Krenuh da ostavim donaciju, kad ono - Srbije nema u ponuđenoj listi zemalja.

Pa cek, ako kazu da moze free softver da uspe, i da stvarno bude free, zasto sada da se donira da bi bio free? :D
To je tipicna politika - "besplatno uz kupovinu istog" :)

Mislim da Slackware ima baš specifičan problem - nisam siguran da je više popularan ni kao desktop, ni kao server os. Onima koji ga koriste verovatno i nije potrebna podrška, a držati distribuciju aktivnom ipak dosta košta.

Međutim, ono što ga drži u životu i zbog čega želim da doniram koji $ jeste ime, tradicija i to što je bio moja prva ozbiljna Linux distribucija koju sam koristio (odnosno prva distribucija koja nije Knoppix).

Donirao bih samo likovima koji ga održavaju - da pokupe pare, popiju koje pivo i ostave stvar kakva jeste - ulagati u njegov razvoj mislim da se više ne isplati, odnosno da je ova distribucija "zaglavila u prošlosti" odakle će se jako teško izvući, a da i dalje ostane - Slackware.

Otprilike se slažem skroz sa Burgosom. Slack je ono što je izvorno i bio, bez nekih velikih promena, ali vreme je učinilo svoje, pojavilo se gomila distribucija koje nude isto/lakše, tako da Slackware koliko meni bio simpatičan jer je to moja prva distribucija (pre 15 godina sam je počeo koristiti) realno čak je ni ja kod kuće ne koristim (mada me je jedna druga tema pokrenula, čak sam mislio malo da je ponovo namestim na svoju mašinu) jer i pored znanja, vremena više nemam. Upravo je to i problem Slacka, jer nove generacije više nisu spremne da sede satima za konzolom da bi nešto naučile i posle toga se "hvalile" kako imaju nabrži i najbolji system (čast izuzecima). Mnogo više nudi Arch, a i gentoo (koji je izgubio dosta na svojoj popularnosti od pojavljivanja Archa).

Slack je živ i zdrav, samo su imali tehničkih problema sa serverom. ##slackware je bio krcat kao i obično, ftp server je radio, kao i connie.slackware.com. Samo je otišla mašina na kojoj je hostovan web server. Celu halabuku nije digao niko iz Slackware tima, već ljudi sa strane.

Ne znam kako možete porediti Gentoo, Arch i Slackware. Svaki od pomenutih ima svoje mane. I svoje prednosti. Danas se Slack koristi kao stabilna osnova koja se zatim pretvara u ono što želiš. Ne zahteva toliko vremena. Ukupno podešavanje traje mnogo manje nego instalacija Gentoo-a sa sličnim izborom paketa. A ne postoji šansa da se desi ono što je kod rolling release distroa sasvim uobičajeno: da neki od update-a zezne ceo sistem. Početnik to neće znati da reši tako lako. A čak će i iskusniji korisnici ponekad morati da se malo pomuče.

Suprotno izrečenom, Slack se stalno unapređuje. Broj kontributora je možda veći nego ikada. Možda se te promene ne vide na prvi pogled, ali svaka verzija donese nešto novo.

Neke od "skorijih" promena (11.0+):

* unapređeni network skriptovi,
* podrška za instalaciju sa USB-a i FTP/HTTP/NFS servera,
* Debianov unapređeni LILO (grub1 dolazi na dvd-u, grub2 je dostupan iz Sbo),
* nova alatka za upravljanje paketima koja omogućava instalaciju, brisanje, pretragu (po imenu ili sadržaju), upgrade paketa i upgrade distribucije sa zvaničnih Slackware servera.

Ne direktno u Slacku, ali podržano od strane nekih članova Slackware tima ili zajednice uopšte

* Online repozitorijum korisničkih build skripti (Sbo) sa velikom bazom dodatnog softvera, proverom paketa (za razliku od AUR-a) i aktivnom zajednicom pakera čiji su pokretači i neki od članova Slackware tima.
* 3rd party program za instalaciju iz gore pomenutog repoa široko korišćen u zajednici

Što se tiče zvanično uključenog softvera, većina paketa su ažurni, osim u slučaju kada nova verzija nije dovoljno stabilna i/ili istestirana ili kad postoje neke zavisnosti koje još uvek nisu u planu u upstreamu.
Slackware current dolazi sa: Linuks kernelom 3.2, KDE-om 4.8, GCC-om 4.7.

Update sa stable na current se vrši sa 3 komande:


To je sve.

Instalacija dodatnog softvera iz build skriptova se u najvećem broju slučajeva vrši samo pokretanjem skripta, zatim instalacijom kreiranog paketa:


Mada veliki deo Slack zajednice koristi sbopkg alat i postoji veliki broj zahteva da se uključi u standardnu distribuciju (tako da bi se to u narednih nekoliko verzija moglo i desiti).


sbopkg takođe podržava redove (queues). Redovi (moj slobodni prevod) predstavlja redosled paketa za instalaciju. Neki vid upravljanja zavisnostima pri izgradnji paketa. Recimo ako paket1 zavisi od paketa2 koji zavisi od paketa3, odgovarajući queue fajl će izgraditi sva 3 po zadatom redosledu.





<sub>[Ovu poruku je menjao bobzilla dana 28.04.2012. u 05:07 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao bobzilla dana 28.04.2012. u 05:08 GMT+1]</sub>

Elem, htedoh da kažem da je taj deo o ostajanju u prošlosti "malčice" preteran. E pur si muove.