih ti poslao izmenu sklopa.

Neophodno je brzo "gasenje" gejta koje sam na zalost zaboravio da stavim u prethodnom crtezu.

Evo sada PDF sa izmenom i JPG osilograma sa gejta driver Mosfeta i jednog od gejtova IGBT, sto mi je poslao Zeljko koji je izmenio sklop po instrukcijama.

Pozdrav

@djolejr

Evo prepiske zbog koje sam video propust (na zalost, van svog obicaja se nisam navracao na crtez koji sam postavio, tako da sam potpuno zaboravio kako sam nacrtao).

--------------------------------------------------------------------------------------------------

Maki,
napravio sam driver transformator za Igbt i probao na jednom svajs aparatu. U prilogu su slike
sa osciloskopa. Kad probam bez igbt tranzistora signali su korektni. Cim prikljucim tranzistore i
pustim u rad(aparat) signal se izoblici, poveca vreme T(on) cak za 50% u odnosu na zadat iz uc3845(sa4,3ms na 6,5ms).
Ne mogu da ugasim tranzistore na vreme, bojim se pobice ih sve. Cak se i igbt vise greju ali to je i normalno
sa ovakvim signalom u gate-u.

Pozdrav
Zeljko

Moraces da primenis gasenje IGBT sa pnp tranzistorom (zakacicu ti pff).

Pozdrav
-------------------------------------------------------------------------

Aparat je u eksploataciji.

Jos jednom se izvinjavam zbog propusta (verovatno sam bio jako umoran).

Pozdrav

Danas sam testirao driver.
Uz male korekcije, loše orijentisano namotavanje trafoa, sve je kako bi trebalo, što se driver-a tiče. Ima jedna slika sa osciloskopa.

Ono što mi je razotkrio ovaj driver, je početni kvar, tako mi izgleda, koji me dugo muči.
Naime, dolazi do proboja i varničenja na jednom delu PCB-a na kome su IGBT tranzistori.
Povezao sam kontrolisani izvor napajanja, posle GRETZ-a D1P, glavni što se tiče napajanja IGBT. Na primar transformatora postavio osciloskop, kao i direktno na jednom od kanala za IGBT. Naravno oba osciloskopa su povezana preko rastavnih transformatora. I postepeno počeo sa podizanjem napona uz ogranicenu struju od oko 300mA pa sve do 700mA, menjao. Oblici signala su očekivani i čisti, i tako sve do nekih 80-ak V, kada se na trenutak aktivirala prekostrujna zastita, na 300mA, i nekoliko puta i zatim se smirila. Ja sam isključio, sve optički prekontrolisao i nastavio. Na nekih 110V, jasno su mogle da se uoče iskre, na izvršnoj ploči sa IGBT-ima, a struja je i dalje ulazila u max prvo do 300mA a zatim i do 700mA, kadfa sam je podigao. Nisam iz prvog pokusaja uočio položaj varničenja, jer se nalazi na ploči koja je ispod kontrolne, a varničenje je jedan od trojice posmatrača uočio kroz pertinaks gornje ploče, komandne. Teško je bilo uočiti pošto sam ja sa prvim uključenjem ograničenja struje sklop stavljao van napona, kako bih predupredio veće kvarove.
Dakle, definitivno je proboj na izvršnoj ploči izazivao oštećenje onog L6386 kola. Kada god bi došlo do tog varničenja, drugi kontrolisani izvor napajanja, ulazio bi u ograničenje struje, koje je bilo postavljeno na 350mA i 20V, a bilo povezano na gretz D21P, kako bi napajalo uc3845 i driver. Kada je sve kako bi trebalo da bude, do 80V, cela kontrolna elektronika je trošila do 300mA.
Evo i slika.
Kako i šta dalje,ne znam. Videću da nekim lakovima premažem ovaj deo, koji je varničio. Merio sam otpornost između oštećenja i okoline, u vezi je sa kontaktom otpornika ka gejtu IGBT-a a prema okolini, otpornosti su veće od 20KOma.
Pokušaću da ponovo očistim ploču, ako budem našao nekog sa dovoljno velikom ultrazvučnom kadom.

Imao sam desetak ovih aparata na servisu , trenutno tri komada cekaju red i nikada mi se ovo nije desavalo .
Prosto je neverovatno da varnici , u pitanju su par milimetara razdaljine , mada sam imao slicne situacije u nekim drugim aplikacijama i resio sam tako sto sam malim frejzerom i glodalom blago ocistio povrsinu dubine do 1 mm recimo i sve to utopio lakom varolom , premazivao u vise navrata u razmacima od po sat vremena dok nisam dobio staklenu povrsinu . Naravno problem je bio resen pa ti pokusaj mozda bude valjalo .
Pozdrav

@djolejr

Samo cu se vratiti na svoj prvi post, napisan u ovoj temi, i to na prvih nekoliko recenica: http://www.elitesecurity.org/p3093319

Pozdrav

Iako sam vise puta vizuelno pregledao ploču, nisam našao oštećenja, kakvo je ovo sada koje se vidi. U prilogu je foto kako je to izgledalo.
Sumnjam da je ovo izazvano grejanjem ploce kako bi se komponente zalemile.
A što se tiče Stth dioda, predstavlja mi problem da ih odlemim i zalemim, kao i da ih nabavim, barem neku zamenu. Lemljenje se odnosi i na kondenzatore.

@djolejr

Posto si nasao (verovatno) kljucnog "krivca" tj. proboj na pcb, ostaje da ga nekim ostrim predmetom pazljivo raskopas i uklonis sve tragove ugljenisanog materijala, potom lakiras sa plastic-70 ili nekim bezboljnim nitro lakom (onaj prvi je bolji izbor, jer se kroz njega kasnije moze opet lemiti).

Mislim da nece biti potrebe za zamenom onih SSTH dioda.

U prvom postu sam ti napisao citavu gomilu mogucih dogadjaja i njihovog razresavanja, ali najcesce je u pitanju samo jedan od njih ili eventualno dva, pa onda samo to i treba resavati.




Ostecenje pcb nastaje kod prenosenja uredjaja iz hladnog u topao prostor, gde se pojavi kondenzacija na povrsini pcb, pa kroz taj sloj vlage pojavi korona, koja ugljenise jedan deo povrsine pcb.
Kada se taj dogadjaj ponovi vise puta, onda neminovno sledi proboj (video sam na stotine takvih proboja).

Regularna creepage-distance za to mesto na pcb bi trebalo da bude veca od 6 mm (zbog uslova koriscenja aparata za zavarivanje).

To na Awelco, ne samo da nije ispostovano, vec je kriticno blizu. Takva distanca ce biti dovoljna u suvoj i toploj prostoriji, ali samo tu.
Creepage-distanca se povecava znacajnim slojem laka na kriticnim mestima, ali to podrazumeva da ne sme biti niti najmanje rupice kroz koju bi se mogla pojaviti korona preko laka.
-------------------------------------------------------------------------

Evo jednog primera sa ispravnom creepage distancom na pcb. Takva stvar ce raditi mnogo godina cak i u korozivnoj atmosferi sa vrlo tankim slojem laka preko. Odvojena "ostrva" su zone na kojima vlada oko 600VAC.

https://b2b.harting.com/Webhel...ge_and_clearance_distances.htm

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.09.2012. u 16:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.09.2012. u 17:40 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 21.09.2012. u 17:40 GMT+1]</sub>

Kakav debakl. Imam gorak ukus poraza u borbi sa ovim aparatom, kako bi rekli sportski komentatori. :-)

PCB je otišao do đavola. Jedan bakarni vod je u kratkoj vezi sa aluminijumskom podlogom, vidi se na slici, dok je bakarni vod za Gejt-ove 4 IGBT-a sa 14 Oma ka aluminijumu. Dakle na prethodnoj slici u prethodnom postu sam postavio sliku mesta proboja, i na tome mestu je verovatno došlo do proboja ka aluminijumskoj podlozi.

Jednostavno, sam razočaran. Jedina ideja koja mi je sada na pameti jeste izrada potpuno novog PCB-a, a to bi podrazumevalo nabavku 8 komada novih IGBT-a, 4 komada ovih dioda IDD06E60, 1 komad STTH12R06G i kondenzatora. A to je još sredstava koje je potrebno izdvojiti :-(.

Dakle i ako bih nabavio sve ove komponente, trebalo bi iseći postojeći PCB, da bih iskoristio sekundarnu stranu, a nove komponente nabaviti u TO220 kućištu i sve ih ušrafiti na hladnjak. Cena svega ovoga, ne znam. Ako neko ima ideju nekakvog rešenja, samo izvolite.

Može i preporuka nekog jeftinog on-line dobavljača PP komponenti koji bi mogao da ima sve ove komponente, može i isporuka u inostranstvu, nije problem, snaći ću se.

Moguće je da sam ja pri odlemljivanju starih komponenti i lemljenju novih oštetio PCB, pre svega grejanjem, jer nikakvu fizičku silu nisam primenjivao, ali mi jednostavno nije jasan način nanošenja komponenti na ovaj PCB a kamo li njihovo odlemljivanje, i kakve to lemne stanice obavljaju ovo a da ne ugreju i sprže PCB.

Bilo kakva sugestija će biti od pomoći.

A nabavka rezervnog dela u obliku kompletne ploče sa IGBT-ima osećam da će koštati barem 40% vrednosti novog aparata. Našao sam na netu zastupnika istih aparata za Srbiju, http://www.ecomex.co.rs/kontakt.html, i nadam se pozitivnom odgovoru na upit za nabavku kompletne ploče, samo da ne bude cena ogromna.

I na kraju, voleo bih da ne dođem u situaciju da pravim novi PCB, ali i ako dođe do toga, zainatiću se i uraditi novi PCB, tj. deo PCB-a za primar, o svom trošku zajedno i sa nabavkom rezervnih delova. Jer ovoliko muke i nauke a da ovo čudo ostane ne popravljeno. Potražiću neku adekvatnu zamenu za ove IGBT tranzistore i ove diode, kako bi barem posle aparat mogao da potraje.

@djolejr

:-(

Nisi ti mogao napraviti proboj. Jednostavno, to je uradjeno superjevtino i na pogresan nacin.

Veliki naponi a male distance, i najmanja supljina u vitroplastu je dovoljna za proboj kad-tad.

Pravi blokovi sa grupom IGBT se prave na keramickom substratu, imaju i bolju termicku provodljivost, a i izolacionu sposobnost za >2,5KV.

Takodje i dielektricni gubici u vitropastu nisu mali, pa se pri tih 40-60KHz sam vitroplast greje.

Poslacu ti na PP mail od mog ucenika i kolege Zeljka, koji se takodje pati sa takvim jednim, i zbog razorene PCB na istom delu resio je to da prepravi na IRFP460 sto mu je na jednom vec uspelo.

Kontaktirajte, mozete pomoci jedan drugom.
Obojica ste dobri elektronicari.

Trenutno sam u gadnoj guzvi, ali vam mogu pomoci ponekim savetom.

Pozdrav

pozdrav svima,pratim ovo oko popravke tih aparata pa pomislih da mogu i ovde da zatrazim neki savet (sobzirom da vidim nekoliko izuzetno upucenih u tematiku prekidackih napajanja).procitao sam dosta stvari o indukcionim grejacima ali bi voleo da se npr gosim macola oglasi malo o tome.koju biste semu predlozili za npr. 2-5kw .mikica

@jmikica

Bice na ovoj temi, kada se bude imalo vremena: http://www.elitesecurity.org/t456262-Izrada-DC-DC-Pretvaraca

Pozdrav

Pozdrav.

Kupio sam novi aparat za varenje Villager Inverter VIWM - 170. Prilikom startovanja dolazi do blagog u varničenja u kućištu (verovatno na glavnom transformatoru) u trajanju od par sekundi. Da li je ovo normalna pojava? Jel imao još neko iskustva sa tim? Aparat je isparvan i radi bez problema. Takodje prilikom rada ne varniči .

Otvori kuciste i proveri srafove koji drze prikljucke za kablove. (mala gedora 10 i jedan kljuc 10 zavrsavaju posao)
Samo tu ako je labavo moze da zavarnici.

Varnicenje unutar kutije nikako ne vodi dobrom.
Ja ti savetujem da ga ne koristis tako (dok ne otklonis uzrok varnicenja).

Ne bih baš da ga otvaram pošto je pod garancijom pa razmišljam dal da ga menjam. A i nije problem koji pominješ sigurno. Nije u pitanju klasično varničenje usled el. luka (lošeg kontakta). Pre deluje kao nešto nalik oslobadjanju elektrostatičkog naelektrisanja iz materijala (pucketanje). Nasumično se pojavljuje negde oko trafoa (koliko sam uspeo da vidim).

Mada čini mi se da je sada prestalo. Verovatno neko neželjeno svojstvo el. elemnata lošeg kvaliteta koje se javlja samo prilikom prvih nekoliko startovanja. Videću kako će da se ponaša narednih dana.

Hvala na odgovorima u svakom slučaju.


_{[Ovu poruku je menjao dusanboss dana 11.03.2018. u 21:41 GMT+1]}